Gaudijev Park Guelj (Parc Guell) © Ivana Dukčević

.

.

.

 

 

Barseloneta (Barceloneta), gradska plaža © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Katedrala (Seu) © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Katedrala (Seu), s dekoracijom u gotskom stilu © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Muzej istorije grada © Ivana Dukčević

.

.

 

 

U suterenu Muzeja istorije grada, ostaci rimskog naselja © Ivana Dukčević

.

.

 

 

U suterenu Muzeja istorije grada, ostaci rimskog naselja © Ivana Dukčević

.

.

.

.

 

U Rambli, na pločniku preko puta palate Palau Moja, nalazi se apstraktni, kružni mozaik iz 1975. godine, svetski poznatog umetnika Barselone, Huana Miroa ( Joan Miro – u katalonskom originalu se čita: Đuan Miro). U neposrednoj blizini, ali sa suprotne strane ulice, ne propustite centralnu gradsku pijacu Merkat Sant Žozep (Mercat de Sant Josep) ili popularno – La Bukeriju („La Boqueria„). Tokom leta, na tezgama ove velike pijace, možete videti povrće i voće, poređano na tezgama kao na razglednici. Osim voća, po ceni od jednog do dva evra, ovde možete kupiti sveže đuseve u plastičnim čašama sa slamčicom,  u svim mogućim bojama, od mešanog voća (banane, kokosa, manga, papaje, kaktusa pitaje u jarko ružičastoj boji – „zmajevo voće“, itd). Osim ceđenog soka, na tezgama može da se kupi oljušteno i u providnu foliju zapakovano (s kašičicom), već pripremljeno iseckano voće – voćna salata,. Na pijaci su u ponudi i veliki broj sireva, suhomesnati proizvodi, riba, i jaja ukrašena kao za Uskrs. Ispod kolonada pijace, možete ručati u tapas barovima.

Ulicu Rambla, i širi centar grada, krase dekorativni kandelabri od stakla i kovanog gvožđa, koji pravilno poređani štrče sa spratova zgrada. Tu su i velike ulične česme – pravo malo umetničko remek-delo (na pr. Font de Canaletes), i detalji samih zgrada kao one božanstvene Casa Bruno Cuadros (koju lokalci nazivaju i Casa dels Paraigües – „kuća kišobrana“) na sredini ulice Las Ramblas, nekada prodavnice aksesoara, prvenstveno kišobrana, čiju fasadu čine reljefi zmajeva, lepeza i kišobrana. Na samom kraju ulice Ramble, na velikom kružnom toku pored same obale mora i Stare luke (Port Vell), nalazi se Spomenik Kolumbu (Monument a Colon), okružen bronzanim skulpturama četiri velika lava, nalik Trafalgar skveru u Londonu. Možete se popeti do vrha spomenika, i odozgo sagledati čitavu luku i nasipe, sve do Barselonete.  

Las Ramblas © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Las Ramblas © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Radnja u duhu arhitektonskog pravca modernizma © Ivana Dukčević

.

.

.

Casa Bruno Cuadros (koju lokalci nazivaju Casa dels Paraigües – „kuća kišobrana“) na sredini ulice Las Ramblas, nekada prodavnica aksesoara, prvenstveno kišobrana, čiju fasadu čine reljefi zmajeva, lepeza i kišobrana © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Ulična česma, Font de Canaletes © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Pijaca „La Boqueria“ © Ivana Dukčević

 

Pijaca La Boqueria, sveže ceđeni sokovi © Ivana Dukčević

 

 

 

Las Ramblas, Miroov mozaik © Ivana Dukčević

.

.

Preuređena Stara luka (Port Vell) © Ivana Dukčević

 

 

Preuređena Stara luka (Port Vell) © Ivana Dukčević

.

.

Barselonski akvarijum © Ivana Dukčević

.

.

 

Severno od Akvarijuma prostire se deo grada Barseloneta (Barceloneta). Osim stambenog dela, kao produžetak dešavanja u luci, na velikom šetalištu sa uličnim sviračima i stepeništem na kojem obično sedi publika, s druge strane ulice poređani su restorani. Na kraju poluostrva, sa desne strane je Toranj Svetog Sebastiana (Torre Sant Sebastia) odakle kreću žičare za brdo Montžiuk (Montjuic), dok s leve počinje ogromna peščana plaža. Tokom letnjih meseci, sve dokle pogled seže, ova plaža (s tri imena u nizu: Platja de Sant Miguel, Platja de Sant Sebastia i Platja de la Barceloneta), pretrpana je kupačima koji ponekad u društvu, uz glasniju muziku, doprinose veseloj atmosferi u određenom delu plaže.  

Velika plaža (Barceloneta) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Udaljen stanicu metroom od Barselonete, nalazi se veliki gradski park Park de la Siutadela (Parc de la Ciutadella), i u njemu Muzej zoologije, Muzej geologije, staklena bašta, a nešto dalje i jedna od nezaobilaznih atrakcija, ZOO vrt – Parc Zoologic. Ovde možete provesti sate i videti veliki broj životinja, počev od paviljona sa najčudnijim vrstama gmizavaca i vodozemaca – žaba, guštera i zmija (komodo zmaj), preko dela sa velikim brojem vrsta neobičnih majmuna – naročito nizijskim gorilama, sve do nosoroga, tapira, lavova, tigrova, krokodila, i simpatične kolonije pingvina, flamingosa, neobičnih afričkih ptica, i papagaja. U ZOO vrtu postoji turistički vozić koji posetioce prevozi iz jednog u drugi kraj, zatvoreni bazen gde se dva puta dnevno održava šou sa delfinima, kao i park za decu gde oni najmlađi mogu hraniti i maziti ponije, konje i koze.  

ZOO vrt © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Zapadni nizijski gorila u ZOO vrtu (planinskog gorilu nije moguće držati u zarobljeništvu) © Ivana Dukčević

.

.

 

 

ZOO vrt, bazen sa delfinima © Ivana Dukčević

.

.

 

 

ZOO vrt, komodo zmaj © Ivana Dukčević

.

.

 

 

.

.Zapadno od ZOO vrta, park se nastavlja u elegantno šetalište Passeig Lluis Companys, s prelepom trijumfalnom kapijom Arc de Triomf. Južno od kapije, u starom delu grada, u ulici Carrer del Comerc možete posetiti Muzej čokolade – Museu de Xocolata, u kojem će vam i samu ulaznicu prodati u vidu prave, crne čokolade. U muzeju ćete osim istorijata čokolade i nekoliko vrsta kakaovca od kojih se pravi, videti i sprave za ceđenje i mlevenje (neke su iz centralne Amerike, iz Doba otkrića, XVI vek), stare kalupe i modle, velike figure poznatih dečjih junaka od čokolade, reklamne plakate za čokoladu s početka XX veka, sastojaka koje su prema prvom, originalnom receptu Maje i Asteci mešali s čokoladom (topla voda + prah ljute paprike), saznati i o proizvodima od kakaovca. U muzejskoj prodavnici možete kupiti najrazličitije poslastice od čokolade – na gramažu ili na komad, po boji ili obliku, u „kornetu“ ili u obliku golf loptice, crnu ili belu, sa tropskim voćem, marcipanom, kafom… Željeni čokoladni koktel zapakovaće vam u kesicu, ili u kutiju sa zaštitnim znakom muzeja.

Arc de Triomf © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Muzej čokolade © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Ulaznica za Muzej čokolade © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Muzej čokolade © Ivana Dukčević

.

 

 

 

 

Nazad u starom delu grada, posetili smo veliku staru pijacu Mercat del Born, a blizu nje i najstarije srednjovekovne ulice grada, Passeig del Born i Carrer de Montcada. U ovoj poslednjoj, u zgradi iz srednjeg veka ispred koje je uvek veliki red, nalazi se najveći Pikasov muzej (Museu Picasso) u Španiji, osim onog nešto manjeg u slikarevoj rodnoj Malagi.

Muzej Pikasa © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Pijaca Mercat del Born © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Na južnom obodu centra, smestilo se veliko brdo u zelenilu – Montžuik (Montjuic), mesto gde je grad nastao i gde su pronađeni najstariji arheološki artefakti iz perioda praistorije. Visoko, na samom vrhu do kojeg možete kolima, peške, ili žičarom (teleferic), nalazi se tvrđava Montžuik (Castell de Montjuic). S ovog mesta pružaju se najlepši, bočni pogledi na grad, na centar, dokove i najveću luku Španije s prekookeanskim putničkim brodovima i teretnim delom. Kontejneri pristigli trgovačkim brodovima, s vrha brda izgledaju kao nepregledni broj šarenih kocki naslaganih jedni na druge.

Pogled s vrha brda Montžuik (Montjuic) na luku i Barselonetu (Barceloneta) u daljini © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Uspinjača do vrha brda Montžuik (Montjuic) © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Tvrđava na brdu Montžuik © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Nešto niže, na polovini kosine brda Montžuik, između zelenila okolnih parkova krenite glavnom ulicom Avinguda de Miramar ka novoj, modernoj zgradi Fundasio Žoan (ili Đuan) Miro (Fundacio Joan Miro – Muzej Miroa). Poznati slikar, katalonac Žoan ili Đuan (na španskom: Huan) Miro, u prvoj polovini XX veka bio je pripadnik umetničkog pravca Nadrealizma (čiji je najistaknutiji predstavnik bio Salvador Dali) i osnivač jednog ogranka – biomorfne apstrakcije. U veoma interesantnom, arhitektonski svedenom, modernom zdanju muzeja, videli smo veliki broj Miroovih slika, tapiserija i skulptura, seli u kafeteriju i kupili suvenir u suvenirnici. Čak i ako ne želite da pazarite suvenir, u ovu radnju trebalo bi ući makar kako bi videli na koji način su savremeni umetnici spojili stil Đuan Miroa i u tipičnim, čistim bojama njegove palete, osmislili upotrebne i ukrasne predmete. U plavoj, crvenoj, žutoj i zelenoj boji uvek istih nijansi, videćete figure, gumene vaze koje izgledaju kao keramičke, čudesne magnete, olovke i rezače, gumene lenjire, dok za neke od predmeta nećete uspeti da razumete čemu služe, pre nego što pročitate uputstvo (tirkizna, plastična kartica, nalik platnoj, sa sitnim izbočinama na primer, su rende za beli luk). Sve u stilu apstraktnih slika Huan ili Đuan Miroa.

Muzej slikara Huan (Đuan) Miroa © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Muzej slikara Huan Miroa © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Muzej slikara Miroa © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Brdo Montžuik. koncipirano je kao zeleni park u kojem se nalazi nekoliko muzeja. Nekoliko minuta pešice ulicom od Muzeja Miroa, proći ćete kraj Etnološkog muzeja i doći do velikog starog zdanja Nacionalnog muzeja katalonske umetnosti (Palau Nacional  – Museu Nacional d’Art de Catalunya). U podnožju ovog velelepnog zdanja, u predvečerje se okupi veliki broj ljudi. S obzirom da se nalazi na vrhu brda odakle se pružaju prelepi pogledi na grad, pravi razlog ogromne posećenosti je ustvari veliko stepenište, s redovima kaskadnih fontana između zelenila i cveća, koje se idući naniže ka gradu, pretvaraju u ogromni kružni bazen sa fontanom, ali mi tu nije kraj. Fontane nastavljaju dalje u vidu dve simetrične trake, sve do dve identične kule (nalik venecijanskim) na Trgu Španije ili Španskom trgu (Plaça de Espanya). Svake večeri tokom letnjeg perioda, ovde se održava svojevrsni jednočasovni muzičko-scenski spektakl, u kome „učestvuju“ sve fontane, od onih na vrhu brda, sve do kula na Španskom trgu. U neverovatnoj kombinaciji svetla i boja, različitim mlazevima i rasprskavanjem, praćene muzikom, fontane u isto vreme plešu svaka svoj ples. Leta 1992, na ovom mestu, uz isti spektakl pesmom „Barselona“, preminuli pevač grupe Queen, Fredi Merkjuri (Freddie Mercury) i katalonska operska pevačica Monserat Kabalje (Montserrat Caballe), na veličanstven način otvorili su letnje Olimpijske igre u Barseloni. 

.

Pogled na Španski trg i delove fontana © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Nacionalni muzej katalonske umetnosti na Španskom trgu © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Večernji muzičko-scenski spektakl fontana koje plešu, na Španskom trgu © Ivana Dukčević

.

.

 

Ukoliko posećujete najznačajnije i najlepše spomenike modernizma u Barseloni, krenite od centra grada i predivne zgrade arhitekte Domeneha iz 1908. godine – Palate katalonske muzike (Palau de la Musica Catalana), proglašene delom Uneskove svetske kulturne baštine. Vitraži, staklo, pločice i reljefi u cigli, svi zajedno našli su mesto na fasadi jedine koncertne dvorane Evrope osvetljene prirodnim osvetljenjem – ogromni, kružni vitraž na plafonu, u čijem se centru umesto krova nalazi konkavno ispupčenje od šarenog vitraža. Spoljašnjost zgrade nije manje interesantna. Dok su na desnom ćošku crvene zgrade od cigle, stubovi, lukovi i balkoni ukrašeni šarenim pločicama nalik onim internacionalno poznatijeg Gaudija, središnji deo zdanja sazidanog u obliku slova „L“, u fasadi od cigle ima ugraviranu krošnju drveta. U levom delu zgrade je staklena fasada sa spoljnjim gledalištem, i stub u obliku palme koji „pridržava“ deo zgrade koji liči na valjkastu kulu. 

Muzička kuća Palau de la Musica Catalana © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Palau de la Musica Catalana © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Palau de la Musica Catalana © Ivana Dukčević

.

 

 

 

 

 

Najpoznatije i najlepše zgrade Barselone potiču iz tako davnog perioda, prelaska XIX u XX vek, kada je evropski umetnički pravac Art Nouveau („Nova umetnost“) ovde znan kao Modernizam, postao dominantan u arhitekturi grada. Najistaknutije arhitekte modernizma Barselone bili su internacionalno poznat Antoni Gaudi i Kornet (Antoni Gaudi i Cornet – u Španiji postoji lep običaj da deca zvanično nasleđuju prezimena i očeva, i majki), ali i Luis Domeneh i Montaner (Lluis Domenech i Montaner) i Đozep Puig i Kadafalh (Josep Puig i Cadafalch), koji su stvarali prelepe arhitektonske oblike, naročito u delu grada Grasia (Gracia – „Quadrat d’Or“).  Dela modernista često je teško opisati rečima. Najbolji primer za to su dela arhitekte Antoni Gaudija, dve najčuvenije zgrade Barselone, takođe proglašene delovima Uneskove kulturne baštine – Kaza Batljo (Casa Batllo) i Kaza Mila (Casa Mila – La Pedrera), dekoracija njegovog Parka Guelj (Parc Guell) i moderna katedrala Barselone Sagrada Familija (Sagrada Familia – „Sveta porodica“).

 

Kada je 1905, u jednoj od najelegantnijih ulica Barselone – Paseig de Grasija (Passeig de Gracia), velika porodična kuća porodice Batljo – Kaza Batljo (Casa Batllo) bila skoro gotova, gospođa Batljo bila je više nego razočarana. Iako je želela da idejno rešenje njihove nove porodične kuće uradi poznatiji arhitekta, po njenom mišljenju: „u tako ružnoj i skarednoj zgradi (koju su prozvali i „Kuća kostiju“ – „Casa del Ossos„), jednostavno nije želela da živi!“ Ovako je na samom početku XX veka, po završetku radova započela život jedna od najzanimljivijih i najintrigantnijih kuća Španije. Sto godina kasnije, UNESCO je Kuću Batljoovih stavio na listu svetske kulturne baštine. 

 

Ulica Passeig de Gracia © Ivana Dukčević

.

.

Gaudijeva Kaza Batljo (Casa Batllo) © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Gaudijeva Kaza Batljo © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Gaudijeva Kaza Batljo © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Gaudijeva Kaza Batljo © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Gaudijeva Kaza Batljo © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Nepunih desetak minuta pešice od kuće Kaza Batljo, ulicom Paseig de Grasija, sa suprotne strane nalazi se još jedna porodična kuća nastala nekoliko godina kasnije. Od 1984, i ova kuća je na listi deo Uneskove svetske kulturne baštine. Godine 1912, u polukružnu kuću na ćošku ulice, uselio se tek venčani par, porodica Mila, po kojoj je kuća i nazvana Kaza Mila (Casa Mila). Nije prošlo dugo vremena pre nego što je i ovo Gaudijevo delo dobilo nadimak „La Pedrera“ ili „Kamenolom“. Svedenija od spolja, ali arhitektonski komlikovanije unutrašnjosti, La Pedrera je još jedno mesto koje u poseti Barseloni ne bi trebalo propustiti. Iako najveći deo zgrade danas pripada kancelarijama Katalonske banke, na samom vrhu, u neobičnim kosim hodnicima nalazi se izložba maketa Gaudijevih dela i originali njegovih neobičnih drvenih stolica. Ono po čemu je kuća najpoznatija, nalazi se na krovu. Osim pogleda na veliki deo avenije Passeig de Gracia, na vrhu zgrade Gaudi je podigao tridesetak neobičnih dimnjaka u obliku okamenjenih vitezova u oklopu, u grupama od jednog do po četiri. Pogled s krova, puca na elipsasto unutrašnje dvorište.  

 

Gaudijeva Casa Mila © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Casa Mila, na krovu © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Casa Mila, stolica koju je dizajnirao Gaudi © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Casa Mila, na krovu © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Gaudijeva Kaza Mila, unutrašnje dvorište © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Kaza Mila © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Gaudijeva Kaza Mila © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Kaza Mila © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Da su Gaudijeva dela praznik za oči, možda ste čuli i ranije. Ipak, u ulici Paseig de Grasija uđite u metro i odvezite se nekoliko stanica dalje, ka periferiji, do zapadnog oboda Barselone, na brdo u Park Guelj (Parc Guell). Krenite uz uzbrdicu i uličnim, pokretnim stepenicama (koje je u nekim delovima uspon premošćuju), i za 15-ak minuta naći ćete se u čudesnom parku iz kojeg se Barselona vidi kao na dlanu (park možete posetiti popodne, kada je sunce na zapadu i obasjava panoramu grada). Park Guelj napravljen je u periodu između 1906. i 1915, i nazvan po grofu Eusebi Guelju, čiju je ideju da nepristupačnu golu stenu na obodu grada pretvori u interesantni park, Gaudi oberučke prihvatio. Na istom mestu, grof je prethodno sagradio dve kuće radi prodaje, ali pošto su bile daleko od centra niko nije želeo da ih kupi, te se naknadno rodila ideja da umesto stambenog kompleksa, na ovom mestu nikne park. Kada se 1906. godine, Gaudi sa familijom preselio u jednu od kuća, počeli su i radovi na parku.   

Gaudijev Park Guelj (Parc Guell), fontana sa gušterom čije zubiće dodiruju deca, za sreću © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Gaudijev Park Guelj (Parc Guell) © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Gaudijev Park Guelj © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Na donjem, glavnom ulazu u park, nalaze se dve kućice koje kao da su upravo izašle iz bajke o Ivici i Marici, sa „čokoladnim“ zidovima i krovom kao od šlaga. Između njih je ulazna kapija od kovanog gvožđa u obliku palminog lišća. Iza kapije, nalaze se dva simetrična, polukružna zida obliku u čokoladne tvrđavice, ukrašena pločicama, a između njih je kaskadna fontana sa stepenicama i velikim gušterom, ukrašenim mozaikom šarenih pločica. U blizini guštera često je gužva u redu za fotografisanje, a mnogi se trude da mu usput dotaknu i male bele zube (deca ih dodiruju za sreću). Povrh fontane s gušterom, u brdo je uzidana dvorana sa „antičkim“ stubovima i velikim „minojsko-arapskim tanjirima-pečatima“, cvetovima i stilizovanim hobotnicama od mozaika, koji su „zakačeni“ za tavanicu nabubrelu od oblika nalik krugovima od testa. Iznad dvorane, u parku se nalazi veliki plato sa najdužom klupom na svetu, koja vijuga nalik ogromnoj šarenoj zmiji, ukrašena mozaikom od izlomljenih pločica. U slučaju kiše, kako posetioci ne bi seli na vlažni deo, na uglovima klupe gde se obično skuplja voda, Gaudi je dao da se ugrade male, kamene kugle. Nedaleko od klupe, nalazi se mreža u obliku „zida“ od kamenja, koji asocira na praistorijske lijane drveća. Most u sličnom stilu, ispod kojeg je kameni prolaz – „drvored“, nalazi se malo dalje, blizu Kuće-muzeja Gaudija (Casa Museu Gaudi). 

Gaudijev Park Guelj © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Park Guelj © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Park Guelj © Ivana Dukčević

.

 

 

 

Iz Parka Guelj, metroom smo krenuli nazad ka centru, ali smo na pola puta posetili najgrandioznije od svih Gaudijevih arhitektonskih dela, Katedralu Sagrada Familiju (Sagrada Familia). Crkva koja zauzima ceo kvart između ulica i koja se manje ili više, u kontinuitetu gradila skoro 100 godina (radovi su ušli u poslednju fazu i biće završeni 2026), nalazi se u širem području grada (kada je započeto sa gradnjom, u ovom kraju, nekada predgrađu, bile su zelene livade). Njena spoljašnjost, ali i unutrašnjost, slede isti onaj biomorfni sti kojim su Gaudi i ostali predstavnici umetničkog pravca Art Nouveau širom Evrope, bili inspirisani stvarajući svoja dela. Razlog zbog kojeg se katedrala toliko dugo gradila, je Gaudijeva iznenadna smrt, i činjenica da nikada nije pravio arhitektonske nacrte svojih građevina, već je sve držao u glavi, uz jednostavne, umetničko-slikarske prikaze gotovih građevina. Godine 1926, na zamišljenog, 74-godišnjeg Gaudija, naleteo tramvaj i on je na žalost, nekoliko dana nakon nesreće, preminuo u bolnici. Pre toga, Gaudi je na gradilištu katedrale Sagrada Familije živeo i spavao, kako bi bio u prilici da odgovori na svako pitanje izvođača o tome kako je nešto zamislio. Od nemilog događaja, već nekoliko generacija arhitekata pokušava da dešifruje njegove umetničke, gotovo sfumato crteže spoljašnjosti i unutrašnjosti crkve, i prema onom već sazidanom, dokuči kako graditi dalje.

Gaudijeva Katedrala Sagrada Familia, 2008 © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Katedrala Sagrada Familia, jedan od krstova na vrhu tornjeva © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Najupečatljiviji deo crkve s bilo koje strane gledano, predstavljaju njena četiri tornja, koji najbliže rečeno podsećaju na dečju igru u pesku na plaži, kada se trljanjem između ruku, od mokrog peska koji curi, stvaraju nepravilne kuglice i od njih prave peščane kule. Između tornjeva se nalazi velika skulptura božićne jelke sa ukrasima od belih golubova, a na vrhovima kula krstovi koji podsećaju na šarene lizalice sa lokalnog vašara. Ispred crkve stoji pročelje koje podseća na korenje drveća ili praistorijske lijane, koje u dnu nose džinovske kornjače, iznad kojih se skrivene smeše velike žabe. U donjem delu, oko neobičnih stubova, kanapom je privezan stilizovani Isus, dok se na kamenim ukrasima fasade nalaze prikazi iz života svetaca, reljefni natpisi „Sanctus“ nalik reklami, kao i detalji u vidu rasečenog gotskog stuba u kojem su smešteni „plodovi bobičastog voća“. Možda je pozitivno ludilo najpribližniji termin za ovu neobičnu građevinu, u kojoj se unutar završenog krova katedrale nalazi šuma izlomljenih stubova koji podsećaju na čvornovata stabla drveća, na čijim su vrhovima venci od stilizovanog lišća vinove loze, a na plafonima se smenjuju utisnuti cvetovi suncokreta, prepliću mozaici i neobični vitraži.

 

U jednom delu katedrale postoji muzej u kojem se čuvaju originalni Gaudijevi crteži, po njegovom dizajnu izrađene drvene propovedaonice i ispovedaonice. U muzeju su izloženi i delovi fasade otpali prilikom bombardovanja tokom građanskog rata 1930-tih, i fotografije detalja Gaudijevih kuća sa inspiracijama za dekoraciju: bobičasto voće, zvezdasto lišće palme, stabla drveća, korenje, klasje žita, vodozemci i gmizavci, i drugo.

Gaudijeva Katedrala Sagrada Familia © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Katedrala Sagrada Familia, tavanica, 2008 © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Katedrala Sagrada Familia, muzejski deo © Ivana Dukčević

.

.

.

 

U neposrednoj blizini Katedrale Sagrada Familije, nalazi se grupa zgrada – veliki bolnički krug izgrađen početkom XX veka pod arhitektonskom palicom arhitekte Luis Domeneh i Montanera. Iako je poseta bolnici koja još uvek radi, možda neobična turistička opcija, Bolnica Svetog Krsta i Svetog Pavla (Hospital de la Santa Creu i Sant Pau) je arhitektonski gledano, zaista nešto posebno. Bolnički krug smešten u bašti, sastoji se od 26 prelepih kuća sazidanih u duhu neke čudesne mešavine gotike, španskog srednjovekovnog mudehar stila i modernizma, i povezane su podzemnim prolazima. Kao iz neke bajke, kule od cigle i keramičkih pločica, s terasama i tornjevima, kitnjaste kupole sa mozaicima i umetnute skulpture, bolesnike verovatno neće izlečiti, ali će im možda ostanak u bolnici učiniti optimističnijim. Godine 1997, kompleks je dospeo na listu Uneskove svetske kulturne baštine.

 

Deo kompleksa Bolnice Svetog Krsta i Svetog Pavla (Hospital de la Santa Creu i Sat Pau), u duhu modernizma, koji je osmislio arhitekta Luis Domeneh i Montaner, i koji je 1997. zaštito UNESCO © Ivana Dukčević

.

 

.

.

Blizu bolnice nalazi se i stara korida Plaza de Toros Monumental de Barcelona, ili jednostavno – La Monumental. Sagrađena je u crvenoj cigli, s neobičnim detaljima u vidu belih istočnjačkih kupola, s šarama koje podsećaju na tamno plave oblake, i s pročeljem dekorisanim u mudehar stilu. Iako je autor zdanja, Luis Domeneh, pored Gaudija bio izraziti predstavnik modernizma, Barselona je prepuna građevina koji su na žalost ostale u senci svetske slave Gaudija. Nakon posete Španiji, obilaska raskošne mavarske (arapske) palate Alhambre, srednjovekovnih tvrđava Kastilje la Manče i gotskih crkvi, razumeli smo zbog čega su Gaudi i Domeneh ponikli upravo s ovih prostora. Njihova umetnost nije ništa drugo do neiscrpna inspiracija kombinacije već postojećih elemenata umetnosti i arhitekture specifične za Barselonu, uz fantastično istorijsko nasleđe Španije. 

Arhitektura Barselone © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Pijaca Mercado de Santa Caterina © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Metro stanica © Ivana Dukčević

.

.

 

 

.

.

.

.

.

Španija Barselona, Španija Barselona, Španija Barselona, Španija Barselona, Španija Barselona, Španija Barselona, Španija Barselona, Španija Barselona, Španija Barselona. Španija Barselona, Španija Barselona, Španija Barselona, Španija Barselona, Španija Barselona, Španija Barselona, Španija Barselona, Španija Barselona, Španija Barselona, Španija Barselona