.
.
.
.
.
NIKO (NIKKO)
.
.
Najčuveniji kompleks hramova u Japanu
.
.
.
.
.
Gradić Niko (Nikko) nalazi se u Japanu, severoistočno od Tokija, u podnožju planina. Na uzbrdici iznad mesta, oko pola sata pešice od železničke stanice ugledali smo reku i sveti Most Šinkjo (Shinkyo) i našli se na početku velikog kompleksa budističkih hramova smeštenih u šumi nastalih još u VIII veku. Iako je Nikko najpoznatiji po hramu i mauzoleju najčuvenijeg samuraja Edo perioda, Tokugave Ijejasua (Tokugawa Ieyasu), Tošogu (Toshogu, 1617), u Niku se ujedno nalazi i jedan od najstarijih kompleksa hramova u Japanu, uopšte.
.
.
.
.
Nikko, sveti crveni most Šinkjo (Shinkyo), jedan od tri najčuvenija u Japanu © Ivana Dukčević |
.
.
Nikko, u kompleksu Hrama Tošogu (Toshogu), među visokim i vitkim japanskim borovima © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja“ (ISBN 978-86-7963-499-3) u izdanju Samizdata B92, i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, i fotografija, bez dozvole autora (Ivana Dukčević) i izdavačke kuće (za Samizdat B92 – Veran Matić).
.
.
.
.
Nikko, u kompleksu Hrama Tošogu © Ivana Dukčević |
.
.
Nikko, u kompleksu Hrama Taiyuinbyo (Karamon Gate) © Ivana Dukčević |
.
.
Nikko, kompleks Hrama Toshogu – petospratna, zlatna Pagoda © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
.
.
UMETNOST PUTOVANJA zahvaljuje se: kompaniji Japan Experience (sa sedištem u Londonu) najvećem svetskom sajtu o putovanju u Japan, Japan Rail (Japanskim železnicama), Nishimuraya Honkan iz Kinosaki Onsena (jednom od TOP 10 japanskih onsena), kompaniji Voyagin – vodećem turističkom sajtu za putovanje na Daleki istok, koji su marketinški pomogli 17-dnevno putovanje Japanom.
.
.
.
.
.
Do gradića Niko – kao i do većine mesta/gradova u Japanu, najlakše je stići vozom. Ukoliko ste pre dolaska u Japan pribavili JR Pass povratno putovanje od Tokija do Nika koje inače košta oko ¥ 10.000 (skoro isto je u dinarima) potpuno je pokriveno ovom propusnicom – sve o putovanju vozovima u Japanu pogledajte OVDE. Sa stanice u centru prestonice – Tokyo Station ili Ueno, krenuli smo šinkansen vozom JR Tohoku Shinkansen do stanice Utsunomiya Station (oko 1 h), a zatim na istoj stanici prešli na lokalni šinobus JR Nikko Line (još oko 40 min). Ukoliko želite da veliki kompleks obiđete tokom jednodnevnog izleta, najbolje je da sa stanice u Tokiju krenete vozom u 7.12 h (u Niko stiže u 9.11 h) ili onim u 8.08 h (u Niko stiže u 10.21 h), jer nakon vožnje od železničke stanice do podnožja hramova, ima još oko pola sata hoda (ili 10 minuta autobusom). Prilikom povratka, odlučili smo da iz mesta Niko krenemo nazad šinobusom, a zatim vozom do Tokija u 18.21 h (sledeći je u 19.03 h).
.
.
Nikko, u kompleksu Hrama Tošogu © Ivana Dukčević |
.
.
Nikko, u kompleksu Hrama Tošogu © Ivana Dukčević |
.
.
Nikko, u kompleks Hrama Tošogu – votivni listići © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
.
Od Tokija do Nika može se stići i privatnom železnicom Tobu Railways sa Metro/železničke stanice Šinđuku – Shinjuku Station (do Tobu Nikko Station), po ceni od ¥ 4000 u jednom smeru (nije uključeno u JR Pass, osim što sa propusnicom JR Pass putovanje košta ¥ 1560 manje jer Tobu Lines jednim delom koristi šine JR – Japanskih železnica). Ukoliko niste pribavili JR Pass – što je savet da učinite pre putovanja u Japan, više informacija o kartama za putovanje u Niko možete dobiti u Tourist Information Center kraj Nihonbashi izlaza na stanici Tokyo Station.
.
Zdanje JR stanice – Nikko station,najstarija je drvena železnička stanica u Japanu. U avgustu 1890, podignuta je po nacrtu čuvenog američkog arhitekte Frenk Lojd Rajta (Frank Lloyd Wright, 1867-1959). Zanimljivo je da je osim u Sjedinjenim Američkim Državama, Rajt živeo i radio još samo u Japanu, te poštovaoci njegovih arhitektonskih dostignuća obično ne propuste da obiđu ovu stanicu. Unutar zatvorenog dela, u sobi do kancelarije otpravnika stanice nalaze se originalni luster, tepih i delovi nameštaja korišteni u periodu kada je stanica podignuta. Ova prostorija je obično otvorena za posetioce za vreme praznika Zlatne nedelje (Golden week, 29. april – 6. maj).
.
.
.
Nikko, ulica koja od železničke stanice vodi ka brdu i hramovima © Ivana Dukčević |
.
.
JR železnička stanica Nikko Station, delo čuvenog Frenk Lojd Rajta © Ivana Dukčević |
.
.
Železnička stanica Utsunomiya, peron šinobusa za Nikko © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
.
Kada izađete iz železničke stanice, možete ući u autobus koji vozi do podnožja hramova, ili uzbrdo krenuti pešice – duž ulice sa čije se obe strane nalazi niz radnji sa suvenirima, antikvarnice i restorančići sa japanskom hranom. Na vrhu do kojeg je pešice potrebno oko pola sata, na kraju ulice videćete reku Daiju (Daiya) koju premošćuje jedan od tri najčuvenija stara mosta Japana – sveti Most Shinkyō(„šinkjo“ znači „sveti“). Drveni most sazidan je 1636. godine u tipičnoj crvenoj boji japanskih toriija (svetih kapija), i predstavlja „ulaz“ na sveto mesto – kompleks hramova. Možete mu prići izbliza i slikati ga, ali ukoliko želite da ga pređete (što se smatra srećnim) morate platiti cenu od ¥ 300.
.
Od mosta ka hramovima, krenuli smo putićem uzbrdo, kroz šumarak. Prvi hram na koji smo naišli ujedno je i najčuveniji u Niku – Rinnōji tj. Rinnoji Temple (Rino-đi, „đi“ je sufiks za „hram“ u japanskom jeziku). Po ceni od ¥ 700, videli smo najstariji budistički hram u Niku koji je u VIII veku osnovao monah Šodo Šonin (Shodo Shonin). U centralnom zdanju hrama – Sanbutsudo, nalaze se ogromne, pozlaćene drvene statue tri planinska božanstva mesta Nikko: Amide, boginje Senju-Kannon (sa hiljadu ruku) i Bato-Kannon (sa konjskom glavom), čije statue neobično podsećaju na umetnost izvornog, indijskog budizma na svom začetku (pre nego što je dospeo u Kinu i kasnije u Japan).
.
.
.
.
Nikko, Hram Rino-đi (Rinnoji), u vreme našeg boravka bio je pod rekonstrukcijom © Ivana Dukčević |
.
.
Nikko, vrh krovne konstrukcije Hrama Rino-đi (Rinnoji), pod rekonstrukcijom 2017 – 2019 © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
.
Nešto dalje, uzbrdo, prošavši kroz veliki drveni torii (kapija ulaza na sveto mesto prema japanskom šinto-budizmu) našli smo se u Svetlištu Tošogu – Tōshōgū tj. Tosho-gu Shrine (¥ 1300). Unutar kompleksa, nalazi se Sveta štala sa svetski poznatom reljefnom kompozicijom „Tri mudra majmuna“ (na japanskom: san’en, sanzaru, ili sanbiki no saru), gde majmuni simbolišu Konfučijev moralni kodeks ljudskog životnog ciklusa: „Ne vidim zlo, ne čujem zlo, ne govorim zlo“ („See no evil, hear no evil, speak no evil”).
.
.
.
.
Nikko, kompleks Hrama Tošogu (Toshogu) – štala sa svetski čuvenom reljefnom kompozicijom Tri mudra majmuna „Ne vidim zlo, ne čujem zlo, ne govorim zlo“ © Ivana Dukčević |
.
.
Nikko, kompleks Hrama Tošogu (Toshogu) – štala sa svetski čuvenom reljefnom kompozicijom Tri mudra majmuna „Ne vidim zlo, ne čujem zlo, ne govorim zlo“ © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
.
Svetilište Tošogu poslednje je konačište jednog od tri najčuvenija japanska samuraja, osnivača šogunata Tokugava, Tokugave Ijejasua (Tokugawa Ieyasu). Ovaj šogunat vladao je Japanom preko 250 godina, sve do 1868. kada je nakon hiljadu godina carska dinastija preuzela japanski presto i ukinula šogunate. Ijejasu je u hramu otelotvoren u obličju božanstva Tosho Daigongen („Veliko božanstvo Istočne svetlosti“). Iako je podignut kao prilično jednostavan mauzolej, unuk Ijejasua – Tokugawa Ijemitsu kasnije je proširio i bogato dekorisao dedin grob dodatkom više od deset monumentalnih zdanja, ukrašenih sa bezbroj duboreza u jarkim bojama, dodatkom zlatnih listića.
.
.
.
Nikko, kompleks Hrama Tošogu (Toshogu), statua jednog od tri najčuvenija japanska samuraja Tokugave Ijejasua (Tokugawa Ieyasu) © Ivana Dukčević |
.
.
Nikko, kompleks Hrama Tošogu, stepenište vodi na sam vrh, do mauzoleja Tokugave Ijejasua © Ivana Dukčević |
.
.
Nikko, mauzolej Tokugave Ijejasua © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
.
Za razliku od veoma svedene, minimalističke arhitekture tipične za japanski šinto budizam, u Niku – kao malo gde u Japanu jednostavnost je reč koja je ustupila mesto bogatoj dekoraciji klasičnog budizma u njegovim začecima. Dodatno, tek sredinom XIX veka – tokom Meiđi (Meiji) perioda i povratkom cara na vlast, šinto i budizam su na izvestan način „razdvojeni“, i „šintoizam“ je povezan isključivo sa carem i njegovom božaskom ulogom na Zemlji.
.
.
.
.
.
Nikko, kompleks Hrama Tošogu (Toshogu) © Ivana Dukčević |
.
.
Nikko, kompleks Hrama Tošogu (Toshogu) © Ivana Dukčević |
.
.
Nikko, kompleks Hrama Toshogu (Yomeimon Gate) © Ivana Dukčević |
.
.
Nikko, u kompleksu Hrama Toshogu © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
Ispred ulaza u kompleks Tošogu nalazi se zlatna, petospratna Pagoda (The Five-storey Pagoda) koju možete videti samo od spolja (samo o specijalnim prilikama može se videti njena unutrašnjost), a tu su i bogato dekorisana skladišta i štale (sa gore pomenuta „Tri majmuna“ i Sozonozo Elephants„Imaginarnim slonovima“, radom skulptora koji inače nikad uživo nije video slona). Jedan od najčuvenijih delova kompleksa čini Yomeimon Gate (Kapija Jomeimon) iza koje se nalazi glavni hram sa molitvenim delom posvećen trima najčuvenijim ličnostima japanske srednjovekovne istorije – vladarima šogunata Tokugavi Ijejasuu, Tojotomi Hidejošiju i Minamotu Joritomi (Tokugawa Ieyasu, Toyotomi Hideyoshi, Minamoto Yoritomo).
.
Sa desne strane u odnosu na centralni hram nalazi se Sakashitamon Gate (Kapija Sakašitamon) sa takođe čuvenim duborezom Nemurineko („Usnule mačke“). Odavde, nakon dugog i veoma strmog uspona stepeništem kroz šumu stigli smo do Mauzoleja Tokugave Ijejasua (Tokugawa Ieyasu Mausoleum).
.
Van kompleksa, možete posetiti muzej – Nikko Toshogu Museum (Homotsukan) otvoren 2015. godine na 400-godišnjicu smrti Tokugave Ijejasua, sa impresivnom kolekcijom ličnih stvari pokojnog šoguna (oružje i oklop, probor za pisanje i lična prepiska, itd).
.
.
.
.
Nikko, kompleks Hrama Toshogu – zlatna petospratna Pagoda © Ivana Dukčević |
.
.
Nikko, kompleks Hrama Toshogu © Ivana Dukčević |
.
.
Nikko, kompleks Hrama Toshogu © Ivana Dukčević |
.
.
.
Na zapadnom obodu kompleksa, u šumi se nalaze još dva hrama: Taiyuin-byo i Futarasan. Hram Taijuinbjo (Taiyūinbyō ili Taiyuin-byo Shrine) mesto je mauzoleja unuka čuvenog šoguna Tokugave Ijejasua, trećeg šoguna ove familije, Tokugave Ijemitsua (prozvanog Taiyuin nakon smrti) – Tokogawa Iemitsu Mausoleum (¥500). Iako je sazidan u istom stilu, jakog kolorita i u duborezu, unuk se vidno potrudio da njegov mauzolej bude skromniji od dedinog, time mu ukazujući duboko poštovanje. Kroz Nitenmon kapiju (Nitenmon Gate) dekorisanu dvema nebeskim kraljevima i drvenim tornjevima sa strane, stiže se do Kapije Karamon (Karamon Gate) i sobe za molitvu ispred koje su skulpture belog zmaja. Hram Taijuinbjo je vremenom pripojen Hramu Rinođi. U neposrednoj okolini nalazi se i Tamozawa Imperial Vila (¥500).
.
.
.
Nikko, kompleks Hrama Taiyuinbyo © Ivana Dukčević |
.
.
Nikko, kompleks Hrama Taiyuinbyo © Ivana Dukčević |
.
.
Nikko, kompleks Hrama Taiyuinbyo (Karamon Gate) © Ivana Dukčević |
.
.
Nikko, kompleks Hrama Taiyuinbyo – mauzolej samuraja Tokugave Iemitsua (Tokugawa Iemitsu) © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
.
Niže prethodnog, nalazi se Svetilište Futarasan – Futarasan Shrine(¥200), hram ženskog božanstva Takinoo, zaštitnice žena i onih u potrazi za ljubavlju (Japanci tvrde da treba baciti kamen kroz otvor na vrhu torija unutar hrama i ljubavna želja biće ispunjena). I ovaj hram osnovao je u VIII veku Šodo Šonin (osnivač Hrama Rinođi). Posvećen je trima najsvetijim planinama u okolini Nika: Nantai, Nyoho i Taro. Futarasan je ujedno drugi naziv svete planine Nantai, najsvetije od tri.
.
.
.
Nikko, Svetilište Futarasan © Ivana Dukčević |
.
.
Nikko, u hramu Svetilišta Futarasan © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
U okolini…
.
.
– Kanjon Kanmangafuchi Abyssnastao je erupcijom obližnjeg vulkana-planine Nantai. Ovaj kanjon u blizini Nika dužine samo nekoliko stotina metara može se videti ukoliko se uputite stazom smeštenom na samom obronku planine. Poznat je po 70 kamenih Đizo (Jizo) statua – Budisatva koje brinu za umrle. Nalaze se u blizini Botaničke bašte, sa pogledom na reku (30 minuta pešice od Svetilišta Tošogu).Kao i u ostatku ostrva Honšu u Japanu, u šumama i na planinama, pa i na vrhu ovog brda živejapanski makaki majmuni, inače majmunska vrsta sa najsevernijim staništem na planeti.
.
– Ganman-ga-fuchi Pools – pored reke, oko 600 metara ka zapadu, lava otiče sa planine Nantai i u kombinaciji sa vodom reke Daije (Daiya) pravi interesantne bazene, svete za budiste.
– Urushi Museum, muzej predmeta od lakiranog drveta koje se u Japanu upotrebljava preko 7000 godina.
.
.
.
.
Nikko, drveni tornjevi na prilazu kompleksu Hrama Taiyuinbyo © Ivana Dukčević |
.
.
Nikko, kompleks Hrama Taiyuinbyo © Ivana Dukčević |
.
.
Nikko, kompleks Hrama Taiyuinbyo (Karamon Gate) © Ivana Dukčević |
.
.
Nikko, votivne pločice sa ispisanim željama, ispred hrama © Ivana Dukčević |
.
.