Posted on 22 okt 2023

/ off

ALŽIR – Timimoun

TIMIMUN

Daleko u pustinji…

Na poziv Ambasade Alžira u Srbiji, i u organizaciji Ministarstva turizma Narodne Demokratske Republike Alžir i Nacionalne turističke organizacije Alžira, krajem septembra i početkom oktobra 2023. boravila sam u Alžiru – Al Džazairu, ili Al Džaziri (al-Jazāʾir, ili al-Dzāyīr), na arapskom: “veliko ostrvo”), najvećoj državi Afrike, i desetoj najvećoj na svetu. Zemlja u kojoj Sahara čini 4/5 njene ukupne površine, ima čak sedam mesta koje je zaštitio UNESCO i mnogo toga da ponudi posetiocima. Turizam čini tek 0,1% nacionalnog dohotka, te Alžirci s pravom žele da to promene. Od severa zemlje – prestonice Alžira, do najjužnije tačke, ima oko 2200 km. Jedno vreme (oko 600 km), Saharom putovali magistralom. Pored puta, s vremena na vreme videli smo zanimljive znake upozorenja – na divlje kamile, i na peščanu oluju („Zone de sable“). Jednom, kada je pesak pretio da prekrije veći deo asfalta, pored nas je prošao kamion veoma nalik onim koji kod nas zimi sklanjaju sneg, i počeo da s druma rasklanja pesak. Na pustinjskoj magistrali, u proseku na svaka 3-4 minuta prođe jedno vozilo, najčešće teretni kamioni, i veoma retko, autobusi. Između gradica u pustinji postoji veoma mali broj benzinskih pumpi, i svi putnici u kolima nose barem mali kanister benzina, za svaki slučaj. Najbolji i najbrži način za obilazak pustinjskog dela zemlje, predstavlja let avionom, u našem slučaju – dva leta (Alžir – Gardaja, i Timimun – Alžir). Letove koji povezuju prestonicu s nekoliko gradova u Sahari, obavlja nacionalna aviokompanija Air Algerie, malim ATR avionima. U Alžiru, oko 1200 km od obale Sredozemlja, duboko u Sahari posetili smo piktoreskni gradić Timimun, čiji je naziv berberskog porekla. Let između Alžira i Timimuna, trajao je 2h 20min.

Timimun, na putu ka ksaru Beni Isguen © Ivana Dukčević

Timimun © Ivana Dukčević

U podnožju ksara Beni Isguin, ispred pećine Berberin prodaje suvenire © Ivana Dukčević

Tekst i fotografije, deo su nove knjige u pripremi, i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija, bez dozvole autora.

Timimun, pustinjski bunari nalaze se unutar dekorativnih kula od pečene gline, kako bi se voda zaštitila od peska © Ivana Dukčević

Pustinja nadomak Timimuna © Ivana Dukčević

Timimun, pijaca © Ivana Dukčević

Pustinja nadomak Timimuna, gde u kasno popodne mladi Berberi sviraju © Ivana Dukčević

Pustinjska magistrala – „Attention – zone de sable“ („Pažnja – zona peščanih oluja“) © Ivana Dukčević

Peščana oluja na prilazu Timimunu © Ivana Dukčević

Autobuska stanica, Timimun © Ivana Dukčević

Ćaskanje, na pijaci u Timimunu © Ivana Dukčević

Pustinjski bunari, nalaze se unutar dekorativnih kula od pečene gline, kako bi se voda zaštitila od peska © Ivana Dukčević

Ulaz u Timimun © Ivana Dukčević

Zalazak sunca na peščanoj dini, desetak kilometara od Timimuna, i 1200 km od obala Mediterana

Kada smo stigli u Timimun, pre nego što smo narednog dana obišli gradić i lokalnu pijacu, u kasno popodne i rano predvečerje, u blizini gradića posetili smo oazu u podnožju ruševina ksara (utvrđenja) na brdu, s podzemnom, krečnjačkom pećinom Beni Isguen, i zatim mesto gde se voda do plantaža urmi u Guarari doprema putem uzanih kanala. Na kraju, s vrha jedne od peščanih dina, posmatrali smo zalazak sunca.

Pustinja nadomak Timimuna – napušteni ksar Beni Isguen © Ivana Dukčević

Pećina ispod ksara Beni Isguen © Ivana Dukčević

Napušteni ksar Beni Isguen © Ivana Dukčević

Pustinja nadomak Timimuna – Beni Isguen © Ivana Dukčević

Bunar u ksaru Beni Isguen © Ivana Dukčević

Ksar ili kasr (berberski aghrem), arapski je naziv za utvrđenje. Originalni naziv potiče iz latinskog naziva castrum. U zemljama Magreba, kao što su Tunis, Alžir, Mauritanija ili Maroko, ovaj pojam označavao je „utvrđeno selo“, ili „utvrđenje“. Ksarovi se nalaze u mnogim oazama širom severne Afrike, najčešće na vrhovima brda, radi lakše odbrane. Obično se sastoje iz spojenih kuća, često i sa drugim građevinama (džamija, javno kupatilo, peći, radnje), i potpuno su ograđeni zidinama. Zidine su najčešće građene od nepečene gline, ili u kombinaciji s kamenom. Naziv „kasr“ u upotrebi je najviše u saharskom delu Magreba, gde su stari ksarovi dospeli na listu UNESCO-ve kulturne baštine, pod zajedničkim nazivom „stari kasrovi Mauritanije“. Zanimljivo je da u Španiji i u Portugalu, gde su Mavari (Arapi) vladali Iberijskim poluostrvom skoro sedam vekova, i gde u španskom i portugalskom jeziku postoje arabizmi, od korena reči ksar nastao je pojam Alcazar, španski naziv utvrđenog grada.

Pustinja nadomak Timimuna – ksar Beni Isguen © Ivana Dukčević

Iznad ksara Beni Isguen © Ivana Dukčević

Pustinja nadomak Timimuna © Ivana Dukčević

Kod ksara Beni Isguen © Ivana Dukčević

Pustinja nadomak Timimuna – napušteni ksar Guarara © Ivana Dukčević

„Pre dve do tri decenije, brak između Alžiraca arapskog porekla i onih berberskog, bio je nemoguć“, svoju priču započinje moj mladi prijatelj Sami, i dodaje: „moji roditelji su u to vreme bili redak izuzetak za koji znam“. Na sreću, sada je drugačije. U međusobnim optuživanjima u vezi toga ko je prvi stupio na tlo severne Afrike – Berberi ili Arapi, davno je stvoren međusobni animozitet između ove dve veoma različitie etničke grupe naroda, koje žive u zemljama Magreba. Berberi su mišljenja da su oni, kao prastanovnici severne Afrike, ovde bili još u vreme vladavine antičkih Rimljana. Sami kaže da se međutim, neki Arapi s tim ne slažu, i tvrde da su došli pre njih, iako njihovo objašnjenje za tu tvrdnju nije najjasnije. Iako su dolaskom Arapa na područje severne Afrike u ranom srednjem veku, Berberi prihvatili islam, i danas je vera ono što ih međusobno veže, ali su kulturološke razlike i danas ponekad veoma vidljive. U Alžiru, oko 30 % stanovništva čine Berberi, ali u pustinji oni čine većinu.

Timimun, tri bunara i jedan minaret, u glavnoj ulici © Ivana Dukčević

Timimun, stajalište autobusa © Ivana Dukčević

Timimun © Ivana Dukčević

Timimun, Berberka sa decom © Ivana Dukčević

Timimun, stajalište autobusa © Ivana Dukčević

Timimun © Ivana Dukčević

U Alžiru, naročito u pustinjskom delu zemlje, na pustinjskim bazarima prodaje se tekstil, kutije i obuća od kože, jakne od kamilje kože, ćilimi, predmeti od metala, voće (grožđe, kruške i fantastične urme), velike tikve, papričice, začini, specifične plisirane dimije za muškarce, galabije… Cene na bazarima izuzetno su pristupačne i prilagođene su budžetu stanovnika. Na primer, po ceni nižoj od 1 €, platila sam 1 kg odličnih, svežih urmi (u marokanskoj pustinji, na primer, na lokalnoj pijaci gde su takođe jeftine, koštaju 3 – 4 €, za kilogram). Na kraju putovanja, ispostavilo se da mi je ostalo nekoliko hiljada alžirskih dinara koje nisam mogla da promenim nazad, u evre (ne postoji mogućnost da to uradite), te sam ih potrošila na aerodromu, u radnjama gde su cene višestruko više. Pored tezgi na pijaci Timimuna, ugledala sam mesaru s kapijom ofarbanom u crveno (radi lakšeg pokrivanja mrlja od krvi?), gde sam kupce i prodavca slikala bez njihove dozvole (koju ovde ne bih uspela da dobijem). Ispred ulaza, na podu je stajala kofa sa odsečenim glavama kamile, ovce i konja – u pustinji, ništa se ne baca!

U Alžiru, turizam gotovo da ne postoji i stranci su veoma retki, naročito u pustinji. Iz ovog razloga, za razliku od susednog Tunisa, a naročito Maroka, kupovanje i šetnja bazarom mnogo su opušteniji. Ni na jednom mestu, nismo sreli uporne prodavce koji nude svoju robu, pozivaju vas u radnju, ili ne daju da ih slikate ako im prethodno niste dali bakšiš, kao u Maroku na primer. Lokalci u alžirskoj Sahari, najčešće nisu radi da budu deo uspomena stranaca, i ukoliko želite da ih slikate potrebno je da ih pitate za dozvolu. Mnogi pristanu, većinom muškarci.

Na krajnjem jugoistoku Alžira, u pustinji, nalazi se fascinantni, Nacionalni park Tasili (Tassili n’Ajjer) koji je zaštitio UNESCO, mesto gde se među dinama i u pesku nalazi preko 3000 praistorijskih crteža, i reljefa uklesanih u stenama. Zbog blizine granice i veoma retko, u Alžiru se dese upadi lokalnih militantnih, gerilskih grupa iz susednog Nigera, zbog čega ovim delom pustinje patrolira alžirska vojska. Oko dvesta kilometara zapadno od Tasilija, gradić Tamanrasset, na čiji aerodrom sleću avioni iz prestonice, poznat je po rudniku zlata i nosi nadimak „Zlatni grad“.

Alžir Sahara Timimoun, Alžir Sahara Timimoun, Alžir Sahara Timimoun, Alžir Sahara Timimoun, Alžir Sahara Timimoun, Alžir Sahara Timimoun

Alžir