Posted on 09 jul 2019

/ off

TURSKA – Planine Kačkar

Planine Kačkar – „Turski Alpi“

–

plantaže čaja najbliže Evropi i najveće plantaže lešnika na svetu

Na pomen plantaža čaja, mnogi od nas pomisle na Indiju, Kinu ili Šri Lanku. Oni koji malo bolje poznaju prilike – i na Vijetnam, Keniju ili Iran. Ne tako daleko, samo dva sata leta od Istanbula – na severoistoku Turske nalaze se najveće plantaže čaja najbliže Evropi i šeste po veličini na svetu. Najpopularniji topli napitak azijskog kontinenta – koji se na Himalajima i na Tibetu konzumira slan, sa buterom, u vidu supe, do sredine XX veka još nije prekrivao zelene obronke planina Kačkar (najviši vrh Kačkar, 3937 m) na crnomorskoj obali Turske. Tek kada su Turci odlučili da plitka pirinčana polja zamene poljima svog nacionalnog pića, negde između Trabzona i Ardešena na obali Crnog mora, počeo je da se masovno gaji čaj. Početna ideja bila je da se čaj iz ovog područja sadi radi izvoza, ali je na kraju ispalo drugačije. Sedamdeset sedam miliona stanovnika Turske, zavoleli su svoj domaći proizvod do mere da ove plantaže danas otprilike uspevaju da podmire potrebe domaćeg tržišta. Država se pobrinula i da njena kompanija „Čajkur“ ( Çaykur) ponudi najbolje otkupne cene ovog zelenog zlata, pa se kraj obala Crnog mora, na obroncima planinskog venca čaj sve više sadi. U fabrici crnog čaja, listovi prolaze kroz proces obrade – suše se i pakuju u kese ili kutije, i završavaju u prodavnicama. Reski, ukusni zagasito-crveni napitak služi se u malim staklenim čašicama u obliku lale, uz kockice šećera pride, po ukusu.

Planinska reka i stari osmanlijski most sa čajdžinicom, gde uvek pravimo pauzu za čaj i kafu © Ivana Dukčević

OVDE pogledajte video Kačkar planina

Berba čaja u planinama Kačkar © Ivana Dukčević

.

OVDE pogledajte video o berbi čaja

Jun 2019, na obali Crnog mora kod mesta Rize, u kamionu za otkup čaja – među dragocenim zelenim tovarom 🙂

Planinska reka i stari osmanlijski most sa čajdžinicom, gde uvek pravimo pauzu za čaj i kafu © Ivana Dukčević

Na plantaži čaja © Ivana Dukčević

Uz jednu od rečica u planinama Kačkar, hoteli i restorani u stilu tradicionalnih kuća – „jajla“ i plantaže čaja na obroncima © Ivana Dukčević

Plantaže čaja, na obroncima planina Kačkar, na obali Crnog mora © Ivana Dukčević

Trabzon (na obali Crnog mora) – samovar sa crnim čajem služi se u kafeterijama na vidikovcu iznad grada © Ivana Dukčević

Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja 2“ (ISBN 978-86-82136-01-9) u izdanju Media Sfere, i knjige-vodiča o Turskoj (ISBN 978-86-7722-422-6), i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, i fotografija, bez dozvole autora (Ivana Dukčević) i izdavača (Media Sfera: Gordana Radisavljević-Jočić).

Berači čaja na plantažama, na obroncima planina Kačkar © Ivana Dukčević

Plantaža čaja, berba specijalnim makazama koje su povezane s kesom u koju listovi čaja upadaju

Čaj iz oblasti grada Rize, s najvećih plantaža čaja u Turskoj, u proizvodnji čuvene državne fabrike Čajkur © Ivana Dukčević

Planine Kačkar, pripadnici naroda Laz © Ivana Dukčević

Ajder, obronci planina Kačkar © Ivana Dukčević

U saradnji sa…

Turkish Airlines © Ivana Dukčević

Sečenje listova čaja najčešće se odvija glomaznim, teškim metalnim makazama koje su jednim delom povezane sa tankom, velikom mekanom kesom. Kada makaze iseku gornje listove žbunaste biljke, oni direktno upadaju u kesu, a kada se ona napuni i zaveže – sama se otkotrlja u podnožje često neverovatno strmih brda na čijim se kosinama plantaže čaja najčešće sade. U podnožju listopadnih, zelenih kanjona planina Kačkar, nadomak modrih planinskih rečica koje jure ka moru brzinom koja ih pretvara u belu penu, kese čaja se preuzimaju i nose na najbliže mesto za otkup, gde se tovar meri, a sadržaj istresa u kamion. Putujući autoputem koji duž obale Crnog mora vodi ka Gruziji, spazila sam jedan takav kamion, te smo se zaustavili kako bih fotografisala. Kraj velike vage na postolju tik do otvorenog teretnog dela kamiona, u hladu perde na podnevnom suncu, uz čašicu crnog čaja opušteno je sedeo lokalac. Kada je video da slikam, predusretljvo mi je rukom pokazao tovarni deo kamiona i ponudio da uđem u vozilo prepuno zelenih listova. Zatim mi je iz ruke uzeo fotoaparat. Tako su nastale fotografije sa listovima crnog čaja skoro do kolena, nalik onim kada se grožđe stavi u drvene kace i gazi. I listovi koji su leteli uvis! Samo su umesto grožđa, pod mojim nogama bili listovi mog odveć omiljenog napitka.

Reka Firtina i obronci planina Kačkar – crni čaj u čaši, i listovi čaja kao dekoracija u vazi © Ivana Dukčević

Odnošenje čaja na otkup © Ivana Dukčević

1) Plantaže čaja na strmim obroncima planina Kačkar, i kese čaja koje se kotrljaju niz padinu © Ivana Dukčević

2) Plantaže čaja na strmim obroncima planina Kačkar, i kese čaja koje se kotrljaju niz padinu, skupljaju i nose na otkup © Ivana Dukčević

Nadomak plantaža, posetili smo mesto gde se čaj daje za otkup © Ivana Dukčević

Plantaže čaja na obroncima planina Kačkar © Ivana Dukčević

Jedna od fabrika crnog čaja, kraj obala Crnog mora © Ivana Dukčević

Jedna od nekoliko fabrika „Čajkur“, kraj obala Crnog mora © Ivana Dukčević

Jedna od fabrika crnog čaja, kraj obala Crnog mora © Ivana Dukčević

U dvorištu jedne od fabrika za obradu čaja kraj obala Crnog mora – u bašti čaja, na tradicionalnoj kući ovog kraja

Sečenje mladih listova čaja, specijalnim makazama

Makaze sa kesom, za berbu listova čaja © Ivana Dukčević

Kako se bere čaj – specijalnim makazama, povezanim sa kesom u koju upadaju listovi © Ivana Dukčević

Plantaže čaja (i bele kese za skupljanje), visoko u daljini, u šumi, na obroncima planina Kačkar © Ivana Dukčević

Osim plantaža čaja, u ovom delu Turske – nadomak crnomorske obale nalaze se najveće plantaže lešnika na svetu. Žbunasto drvo koje iz zemlje raste u vidu nekoliko drvenastih grana visine oko dva do tri metra, kao i čaj daje plodove u toku letnjih meseci. Međutim, branje lešnika obavlja se ručno – svaki plod pojedinačno, otkupna cena nije naročito povoljna i sve manje lokalaca odlučuje da se bavi ovim poslom. Meštane koji ne žele da rade ovaj posao, zamenjuju oni siromašniji koji posao ne biraju, iz daleke unutrašnjosti Anadolije. Zbog plantaža lešnika kojima se ponekad ne vidi kraj, u ovom delu Turske postoji fabrika koja vrši otkup i koja je deo italijanskog giganta Ferera (Ferrero). Čuvena Nutela – krem od čokolade i lešnika, pravi se od lešnika ubranih upravo na ovom mestu – nadomak crnomorske obale Turske.

Najveće plantaže lešnika na svetu, kraj obala Crnog mora © Ivana Dukčević

Sveži lešnici (na turskom: fındık – množına: fındığı) © Ivana Dukčević

Najveće plantaže lešnika na svetu, nadomak obala Crnog mora © Ivana Dukčević

Zelena boja listova čaja i svetlo-zelene grane lešnikinog drveta, nisu jedine nijanse zelene planina Kačkar. Neverovatno gusta listopadna šuma, koja idući ka vrhovima postepeno prelazi u zimzelenu, jedan je od razloga zbog čega ovaj planinski venac još nazivaju i „Turskim Alpima“. Kako bi nadimak planina bio još verodostojniji, u centru Ajdera (Ayder) jednog od najlepših mesta na oko hiljadu i petsto metara nadmorske visine, krave su puštene da slobodno šetaju planinskim livadama, između turista i autentičnih „jajli“ (yayla) – tradicionalnih drvenih kuća. Lokalno stanovnštvo – Turci i određen broj pripadnika naroda Laz i Hemšin, nekada su do svojih domova na strmim obroncima planina stizali žičarom-sajlom. Danas se sajlama (zip-line) kojih ima svuda, do jajli na strminama prevoze namirnice. Mnoge jajle danas su butik-hoteli, a sajle deo turističke ponude, te se osim za potrebe snabdevanja postavljaju i između dve strane klanca – u kanjonu nabujale reke, i drugim mestima koja turistima omogućavaju adrenalinski ugođaj. Zimi je dolazak do kuća gotovo nemoguć, zbog čega današnji vlasnici jajli – berači čaja ili ugostitelji, ovde obično borave tokom proleća i leta, dok se u zimskom periodu vraćaju u njihove primarne domove, najviše u Istanbul.

S obzirom da je pre dolaska turskih plemena ovaj deo Male Azije – osim vizantijskog, bio i deo jermenskog kraljevstva, za narod Hemšin pretpostavlja se da su poreklom Jermeni jer imaju jezik nalik jermenskom, ali nemaju pismo. Pripadnice naroda Hemšin, oko glave nose crveno-crno-žute, prugaste kratke marame sa dukatima, koje su ujedno i čest suvenir ovog dela Turske. Takođe, i sama reč kačkar je jermenskog porekla i otprilike znači kameni krst. Osim Hemšina, u udaljenim selima iznad obala Crnog mora žive „neobični“ Turci koji govore – antičkim (pontskim) grčkim! Potomci plemena iz vremena antičkog – Pontskog kraljevstva, pre bolne razmene stanovništva između Grčke i Turske (1922 – 1923) najverovatnije su prešli u islam i time osigurali svoj ostanak u zavičaju. Njihov jezik u Turskoj nazivaju i romejka (romeyka), ali je u suštini reč o verziji grčkog jezika koji ni današnji Grci ne razumeju najbolje, a kojim su u starom veku govorili antički Grci. U pokušaju da u Trabzonu pronađemo informaciju više, tokom ćaskanja u agenciji koja organizuje izlete upoznali smo lokalca koji je poreklom iz ove grupacije i koji nam je savetovao da ukoliko želimo da odemo do nekog od udaljenih sela i čujemo ovaj jezik, da uđemo u lokalnu seosku kafanu i obratimo im se sa „D’eftas?“ ili „Do’ftas“ („Kako ste?“, na pontskom grčkom). „Ukoliko se iznenade pitanjem i odgovore na svom jeziku“, rekao nam je naš poznanik iz Trabzona, „onda ste na pravom mestu!“ (na modernom grčkom jeziku – „kako ste“ se izgovara drugačije).

Osim krava, sajli i jajli, na kosinama livada Ajdera postoje ljuljaške sa izuzetno visoko postavljenom konstrukcijom, koja omogućava da kada je zaljuljana, visoko leti. Zaljuljani do najviše tačke, posmatrali smo panorame sela, kuća i zelenih pejzaža koji su iz ovog položaja bili još čarobniji. Jedinu opasnost čine krave, koje ne mareći šetaju livadama i često prođu tik pored ljuljaške u punom zaletu, a ponekad zbog njih morate i da naglo „zakočite“. Vlasnici ovih „panoramskih“ ljuljaški naplaćuju ljuljanje, i s obzirom da ih na obroncima ima priličan broj, svi se trude da ih učine lepšim od onih kod konkurencije. Duž čitavog ojačanog kanapa za koji je zavezana, jedna ljuljaška je – u romantičnom maniru, obmotana vencem sa veštačkim poljskim cvećem.

U povratku ka obali mora, zastali smo kod mesta Čamlihemšin (Çamlıhemşin) smeštenom na planinskoj reci Firtini (Fırtına Çay), sa kućama duž jedine ulice – magistrale, stišnjenim u podnožju klanca. Osim bakalnica i suvenirnica sa predmetima od pruća, u čitavom severoistočnom delu Turske – i ovde, nismo propustili da posetimo prodavnice sira i meda (u ovom kraju – i čaja). Veliki izbog sira nalik kačkavalju u više verzija – i u obliku froncli, planinski med i kutije crnog čaja, mamili su sa rafova i uskoro završili u našim torbama.

Na nizbrdici kod Čamlihemšina – na polovini uspona od mora ka Ajderu, skrenuli smo nazad ka planini i ušli u susedni klanac. I u ovom, svoj put u dnu zelenila utrla je planinska reka na kojoj u njenom širem toku stoji po neki pecaroš, a u podnožju gde se širi, organizuje se rafting. Između gustog zelenila, na reci se nekoliko puta nenadano pojavilo nekoliko elegantnih, nevelikih osmanlijskih kamenih mostova, čiji su se lukovi izvili visoko iznad vode. Pre izgradnje savremenih puteva, stari kameni mostovi bili su jedini način da se u planinama Kačkar pređu nabujale reke.

Na vrhu klanca – na samom kraju asfaltnog puta u poslednjoj krivini, iznad ponora na masivnoj zelenoj steni između planina, ispred nas se odjednom pojavila visoka kamena tvrđava iz XIII veka – Zil Kale. Iako nije poznato ko je utvrđenje sazidao, prizor zidina sa nijansama zelene koje tvrđavu okružuju, i ostatke snega u junu na poslednjim vrhovima do kojih pogled dopire, neodoljivo podseća na mnogo poznatiju Palatu Alhambru u španskoj Granadi, u Andaluziji, iza koje se u proleće na isti način naziru snežni vrhovi Sijera Nevade.

Kačkar planine Turska, Kačkar planine Turska, Kačkar planine Turska, Kačkar planine Turska, Kačkar planine Turska, Kačkar planine Turska

Atrakcije, Severna Anadolija i obala Crnog mora