Džangđađe (Zhangjiajie)

.

Tianmen – planina Nebeske kapije

 

 

 

Iz Sijana, aviokompanijom Sičuan Erlajns (Sechuan Airlines) nakon 1 sat i 25 minuta leta stigli smo u Džangđađe. Mesto čiji naziv se piše Zhāngjiājiè, Kinezi u stvari izgovaraju “Džang-dzja-dzje”, ali ga verovatno zbog nedostatka glasa “dz” u našem jeziku, pišemo i izgovaramo – Džangđađe. Do 1994. godine, ovaj gradić nosio je naziv Dajong, ali doneta odluka da se zbog rastuće popularnosti obližnjeg nacionalnog Parka Džangđađe, njegovo ime promeni u isti. Predeli oko ovog grada deo su prvog i najpoznatijeg nacionalnog parka u Kini, koji je od 1992. pod zaštitom Uneska, i koji je najpoznatiji po planinama Vuling (Wuling) koje su bile inspiracija za film “Avatar”, Džejmsa Kamerona. Još po sletanju, na aerodromu videli smo velike plakate zelenih planina koji reklamiraju prirodne lepote ove regije, i sa desne strane glavne saobraćajnice koja vodi ka centru grada, u daljini prepoznali planinu Tianmen – “planinu Nebeske kapije”, čuvenu po velikom prolazu u planini („Rajska vrata“) do kojeg vodi dugačko stepenište.

 

 

Tekst i fotografije zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, i fotografija, bez dozvole autora (Ivana Dukčević)

 

 

 

 

Aerodrom u gradu Džangđađe © Ivana Dukčević

 

 

Nedaleko od mesta gde smo odseli, u centru grada nalazi se plato sa betonskom zgradom u izgradnji, u kojoj je polazna stanica jedne od najdužih gondola na svetu, dužine 7,5 kilometara. Najduža putnička gondola na planeti sa visinskom razlikom od oko 1000 do 1200 metara, koja vozi ka planinama, poznata je po izuzetno strmom nagibu (do 37 stepeni) pod kojim se kabine uspinju, tokom vožnje gondolom koja traje pola sata. Ulaznice za gondolu se kupuju na šalterima (nije potrebno prethodno rezervisati, ali je moguća gužva), i uključuju gondolu i šatl autobus do vrha „Rajskih vrata“, ali ne i pokretne stepenice do samog vrha planine (kasnije u postu). Iako iz centra Džangđađea izgleda kao da je tu nadomak grada, gondolom, šatl autobusom i pokretnim stepenicama, do samog vrha planine potrebno je oko dva sata vožnje. Park prirode kojem planina pripada, otvoren je do 17 h.

 

 

Mapa planine Tianmen, gde se vide opcije kojima iz podnožja, iz grada Džangđađe može da se stigne do vrha, kombinovanjem gondola i šatl autobusa © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nakon preleta iznad predgrađa, gondola je krenula da dobija na visini, i skoro pola sata uspinjala se strmo do zanimljivih, zelenih vrhova. Usput, odozgo smo videli polja lavande i drugih poljoprivrednih kultura koje su obrađivali lokalni seljani. © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

Nakon izlaska iz gondole, na platou smo ušli u šatl autobus koji nas je krivudajući putem nalik nacrtanoj zmiji, još oko 15 minuta vozio do platoa planine Nebeske kapije, u podnožje stepenica koje vode do “Rajskih vrata”. © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

Plato planine Nebeske kapije i „Rajska vrata“ – na platou se nalaze kafeterije, restorani, suvenirnice i javni toalet. Do vrha Nebeske kapije se može stići stepeništem, ili podzemnim pokretnim stepenicama © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Do vrhova planine visine 1518 metara, i vrha njenog elipsastog, nebeskog prolaza, osim stepeništem moguće je stići i neverovatnim inženjerskim poduhvatom – pokretnim stepeništem ukupne dužine 897 metara, koje je uklesano unutar planine (vožnja pokretnim stepenicama se naplaćuje). Pokretne stepenice unutar planine sastoje se iz dva dela – prvi deo vozi do podnožja „Nebeske kapije“ (umesto stepeništa), dok drugi deo vozi od podnožja nebeskog prolaza u planini, sve do samog vrha. Ukupno, eskalator se uspinje na visinu od 340 metara, a vožnja traje oko 45 minuta.  © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

Od platoa, do velikog, vizuelnog atraktivnog prolaza u planini visine 131 metar, kroz koji ponekad proleću pripadnici ekstremnog, padobranskog sporta windsuit, vodi 999 stepenika koje u šali nazivaju “Stepenište ka Nebu” (Stairway to Heaven), po čuvenoj pesmi britanske grupe Led Zeppelin iz 1971. godine. S vrha, vidi se plato u podnožju, pogled kroz nebesku kapiju i infinity bazen © Ivana Dukčević

 

 

 

Nakon vožnje drugim delom pokretnih stepenica, izbija se na plato na vrhu planine, odakle se „kapija“ vidi sa suprotne strane © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Na samom vrhu, do kojeg je od centra grada gondolom, šatl autobusom i pokretnim stepeništem uklesanom u planinu, potrebno ukupno skoro dva sata, nalazi se nekoliko (prilično loše) obeleženih pešačkih staza u gustoj, listopadnoj šumi, kojima je moguće šetati, uz panoramske poglede na grad Džangđađe u daljini, zanimljive vrhove stena i procepe između planinskog masiva. © Ivana Dukčević

 

 

Osim običnih, pešačkih, na vrhu se nalaze i dve čuvene staklene staze uklesane u litice, od kojih je u vreme našeg boravka jedna (East Line Glass Walkway) bila pod obimnom rekonstrukcijom, dok drugu, zbog nedostatka putokaza ni posle skoro sat vremena potrage nije bilo nemoguće pronaći. Prvi putokaz na platou, na kojem je pisalo “West Line Glass Walkway: 500 m”, već na sledećoj lokaciji sa putokazima jednostavno je nestao, te smo prateći uspon sa beskrajnim stepenicama i pitajući strance koje smo usput sretali (jer Kinezi najčešće ne govore strane jezike), pokušavali da stazu pronađemo, ali bez uspeha.

 

 

 

 

 

 

 

 

Nakon obilaska, pokretnim stepeništem, a zatim gondolom, spustili smo se skoro do podnožja, a zatim šatl autobusom stigli nazad do centra grada. © Ivana Dukčević