ALBANIJA
.
Jednodnevni izlet
u zemlju orlova, bunkera i mercedesa…
.
.
.
.
Boraveći na Krfu, jednog vetrovitog popodneva, par dana pre izleta brodom u Albaniju, na plaži pored Kanonija puštali smo zmaja. Videvši šareni papir kako se vijori, prišli su nam dečkić i njegova mama. Na prilično lošem engleskom, oduševljena što smo iz Srbije, malena žena rekla je da su iz Albanije i nastavila: “Serbia and Albania…” i stisnutim šakama pokazala simbol zajedništva. Dok se odmarate na nekoj od krfskih plaža, srešćete mnoge albanske turiste – kako one koji porodično u sve većem broju dolaze na odmor na Krf, tako i one sa nižim primanjima na privremenom radu u Grčkoj, tokom letnje sezone. Svet postaje manji, a izolovane zemlje kao što je dugo bila Albanija polako nestaju…
.
.
.
.
 |
| Pogled iz Butrinta / Albanije, ka obližnjem ostrvu Krfu © Ivana Dukčević |
Saranda © Ivana Dukčević
Arheološko nalazište Butrint (UNESCO) © Ivana Dukčević
 |
| U Albaniji © Ivana Dukčević |
 |
| Putokazi u Albaniji – mesta za obilazak od kulturno-istorijskog značaja © Ivana Dukčević |
.
.
* Tekst i fotografije zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje i objavljivanje fotografija, teksta, niti delova teksta bez dozvole autora.
.
*The text and photographs are protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.
.
.
Zbog već poznatih političkih i drugih prilika između Srba i Albanaca na Kosovu, retki su oni koji će se bez razmišljanja uputiti u “Škiptariju” ili Shqiperise – na albanskom: “Zemlju orlova”, nekada najzatvoreniju i najzaostaliju zemlju Evrope. Međutim, ako letujete u Grčkoj na ostrvu Krfu i u sebi nosite barem malo avanturističkog duha, možete uplatiti veoma popularan i (među turistima iz Zapadne Evrope) posećen jednodnevni izlet brodom do centra albanske rivijere – gradića Sarande i 20-ak km južnijeg Butrinta, arheološkog nalazišta iz perioda antike koji je 1992. dospeo na listu UNESCO-ve svetske kulturne baštine.
.
Priznaćete da vas barem malo kopka kako izgleda Albanija. Svakakve ste priče godinama ste slušali o ovoj pretežno planinskoj zemlji, ali malo iz prve ruke. Očigledno nedovoljno obavešteni, 2007. godine među prvim turistima iz Srbije koji su zajedno sa Nemcima i Skandinavcima iz Grčke krenuli na jednodnevni izlet u susednu, samo 7 kilometara morem udaljenu Albaniju, sa sobom smo poneli flaširanu vodu, papirne maramice, i sve ostalo što bi u toku tog jednog dana moglo da zatreba. Ispostavilo se da u Albaniji to već postoji.
.
“Sarris Cruises”, bilo je ime jedne od par grčkih kompanija sa brodićima srednje veličine, koja je na vreme namirisala pustolovni evropski duh i turiste uvek željne nečeg novog, te su u toku letnjih meseci započeli sa svakodnevnom plovidbom za “egzotičnu” Albaniju. Reklame za izlet učinile su svoje, jer su poruke u stilu: “Otkrijte jednu od poslednjih oaza Evrope” i “Još neotkriveni predeli Evrope”, zaista privukle veliki broj stranaca. Tokom turističke sezone, svakog dana, samo Sarisovim brodom “Tzortzia” (“Džordžija”), sa Krfa put Sarande kretalo je oko 250 turista.
.
 |
| Registracija automobila u Sarandi © Ivana Dukčević |
Ukoliko se odlučite da agenciji platite oko 20 evra više, nakon nešto manje od sat i po plovidbe u luci će vas čekati autobusi i odvesti do obližnjeg Butrinta, velikog arheološkog nalazišta na listi UNESCO-a. Put od nekih od 20-ak kilometara, bio je začinjen interesantnim usputnim komentarima mlade vodičkinje Amire, o istoriji Albanije i života za vreme Envera Hodže, o tome da je svaka žena u Albaniji za rođenje 12-tog deteta dobijala od države – kravu. Nakon obilaska arheološkog nalazišta Butrint, autobusima smo krenuli nazad i prošli pored slanog jezera Butrint koje se uliva u more (Butrint laguna, na albanskom: Laguna e Butrintit), a zatim na organizovani ručak (švedski sto) u restoran kod sela Finike (takođe poznatog po arheološkim ostacima iz starogrčkog perioda). Na kraju izleta, autobusom smo stigli nazad do centra Sarande, gde smo pre polaska broda nazad za Grčku imali slobodno još oko dva sata.
.
Za zaljubljenike u duge peščane plaže i arheologiju, obala Albanije vremenom je postala pravi mali raj. U zemlji verovatno postoji određen broj još neotkrivenih arheoloških nalazišta, najviše iz perioda antike. Za sada je Butrint (na albanskom: Butrinti), najznačajniji. Proveravajući neke stare spise, slučajno ga je pronašao Musolini kada je 1928. godine okupirao Albaniju, doveo svoje arheologe i počeo je sa iskopavanjima. Nakon 15 godina, kapitulacija ga je omela da završi započeto, ali je ipak uspeo je da pokupi nekoliko vrednih detalja i odnese za Italiju.
.
 |
| Butrint, ranohrišćanska Bazilika © Ivana Dukčević |
Za vreme diktature Envera Hodže, ni jedan kamen u Butrintu nije iskopan, pa je vremenom sve zaraslo u duboku travu. Od početka XXI veka, Butrint – “mesto gde je umro žrtvovani bik” iz VI veka pre naše ere, u obimnim je arheološkim iskopavanjima. Pronađeni su hramovi bogova Apolona i Asklepija (boga medicine), amfiteatar, terme, buleterion, kao i veliki akropolj na brdu sa kiklopskim zidinama i “Lavljom kapijom” (kao u čuvenoj grčkoj Mikeni), svi iz perioda antike.
.
Za razliku od dva propeta lava iz Mikene, iznad kamene “lavlje kapije” Butrinta reljefno je prikazan lav koji ubija bika – detalj iz legende po kojoj je Butrint i nastao. Tu su i ostaci krstionice i bazilike iz ranohrišćanskog i vizantijskog perioda, venecijanska tvrđava, građevine iz perioda turske okupacije, itd. Na samom vrhu brda (i lokaliteta), nalazi se kula i odmorište sa klupama i toaletom.
.
Prema legendi, nakon pada Troje mladi ratnik, princ Helenus isplovio je ka zapadu u želji da osnuje novu naseobinu. Na svom putu dospeo je na ostrvo Krf gde je odlučio da žrtvuje bika u slavu boga Apolona, jednog od šest zaštitnika nekada moćne Troje. Slučaj je hteo da za vreme ceremonije žrtvovanja, bik uspe da se otrgne i ranjen ali još uvek živ pobegne do obale mora gde je na najužem delu moreuza (3 km), preplivao od Krfa do Albanije. Iznenađeni princ ga je pratio brodom i video kada je iznemogao, uginuo na kraju prirodnog jezerskog kanala Vivari, kojim se jezero – kao kratka vijugava reka, uliva u Jonsko more.
.
Na mestu gde je bik onemoćao najzad skončao, uveren da je u pitanju božji znak, princ je odlučio da podigne novu Troju, sagradivši prvo hram i svetilište boga Apolona. Mesto je nazvao Butrint ili “Vousthrotos” (na grčkom: “vous” – bik i “throtos” – ranjeni). Tokom perioda antike, Butrint se našao u antičkim spisima kada je 49. i 48. godine pre naše ere poslužio kao baza Cezarevoj vojsci.
 |
| Butrint, Lavlja kapija © Ivana Dukčević |
 |
| Suveniri u Butrintu © Ivana Dukčević |
Neverovatno uzan asfaltni put kojim smo u julu 2007. nešto više od pola sata putovali 18 km od Sarande do Butrinta, i nazad (skoro da ne postoji mogućnost da se dva vozila mimoiđu), u doba Envera Hodže smela je da koristi samo vojska. Naš vodič Amira, objasnila nam je da je najgore bilo kada bi se neko iz ovog kraja razboleo, a niko ne bi smeo da ga transportuje do bolnice.
.
Kada prođete duž čitavog velikog jezera i dospete do lokaliteta Butrint, put do obližnjeg sela prekida vodeni tok Vivari, kojim se jezero uliva u more. Ako poželite da krenete u selo, na tom mestu sačekaće vas skela, koja prevozi sve – od mercedesa do autobusa, pojedinačno. Osim ove seoske skele, danas u Albaniji već neko vreme postoji i novi autoput, ali u severnom delu, kod Tirane. A nekada – rekla nam je Amira, bilo je znatno drugačije.
.
Leta 1993, kada su počeli prvi izleti sa Krfa u Albaniju, jedna britanska turistkinja opisivala je svoje utiske. Tada u Albaniji još uvek nije bilo automobila, a jedino što je osim dva autobusa sa turistima pristiglim sa Krfa krstarilo drumovima bili su tenkovi i oklopna, vojna vozila. Na plažama Sarande nije bilo žive duše, a upotreba fotoaparata i kamere u Albaniji – još uvek zabranjena, pa niko od turista nije uspeo da svoje utiske podeli sa ostatkom sveta.
.
Amira nam je ispričala i da je u doba komunizma, za rođenje 12-tog deteta svaka Albanka dobijala kravu – navodno zbog toga mnoge nisu htele da se školuju, jer su imale cilj da dobiju kravu?! Danas je nešto drugačije. Krava više nije u igri, ali se radni staž Albanke skraćuje za pet godina u slučaju da rodi šesto dete. Ipak, komunizam je izgleda imao i svojih dobrih strana. Osim u selima na severu zemlje, na ulicama grada, ženski deo muslimanske populacije nije pokriven. Amira je prokomentarisala da su u poslednjih nekoliko decenija u Albaniji imali toliko zabrana, da im ne pada na pamet da uvode nove – religijske.
.
Kuriozitet “onog” vremena su i bunkeri, a njihovi obrisi sveprisutni su deo brežuljkastog, albanskog krajolika. Iako više nisu u upotrebi, svojevremeno ih je podignuto (i još uvek postoji) ukupno 730.000. S obzirom da Albanija ima oko 3,5 miliona stanovnika, a da je pre tridesetak godina taj broj bio nešto manji, pretpostavka je da je u slučaju umišljenog napada u svaki bunker trebalo da stane po četvoro ljudi – porodični smeštaj.
.
 |
| Bunkeri u Albaniji, gledaju ka Krfu © Ivana Dukčević |
Posle smrti Envera Hodže i pada Berlinskog zida, mnogi su mladi Albanci pošli trbuhom za kruhom u Ameriku, Australiju i evropske zemlje. Posle nekoliko godina, neki od njih vraćali bi se kući sa – za albanske uslove značajnim sredstvima, kupovali obavezni mercedes i započinjali privatni biznis. I danas, mercedes je najpoznatiji statusni simbol u zemlji. Pravi gastarbajterski auto, učinio je da Albanija postane država sa najvećim brojem mercedesa po broju stanovnika, te je u šali zovu i zemljom mercedesa. Kupuju se kako novi, tako i polovni, u zavisnosti od imovinskog stanja.
.
U malom šumarku blizu sela Finike, jedan od mnogobrojnih povratnika sa rada u inostranstvu sagradio je simpatičan rustični restorančić sa stablom drveta koje je ostalo u sredini kuće i čija krošnja izbija kroz krov, kraj jezera po kojem se šepure patke i labudovi, a gde ćete ukoliko se odlučite za ovaj izlet u hladovini šumarka ručati. Izbor jela “švedskog stola” sličan je hotelima po Grčkoj.
.
Najveći biznis u ovom delu Albanije ipak su nekretnine. Samo u Sarandi, na rivi tj. promenadi, 90 % zgrada podignuto je od početka XXI veka. U pitanju su novi, višespratni, ultramoderni stanovi i apartmani, zgrade pastelnih i često neprijatno jarkih boja sa velikim balkonima, pogledom na more i gradsku plažu. Amira nam je objasnila da su za vreme Envera Hodže mnoge porodice ostale bez domova i da je to glavni razlog zašto se toliko gradi. Nije razjasnila na koji način su ostajale bez kuća.
.
 |
| Laguna Butrinta © Ivana Dukčević |
 |
| Saranda © Ivana Dukčević |
Tik uz luksuzne višespratnice sunčane Sarande, smestilo se par boljih hotela (Hotel “Butrinti” sa 5*, na primer) koji deluju praznjikavo, upotpunjeni zastavama: Albanije, EU, SAD-a, Turske i arapskih zemalja na jarbolima ispred ulaza. Pored hotela, jedni do drugih nižu se savremeno uređeni kafići i picerije, kao i radnjice sa suvenirima u kojima te 2007. godine osim crno-crvenih sitnica sa dvoglavim orlom (privesci, šolje, majice), još uvek nije postojalo ničeg drugog da se kupi. Doduše, duž rive, između nekoliko modernih skulptura i uređenih živica kraj drvoreda palmi, žbunova oleandra i bugenvilije, vremešne Albanke turistima su nudile miljee i vezene šustikle.
.
Ispod šetališta, skoro celom dužinom centralnog dela grada smestila se uzana gradska plaža puna kupača, mahom lokalaca. Na internet stranicama grada piše da je “Saranda najomiljenije letovalište građana Albanije i Kosova” (na sredini šetališta postoji noviji kafić “Prizren”). Među mladim Albancima, ovo je i omiljeno mesto za Medeni mesec.
.
S obzirom da je kaskadno, polukružno smeštena na obronku brda iznad mora, već u drugom redu zgrada iza onih modernih, počinju kuće koje podsećaju na višegodišnje siromaštvo, ali se i one polako ruše i na njihovom mestu grade novi soliteri. Lutajući ulicama Sarande, primetićete ekspoziture stranih banaka koje postoje i kod nas, reklame za tri albanska mobilna operatera (domaći, grčki i britanski), kao i mesne odbore nekih od 60 albanskih političkih partija – sve znake “tranzicije”. Iako je Albanija zvanično još uvek najsiromašnija zemlja Evrope, napredak se vidi.
 |
| Saranda © Ivana Dukčević |
.
.
Legenda kaže da su slično Butrintu, prvi antički stanovnici Sarande bili potomci grčkog kraljevića i heroja trojanskog rata – Ahila. Ahilov sin se navodno oženio udovicom trojanskog prestolonaslednika Hektora i tako začeo novu, grčko-maloazijsku porodičnu dinastiju koja je trajala barem 1000 godina (potomak ove loze je i majka Aleksandra Velikog – Olimpija). Za razliku od Butrinta, ime Saranda je nešto novijeg datuma, nastalo od prethodnog grčkog naziva “Agia Saranda” (što znači “Sveta četrdesetorica”). Naziv je vezan za nemili događaj iz XV veka, kada su turski okupatori od 40 grčkih monaha iz manastira na brdu iznad sadašnjeg grada, zahtevali da pređu u islam. Pošto su odbili, ubijeni su i tim činom postali mučenici – Sveta četrdesetorica.
.
I danas, u ovom delu Albanije postoji priličan broj pravoslavnih crkvi, dve u centru Sarande. Albansko stanovništvo je oko 60% muslimanske, 30 % pravoslavne i 10 % katoličke veroispovesti. U centru Sarande, unutar besnih mercedesa, često ćete baš kao i kod nas prepoznati novopečene albanske vernike i bogataše, koji na retrovizore svojih automobila kače priveske velikih krstova.
.
Turizam (makar onaj inostrani) u najturističkijem mestu – Sarandi, još je u začecima. Iako su prema turistima veoma ljubazni, a nova odmorišta i restorani na bitnijim turističkim punktovima (Butrint i Finike, na primer) sagrađena po evropskim standardima, u Albaniji još mnogo toga mora da se uredi. Naime, osim što je simpatična Amira pomenula da je i njen otac bio turistički vodič, te da je od njega i naučila posao, posle ručka a pre povratka na brod vozač autobusa otvorio je prazan gepek iz kojeg su Amira, jedna mlađa devojka i starija žena (najverovatnije njene sestra i majka) izvukle poveću sportsku torbu, postavile je na improvizovani stočić na samom izlazu iz restorana i počele da vade suvenire. Turisti u restoranu, u povratku ka autobusima morali su da u redu sačekaju one ispred njih (iz svih pet autobusa), da pogledaju i odluče se za neki od njenih suvenira, kako bi nakon toga svi mogli da uđemo nazad u autobus. I opet: miljei, privesci, nekoliko navodno 50 godina starih srebrnih minđuša, “raki” – albanska rakija, male staklene čašice za rakiju sa dvoglavim orlom, majice sa albanskom zastavom, razglednice…
 |
| Arheološko nalazište Butrint – UNESCO © Ivana Dukčević |
 |
| Butrint, spisak robova © Ivana Dukčević |
Nakon pola sata, čini se da je zaključeno da suvenire više niko ne kupuje te su spakovani nazad u torbu. Iako sa zakašnjenjem, krenuli smo za Sarandu, u šetnju promenadom pre povratka u Grčku. Na kraju našeg druženja, prilikom izlaska iz autobusa, umesto da kao do tada vozač otvori i prednja, i zadnja vrata, otvorena su samo prednja kako bi turisti mogli da u maramicu na pultu – tako da svi vide, spuste novac za bakšiš.
.
Ako ste boraveći na Krfu već postali svesni koliko je albansko kopno blizu, tek kada se iz Zemlje orlova vratite, umećete bez problema da negde počev od Kalamija i Kulure, pa sve do mesta Agios Stefanos prepoznate samo par kilometara udaljeni Butrint, dok se soliteri Sarande odlično vide iz mesta Kasiopi, na severoistoku Krfa.
Mineralna voda Tepelene, nazvana prema mestu rođenja čuvenog albanskog paše u turskoj službi, koji je vladao Janjinom, u Grčkoj © Ivana Dukčević
.
.
.