Posted on 25 avg 2023

/ off

KENIJA – selo naroda Masai – Maasai Mara National Reserve

U poseti selu

naroda Masai

na jugozapadu Kenije

Tokom putovanja Kenijom, pre obilaska velikog Nacionalnog parka Maasai Mara, posetili smo jedno od sela u kojem živi narod Maasai. Maasai žive u Keniji i u Tanzaniji, i poznati su po tome što važe za neke od prosečno najviših ljudi na planeti. Bave se stočarstvom i mnogi od njih danas aktivno učestvuju u turističkoj industriji Kenije. Žene prave i prodaju nakit od perlica, dok muškarci (ne samo ovog naroda), izrađuju predmete od drveta kao što je na primer abonos, izuzetno kvalitetno drvo Afrike, crne boje, i od mlevene i istopljene goveđe kosti, čija boja je nalik slonovači. Od mlevene i kuvane goveđe kosti, i drveta, u Keniji se izrađuje veoma lep nakit. Iako Maasai imaju svoj jezik (maa), on je samo jedan od na stotinu jezika Afrike. Za većinski jezik čitave istočne Afrike, proglašen je svahili (ki-swahili), koji se od nedavno uči u osnovnim školama, osim engleskog koji zbog kolonijalnog prisustva Britanaca sve do 1960-tih, poznaju svi Kenijci. Uvođenjem zajedničkog jezika, narodi istočne Afrike (Kenija, Tanzanija, Uganda, Ruanda, Kongo, i Somalija), imaće zajedničku korist, ali će dugoročno gledano, neki jezici možda nestati.

Tekst i fotografije, deo su nove knjige u pripremi, i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, i fotografija, bez dozvole autora.

Selo Maasai naroda, blizu ulaza u Nacionalni park Maasai Mara – ples sposobnosti skakanja u vis (na maa jeziku: Adumu), koji mladiće uvodi u svet odraslih © Ivana Dukčević

Selo Maasai naroda, ples sposobnosti skakanja u vis (Adumu) © Ivana Dukčević

U plemenu Maasai…

Selo Maasai naroda © Ivana Dukčević

Maasai, u savani jugozapadne Kenije © Ivana Dukčević

Selo Maasai naroda © Ivana Dukčević

Adumu…

Sin poglavice koji ima zapadnjački nadimak „Alex“, poziva nas da posetimo njegovu kuću © Ivana Dukčević

u saradnji sa

www.mangatrip.rs

Alex nas je pozvao da posetimo unutrašnjost njegove kuče, koja ima jednu glavnu prostoriju površine oko 6 do 7 m2, i još dve koje su kao kutije šibica, u kojim spavaju deca i slučajni gosti © Ivana Dukčević

Podizanje kuća od blata i balege, zaduženje je Maasai žena (na jeziku massai: Enjitok). One takođe kuvaju i donose vodu. Svakih devet godina, Maasai napuštaju svoje kuće i na drugoj lokaciji grade nove. Razlog selidbi su termiti koji kuću „pojedu“ čime „zauzmu teritoriju“, te se pleme preseli i na drugom mestu podigne novi dom © Ivana Dukčević

Aleks ima dve žene i sa svakom po dvoje dece. Pokazuje nam oca koji mirno stoji ispred jedne od seoskih kuća: „Ima 89 godina“, kaže nam, „a za njegovog oca (koji stoji iza), ne znamo koliko je star“ © Ivana Dukčević

Najveća zabluda u koju mnogi turisti još uvek veruju, tiče se starog običaja gde Maasai dečak ulazi u svet odraslih kada ulovi lava. Lov na divlje životinje u Africi je zvanično zabranjen već nekoliko decenija, i poslednji Maasai dečaci na ovaj način su obeležili svoje odrastanje pre oko dve decenije. Lav se lovio uvek u grupi, što je najčešće trajalo čitav dan, gde su stariji muškarci „navodili“ lava ka mlađem koji bi ga na kraju spremno dočekao i usmrtio. Ipak, neki Maasai pokušaće da posetiocima „prodaju“ priču o ovom običaju uz tvrdnju da je lov na lava još uvek zastupljen, a sve uz prigodne ogrlice od drveta na kojima – kako je tvrdio Aleks – visi lavlji zub. Ipak, iako je lov na životinje zabranjen, za veliku svotu novca i van granica nacionalnih parkova, i dalje je povremeno moguć © Ivana Dukčević

Maasai selo koje smo posetili, nalazi se u neposrednoj blizini nacionalnog parka, i broji oko 30 ljudi © Ivana Dukčević

Ispred bungalova gde smo odseli, u rano predvečerje po nas je došao Alex. Iako njegovo pravo ime zvuči sasvim drugačije, sin poglavice koji ima 29 godina, sebi je nadenuo i zapadnjačko ime, kako bi ga turisti koje vodi u obilazak, lakše zapamtili.

Jedna od nekoliko benzinskih pumpi, u nedođiji savane © Ivana Dukčević

Maasai u dokolici © Ivana Dukčević

Žena Maasai naroda © Ivana Dukčević

–

Maasai gaje krave i od njih koriste meso i mleko kao osnovne životne namirnice. Mladi naraštaji, sve više jedu hranu iz malih samoposluga, koje niču na obodima sela savane © Ivana Dukčević

Tradicionalno, već generacijama, Maasai jedu goveđe meso (retko ovčije/jagnjeće), i piju mleko i krv krave. Od govečeta koriste sve © Ivana Dukčević

Selo Maasai naroda © Ivana Dukčević

Nakon obilaska seoskih kuća, odeveni u tradicionalnu nošnju, Maasai muškarci su za nas izveli svoj ritualni ples sposobnosti skakanja u vis, običaj koji ih uvodi u svet odraslih (na maa jeziku: Adumu – stari naziv: Enkipaata ili Aigus), uz grlene zvuke koji prate ritam pokreta © Ivana Dukčević

Ples sposobnosti skakanja u vis © Ivana Dukčević

Ples sposobnosti skakanja u vis © Ivana Dukčević

Maasai su nam pokazali kako peru zube, grančicom drveta koje nazivaju „drvo četkice za zube“ (lat. Salvadora persica – „toothbrush tree“, na svahiliju: “Mti wa mswaki”). Stabljika ove biljke koja u afričkoj savani raste kao niski žbun ili drvce, odlično čisti usnu duplju, efikasno izbeljuje zube, utiče na prestanak povlačenja desni i ima svojstvo antibiotika. Maasai žvaću ovu stabljiku u proseku 10 minuta, dnevno © Ivana Dukčević

Kako se peru zubi..

Lišće biljke kojom čiste zube, koristi se u ishrani kao salata, kao lek protiv kašlja, astme i reumatizma. Cvetovi žbuna koriste se za kao laksativ, a mali plodovi su jestivi i imaju ukus voćke. Ekstrakt korena žbuna leči gonoreju i stomačne probleme, dok mleko koje izbija iz stabla leči ekceme na koži © Ivana Dukčević

Usledila je demonstracija pravljenja vatre, pomoću dve vrste drveta – mekog i tvrdog, koje trenjem izazivaju varničenje, na podlozi koju čini komad metala. Za ovaj poduhvat, osim veštine potrebna je snaga, te se u pravljenju vatre uglavnom smenjuju dvojica muškaraca – kada se jedan umori, hitro preuzima drugi, i obratno, dok se od dima ne stvori plamen.

.. vatra

Sumrak se već uveliko spustio na savanu istočne Afrike, kada smo našim domaćinima rekli Oleseri – doviđenja, a oni nas otpozdrali uz aši – hvala. U neposrednoj blizini njihovog sela i ulaska u nacionalni park, vratili smo se u naš smeštaj, u hotelu s bungalovima. Ovaj u kojem smo odseli, nosio je naziv “Ndovo”, što na maa jeziku znači “slon”. Ponuda smeštaja u blizini nacionalnog parka, kreće se od izuzetno luksuznih, na bajkovitim platformama sa baldahinima, koji mogu da se iznajme po ceni i do 2000 evra za dvokrevetnu sobu, po danu, do onih veoma bazičnih, po ceni od 300 do 350 evra. Hoteli u prirodi, obezbeđuju isključivo pun pansion, jer kilometrima u krug ne postoji klasično naselje, niti prodavnica.

Ulaz u hotelske bungalove, gde smo odseli tokom dva dana posete Nacionalnom parku Maasai Mara („Ndovu“ – na Maasai jeziku znači „slon“) © Ivana Dukčević

Širom savane, i u nacionalnom parku, raste žbun za zelenim i narandžastim lišćem, sastavljen iz nekoliko delova u čijem je središtu površina nalik brdašcetu. Unutar ovog žbunja, najčešće se tokom dnevnih vrućina sakrivaju i dremaju velike mačke, lavovi i leopardi. Listove žbuna, Maasai istrljaju između dlanova, i koriste kao preventivu protiv komaraca. Osim ovog žbuna, u najčešću floru savane spada: drvo akacije sa velikim bodljama (koje jedu žirafe); veliko drvo iz porodice mlečike, nalik kaktusu, latinskog naziva Euphorbia Candelabrum Spurge; drvo naziva Bagremova tortilja; Albizia procera; Vachellia karroo; Afrički javor (ficus sycomorus); Pustinjska urma (Balanites Aegyptiaca).

Kenija Maasai, Kenija Maasai, Kenija Maasai, Kenija Maasai, Kenija Maasai, Kenija Maasai, Kenija Maasai

Atrakcije, Kenija, Putovanje | letovanje nedelje