KENIJA – selo naroda Masai – Maasai Mara National Reserve

KENIJA – selo naroda Masai – Maasai Mara National Reserve

 

.

.

.

.

 

 

 

U poseti selu

.

naroda Maasai

.

na jugozapadu Kenije

 

 

 

 

 

 

 

Kada sam bila tinejdžerka, rado sam odlazila u posetu teta Ljubi, prijateljici moje pokojne bake. Ljuba je bila profesorka srpskog jezika u penziji, koja je svu ušteđevinu u zlatno doba SFRJ, trošila na putovanja. Proputovala je skoro čitav svet. Jednom, bilo mi je oko 18, a njoj 90, pitala sam je da li može da izdvoji samo jedno putovanje koje je ostavilo najjači utisak na nju: “Jutro u kampu u Keniji, s pogledom na Kilimandžaro u susednoj Tanzaniji, na samoj granici dve zemlje.. i slonovi i žirafe u daljini”, rekla je, i dodala: “Ko jednom vidi istočnu Afriku, zaljubi se na prvi pogled i ta ljubav je neprolazna”… Trideset godina kasnije, skoro identičnu rečenicu čula sam od prijatelja moje drugarice, Italijana koji je imao sreću da nekoliko meseci provede na istoku Afrike.

.

Tokom putovanja Kenijom, pre obilaska velikog Nacionalnog parka Maasai Mara, posetili smo jedno od sela u kojem živi narod Maasai. Maasai žive u Keniji i u Tanzaniji, i poznati su po tome što važe za neke od prosečno najviših ljudi na planeti. Bave se stočarstvom i mnogi od njih danas aktivno učestvuju u turističkoj industriji Kenije. Žene prave i prodaju nakit od perlica, dok muškarci (ne samo ovog naroda), izrađuju predmete od drveta kao što je na primer abonos, izuzetno kvalitetno drvo Afrike, crne boje, i od mlevene i istopljene goveđe kosti, čija boja je nalik slonovači. Od mlevene i kuvane goveđe kosti, i drveta, u Keniji se izrađuje veoma lep nakit.

 

 

 

 

 

Tekst i fotografije, deo su nove knjige u pripremi, i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, i fotografija, bez dozvole autora.

 

 

 

 

 

Selo Maasai naroda, blizu ulaza u Nacionalni park Maasai Mara – ples sposobnosti skakanja u vis (na maa jeziku: Adumu), koji mladiće uvodi u svet odraslih © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Selo Maasai naroda, ples sposobnosti skakanja u vis (Adumu) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Selo Maasai naroda © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Maasai, u savani jugozapadne Kenije © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

89-godišnji poglavica sela Maasai naroda © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Selo Maasai naroda © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sin poglavice koji ima zapadnjački nadimak „Alex“, poziva nas da posetimo njegovu kuću © Ivana Dukčević

 

 

.

.

.

.

 

u saradnji sa

.

 

www.mangatrip.rs

.
,
.
.
.
.
.
Ispred bungalova gde smo odseli, u rano predvečerje po nas je došao Alex. Iako njegovo pravo ime zvuči sasvim drugačije, sin poglavice koji ima 29 godina, sebi je nadenuo i zapadnjačko ime, kako bi ga turisti koje vodi u obilazak, lakše zapamtili. Njegovo selo nalazi se u neposrednoj blizini Nacionalnog parka Maasai Mara, na jugozapadu Kenije, i broji oko tridesetak ljudi. Nakon dolaska u selo, pozvani smo da posetimo unutrašnjost blatnih kuća  s dodatkom kravlje balege, koje za svoje porodice prave isključivo Maasai žene (na jeziku massai: Enjitok). Aleks nas je pozvao u svoju kuću, koja ima jednu glavnu prostoriju površine oko 6 do 7 m2, i još dve koje su kao kutije šibica, u kojim spavaju deca i slučajni gosti. Aleks ima dve žene i sa svakom po dvoje dece. Pokazuje nam oca koji mirno stoji ispred jedne od seoskih kuća: „Ima 89 godina“, kaže nam, „a za njegovog oca (koji stoji iza), ne znamo koliko je star“.
,
,
,
,
,
.
.
U kući sina poglavice © Ivana Dukčević

 

.

.

.

.

.

.

Podizanje kuća od blata i balege, zaduženje je Maasai žena. One takođe kuvaju i donose vodu © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
.
Sin poglavice pokazuje ogrlicu sa priveskom, za koji tvrdi da je zub lava © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
.
Maasai selo © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
.
Sa sinom poglavice
.
.
.
.
.
.
Svakih devet godina, Maasai napuštaju svoje kuće i na drugoj lokaciji nedaleko od prethodne, grade nove. Razlog selidbi su termiti koji kuću „pojedu“ čime „zauzmu teritoriju“, te se pleme preseli i na drugom mestu podigne novi dom. Tokom boravka u nacionalnom parku, u visokoj, požuteloj travi i pejzažima gotovo bez drveća, videli smo na stotine termitnjaka.
.
Tradicionalno, već generacijama, Maasai jedu goveđe meso (retko ovčije/jagnjeće), i piju mleko i krv krave. Od govečeta koriste sve. S obzirom da globalizacija polako uzma svoj danak i stiže do svih kutaka planete, na kraju posete, u očekivanju priloga za njega i porodicu, Aleks nam je rekao da njegova deca sve manje jedu meso i mleko goveda, već se za njihovu hranu skuplja novac i kupuje u nekoliko kilometara udaljenoj bakalnici. Osim samoposluge, na samo tri mesta u nepreglednom prostranstvu afričke savane, pre ulaska u nacionalni park videli smo jednostavne pumpe za gorivo.
.
.
.
.
.
.
Jedna od nekoliko benzinskih pumpi, u nedođiji savane © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
.
Maasai u dokolici © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
.
Žena Maasai naroda © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
Maasai gaje krave i od njih koriste meso i mleko kao osnovne životne namirnice. Mladi naraštaji, sve više jedu hranu iz malih samoposluga, koje niču na obodima sela savane © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
.
Povratak goveda u selo, u sumrak © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
.
.
Nakon obilaska seoskih kuća, odeveni u tradicionalnu nošnju, Maasai muškarci su za nas izveli svoj ritualni ples uz grlene zvuke koji prate ritam pokreta. Zatim su mladići demonstrirali svoju sposobnost skakanja u vis (na maa jeziku: Adumu – stari naziv: Enkipaata ili Aigus), običaj koji ih uvodi u svet odraslih. Dok su mladići skakali, njihove pokrete imitirala su seoska dečica. Krupnim, crnim očima, posmatrala su nas – pridošlice zbog kojih je upriličen ples. Osim ovih plesova, Maasai imaju i ples lova na lava (Ojelejo), zatim ples za rastanak (Liparu) i ples koji se izvodi na dan venčanja.
.
Najveća zabluda u koju mnogi turisti još uvek veruju, tiče se starog običaja gde Maasai dečak ulazi u svet odraslih kada ulovi lava. Lov na divlje životinje u Africi je zvanično zabranjen već nekoliko decenija, i poslednji Maasai dečaci na ovaj način su obeležili svoje odrastanje pre oko dve decenije. Lav se lovio uvek u grupi, što je najčešće trajalo čitav dan, gde su stariji muškarci „navodili“ lava ka mlađem koji bi ga na kraju spremno dočekao i usmrtio. Ipak, neki Maasai pokušaće da posetiocima „prodaju“ priču o ovom običaju uz tvrdnju da je lov na lava još uvek zastupljen, a sve uz prigodne ogrlice od drveta na kojima – kako je tvrdio Aleks – visi lavlji zub. Ipak, iako je lov na životinje zabranjen, za veliku svotu novca i van granica nacionalnih parkova, i dalje je povremeno moguć.
.
.
.
.
.
.
Selo Maasai naroda © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
.
Ples sposobnosti skakanja u vis (na maa jeziku: Adumu), koji mladiće uvodi u svet odraslih © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
.
Ples sposobnosti skakanja u vis © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
.
Ples sposobnosti skakanja u vis © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
.
Ples sposobnosti skakanja u vis © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
.
Maasai © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
.
Na kraju posete, Maasai su nam pokazali kako peru zube, grančicom drveta koje nazivaju „drvo četkice za zube“ (lat. Salvadora persica – „toothbrush tree“, na svahiliju: “Mti wa mswaki”). Stabljika ove biljke koja u afričkoj savani raste kao niski žbun ili drvce, ne samo da odlično čisti usnu duplju, već efikasno izbeljuje zube, utiče na prestanak povlačenja desni i ima svojstvo antibiotika. Maasai žvaću ovu stabljiku u proseku 10 minuta, dnevno. Lišće biljke koristi se u ishrani kao salata, ali i u narodnoj medicini kao lek protiv kašlja, astme i reumatizma. Cvetovi žbuna koriste se za kao laksativ, a mali plodovi su jestivi i imaju ukus voćke. Ekstrakt korena žbuna leči gonoreju i stomačne probleme, dok mleko koje izbija iz stabla leči ekceme na koži.
.

Nakon pranja zuba, usledila je demonstracija pravljenja vatre, pomoću dve vrste drveta – mekog i tvrdog, koje trenjem izazivaju varničenje, na podlozi koju čini komad metala. Za ovaj poduhvat, osim veštine potrebna je snaga, te se u pravljenju vatre uglavnom smenjuju dvojica muškaraca – kada se jedan umori, hitro preuzima drugi, i obratno, dok se od dima ne stvori plamen. Iako Maasai imaju svoj jezik (maa), on je samo jedan od na stotinu jezika Afrike. Za većinski čitave istočne Afrike, proglašen je svahili (ki-swahili), koji se od nedavno uči u osnovnim školama, osim engleskog koji zbog kolonijalnog prisustva Britanaca sve do 1960-tih poznaju svi Kenijci. Uvođenjem zajedničkog jezika, narodi istočne Afrike (Kenija, Tanzanija, Uganda, Ruanda, ali i Kongo, Somalija), imaće zajedničku korist, ali će dugoročno gledano, neki jezici možda nestati. Sumrak se već uveliko spustio na savanu istočne Afrike, kada smo našim domaćinima rekli Oleseri – doviđenja, a oni nas otpozdrali uz aši – hvala. U neposrednoj blizini njihovog sela i ulaska u nacionalni park, vratili smo se u naš smeštaj, u hotelu s bungalovima. Ovaj u kojem smo odseli, nosio je naziv “Ndovo”, što na maa jeziku znači “slon”. Ponuda smeštaja u blizini nacionalnog parka, kreće se od izuzetno luksuznih, na bajkovitim platformama sa baldahinima, do onih veoma bazičnih. Hoteli u prirodi, obezbeđuju isključivo pun pansion, jer kilometrima u krug ne postoji klasično naselje, niti prodavnica.

.

.

 

 

 

 

 

 

 

Čišćenje i beljenje zuba, grančicom biljke koja raste u savani © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Čišćenje i beljenje zuba, grančicom biljke koja raste u savani © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ulaz u hotelske bungalove, gde smo odseli tokom dva dana posete Nacionalnom parku Maasai Mara („Ndovu“ – na Maasai jeziku znači „slon“) © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
.

U neposrednoj blizini ulaska u park, i ponegde unutar parka, za posetioce je organizovan smeštaj u hotelima, u vidu bungalova. Ponuda se kreće od izuzetno luksuznih, na bajkovitim platformama, koji mogu da se iznajme po ceni i do 2000 evra za dvokrevetnu sobu, po danu, do onih veoma bazičnih, po ceni od 300 do 350 evra. Pun pansion je obavezan i uključen je u bilo kojoj varijanti smeštaja, jer kilometrima u krug ne postoji naselje, niti prodavnica.

.

.

.

.

.

.

Hotelski bungalovi, kod ulaza u Nacionalni park Maasai Mara © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
.
Večernja zabava u bašti bungalova © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
.

Širom savane, i u nacionalnom parku, raste žbun za zelenim i narandžastim lišćem, sastavljen iz nekoliko delova u čijem je središtu površina nalik brdašcetu. Unutar ovog žbunja, najčešće se tokom dnevnih vrućina sakrivaju i dremaju velike mačke, lavovi i leopardi. Listove žbuna, Maasai istrljaju između dlanova, i koriste kao preventivu protiv komaraca.

.

Osim ovog žbuna, u najčešću floru savane spada: drvo akacije sa velikim bodljama (koje jedu žirafe); veliko drvo iz porodice mlečike, nalik kaktusu, latinskog naziva Euphorbia Candelabrum Spurge; drvo naziva Bagremova tortilja; Albizia procera; Vachellia karroo; Afrički javor (ficus sycomorus); Pustinjska urma (Balanites Aegyptiaca).

.

.

.

.

.

.

Drvo iz porodice mlečike, nalik kaktusu, na latinskom Euphorbia Candelabrum spurge © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

.

Akacija, hrana za žirafe © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

.

 

Kenija Maasai, Kenija Maasai, Kenija Maasai, Kenija Maasai, Kenija Maasai, Kenija Maasai, Kenija Maasai

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.