Devojčica prodaje lutke ispred napuštene grčke crkve, na ulazu u podzemni grad Derinkuju © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

.

Jedan od četiri (od ukupno osam) pronađenih nivoa ispod zemlje, u podzemnom gradu Kajmakli

.

.

.

.

.

.

.

.

Podzemni gradovi Kapadokije spadaju u specifične ljudske naseobine, zbog čega su zajedno sa „vilinskim dimnjacima“ vulkanskih stena 1985. proglašeni delom UNESCO-ve kulturne baštine. Na području šire Kapadokije pronađeno je 37 podzemnih gradova, od kojih je za sada samo desetak otvoreno za posetu, ali se veruje da ih ima barem stotinu i da bi pažljivim iskopavanjima ispod svakog većeg sela na području Kapadokije mogao da se pronađe barem jedan podzemni grad. Za ovu tvrdnju postoje i pisani dokazi o tome da je u podrumu gotovo svake seoske kuće Kapadokije postojao tajni prolaz koji je vodio do lavirinta podzemnog grada. Ovim putem, meštani su u roku od nekoliko minuta – sa neophodnim stvarima, namirnicama, čak domaćim životinjama, mogli da se sakriju od neprijateljske vojske. Kada bi ušli u selo, zbunjeni osvajači bi mogli samo da konstatuju da je selo napušteno, zbog čega najčešće ne bi bilo srušeno.

.

Među nekoliko najpoznatijih podzemnih gradova Kapadokije spadaju: Tatlarin (oko 20 km zapadno od Nevšehira); Özkonak (14 km severoistočno od Avanosa, sa 10 spratova ispod zemlje od čega je 4 otvoreno za posetu); Mazı (18 km južno od Urgupa); Gaziemir (10 km severno od Guzel-jurta); Kaymaklı (20 km južno od Nevšehira) i Derinkuyu (30 km južno od Nevšehira).

.

Ono zbog čega se ove naseobine i nazivaju podzemnim gradovima i što ih razlikuje od pećina, jeste činjenica da je u utrobi zemlje u periodu od skoro dva meseca, na velikom prostoru – uz podzemne bunare i odličan sistem ventilacije, moglo da živi i radi nekoliko hiljada ljudi. Ova organizacija prostora mogla bi se uporediti sa soliterom od na primer 8 – 10 spratova, koji je umesto u visinu građen u dubinu, ispod zemlje. Kada bi opasnost prošla, na stotine ljudi kroz iste tajne prolaze podruma svojih kuća vraćalo bi se svojim napuštenim domovima.

.

Jedan od poznatijih stanovnika Kapadokije bio je najčuveniji arhitekta Osmanskog carstva, preobraćeni hrišćanin Grk – Mimar Sinan (XVI – XVII vek) poreklom iz sela severoistočne Kapadokije, koji je tokom svoje karijere glavnog osmanlijskog graditelja – za vreme čak tri turska sultana, bio inspirisan podzemnim domovima svog zavičaja.

Najstariji očuvani zapis o podzemnim gradovima Kapadokije je Ksenofonov, iz IV veka pre naše ere. U spisu govori o ljudima iz Anadolije koji su ispod kuća izdubili hodnike, čime su podrume svojih kuća međusobno povezali. Pisao je i o tome da su meštani napravili ulaze u pećine u obliku bunara u koje su se spuštali merdevinama, dok su domaće životinje ulazile u podzemne gradove kroz tunele.

.

.

.

.

.

.

Mapa podzemnog grada Derinkuju (UNESCO) © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

.

Mesto Urgup, s leve strane se vide kuće uklesane u stenama © Ivana Dukčević

.

.

.

Podzemni grad Derinkuju

Derinkuyu Yeraltı Şehri

.

.

Jedan od ukupno 37 i do sada najdublji pronađeni podzemni grad Kapadokije nosi naziv Derinkuju (UNESCO), čiji najdublji pronađeni nivo iznosi osamdeset pet metara ispod nivoa zemlje i ima površinu od četiri kvadratna kilometra. Do sada je u njemu pronađeno osam nivoa (spratova) ispod zemlje gde je moglo da se smesti i živi nekoliko hiljada ljudi. U podzemnim prolazima i na nivoima, osim mesta za stanovanje pronađeni su ostaci nekadašnjih kuhinja uklesanih u steni (crna garež na tavanici određenog dela pećine, pokazatelj je dima od kuvanja), ostava za hranu i žito, polica za stvari, mesta za pravljenje vina, čak mesta koja su služila kao toaleti. Neki delovi podzemlja služili su kao improvizovane crkve i škole, a na najvišim su pronađena pojila za stoku. Vazduh je do podzemlja stizao putem ventilacionih otvora dubine od pedeset do čak osamdeset  metara, a voda iz podzemnih bunara. Često su voda iz bunara i ventilacija činili jedan isti otvor. Neki bunari, međutim, nisu izbijali na površinu jer se u slučaju da ih neprijatelj pronađe strahovalo od namernog trovanja vode.

.

Na trećem nivou ispod zemlje naišli smo na natpis pored zasađenog krompira, čije je slabašno zeljasto stablo u vreme naše posete krenulo da cveta – dokaz da su stanovnici podzemnih gradova mogli da u podzemlju uzgajaju i neke biljke, kako bi preživeli. U gotovo svakom hodniku koji vodi sa jednog nivoa na drugi, postoji izdubljen prostor gde su postavljeni ogromni kružni, kameni „točkovi“. Ukoliko bi neko od osvajača i uspeo da pronađe tajno skrovište, nekoliko seljana bi polugom pokrenulo kamen i tako zatvorilo dalji prolaz hodnikom ka sledećem nivou u dubine lavirinta podzemnog grada. Kamena „kapija“ mogla je da se otvori samo polugom i to sa donje strane. Godine 1965, za posetioce je otvoreno osam nivoa ovog podzemnog grada – samo 10 % od ukupnog broja prostorija.

.

INFO: 31 km južno od Nevšehira (u smeru ka mestu Niğde) / 8.30 – 18.30 h / oko 5 evra

.

.

Podzemni grad Derinkuju, kružni kamen – „točak“ koji zatvara ulaz u slučaju napada odozgo © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Podzemni grad Derinkuju © Ivana Dukčević

Podzemni grad Derinkuju, zasađen krompir koji je uspeo da nikne, govori u prilog tome da su ljudi u podzemnim gradovima mogli da zasade i neke biljke © Ivana Dukčević

.

.

.

Jedan od 8 nivoa podzemnog grada Derinkuju © Ivana Dukčević

.

.

Podzemni grad Kajmakli © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Podzemni grad Kajmakli © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Podzemni grad Kajmakli

.

.

.

.

Ulaz u podzemni grad Kajmakli © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Ulaznica za podzemni grad Kajmakli © Ivana Dukčević

.

Oko 45 kilometara južno od podzemnog grada Derinkuju, a desetak kilometara pre mesta Niğde nalazi se manji kompleks manastira uklesanih u steni, nastao u XI veku. U okviru kompleksa podignuta je jedna od najlepših crkava Kapadokije – Eski Gumušler (Eski Gümüşler). Zbog činjenice da je manastir bio zaboravljen sve do 60-tih godina XX veka, unutar crkve mogu se videti neke od najočuvanijih srednjovekovnih fresaka u Turskoj. Južno i istočno od mesta Niğde nalaze se interesantne krečnjačke stene planina Aladağlar – krajolik nalik onom u Kapadokiji, ili Ihlara dolini.

.

.

.

Putokaz ka gradu Niğde (Ğ se u turskom se izgovara kao „mekano“ tj. „progutano“ G, slično kao u grčkom) © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Stara crkva u selu Derinkuju, u blizini ulaza u podzemni grad © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

.

Kapadokija podzemni gradovi, Kapadokija podzemni gradovi, Kapadokija podzemni gradovi, Kapadokija podzemni gradovi, Kapadokija podzemni gradovi, Kapadokija podzemni gradovi