GRČKA / Ostrvo KRF(Corfu) – Top 10

GRČKA / Ostrvo KRF(Corfu) – Top 10

 

 

 

 

 

.

.

KRF (Kerkyra)

.

Najsevernije jonsko ostrvo

.

.

.
.
Krf je najsevernije ostrvo Grčke. Nalazi se u Jonskom moru samo par kilometara od obala Albanije i stotinak kilometara od špica italijanske „štikle”, na mestu gde Jonsko more ulazi u Jadransko, te je prirodom najsličniji zelenim obalama Jadrana. U istoriji Grčke, Krf je najpoznatiji kao jedino ostrvo koje Turci nikada nisu uspeli da osvoje i zavladaju njime, ali i iz legende o Odiseju koji se nakon Trojanskog rata preko Krfa vraćao kući, na rodnu Itaku. 
.
.
.
.
.
.
Severoistočna obala Krfa (i Albanija u pozadini) © Ivana Dukčević

 

 

Manastir Paleokastica © Ivana Dukčević

 

 

Kalamaki, sa pogledom na Albaniju © Ivana Dukčević

 

 

Selo Gasturi © Ivana Dukčević

 

 

Grad Krf, poluostrvo Kanoni i Crkva Vlaherna © Ivana Dukčević

.

.

.

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige o Severnoj Grčkoj (ISBN 978-86-7722-398-4), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje i objavljivanje, bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are parts of the published book on Northern Greece (ISBN 978-86-7722-398-4), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

.

.
.

O Krfu

.

.

Nakon pada Vizantije, ostrvom je preko 400 godina (1386 – 1797) suvereno vladala italijanska Republika Venecija. Zbog arhitekture grada iz tog vremena, mnoge turiste, naročito Italijane grad Krf neodoljivo podseća na Napulj. Oni su i inače ovde česti turisti jer do Krfa imaju direktne grčke trajektne linije (iz Venecije – Minoan lines, i Ankone – Anek lines). Osim Venecijanaca, Krfom su za vreme Napoleona veoma kratko vladali Francuzi (1807 – 1814), a zatim i Englezi (1814 – 1864).

.

Osim prelepe zelene prirode, šume maslinjaka prošaranih visokim čempresima koji kao koplja štrče između žbunja i limunova, na nevelikom Krfu povoljnost za turiste je i izbor plaža. Oni koji vole pesak, ali i oni koji su ljubitelji oblutaka ovde mogu izabrati plažu samo za sebe.  

.

.

.

.

Grad Krf © Ivana Dukčević

.

.

 

.
.

1 . Grad Krf

.

Osim Stare luke (Παλαιο Λιμάνι / Old Port), u koju uglavnom uplovljavaju lokalne barke i manji brodići, sve ostalo što doplovi do glavnog grada Krfa, od trajekata iz Igumenice do ogromnih prekookeanskih brodova sidri se u Novoj luci (Νέο Λιμάνι / New Port), oko kilometar zapadno od stare. U Novoj luci nalazi se i zgrada carinarnice sa graničnim prelazom.
.
Centar starog grada Krfa (Κέρκυρα / Corfu), smestio se između dve venecijanske tvrđave: Stare tvrđave (Old Venetian Fortress) i Nove tvrđave (New Venetian Fortress). Ulice kamenih kuća, mnogih u pastelnim bojama, škurama na prozorima i kamenim pločnicima, nekima će zaličiti i na Dubrovnik ili Kotor, još neke gradove kojima je vladala Venecijanska republika.
.
Možete se popeti i istražiti obe tvrđave. Stara tvrđava je veća i u njoj možete obići muzej, crkvu, Arhiv Krfa i Jonski univerzitet. Sa vrha brda – tvrđave, pružaju se nezaboravni pogledi na ceo grad, sve do istorijskog poluostrva Kanoni (Κανόνι), ka jugu.  
.
.
.
.
.
Pogled na grad Krf, sa vrha Stare tvrđave © Ivana Dukčević

 

 

Grad Krf, Stara tvrđava © Ivana Dukčević

.

.

.
.
.
Unutar šumovitog, zelenog poluostrva Kanoni videćete ograđene ostatke starih bazilika, Artemidinog hrama u dorskom stilu, Crkvu Svetih Jasona i Sosipatra (Agion Iasonos kai Sosipatrou), kao i kolonijalnu, englesku Vilu Mon Repo (Mon Repos / Μον Ρεπό) kako se tiskaju za prostor sa novim kućama za stanovanje, i hotelima na samom kraju rta.
.
Na kraju poluostrva, pođite putem uzbrdo. Za par minuta, stići ćete do vidikovca – platoa sa klupama ispred kojeg se nalazi stari top (na italijanskom – kanoni), po kome je poluostrvo verovatno i dobilo ime. Predveče ovde dođe priličan broj ljudi, najčešće iz dva razloga. 
.
 Na samom kraju poluostrva Kanoni, nasip u moru vodi do minijaturnog ostrva sa Crkvicom Vlahernom (Βλαχέρνα), čuvene slike sa razglednica i brošura za ostrvo Krf. Tik do Vlaherne, nalazi se još jedno minijaturno ostrvo Pontikonisi  (Ποντικονησι– “Mišje ostrvo”) na kojem se nalazi crkvica u šumi. Prema legendi, ovo ostrvo je ustvari Odisejev okamenjeni brod. Do ostrva možete čamcem, ili plivajući.
.
Drugi razlog posećenosti Kanonija je avionska pista koja počinje na kraju poluostrva, na nasipu u moru. S obzirom da najveći broj čarter letova u toku letnje sezone sleće u večernjim časovima, na ovom mestu, a naročito na uzanoj stazi – nasipu u moru uvek ćete videti veliki broj obaveštenih turista koji kada u daljini čuju zvuk aviona ili ga ugledaju kako prilazi, užurbano trče da stanu na sredinu nasipa – tačno ispred početka piste, ne bi li grdosije preletele na par desetina metara iznad njihovih glava. 
.
.
.
.
.
Crkvica Vlaherna, sa poluostrva Kanoni © Ivana Dukčević

.

.

 



U centru grada Krfa možete obići Arheološki muzej (Archeological Museum), provozati se šarenim kočijama, obići nekoliko većih trgovačkih ulica, venecijansku Gradsku kuću (Δημαρχειο – Town Hall) na Dimarhiu (Dimarchiou) skveru, crkvu Svetog Spiridona (Αγ. Σπιριδων – Agios Spiridon) i centralnu crkvu Krfa (i susednog ostrva Paksos) – crvenu Mitropoli (u kojoj se nalazi srebrna grobnica vizantijske carice Teodore), ili se prošetati najpoznatijim gradskim korzoom po imenu Liston (Λιστον).
.
.
Korzo je sagrađen u vreme kada je Krf  bio pod francuskim protektoratom, sa idejom da podseća na jednu od glavnih pariskih ulica – Rue Rivoli. Ispod kolonada Listona možete popiti najskuplju kafu u gradu, ili prošetati obližnjim parkom Spianada (ili Esplanade), koji je uređen za vreme engleske vladavine. U parku se nalazi nekoliko skulptura među kojima i spomenik Krfljaninu Joanisu Kapodistriasu (Ioannis Kapodistrias), prvom predsedniku nezavisne Grčke. Tu je i kružna rotonda Maitland, spomenik Ser Tomasu Meitlendu, prvom engleskom guverneru Krfa, sagrađena pošto je 1814. ostrvo postalo britanska kolonija.  
.

Pored parka, smestilo se veliko rezidencijalno zdanje nekadašnjih britanskih vladara – Palata Svetog Mihaila i Đorđa (Palace of St. Michael and St. George) koje je jedno vreme nakon Rata za nezavisnost kao letnjikovac koristila grčka vladarska porodica. Osim opštinskih prostorija, biblioteke i saobraćajne policije, 50-tih godina prošlog veka jedan deo palate je pretvoren u Muzej azijske umetnosti (Museum of Asiatic Art) sa 10.000 predmeta iz čitave Azije, iz kolekcije krfskog diplomate Manosa.   

.

.

.

.

.

Grad Krf © Ivana Dukčević

 

 

Grad Krf, Liston © Ivana Dukčević

 

 

Grad Krf, Crkva Sv. Spiridona © Ivana Dukčević

.

.

.
.
.

Ostrvo Vido

.

.
Iz Stare luke, na svakih sat vremena polazi i brodić za ostrvo Vido (Βιδο), gde lokalci posećuju plaže, a ljudi iz Srbije spomen-kosturnicu srpskih vojnika iz Prvog Svetskog rata. Vido je toliko blizu gradu da, ako ste malo bolji plivač do njega možete i doplivati. U organizaciji srpskih agencija, obilazak spomen-kosturnice na malenom Vidu, sa stručnim vodičem košta oko 20 evra po osobi.
.
U samom centru grada Krfa, blizu Listona u jednoj od sporednih uličica nalazi se Srpska kuća – muzej na tri sprata, sa fotografijama i dokumentima o povlačenju srpske vojske kroz Albaniju, kao i njen boravak na Vidu.
.
.
.
.
.
Ostrvo Vido © Ivana Dukčević

.

.

 

.

.

2. Palata Ahileon / Carev most

.

.

Desetak kilometara južno od grada Krfa, nalazi se selo Gasturi (Γαστούπι).  Verovatno bi bilo samo još jedno od mnogih krfskih seoca, da kraj njega krajem XIX veka, supruga austro-ugarskog cara Franca Jozefa – carica Elizabeta, nije odlučila da sebi sagradi palatu. Veliki ljubitelj putovanja, zaljubljenik u grčku mitologiju i lik Ahila, ova pametna, lepa, ali krhka i nesrećna žena velikog ženskaroša među carevima, sagradila je sebi pribežište na ostrvu koje joj se izuzetno dopalo. Sisi, kako su je zvali, od 1891. kada je zdanje bilo završeno, ovde je provela dobar deo svog kratkog života, ukrašavajući palatu i njene vrtove cvećem, ukrasnim drvećem i statuama grčkih junaka, pre svega omiljenog Ahila, zbog kojeg se palata i Naziva Ahileon / Αχίλλειο (Achilleon palace). Mnogi tvrde da ju je lik Ahila verovatno podsećao na njenog prerano preminulog sina.
.
Osim vrtova i divnog pogleda na grad Krf, po ceni ulaznice oko 8 evra moguće je videti i prizemni deo palate, delove caričinog nakita, kao i nameštaja, sa jednim od poznatijih detalja – stolicom u obliku sedla kasnijeg redovnog posetioca palate, cara Kajzera Vilhelma II (Kaiser Wilhelm II).
.
.
.
.
.
Dvorište Palate Ahileon © Ivana Dukčević

 

 

Palata Ahileon, statua Ahila © Ivana Dukčević

 

 

Palata Ahileon © Ivana Dukčević

 

 

Palata Ahileon, statua Ahila © Ivana Dukčević

.

.

.

.

U podnožju brda ispod palate, na samoj magistrali stoji Carev most (Kaiser’s bridge / Γέφυρα Κάιζερ), tj. levi i desni deo belog kamenog mosta (sredina je porušena) koji je Vilhelm II sebi sagradio i gde je dolazio da se osami. Ako se prošetate do kraja mosta koji kao dok ulazi u more, videćete stub sa uklesanom glavom delfina u talasima, na kome je kandelabr.
.
.
.
.
.
Carev most © Ivana Dukčević

.

.

 

.
.

3. Carev presto i Agios Gordios

.

.

Na suprotnom, zapadnom kraju ostrva, na vrhu brda iznad sela Pelekas nalazi se Kaiser’s throne (Carev presto), ograđeni vidikovac sa kojeg je car posmatrao krajolik, odakle se zaista vidi veći deo nevelikog Krfa, pogotovo suprotna – istočna obala. Obratite pažnju na detalje u vidu šišarki na vrhovima kružne ograde vidikovca, kao i na samu otvorenu kapiju od kovanog gvožđa na ulazu, na čijem se vrhu još uvek nalazi carski grb.
.

Na vrhu brda pored Carevog vidikovca, nalazi se velika, žuta kuća koja usamljeno stoji pored parkinga za automobile. Zgrada je ustvari rustični Hotel-restoran“Levant” u vlasništvu starog Krfljanina, koji tokom leta zbog velikih vrućina boravi u prijatnoj unutrašnjosti kuće. Oko kuće se nalazi simpatična restoranska terasa, sa baštom koja podseća na one francuske rivijere, sa koje se pružaju pogledi na okolni krajolik. 

Unutar kuće, nalazi se čitav mali muzej predmeta iz perioda Prvog svetskog rata, te imate utisak kao da ste se vratili u doba Austrougarske: samovar u sali za doručak, vojni šlemovi kao ukras na kredencima sa starim posuđem, porculanske vaze, rustične drvene stolice i veliki kožni kovčeg sa čudnom starom napravom u obliku doboša (oštrač za sablje iz Prvog svetskog rata). S obzirom da je smešten na vrhu brda iznad mora, hotel nije naročito pun, ali je restoran prilično posećen.

.

.

.

.

.

“Carev presto” © Ivana Dukčević

 

 

 

Hotel “Levant” © Ivana Dukčević

.

.

 

.
.
Za par minuta, sa vrha brda Carevog prestola možete se spustiti kolima do simpatičnog sela Pelekas, a zatim kroz piktoreskno selo sa predivnim starim kućama – Sinarades (Σιναράδες), i za desetak minuta biti na obali mora, na velikoj peščanoj plaži mesta Agios Gordios (Αγ. Γόρδιος). Na zapadnoj obali Krfa, većina plaža je peščana. Možete se okupati na plaži ispod mesta Pelekas, pretežno nudističkoj plaži Myrtiotissas (Μυρτιώτισσας) do koje ćete jednim delom morati pešice, ili na uređenoj plaži Glifadi (Γλυφάδα), popularnoj i uvek punoj.
.
.
.
.
.
Selo SInarades © Ivana Dukčević

 

 

Agios Gordios © Ivana Dukčević

.

.

 

.
.

4. Paleokastrica / Lakones / plaža Homo

.

.

U verovatno najpoznatijem mestu zapadne obale Krfa – prelepoj Paleokastrici (Palaiokastritsa / Παλαιοκαστρίτσα), koju čini skup nekoliko živopisnih, manjih, potpuno zasebnih zaliva, možda zbog veoma hladne vode rentiranje čamaca veoma je rasprostranjeno (meštani tvrde da su u pitanju morske struje).
.
 U zavisnosti od jačine motora, veličine čamca, broja sati i potrošenog goriva, jedan sat u čamcu iznajmljenom u najvećem zalivu Paleokastrice – Agia Triada (Sveta Trojica)košta oko 40 evra, što ne zvuči mnogo ako vas je na primer četvoro. Od vlasnika čamaca dobićete stilizovanu mapu te oblasti sa zalivima, pećinama u koje možete uploviti, kao i savete do koje mere smete da se približite plaži da elisa vašeg čamca ne bi udarila o podvodne stene ili peščano dno. 
.

Ako iznajmite čamac na dva sata, to je otprilike dovoljno da obiđete većinu zaliva, delom uplovite u najveću pećinu sa tirkiz plavom vodom i skočite par puta u čisto, hladno more blizu obala prelepe plaže Homo (ispod sela Liapades / Λιαπάδεσ) do koje možete doći samo vodenim putem. Panoramske fotografije ove plaže, sa impozantnom stenom na njenom levom kraju, videćete često na reklamama za Paleokastricu.

.

.

.

.

.

Pogled na zalive Paleokastrice iz sela Lakones © Ivana Dukčević

 

 

Plaža Homo © Ivana Dukčević

 

 

Paleokastrica © Ivana Dukčević

.

.

.
.
.
Najlepši pogled na sve zalive Paleokastrice pruža se iz sela Lakones (Λακωνες), 2 km putem iznad zaliva. Odavde potiču i sve panoramske, turističke fotografije, koje je zbog fanatastičnog pogleda prvi promovisao britanski guverner Krfa – Ser Frederik Adams kada je tridesetih godina XIX veka sa ovog mesta prvi put ugledao zalive. Tada je izgrađen i prvi put, koji je od grada Krfa vodio do Paleokastrice. Nešto više od sela Lakones, iza sela Krini naići ćete na veliku, napuštenu vizantijsku tvrđavu Angelokastro (Αγγελοκαστρο) iz XIII veka.
.
U Paleokastrici još obiđite Manastir Paleokastricu (Μονη Παλαιοκαστρίτσασ / Moni Palaiokastritsas – Moni Theotokou), okerasto zdanje sa jarko ružičastom bugenvilijom na ulazu, smešteno na brdu između dva najzapadnija zaliva. Monasi su očigledno veliki ljubitelji raznovrsnog cveća i drugog rastinja, jer su dvorište pretvorili u fantastičnu baštu. Možete baciti novčić u bunar želja, ili u maloj prostoriji – muzeju pogledati izložene stare spise, ogromnu školjku i skelet “morskog čudovišta” koje su u prošlim vekovima ulovili mornari sa ovih obala.
.
.
.
.
.
Manastir Paleokastrica © Ivana Dukčević

 

 

Manastir Paleokastrica © Ivana Dukčević

 

 

Manastir Paleokastrica © Ivana Dukčević

.

.

.
.
.
U najistočnijem od zaliva Paleokastrice svratite u La Grotta Bar („Pećinski bar”). Parkirajte auto negde kraj magistrale i kroz kapiju se stepeništem spustite u dno malog, strmog i stenovitog zaliva na čijem se kraju nalazi kafić na drvenim gredama. Možete popiti piće, postaviti peškir na jednoj od donjih stena ili u maloj “pećini”, ili sa obližnje skakaonice na primer skočiti u more.
.
.
.
.
.
La Grotta Bar © Ivana Dukčević

.

.

 

.
.

5. Barbati / Nisaki / Agni / Kalami

.

 

Priroda nalik Paleokastrici, sa strmim planinama u pozadini i bezbroj malih uvala sa šljunkovitim plažama nalazi se između mesta Barbati (Μπαπμπάτι) i Agios Stefanos Sinion (Αγ. Στεφάνου Σινιών), na severoistoku Krfa. Velika plaža u Barbatima, ali i ušuškana, mala plaža mestašca Nisaki / Νησάκιsa jedinom tavernom, prirodom koja je okružuje i neformalnošću veoma podsećaju na uvale hrvatskog dela Jadranskog mora. Nešto severnije, možda vaš izbor budu maleni Agni (Αγνή) ili poznatiji Kalami (Καλάμι), selo u kojem je tridesetih godina XX veka nekoliko godina boravio čuveni pisac „Aleksandrijskog kvarteta”, Lorens Darel (Lawrence Durrell). Kuću u kojoj je živeo lokalci nazivaju “White house” (Bela kuća) i pretežno izdaju strancima.
.
.
.
.
.
Barbati © Ivana Dukčević

 

 

Nisaki © Ivana Dukčević

 

 

Kalami © Ivana Dukčević

 

 

Kalami, kuća u kojoj je boravio pisac Lorens Darel © Ivana Dukčević

 

 

Agni © Ivana Dukčević

.

.

 

.
.

6. Kulura / Agios Stefanos Sinion / Kerasia

.

.

Dalje ka severu, pre mesta Kalami nalazi se zaliv sa polukružnim dokom Kulura (Κουλούρα / Kouloura – “kuluri” na grčkom znači đevrek), koji odozgo, sa magistrale deluje veoma primamljivo. Ipak, kada se spustite do same plaže, videćete da je prepuna morskih trava i opalog lišća velikih eukaliptusa, čiji se drvored nalazi gotovo na samoj senovitoj plaži.
.
 Magistralom ka severu, posle Kalamija videćete neke od najlepših uvala na Krfu, od kojih su najpristupačniji malo mesto Agios Stefanos Sinion (Αγ. Στεφάνου Σινιών) sa ribljim restorančićima i obližnja uvala sa plažom Kerasia (Κερασσιά). Osim drvene taverne na početku zaliva i možda još par kuća, na ovoj lepoj i čistoj plaži nema mnogo drugih sadržaja. Iako će možda zasmetati onima koji ne vole prilično velike bele oblutke, plaža je većinom puna, naročito onih koji ovde dođu na jednodnevni izlet.
.
Ukoliko vam se ukaže prilika, duž severoistočne strane krfske obale možete se provozati brodićem, jer posle sela Agios Stefanos postoje mesta koja nije moguće videti osim da do njih dođete čamcem. Jedno od njih je i uvala u kojoj se u gustom zelenilu, tik do puste plaže smestilo jezero Akali (Ακάλη). Ako propustite da ga doživite uživo, uvek ćete moći da ga vidite na brojnim razglednicama Krfa.
.
 U skrivenim delovima i po strminama iznad ovih uvala, na Krfu je u poslednjih 20-ak godina sagrađen priličan broj velelepnih vila sa bazenima, okrečenih u pastelne boje. Na kapijama koje skrivaju unutrašnjost od radoznalih pogleda slučajnih prolaznika, obično stoji napis zvučnog imena vile i obaveštenje o tome da pripada nekoj od velikih svetskih turističkih agencija, te služi isključivo za izdavanje turistima.
.
.
.
.
.
Kerasia © Ivana Dukčević

 

 

Kulura © Ivana Dukčević

 

 

Kulura © Ivana Dukčević

.

.

.
.
.
.

7. Komeno / Guvija

.

.

Ukoliko se odlučite za paket-aranžman, luksuzniju varijantu letovanja u hotelima Krfa, jednu od opcija predstavlja usamljeno poluostrvo Komeno (Κομμένο) kod mesta Guvija (Γουβιά), koje se izolovano od ostatka sveta nalazi desetak kilometara severno od grada Krfa. Celo poluostrvce je dom nekoliko luksuznih hotela, gde osim autobusa koji dovoze turiste do istih, drugog saobraćaja gotovo da nema. Sama Guvija, malo mesto u zalivu (nalazi se veoma blizu u srpskim turistima poznatijih Dasije i Ipsosa), inače je i krfska marina za jahte – mesto gde pristaje većina jahti koje doplove do ostrva. U zalivu možete videti i ostrvce sa Crkvom Ipapandi (Υπαπαντή), slično Crkvi Vlaherni kod poluostrva Kanoni.
.
.
.
.
.
.
 Gouvia, pogled na poluostrvo © Ivana Dukčević

.

.

.
.
.

8. Vrh Pantokrator

.

.

U severoistočnom delu ostrva nalazi se planina i najviši vrh Krfa – Pantokrator (Παντοκράτορας, 911 m). Do njega se možete uspeti vozeći oko pola sata kroz planinska sela i predele gde se zbog prilične uzanosti Krfa (u središnjem i južnom delu ostrva od samo 4 do 10 km), ispred vaših očiju naizmenično smenjuju pogledi na čas istočnu, a čas na zapadnu obalu, kao na dlanu. Taman kad pomislite da ste došli u nedođiju, u poslednjem selu pred sam vrh, lokalna seoska taverna  prepuna je turista.
.
Na samom vrhu nalazi se Crkva Moni Pantokratoros Ipsilou (Μονι Παντοκρατοποσ Υψηλου), doduše gotovo “umotana” u šumu releja i antena, i restorančić sa pogledom na skoro čitavo ostrvo i Albaniju u neposrednoj blizini (3 – 5 km od njenih obala). Sa vrha se vidi i 20-ak km južniji glavni grad Krf i avionska pista na poluostrvu Kanoni.
.
.
.
.
.
Pogled na Albaniju, sa vrha Pantokrator © Ivana Dukčević

 

 

Vrh Pantokrator © Ivana Dukčević

.

.

 

.
.
.

9. Sidari (”Kanal ljubavi”)

.

.
Čitavim severom Krfa dominiraju peščane plaže. Od najistočnijeg malog mesta sa velikom plažom – Kalamaki (Καλαμάκι), oko mesta Aharavi (Αχαράβη), Roda (Ρόδα), pa sve do krajnjeg zapada, do Sidarija i Peruladesa.
.
Na severozapadu Krfa nalazi se Sidari (Σιδάρι). Samo mesto izgrađeno je za potrebe instant-turizma, verovatno čuvenog Kanala ljubavi (Canale dΑmour) u neposrednoj blizini, koji je izvajala Majka priroda. 
.
Sve dok ih u moru ne dotaknete, uske uvale formirane od gline mogu da vas nakratko prevare da su u pitanju kamene stene. Naprotiv, naizgled tvrda i sabijena glina, začas može da se uruši ispred vaših očiju. Srećom, to se ne ipak ne dešava tako često, pa će krajolik verovatno ovako izgledati barem još sledećih par stotina godina.  
Ispod glinenih formacija (poluostva između dve uvale), koje su tokom prethodnih više hiljada godina imale tendenciju da se urušavaju, danas se nalazi po neka podzemna pećina kroz koju možete otplivati do susednog zaliva. Iako svuda postoje table sa upozorenjima o tome da plivanjem kroz pećine možete ugroziti život, izgleda da predstavljaju samo deo dekora. Večna ljubav zagarantovana navodnim preplivavanjem, još uvek je primamljivija od veoma male mogućnosti da nestanete pod tonama gline, što se dešava svakih stotinak i više godina.
.
U uvalama Kanala ljubavi nalaze se male peščane plaže, na kojima već pripremljene za iznajmljivanje stoje poređane ležaljke i suncobrani.
.
.
.
.

 

Kalamaki © Ivana Dukčević

 

 

Sidari “Kanal ljubavi” © Ivana Dukčević

.

.

 

.
.

10. Perulades

.

.

Oko 3 km zapadno od Sidarija, nalazi se krajnja severozapadna tačka Krfa – selo Perulades (Περουλάδες) sa svojom nadaleko poznatom plažom po imenu Longa (Λογγά) na koju turisti većinom dolaze da posmatraju zalazak sunca. Na vrhu rta nalazi se kafić sa pogledom, a duboko dole na obali mora – dve plaže podno strme, skoro vertikalne litice, otrgnute od duge, visoke i izbrazdane stene, nalik glinenim formacijama Sidarija. Ovaj dramatični krajolik deluje prilično impresivno i ukoliko se zateknete u blizini, nemoj te ga propustiti. Plaža koja kao da je upravo izašla iz nekog filma o Džejmsu Bondu nikad nije preterano posećena, a okerasti pesak i topla voda idealni za uživanje.

.

.

.

.

.

Perulades © Ivana Dukčević

.

.

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige o Severnoj Grčkoj (ISBN 978-86-7722-398-4), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje i objavljivanje, bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are parts of the published book on Northern Greece (ISBN 978-86-7722-398-4), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

 

 

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.