Posted on 30 dec 2017

/ off

GRČKA – Atina (Athens) TOP 10

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja 2“ (ISBN 978-86-82136-01-9) u izdanju Media Sfere, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija, bez dozvole autora (Ivana Dukčević) i izdavača (Media Sfera: Gordana Radisavljević-Jočić).

*The text and photographs are parts of the published book „Umetnost putovanja 2“ (ISBN 978-86-82136-01-9), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

ATINA

Kolevka evropske civilizacije

Mnogi od nas često posećuju Grčku, nekadašnjeg južnog suseda. Ipak, većina često ne stigne do Atine, njene prestonice. Oko 400 km autoputem južno od poznatih „srpskih“ letovališta na severu Grčke, ili sat i po leta avionom iz Beograda nalazi se višemilionski grad koji nosi epitet kolevke evropske civilizacije. Dva do tri dana boravka u Atini dovoljna su za obilazak najvažnijih i najinteresantnijih mesta, što ovaj grad čini idealnim za takozvani „city-break“ tokom produženog vikenda. Evo predloga mesta za obilazak, koje u Atini ne bi trebalo propustiti…

Pogled na Atinu i Akropolj, sa brda Likavitos © Ivana Dukčević

Atina, Univerzitetska biblioteka © Ivana Dukčević

Pogled na Atinu sa Akropolja © Ivana Dukčević

Crkvica Panagia Kapnikarea nalazi se u sred pešačke zone atinske „Knez Mihailove“, trgovačke ulice Ermou © Ivana Dukčević

–

1 Kompleks:

AKROPOLJ (Acropolis of Athens / Ακρόπολη Αθηνών), brdo Filopapu (Filopappos Hill / Λόφος Φιλοπάππου) i Antička Agora (Ancient Agora of Athens /Αρχαία αγορά της Αθήνας)

U centru Atine, na vrhu istorijskog brda Akropolja nalazi se Partenon, veličanstveni hram boginje Atine Device (Atina Partenos, zbog čega hram i nosi ovaj naziv), najstariji primer zlatnog preseka u arhitekturi i najsavršeniji starogrčki hram. Sagrađen u V veku pre naše ere, sa spoljnom kolonadom od 17 x 8 dorskih stubova čiji se delovi rekonstruišu već godinama (kako bi se ponovo smestili na pravo mesto), zajedno sa ostatkom Akropolja deo je UNESCO-ve svetske kulturne bašine.

Osim Partenona, pola veka mlađi jonski hram Erehtejon nadaleko je čuven po stubovima u obliku ženskih figura – „karijatidama“.

Prema zvaničnoj verziji, reč „karijatida“ potiče od mladih žena iz mesta Karijes (Karyes) u Lakoniji, koje su igrale u čast boginje Artemide. Međutim, jedna stara i istorijski nepotvrđena priča koja podseća na antičku telenovelu, sugeriše da naziv ovih statua u obličju stubova ima mnogo romantičnije poreklo. Kada su tokom osvajanja Male Azije (današnja Turska) antički Grci dospeli do državice Karije, iz osvojene zemlje u Atinu nisu poneli samo blaga koja su im kao osvajačima pripala. Zajedno sa njima, u Atinu su stizale i mlade žene iz Karije – za Grke onog vremena, najlepše žene na svetu kojima su se ženili. Karija se nalazila na mestu gde se danas prostire poluostrvo sa većim gradom Milasom, i gde je u Bodrumu – nekadašnjem Halikarnasu, nastao prvi velelepni mauzolej na svetu – na listi Sedam svetskih čuda antike. Jedna od legendi pripoveda da su se Karijatiđanke dovedene u Atinu zavetovale da Grcima neće rađati decu, jer bi se muški potomci – kao budući Grci, jednog dana mogli boriti protiv Karije. Njihova neprolazna lepota navodno je ovekovečena na Akropolju gde je jonski hram Erehtejon iz V veka pre naše ere ukrašen sa prvih šest „karijatida“ – stubova u ženskom obličju, ikada. I danas, širom sveta ovakvi stubovi nose isti naziv, na svim jezicima sveta – Meštrovićeva kolonada karijatida na ulazu u Narodni muzej u Beogradu, ili one u okviru Spomenika neznanom junaku na Avali.

Na južnom obronku Akropolja nalaze se ostaci dva teatra – starorimski Herodov Odeon (iz II veka), još uvek u upotrebi za koncerte tokom letnjih večeri, i drugi, kraj jugoistočnih zidina – Dionisijev teatar, najstarije pozorište na svetu (IV vek p. n. e).

Pogled na Pirej sa Akropolja © Ivana Dukčević

Hram Erehtejon © Ivana Dukčević

Akropolj, Partenon © Ivana Dukčević

Pogled sa Akropolja na ostatke Dionisijevog teatra i Novi muzej Akropolja © Ivana Dukčević

Jugozapadno, odmah pored Akropolja nalazi se zeleno brdo Filopapu. Naziv je dobilo prema spomeniku istoimenog azijskog princa, koji je Atinu u kojoj je živeo izuzetno zavoleo. Filopapu je i mesto prve antičke skupštine – eklesije, ali i zatvora u kojem je bio zatočen Sokrat, gde je i umro popivši otrov. Sa nekih delova brda Filopapu, pružaju se prelepi vidici ka Akropolju.

Niže Akropolja, na mestu nekadašnjeg centra antičke Atine – Agore, jedini očuvan nalazi se veliki dorski Hram boga Hefesta (zaštitnika kovača i trgovaca). Iako tržnica, pijace, kovnice novca, suda, zatvora i drugih starogrčkih javnih zgrada sa Agore više nema, pre pola veka u jednom delu potpuno je rekonstruisana Atalosova stoa – antički tržni centar. Unutar stoe, umesto tezgi danas se nalazi muzej svega onog što je na Agori pronađeno, uključujući i: jednu od najstarijih „glasačkih kutija“ kolevke demokratije, kockice za igranje društvenih igara, antičku keramičku dečiju nošu, urne umrlih, novčiće i ostrake – parčiće slomljene grnčarije u koje se urezivalo ime osobe koju je glasanjem trebalo (najčešće na par godina) proterati iz Atine (što je u antičkom periodu bio čest vid političke kazne).

Atina, Hefestov hram na antičkoj Agori © Ivana Dukčević

Ostrake, ostaci polomljene grnčarije sa urezanim imenima političara koje na neko vreme treba prognati iz Atine: „Aristid, Temistokle.. “ (Muzej Atalosove stoe, Agora) © Ivana Dukčević

2 Plaka (Πλάκα)

i Rimska agora (Roman Agora / Ρωμαϊκή Αγορά)

U samom podnožju Akropolja, sa severne i istočne strane nalazi se atinski boemski kvart – Plaka, u kojem osim taverni sa sirtakijem (girosom i tzatzikijem), možete pazariti i suvenire, ili na primer ručno pravljene kožne sandale sa dugačkim kaišićima, nekada tipičnu obuću antičke Grčke koja je poslednjih godina doživela naglu modnu popularnost.

Između uličica sa tavernama i suvenirnicama, nalazi se Rimska agora, centar grada iz vremena starorimske okupacije Grčke (II vek pre naše ere – II veka naše ere), sa ostacima biblioteke cara Hadrijana i čudesnom kamenom „Kulom vetrova“, u kojoj se putem protoka vode merilo proticanje vremena. Kula koja je nedavno nakon dugo vremena ponovo otvorena za posetioce, nekada je u sebi čuvala antički vodeni sat – klepsidru (od „klepto“ – ukrasti i „hidra“ – voda), povezanu sa izvorom na vrhu Akropolja. Sa spoljne strane, na vrhovima kule je reljeno prikazano osam različitih vetrova koji duvaju Atinom tokom godine.

Rimska agora, Kula vetrova © Ivana Dukčević

Rimska agora, ostaci Biblioteke cara Hadrijana © Ivana Dukčević

U neposrednoj blizini, tik do malene ulice Vironos, nazvane po britanskom pesniku Lordu Bajronu, velikom pokloniku antičke civilizacije i zagovorniku grčke nezavisnosti od turske vlasti, smestio se Lisikratov spomenik, jedan od prvih javnih spomenika na svetu (IV vek p.n.e). Gospodin Lisikrat, bogati mecena i sponzor pesničkih takmičenja na obližnjem Dionisijevom teatru, podigao je ovaj spomenik samom sebi, nakon što je dobio bronzani tronožac, nagradu za najbolji pesnički tim koji je sponzorisao! Tronožac je nekada zaista i bio postavljen unutar spomenika. Naravno, odavno ga više nema.

Plaka © Ivana Dukčević

Lisikratov spomenik © Ivana Dukčević

3 Novi muzej Akropolja

(New Acropolis Museum /Μουσείο Ακρόπολης)

Kada je krajem XVIII veka britanski ambasador pri Osmanskom carstvu – Lord Elgin, od tadašnjih atinskih – turskih vlasti zatražio dozvolu da sa Akropolja pokupi (razbacane) delove stubova i reljefne dekoracije sa Partenona, i po povratku u Englesku ih rasporedio po svojoj bašti, niko nije slutio da će par godina nakon toga zbog sopstvene brakorazvodne parnice tokom koje umalo nije bankrotirao, biti primoran da zbirku proda tek osnovanom Britanskom muzeju u Londonu. I danas traje tihi rat između britanskih i grčkih vlasti, gde prvi tvrde da su artefakte u muzeju svojevremno kupili i pošteno platili, a potonji na sve načine pokušavaju da u svoju zemlju vrate prethodno oteto kulturno blago. U tome im poslednjih par godina svesrdno pomaže Amal Kluni, poznata advokatica za ljudska prava britansko-libanskog porekla i supruga još čuvenijeg glumca Džordža Klunija (George Clooney).

Godinama, glavni britanski adut protiv vraćanja „Elginovog mermera“ (kako je zbirka nazvana), odnosio se na to da je stari Akropoljski muzej mali i bez dovoljno uslova za držanje takvog istorijskog blaga, te je iz ovog razloga 2009. podignut Novi muzej Akropolja, moderno zdanje tik uz sam Akropolj. Potpuno u staklu, sa velikim izložbenim prostorom na tri nivoa, na poslednjem spratu muzeja postavljen je originalni partenonski friz, tj. preciznije – nešto više od njegove jedne trećine. Preostali delovi ostavljeni su prazni, kao svojevrsno obaveštenje posetiocima da se nešto manje od dve trećine reljefnog friza i dalje se nalazi u Britanskom muzeju.

Osim partenonskog friza, u Novom akropoljskom muzeju možete videti različite statue: arhajske kore i kurose, ostatke grnčarije, 5 (od ukupno 6) originalnih karijatida (jedna je u Britanskom muzeju), nakit i druge upotrebne predmete koji su pronađeni na Akropolju.

Novi muzej Akropolja, karijatide © Ivana Dukčević

Atina, Novi muzej Akropolja sa pogledom na brdo Likavitos © Ivana Dukčević

4 Monastiraki (Μοναστηράκι)

i Keramikos (Kerameikos /Κεραμεικός)

Iako uvrnuto zvuči podatak da groblje može biti deo turističke ponude, u ovom slučaju ono to jeste. Ipak, nije reč o tek „običnom“, već antičkom groblju iz V i IV veka pre naše ere. Nadgrobni spomenici sa interesantnim reljefnim prikazima života i želja starih Atinjana, članova njihovih porodica i zanimanja, kao i dekorativne keramičke urne (lekitos), uvešće vas u jedan drugi svet u kojem je nekada davno, pojam smrti imao nešto drugačije značenje.

Istočno od arheološkog nalazišta Keramikos, na putu ka samom centru proći ćete kroz deo grada Monastiraki. Starinske radnje zaboravljenih zanata, limene džezve i zvona, antikvarnice, prodavnice sa šahovskim figurama ili lutkama (osmanlijskog) pozorišta senki Karađoz, i komadi kokosa na tezgama, kao na Istoku, možda će vam pružiti ideju za kupovinu nekih manje uobičajenih suvenira Grčke.

Antičko groblje Keramikos © Ivana Dukčević

Monastiraki © Ivana Dukčević

Monastiraki © Ivana Dukčević

Monastiraki © Ivana Dukčević

Monastiraki © Ivana Dukčević

5 Panatinski stadion

(Panathenaic Stadium / Παναθηναϊκό στάδιο)

Prve Olimpijske igre na svetu nastale su par stotina kilometara jugozapadno od grčke prestonice, u Olimpiji, u VIII veku pre naše ere. Prve moderne održane su u Atini, zaslugom francuskog istoričara Barona Pjera de Kubertena koji je krajem XIX veka svoj novac i ugled uložio u rađanje ideje olimpizma. Osnovao je prvi Međunarodni olimpijski komitet i vremenom uspeo da veliki deo javnosti i političara ondašnje Evrope ubedi u oživljavanje Olimpijskih igara.

Za te potrebe, u neposrednoj blizini centra na ostacima nekadašnjeg antičkog Panatinskog („sveatinskog“) stadiona sagrađen je novi istog naziva, na kojem su 1896. održane prve moderne Olimpijske igre. Jedini mermerni stadion na svetu, korišten je i za vreme Olimpijskih igara u Atini 2004. godine – na njemu je postavljen cilj maratonske trke. Osim za sportska takmičenja, na stadionu su održavani rok koncerti i oni klasične muzike.

Panatinski stadion © Ivana Dukčević

6 Parlament (Hellenic Parliament / Βουλή των Ελλήνων)

i metro stanica Sintagma (Syntagma metro station / Σταθμός μετρό Συντάγματος)

Centralna atinska metro stanica Sintagma nalazi se na istoimenom trgu, tačno ispod grčkog Parlamenta, zdanja koje je smešteno u zgradi stare Kraljevske palate. Nakon fotografisanja sa gardistima (evzoni) u simpatičnoj nošnji, spustite se u podzemlje i pogledajte šta su arheolozi pronašli kada je ova metro stanica građena. Prilikom gradnje odlučeno je da sve što je pronađeno ostane na istom mestu, samo je preko nalazišta celom dužinom i visinom postavljeno staklo. Ostaci grobnica, grnčarije i keramičkih vodovodnih cevi, neki su od „eksponata“ koje možete videti na putu ka platformi metro stanice.

Parlament Grčke © Ivana Dukčević

Atina, antički ostaci na metro stanici Sintagma © Ivana Dukčević

Evzoni, gardista ispred Parlamenta © Ivana Dukčević

Evzoni, svečana parada gardista ispred Parlamenta © Ivana Dukčević

Evzoni, svečana parada gardista ispred Parlamenta © Ivana Dukčević

7 Nacionalni arheološki muzej

(National Archaeological Museum of Athens / Εθνικό Αρχαιολογικό Μουσείο)

Severno od centra Atine nalazi se veliko zdanje najvažnijeg grčkog – Nacionalnog arheološkog muzeja. Gotovo svi najvažniji arheološki ostaci, iz svih delova Grčke smešteni su na ovom mestu. Počev od prve evropske civilizacije – kritske (minojske) kulture koja nije bila grčkog porekla; kikladske – praistorijske kulture čije su stilizovane figurine pronađene na Kikladskim ostrvima; najstarije grčke – dorske ili mikenske kulture („Agamemnonova“ posmrtna maska i pehari iz Vafija) i drugih peloponeskih naseobina; preko predmeta iz Grčko-persijskih i Peloponeskih ratova, vojevanja između Sparte i Atine, sve do rimske okupacije, u ovom muzeju možete videti neke od najznačajnijih eksponata istorije stare Grčke.

Nacionalni arheološki muzej, opanci iz V veka pre naše ere (obuća nalik opancima inače potiče iz antičke Persije, a preko Male Azije (Turske) i Grčke davno je stigla i do Balkana © Ivana Dukčević

8 Brdo Likavitos

(Lycabettus Hill / Λυκαβηττός)

Severoistočno od centra, pešice ili podzemnom uspinjačom, za nekoliko minuta naći ćete se na vrhu brda Likavitos. Osim crkvice i restorana, najčešći razlog dolaska na vrh jeste čuveni pogled ka jugozapadu Atine – panorama koju morate doživeti. Ispred vas, kao na dlanu vidi se ne samo centar čitavog grada sa Akropoljem na brdu, već i luka Pirej, u daljini. Za najbolje fotografije dođite u jutarnjim časovima, kada je sunce na istoku.

Natpis u uspinjači ka brdu Likavitos: „Prema legendi, brdo Likavitos je nastalo kada je boginja Atina u sred grada slučajno ispustila ogromni kamen, noseći ga za gradnju svog hrama“ © Ivana Dukčević

9 Luka Pirej

(Piraeus Port / Πειραιάς)

Nekada nenaseljeno ostrvo u blizini Atine, tokom V veka p. n. e nasipanjem zemlje i gradnjom zidina Pirej je postao deo grada i atinsko pristanište. Jedna od najvećih luka u ovom delu Mediterana što se tiče putničkog ali i teretnog saobraćaja, doživela je popularnost i ispevana u čuvenoj ariji grčkog filma „Deca Pireja“ („Ta paidia tou Piraia“). Pesmu „Nikad nedeljom“ koju u filmu peva glumica (kasnije – ministarka kulture Grčke) Melina Merkuri, a koja je 1960. godine dobila je Oskara za najbolju filmsku muzičku numeru, verovatno ste čuli i možda pevušili, makar jednom dok ste putovali Grčkom.

Čak iako vam nije namera da brodom zaplovite ka nekom od grčkih ostrva, u Pirej morate doći makar na dva, tri sata. Sedite na obalu i posmatrajte odlaske i dolaske brodova, ukrcavanja i iskrcavanja ljudi i automobila, i na kratko osetite i omirišite lučku atmosferu.

10 Hram Posejdona na rtu Sunion

(Cape Sounion / Aκρωτήριο Σούνιο)

Blizu mesta sa kojeg se prema antičkoj legendi, pre više od dve i po hiljade godina pogrešno protumačivši crna jedra na brodu svog sina princa Tezeja, u more bacio ožalošćeni kralj Atine, Egej (i more zbog toga nazvano po njemu), nalaze se ostaci Hrama boga Posejdona, iz V veka pre naše ere. Iako nije od posebnog istorijskog značaja, ovo mesto važi za jedno od najromantičnijih u Atini i šire, jer se po mnogim Grcima sa rta, kroz stubove hrama može posmatrati jedan od najlepših zalazaka sunca na svetu.

Možda je popularnosti ovog mesta doprinela i činjenica da je na jednom delu hrama, u mermeru pronađen ugraviran potpis za koji se pretpostavlja da pripada najvećem engleskom romantičarskom pesniku Lordu Bajronu, koji je u svojoj poemi „Grčka ostrva“, u tri stiha i sa puno emocija opisao Rt Sunion.

Atina Grčka, Atina Grčka, Atina Grčka, Atina Grčka, Atina Grčka, Atina Grčka, Atina Grčka, Atina Grčka, Atina Grčka, Atina Grčka

Atina