.
.
.
.
.
.
.
.
Andaluzija
.
Garganta del Chorro, Setenil de las Bodegas, Ronda
.
.
.
Sunce i letnja vrelina Andaluzije. Bela sela na obroncima brda i uklesana u krečnjačkim stenama; Crne, metalne reklame na vrhovima brežuljaka koje iz daleka liče na prave bikove; Pravilni zasadi najvećih maslinjaka Evrope (Španija je najveći proizvođač maslina i maslinovog ulja, na svetu) i rasute plantaže badema, biljke koju su doneli Mavari; I jedina pustinja u Evropi, gde su sredinom XX veka snimani špageti vesterni, tipična su slika najtoplijeg dela Evrope, juga Andaluzije. Posetili smo istorijska mesta i očaravajuća španska sela u zaleđu turističke obale Koste del Sol (Costa del Sol), povrh „snežnih planina“ Sijera Nevade (Sierra Nevada).
.
.
Ronda – čuveni most Puente Nuevo, povezuje liticu između dve ogromne vulkanske stene, na čijim se vrhovima smestio gradić © Ivana Dukčević
.
.
 |
| Usamljeni bikovi po krajoliku Andaluzije, deo su nekadašnje reklame – bilborda za poznato žestoko piće, iz druge polovine XX veka © Ivana Dukčević |
.
.
Selo Setenil de las Bodegas, „u stenama“ davno ohlađene lave © Ivana Dukčević
.
.
 |
| Bela sela (pueblos blancos) i nepregledni maslinjaci, deo su tipičnog krajolika Andaluzije © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Najveće plantaže maslina na svetu, još od perioda antike, nalaze se u Andaluziji. Španija je najveći proizvođač maslinovog ulja na svetu (60% ukupne svetske proizvodnje) © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Selo „u steni“ – Setenil de las Bodegas © Ivana Dukčević |
.
.
Ronda © Ivana Dukčević
.
.
.
Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja“ (ISBN 978-86-7963-499-3) u izdanju Samizdata B92, i vodiča o Španiji (ISBN 978-86-7722-374-8), i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija, bez dozvole autora.
.
.
.
.
.
.
.
Istočno od Granade nalazi se Guadix (izgovara se: Gvadih ili Gvadihs). U jednom delu gradića smestilo se trogloditno selo, neobično nalik mnogo poznatijoj turskoj Kapadokiji i tuniškoj Matmati, sazidano u krečnjačkim stenama ispod nivoa zemlje. Osim pročelja kuća, jedino što viri iznad zemlje su visoki beli dimnjaci. Unutar ovih kuća, u toku leta kada temperatura pređe 40-ti podeljak, izuzetno je prijatno. Veliki broj pretvoren je u apartmane za turiste, a neki vlasnici unutar kuća imaju i pećinske bazene.
.
.
 |
| Guadix |
.
.
.
.
Istočno od Granade i Gvadihsa (na putu N 340), u okolini mesta Tabernas nalazi se jedina pustinja u Evropi – Desierto de Tabernas. U ovoj nedođiji, 1950-tih i 1960-tih snimljeni su mnogi „špageti vesterni„, kao na primer „Dobar, loš, zao“ ili „Za šaku dolara“ Serđa Leonea, sa Klintom Istvudom u glavnoj ulozi, gde su lokalci – španski Romi glumili Indijance. U „selima Divljeg Zapada“ (Poblados del Oeste) gde je filmove pravio i Stiven Spilberg, danas se nalaze dva tematska parka u holivudskom stilu („Fort Bravo“) sa kulisama iz filmova u kojima se povremeno odvijaju performansi u stilu špageti vesterna. Iznad jednog od njih, postavljen je natpis na brdu „Texas Hollywood“, u istom stilu kao u natpis u poznatijem, originalnom kalifornijskom Holivudu. U fundusu sa nekadašnjim kostimima iz fillmova, možete se odenuti u kauboja, ili možda u skvo, i ovekovečiti na fotografiji.
U istraživanje jugozapadnog dela Andaluzije krenuli smo autoputem ka mestu Antekera (Antequera), a odatle sporednim putem kroz divljinu uz planine Sijera de Himenea (Sierra de Chimenea). Pre toga, prošli smo kraj mesta Santa Fe, danas gotovo predgrađa Granade, u kojem se nalazi istoimeni lokalni aerodrom. Originalni Santa Fe, Sijera Nevada i slični, znani pretežno iz kaubojskih filmova u stvari se nalaze u Španiji, a njihove kopije u Meksiku i južnim saveznim američkim državama osnovane su kasnije od strane prvih španskih konkistadora. Zanimljivo je da su se neki od španskih iseljenika u Novi svet, u stvari zatekli u krajoliku veoma sličnom onom iz kojeg su otišli.
 |
| Antekera (Antequera), pogled s vrha magistrale © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Originalni Santa Fe, predgrađe Granade i mesto lokalnog aerodroma © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
.
Park prirode
Embalse del Guadalteba – Guadalhorce
.
.
U centralnom delu Andaluzije na veštačkim jezerima koja navodnjavaju suvu zemlju nalazi se Nacionalni park El Torsal (El Torcal) i atraktivne krečnjačke stene nalik onim u grčkim Meteorima. Nadomak kanjona kod mesta El Ćoro (El Chorro), na jednom od delova veštačkog jezera (od ukupno 4) postoji mesto gde je reka Gvadalhorse (Guadalhorce) izuzetno uska, a stenovite planine izuzetno visoke. Garganta del Ćoro (Garganta del Chorro – „Kanjon ili usko grlo potoka“) poznato je po mostu sa stazicom tik uz stenu – Kamino del Rej – Camino del Rey („Kraljevski putić“) kojim se nekada moglo pešačiti, sve dok drvo nije popustilo i jedna osoba nastradala. Jedno vreme ovaj dramatični krajolik mogao se posmatrati samo sa donjeg puta, ali je nedavno ponovo otvoren – za one koji smeju. Vozeći se putevima po ovom kraju (A 353 – Antequera, A 357 iz Malage ili A 367 iz Ronde), na proplancima između zelenila borove šume videli smo čudesne stene u obliku skulptura, a po izlasku iz kanjona, na nekim od veštačkih jezera nastalih na rekama Gvadalhorse, Guadalteba i Turon postoje uređene kampove sa plažama i opremom za vodene sportove. Zbog izvora toplih voda u pukotinama stena i čestih manjih zemljotresa (što ukazuje na rased u zemlji), čitav kraj je delimično geološki aktivan i veoma zanimljiv. Još u rimsko doba ovde su (u mestu Carratraca, na primer) osnovane terme – rimska kupatila, koja su i danas u upotrebi, ali u okviru savremene banje.
.
.
.
 |
| Plantaže maslina kraj veštačkog jezera Embalse del Guadalteba – Guadalhorce © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Embalse del Guadalteba – Guadalhorce, El Chorro © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Garganta del Chorro – u kanjonu se vidi most na čuvenoj stazi Camino del Rey © Ivana Dukčević |
.
.
Nacionalni park El Torcal, čudesne krečnjačke formacije stena © Ivana Dukčević
.
.
.
.
U ovoj bezmalo nedođiji, Španci koji u ovim brdima imaju dedovinu, usamljene kuće na brdima ili zemljište često iznajmljuju ili prodaju mahom Englezima. Mnogi od njih zainteresovani su da u ovom delu Španije, po njima prilično niskim cenama sebi obezbede dom za penzionerske dane, kilometarski ipak ne tako daleko od obala Sredozemlja i čuvene Koste del Sol (Costa del Sol). Jedan od svetski poznatijih britanskih stanovnika nedođije južne Andaluzije, je i Kris Stjuart (Chris Stewart, 1950), nekadašnji bubnjar čuvene britanske grupe Genesis, koji je krajem 1980-tih odlučio da ostavi sve, uzme celokupnu životnu ušteđevinu i iz Engleske se preseli duboko u kopno Andaluzije. U brdima ruralne oblasti Alpuharas (Alpujarras) kupio je imanje i sa suprugom Anom započeo novi život kao farmer, o čemu je kasnije napisao četiri knjige. Njegova prva knjiga o prirodi, ljudima i životu u selima Andaluzije „Driving Over Lemons (An Optimist in Andalucia)„, publikovana je 1999. godine i postala bestseler, a zatim su usledili i nastavci.
.
.
.
Embalse del Guadalteba – Guadalhorce, El Chorro – tabla sa obaveštenjem strancima, Englezima i Nemcima, koji žele da kupe plac ili napušteno imanje u srcu Andaluzije, da moraju da se obrate gradskom veću za informacije u vezi kupovine © Ivana Dukčević
.
 |
| Prozori Andaluzije © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Selo u stenama Setenil de las Bodegas © Ivana Dukčević |
.
.
Selo u stenama
Setenil de las Bodegas
.
.
Četrdeset kilometara zapadno od nacionalnog parka i 14 km severno od grada Ronde, lokalnim putem CA 4221 kroz andaluzijski krajolik, naš cilj bilo je neobično selo Setenil de las Bodegas, na 640 metara nadmorske visine, gde su porozne krečnjačke stene poslužile kao mesto za život – u njima i ispod njih. U podnožju, procepu beživotnog, okerastog brda, duž ulica ovog sela nalaze se kuće čiji su se krovovi i gornji delovi kuća gotovo upleli u prastaru ohlađenu lavu, koja kao da ih je obavila. Dok jednoj kući naizgled nedostaje polovina prvog sprata na samom ćošku (jer se na tom mestu nalazi deo okamenjene lave), druge dve na međusobno suprotnim stranama uličice, imaju stenu kao deo zajedničkog krova, te u tom delu ulice formiraju krovni „tunel“ od ohlađene lave. U centru sela, sa obe strane procepa u zemlji, u hladu ispod debelih naslaga ohlađene lave, u belim kućicama nižu se kafanice u koje svraćaju povremeni turisti, koji na ovo mesto uglavnom pristižu tokom izleta, iz oko sat i po vožnje udaljene obale Kosta del Sol.
.
.
.
.
 |
| Setenil de las Bodegas © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
|
| Setenil de las Bodegas © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Setenil de las Bodegas © Ivana Dukčević |
.
.
Istorijski gradić
Ronda
.
.
Iako je poznata kao o primorska destinacija, prema prosečnoj nadmorskoj visini, nakon Italije, Francuske, Švajcarske i Austrije, Španija je zvanično peta najviša planinska zemlja Evrope (ne računajući Rusiju i države Kavkaza). Najveći deo centralne Španije nalazi se na blago valovitoj planinskoj visoravni, visine između 500 i 800 metara (osim malene prestonice Andore, Madrid je najviša prestonica Evrope, 657 m nadm. visine). Gradić Rondu na nadmorskoj visini od 739 metara, tokom letnje sezone svakog dana poseti priličan broj znatiželjnih turista. Najveći broj njih u okviru izleta, letujući na obali Kosta del Sol. Razlog posećenosti Ronde leži ponajviše u samom položaju gradića, čiji se krajolik može svrstati u svojevrsno čudo prirode. Čitav grad smešten je na vrhu dve impozantne, izuzetno visoke i prostrane krečnjačke stene, s kućama tik do ivice koje gotovo da vise nadomak provalije visine oko sto dvadeset metara. Nalik grčkim Meteorima, samo se umesto jednog manastira, na dve ogromne stene ovde smestio čitav grad. Između stena, gradić povezuje most Ponte Nuevo, sazidan 1793. godine. Posmatranje bezdana ispod mosta, na dubini od preko stotinu metara jedna je od glavnih atrakcija Ronde. U provaliji, u kanjonu El Taho (El Tajo) s nedovoljnom količinom vode bori se polupresahla rečica Gvadalevin (Guadalevin).
.
Popularnosti Ronde doprineli su njeni nekadašnji stanovnici – Ernest Hemingvej i Orson Vels, koji su jedno vreme proveli u gradiću pišući o njegovoj specifičnoj lepoti. U legendarnom romanu „Za kim zvona zvone“, Hemingvej je opisao događaj iz Španskog građanskog rata koji se po njegovoj zamisli odigrao u Rondi. Dodatno, u novijem od dva dela Ronde, u neposrednoj blizini mosta Puente Nuevo nalazi se čuvena korida Plaza de Toros de Ronda, ili Plaza la Tradicional Corrida Goyesca iz 1784. godine, najstarija kružna korida Španije još uvek u upotrebi i jedna od tri najznačajnije u Španiji. Hemingvej je bio veliki ljubitelj koride, i iz ovog razloga voleo je Rondu.
.
.
.
.
.
|
| Ronda, Puente Nuevo © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Ronda © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
.
Na manjoj od dve dramatične stene nalazi se stari centar grada, sa crkvom Santa Maria la Mayor, manastirom i Gradskom kućom (Ayuntamiento). U samom centru, visoko štrči nekoliko starih mavarskih (arapskih) minareta džamija, koji su dolaskom Španaca pretvoreni u zvonike crkvi (Minarete San Sebastian, XIV vek). Prošetajte kraj preuređenih palata nekada imućnih mavarskih familija, kao na primer Casa del Gigante (XIII vek) ili španskih, kao Palacio Mondragon (XVI vek). Osim mosta Puente Nuevo, „Novog mosta“ iz 1793. godine, u Rondi postoje još dva koja premošćuju više ili niže delove litica krečnjačkih stena: Puente Romano („Rimski most“ koji ima još dva naziva: Puente San Miguel ili „Most Svetog Mihaila“) i Puente Viejo („Stari most“ znan i kao Puente Arabe ili „Arapski most“).
.
.
.
.
 |
| Ronda, mavarski minaret iz XIV veka – Minarete San Sebastian, kasnije pretvoren u zvonik crkve © Ivana Dukčević |
.
 |
| Ronda, kanjon između krečnjačkih stena – između dva dela grada tj. dve stene © Ivana Dukčević |
.
 |
| Ronda © Ivana Dukčević |
.
.
Korida – Plaza de Toros de Ronda
U novijem od dva dela Ronde, u neposrednoj blizini mosta Puente Nuevo obiđite čuvenu koridu Plaza de Toros de Ronda, oficijenog naziva Plaza la Tradicional Corrida Goyesca iz 1784, najstariju kružnu koridu u Španiji koja je još uvek u upotrebi i jednu od tri najznačajnije u Španiji. Svaki španski toreador koji drži do sebe, u toku karijere ima obavezu da se oproba u njoj. U okviru koride postoji i Muzej koride – Museo Taurino, po značaju sličan muzejima druge dve najpoznatije španske koride – u Sevilji i Madridu.
INFO: Virgen de la Paz 15 / Novembar – februar: 10 – 18 h, april – septembar: 10 – 20 h i mart – oktobar: 10 – 19 h / Ulaz se naplaćuje.
.
.
.
.
 |
| Ronda, spomenik biku ispred koride © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
Muzej bandita / Museo del Bandolero
Neki se možda sećaju dve „opasne“ Španjolke, članice pop grupe „Azucar Moreno„, koje su 1990. u Zagrebu pesmom „Bandido“ predstavljale Španiju na izboru za Pesmu Evrovizije. Institucija romantičnog bandita – odmetnika koji su harali južnom Španijom tokom XIX veka, ponegde je još uvek živa. U Rondi postoji muzej ove neobične tematike – sociološkog fenomena nekadašnje Andaluzije, koji čuva sećanje na „bandolerose„, krijumčare, hrabre lopove i drumske razbojnike, kao i romantične legende koje su o njima stvorili zapadni pisci koji su tokom XIX veka putovali ovim krajevima. Muzej je osnovan u maju 1995, sa željom da predstavi istorijski fenomen „bandolerosa“ u ovom delu Andaluzije i očuva sećanje na krijumčare, hrabre lopove i drumske razbojnike, kao i romantične legende koje su o njima stvorili zapadni pisci koji su tokom XIX veka putovali ovim krajevima.
.
INFO: Calle Armiñan 65, www.museobandolero.com / Svakodnevno: proleće – leto 10.30 – 20.30 h, jesen – zima 10.30 – 19 h. / Ulaz se naplaćuje.
.
.
 |
| Muzej bandita |
 |
| Muzej bandita |
.
.
ŠOPING: Ručno pravljena i slikana keramika interesantnih, uglavnom geometrijskih šara: bokali, male i velike činije, tanjiri i slično. Najčešće se prave u plavo-beloj kombinaciji boja, ili u zeleno-žuto-bordo-plavoj, kao tipični suvenir Ronde, ali i čitave Andaluzije.
KAKO STIĆI: Magistralnim putem A 397 s obale Kosta del Sol / Udaljenost Ronde: Sevilja (Sevilla) – 120 km, Malaga – 105 km, Alhesiras (Algeciras) – 103 km, Setenil de las Bodegas – 14 km.
.
.
.
.
 |
| Ronda, suveniri Andaluzije © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
Španija Andaluzija Setenil de las Bodegas Ronda, Španija Andaluzija Setenil de las Bodegas Ronda, Španija Andaluzija Setenil de las Bodegas Ronda, Španija Andaluzija Setenil de las Bodegas Ronda
.
.