.
.
.
.
.
.
.
Obala Crnog mora
.
.
Varna, Zlatni pjasci, Aladža
.
.
.
.
Osim Sofije kao prestonice, i zimovanja u čuvenom ski centru Banskom, najpoznatiji deo Bugarske nalazi se duž zapadnih obala Crnog mora. Obišli smo bugarsko primorje, počev od simpatičnog Balčika na severu, u kojem se nalazi letnjikovac kraljice Marije Karađorđević, preko Zlatnih pjasca i grada Varne, sve do starinskog Nesebra (UNESCO), na jugu.
.
.
.
.
 |
| Zlatni pjasci © Ivana Dukcevic |
 |
| Varna © Ivana Dukcevic |
Zlatni pjasci © Ivana Dukcevic
.
.
Priča o Potopu…
U Bibliji je zapisano da je 3600. godine pre nove ere, Veliki potop zbrisao sva živa bića s lica Zemlje. Pre nemilog događaja, prema legendi, Noje je sagradio Arku i u nju smestio po par od svake vrste životinja i članove svoje porodice – jedine preživele nakon povlačenja vode. Nekoliko vekova pre stvaranja Biblije, priče i poeme o Potopu, bile deo predanja gotovo svake državice stare Mesopotamije, na području današnjeg Bliskog istoka. Najpoznatiji od svih, bio je vavilonski Ep o Gilgamešu, nastao iz još starijih sumerskih pesama, za koji se smatra da je bio osnova potonje priče o Potopu. Ovu priču, preuzeli su pisci Biblije i uobličili je nekoliko vekova kasnije.
Zbog činjenice da je priča o Potopu oduvek postojala u usmenom i u pismenom predanju mesopotamskih naroda, grupa naučnika je početkom XXI veka, uspela da dokaže da je između 10.000. i 8000. godine pre nove ere, na području istočnog Mediterana, otapanjem ostatka lednika (nakon Ledenog doba) ili elementarne nepogode, došlo do podizanja nivoa mora koje je trajno promenilo reljef ovog dela sveta. Najveća promena nastala je na mestu koje danas uzimamo kao granicu između Evrope i Azije – moreuz Dardaneli, Mramorno more i moreuz Bosfor, koji su do podizanja nivoa mora bili spojeni u jedno jedinstveno kopno. Samim tim, i nešto severnije Crno more, u stvari je bilo potpuno odvojeno, slatkovodno jezero. Kada se nakon „potopa“, nivo Sredozemnog mora podigao, u najnižim delovima kopna severnog Egeja, slana morska voda je prodrla do “Crnog jezera”, formirajući moreuze Dardaneli i Bosfor, i podižući nivo jezera za oko jednu trećinu (taman toliko koliko je danas Crno more, nekada jezero, slano).
Boraveći na obalama Crnog mora, i sami ćete primetiti nekoliko stvari koje se ne uklapaju u tipični, mediteranski morski pejzaž. Osim mora koje je prilično tamno i čiji su plićaci najčešće rečno zelene boje, na dugim, peščanim plažama, umesto palmi najčešći su hrast i drugo listopadno drveće. Čak i školjke i puževi koji se mogu naći u plićacima, nalik su rečnim vrstama. Takođe, zbog niskog stepena saliniteta i severnijeg položaja, Crno more je tokom zime često zaleđeno, a vazdušne temperature njegovih priobalnih mesta često se spuštaju ispod nule.
.
.
.
 |
| Ulaz u Varnu, sa magistrale kraj mora © Ivana Dukcevic |
 |
| Železnička stanica, Varna © Ivana Dukcevic |
 |
| Varna, gradska plaža © Ivana Dukcevic |
.
.
Dva najveća grada na bugarskoj obali Crnog mora su Burgas, i nešto severnija i posećenija Varna (Baрна). Pred sam prilaz Varni, na tabli koja obeležava ulaz u grad, nalazi se natpis o tome da je prema anketi čitalaca bugarskih visokotiražnih, dnevnih novina, 2007. godine Varna proglašena najpoželjnijim mestom za stanovanje u čitavoj Bugarskoj. I zaista, opšti utisak o Varni je pozitivniji od onog u drugim mestima Bugarske. Nalazi Gradić se nalazi u blizini morskog rukavca nalik ušću reke, odakle se (ka severoistoku) grad čitavom dužinom prostire paralelno s morem. Osim neretko propalih fasada, uobičajenih i u drugim delovima Bugarske, u Varni postoji određen broj onih koje su relativno skoro okrečene i restaurirane, iako u drečavim bojama. Ipak, popločane pešačke ulice, ali i trgovi sa malim parkovima i skulpturama, govore o tome da je Varna nekada bila značajan primorski grad. Na nekoliko mesta u samom gradu, naišli smo i na arheološke ostatke iz starorimskog perioda, koje su ostale između temelja modernih višespratnica – ostatke antičkih termi, na primer.
 |
| „Varna – najpoželjniji grad za stanovanje u Bugarskoj“ © Ivana Dukcevic |
 |
| Varna © Ivana Dukcevic |
 |
| Varna, ostaci iz rimskog perioda između stambenih zgrada © Ivana Dukcevic |
.
.
U samom centru Varne nalazi se velika crkva – Katedrala Uspenja presvete Bogorodice (Успение Пресвятия Богородици). Sagrađena u maniru ruskih crkvi krajem XIX veka, ova impozantna građevina jedna je od najvećih i najlepših, novijih crkvi Bugarske. Tokom vikenda, u njoj se tokom gotovo čitavog dana smenjuju venčanja i krštenja. Crkva Uspenja predstavlja dobar orijentir za obilazak Varne, čiji strogi centar, počev od pešačke ulice Nezavisimost (Nezavisnosti) počinje odmah preko puta, u smeru ka moru. Popločana ulica sa zdanjem Opere i širokim trgovima, u postaje pešačka zona (ulica Bulevar Knyaz Boris), i nastavlja pored crkve Svetog Nikole, sve do socrealističkog zdanja hotela “Černo more” (Crno more), koji je i danas simbol grada i najviša zgrada Varne (moguće je popeti se na poslednji, 17. sprat hotela, radi panoramskih pogleda). Od hotela “Černo more”, pravo ka moru skreće pešački, neveliki Bulevar Slivnitsa, koji je s obe strane prepun bašti kafea.
 |
| Varna, Crkva Uspenja Presvete Bogorodice © Ivana Dukcevic |
 |
| Varna, Teatar – Opera © Ivana Dukcevic |
 |
| Varna © Ivana Dukcevic |
 |
| Varna, kompleks „Primorski“ © Ivana Dukcevic |
.
.
Jedan od najlepših delova Varne je veliki gradski park, koji se tik uz more, prostire skoro čitavom dužinom grada, dužinom 2 do 3 kilometra), i širinom od oko 200 do 400 metara. U samom parku, moguće je provesti veći deo dana u obilasku Akvarijuma, Pomorskog muzeja, Opservatorije i Delfinarijuma, ili samo šetajući uređenim stazama, skverovima sa spomenicima, duž zasada raznobojnog cveća. U zapadnom delu parka, blizu Akvarijuma, u sredini bašte kafića nalazi se veliki ”bazen” u kome je reljefno prikazan basen Crnog mora, i obeležena sva veća mesta na njegovoj obali.
Ukoliko ste u prilici, ne propustite Delfinarijum. Važi za jedan od boljih, za čije potrebe je sazidana potpuno nova zgrada u parku. Tokom letnjih meseci, šou sa delfinima se održava tri puta dnevno i uvek je pun posetilaca (postoje reklamni bilbordi sa satnicama, u samom gradu). Savet je da karte kupite unapred, pre podne za popodnevni termin, na primer. U vreme naše posete (jul 2009), cena ulaznica kretala se oko 20 evra za odrasle (-50 % za decu), ali je bilo moguće platiti i manje, ako na šalteru unutar zgrade umete da progovorite nekoliko jednostavnih reči na bugarskom, jer se ispostavilo da stranci plaćaju višu cenu od domaćih gostiju.
 |
| Varna, Gradski park © Ivana Dukcevic |
 |
| Varna, Gradski park © Ivana Dukcevic |
 |
| Varna, Delfinarijum © Ivana Dukcevic |
 |
| Varna, Delfinarijum © Ivana Dukcevic |
Zbog turistički veoma posećene obale, od predgrađa Varne u smeru ka severoistoku, još u periodu komunizma, na obali su nikli turistički centri: Sveti Konstantin i Helena, Kabakum, Čajka… Sedamnaest kilometara od centra Varne nalazi se najveći i najrazvijeniji od svih – Zlatni pjasci (Златни пясъци), u prevodu: Zlatni pesak. Leta 2009, na odvajanju glavne magistrale u brdu, na ulazu u bugarske, crnomorske rizorte, još uvek su postojali vidljivi znaci komunizma – rampe sa kućicama stražara, u kojima doduše nije bilo nikoga. U doba „gvozdene zavese“, prilaz do plaža sebi su mogli da obezbede samo oni politički najpodobniji.
Kvalitet i cena smeštaja na Zlatnim pjascima, zavisi od blizine plaže, i toga u kojem ste “redu” iznad obale smešteni (s obzirom da je svaki sledeći red, idući od mora ka magistrali, postavljen sve više u brdu). Čak i ako ste na more došli kolima, a ispalo je da vam je more daleko, moraćete da do plaže pešačite nizbrdo (i nazad, uzbrdo) jer je rizort organizovan tako da parkinzi postoje samo pri hotelima / apartmanima, dok u donjem delu mesta, u blizini plaže, parking nije moguć, niti dozvoljen.
 |
| Zlatni pjasci © Ivana Dukcevic |
 |
| Zlatni pjasci © Ivana Dukcevic |
 |
| Zlatni pjasci © Ivana Dukcevic |
Turistički rizort Zlatni pjasci, prilično je lepo uređen. Većina hotela i apartmana nije starije od početka XXI veka i najčešće su opremljeni kao u ostatku Evrope. To se odnosi i na dugu peščanu plažu, koja se redovno čisti, o čijim se suncobranima i ležaljkama svakodnevno vodi računa, i na kojoj postoje uobičajeni vodeni sportovi (“banana”, parachuting, itd). U jednom delu rizorta, u gornjem delu mesta (bliže magistrali) postoji solidan vodeni park Aquapolis, u kojem možete provesti veći deo dana. Noćni život u Zlatnim pjascima svodi se na manje ili više vašarsku atmosferu kioska i radnji poređanih jedni pored drugih, na “štrafti” pored mora dugoj preko 2 kilometra. Osim zabavnog „Adventure park“ (u stilu filmova Indijana Džonsa), štandova za tetoviranje, kazina, restorana, girosa s’ nogu i prodavnica kineske robe, paintball terena, onog za karting i vožnju malih džipova, u ponudi kraj obale postoji nekoliko mesta na kojima možete obući izabrani pozorišni kostim, gde će vas našminkati, a onda (prethodno namestivši reflektore) i fotografijom ovekovečiti. Cene usluga i hrane u Zlatnim pjascima, tokom letnje sezone više su od onih u centru Varne, što se odnosi i na menjačnice u kojima možete promeniti evro za bugarski lev. Ovo važi i za samoposluge, ali i sanduke sa sladoledom.
 |
| Zlatni pjasci © Ivana Dukcevic |
 |
| Zlatni pjasci © Ivana Dukcevic |
Tri kilometara severno od Zlatnih pjasca, u brdu, usečen u 25 metara visoku krečnjačku stenu, nalazi se Manastir Aladža (Аладжа манастир / Aladzha Monastery). Još u XII veku, monasi su na ovom mestu sagradili čitav kompleks u steni, oslikali ga freskama, dekorisali mozaicima, i u njemu živeli i bili sahranjivani. Njihove grobnice u katakombama mogu se videti i u šumarku koji potpuno okružuje manastirske stene. Danas je ispred manastira u steni postavljena bina u obliku amfiteatra, na kojoj se održavaju pozorišne predstave, a nešto dalje, bliže ulazu u kompleks možete pogledati manji muzej posvećen manastiru Aladža.
 |
| Aladža manastir, u steni © Ivana Dukcevic |
Tekst i fotografije, deo su publikovanog teksta o Bugarskoj, i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje fotografija, teksta, i delova teksta, bez prethodne dozvole autora.
.