BUGARSKA / Bansko

BUGARSKA / Bansko

.

.

.

.

.

.

BANSKO

.

Skijalište povrh istorijskog mesta

.

.

.

.

Ako ste ljubitelj zimskih sportova, sigurno znate za Bansko, mesto na jugozapadu Bugarske u podnožju planine Pirin i čuvenog skijališta. Nakon prolaska kraj Sofije i skretanja putem ka jugu, posle nekog vremena sa leve strane u daljini počinju da se uzdižu planine sa snegom pokrivenim vrhovima. Prizor deluje prilično impresivno, verovatno i zbog toga što u Srbiji krajolici sa ovako visokim planinama nisu uobičajeni.

.

.




Bansko, na vrhu žičare – Banderiška poljana © Ivana Dukčević

 

 

 

Bansko, kafana-restoran-mehana © Ivana Dukčević

 

 

 

 Bansko, staro mesto © Ivana Dukčević

 

 

 

Bansko © Ivana Dukčević

 

 

 

 

.

Činjenica da je početkom XXI veka Bugarska postala članica EU, nije preterano promenila živote njenih stanovnika i njihov materijalni status. Osim u turističkim mestima kao što je Bansko. Dok kolima prolazite kroz zemlju, videćete da su u većini slučajeva putevi puni zakrpa, a tamo gde se grade autoputevi ili popravljaju postojeći, stoje natpisi o tome da ih finansira EU. Oronule kuće deo su obaveznog dekora čak i u delu puta kojim prolazite po obodu glavnog grada Sofije.

.

Stotinak kilometara južno od Sofije, sa leve strane ugledaćete snežne vrhove planine Rile. Čuvena planina, još je čuvenija po svom Manastiru Svetog Ivana Rilskog (ili skraćeno: Rilski manastir), koji nemojte propustiti.

 

 

.

.

Bansko, presahla rečica Glazne i vrh Vihren u pozadini © Ivana Dukčević

 

 

 

Bansko, restoran-mehana © Ivana Dukčević

 

 

 

Bansko, staro mesto © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Od Beograda do Banskog ima 570 km. Mesto od oko 10 000 stanovnika, smestilo se u prostranoj kotlini između tri planine: Zapadnih Rodopa (od severa ka istoku), Rile (na severu), u samom podnožju planine Pirin (ujedno i nacionalnog parka) na zapadu. Samo mesto se nalazi na nadmorskoj visini od 936 m. Podnožje ski-staza je na 1540 m, a obližnji najviši vrh Pirina je Vihren (2914 m).

.

Sa južne strane kotlina je otvorena prema vazdušnom linijom samo 60 km udaljenoj Grčkoj, odakle ravnicom i zimi struji topao vazduh. Zbog toga se klima u gradiću ponekad veoma razlikuje od samo par kilometara udaljenih ski-staza – dok se tokom zimskih meseci skijate, nije neobično da centar Banskog zateknete bez trunke snega.

 

Kroz mesto protiče rečica Glazne, čije korito je visoko ograđeno. Tokom zime, reka je u stvari tek jedan običan plitak potok, sa gomilom belih oblutaka na dnu korita. Na jednoj strani reke nalaze se stari centar grada i većina hotela, a na drugoj novi apartmani i još novih hotela.

 

Iako je manje mesto, Bansko je veoma poznato u Bugarskoj. Ovde je pod patronatom oca Neofita Rilskog (kao Vuk Karadžić ili Dositej Obradović u Srbiji), svojevremeno počela sa radom prva Velika škola, a neki od najpoznatijih bugarskih pisaca (Pajsije Hilendarski) i umetnika (Toma Višnanov – Molera), potiču baš odavde. Mesto je tokom leta domaćin međunarodnom džez festivalu, a pre desetak godina postalo je i jedno od najpoznatijih zimskih centara Balkana.

 

 

 

Bansko, reka Glazne © Ivana Dukčević

 

 

Bansko © Ivana Dukčević

 

 

Bansko © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Do pre par godina, EU je u bugarski turizam godišnje ulagala par desetina miliona evra. Hoteli, pansioni, kao i apartmani (kojih ima preko stotinu) nicali su u Banskom kao pečurke posle kiše. Arhitektonski najsličniji kombinaciji balkanskog stila i „alpskih“ kuća, mali hoteli u ovom gradiću preslikani su iz austrijskih ski-centara, uz izvestan dodatak domaćeg dizajna. U većini hotela sa 3 ili 4 * u Banskom, u suterenu postoji spa-centar: sauna, đakuzi i bazen.

 

U centru mesta još uvek postoje agencije koje strancima na prodaju ili pod zakup nude novonastale vile i apartmane, najviše one u izgradnji. Sudeći po jezicima na kojima su istaknute reklame i po onima koji ih kupuju, potencijalni budući vlasnici su mahom Englezi i Rusi. Na jednom izlogu našao se prilično simpatičan slogan, reklama: „Escape 2 Bulgaria“ („Pobeći u Bugarsku“).

 

 

.

.

Bansko, apartmani © Ivana Dukčević

 

 

 

Bansko, restoran-mehana © Ivana Dukčević

 

 

 

Bansko, agencija za prodaju nekretnina © Ivana Dukčević

 

 

 

Iako je bugarski jezik sličan srpskom (i makedonskom), sporazumevanje sa lokalcima ponekad može da predstavlja problem, jer mali broj njih zaista razume dobro neki strani jezik. (pitanje: “srpski ili english?”, donekle može skratiti muke). Još ako krenete da „crtate“ po vazduhu i vrtite glavom za „da“ i „ne“, sludećete prvo njih, a onda i sebe. Iako Bugari „da“ i „ne“ kažu kao i mi, glavom odmahuju suprotno. Grci imaju sličnu mimiku, ali se njihovo “ne” gestikulira glavom od sredine “na gore”, dok i kod Grka, i kod Bugara, i kod Turaka naše odmahivanje glavom za negaciju (levo-desno), kod svih njih znači: “ne razumem”!

.

Stari deo Banskog nalazi se na blagoj nizbrdici u odnosu na planinu Pirin i skijalište. Iako deluje starija, Crkva Svete Trojiceu centru, sa unutrašnjosti potpuno oslikanom u drvetu, postoji od 1835. godine. Pokraj crkve se nalazi Kuća-muzej Neofita Rilskog, kompleks sa dvorištem dopunjen sa nekoliko novih skulptura, u duborezu.

.

Najzanimljiviji detalj starih kuća u Banskom su njihovi tri do četiri metra visoki, dugi kameni zidovi sa uzidanim drvenim gredama i kosim krovićima na vrhu, koji prate sled uzanih, krivudavih, uglačanim kamenom popločanih ulica, a koji su u stvari granični deo okućnice. Same kuće su u balkanskom (turski uticaj) stilu, koje se iza zidova često i ne vide, ili im samo vire gornji sprat i visoki dimnjaci, koji liče na kućice. U dvorišni deo kuća ulazi se kroz veliku drvenu kapiju, iznad koje vise fenjeri i neretko tabla sa natpisom imena porodice. Veoma često, na drvenim tremovima ovih kuća videćete i čokot vinove loze. Mnoge kuće proglašene su spomenicima kulture. Ispred nekih od njih postoje table na kojima piše da su Ujedinjene nacije finansirale njihovu restauraciju, u okviru projekta „Lepa Bugarska“.

.

.

.

 

Bansko, Crkva Svete Trojice © Ivana Dukčević

 

 

 

Bansko, Crkva Svete Trojice © Ivana Dukčević

 

 

 

Bansko, Crkva Svete Trojice © Ivana Dukčević

 

 

 

Bansko, Crkva Svete Trojice © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Specifičan detalj pejzaža Banskog predstavlja zanimljivo, oblo belo kamenje. Nailaze na njega u zemlji prilikom iskopavanja temelja novih zgrada, a ima ga i u reci. Zbog velikih razmera i veoma pravilnog oblog izgleda, koriste ga za dekoraciju kako ispred kapija i unutar dvorišta, tako i u baštama, te donekle podseća na uređenje japanskih zen-vrtova (gde kamenje „imitira“ vodu). Čak je i jedan hotel – „Villa Roka“ („Kamena Vila“) u centru Banskog, uređen minimalistički, sa enterijerom vidno inspirisanim kamenim oblucima.

 

U toku zime, tokom prepodneva ali i kada padne mrak veći deo Banskog je često avetinjski pust, pa nemate utisak da je u stvari prepun turista. Neki se uveče sklone u lokalne restorane na večeru ili piće, a retko ko šeta gradom. Možda je razlog za to i činjenica da se u Banskom većina privatnih kuća i dalje zagreva na drva i ugalj, pa se ujutro i uveče zbog niskog pritiska koji vuče dim na dole u gradu oseća manje ili više neprijatan miris sagorevanja iz dimnjaka, koji podseća na izduvne gasove.

.

.

.

.

Bansko © Ivana Dukčević

 

 

 

Bansko © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Restorani u centru Banskog, uglavnom uređeni u rustičnom stilu, mahom nose turski naziv za gostionicu – „mehana“ (ređe „han“). Enterijere preuređenih starih kuća od kamena i drveta, dopunjuju detalji u vidu narodnih rukotvorina: vezene zavese, tkani šareni stolnjaci, grnčarija, ibrici, čokančići…. Bugari su se prilično potrudili da lokale urede i učine zanimljivim za turiste. Tokom dana, ispred većine restorana, naročito u jednoj od glavnih ulica – Pirin plaćeni promoteri obučeni u bugarsku narodnu odeću: smeđu šubaru i „jamurluk“ (vuneni, bež i smeđi, šareni ogrtač nalik ćebetu), pozivaće vas da svratite na ručak ili večeru baš u njihov restoran.

 

Na meniju su jela koja neobično podsećaju na kuhinju južne Srbije, uz poneku razliku. Možete početi sa „Mezeta na baš družini“ (“meze za društvo”); „Meze na šefa“ (jezik, banski starec i krvavice); Banskim sudžumom (kobasice) na metar; ili  sa „Junaškim mezem“ (ljute papričice, kobasice, pečurke, beli i crni luk). Tu je i: srce na buteru, srce na seoski način, jezik na buteru… Za glavno jelo možete izabrati „skaru“ (roštilj), kapamu ili: „čomlek“, „sače“, Banski ili zelenčukov „šašlik“, kotlete, buteve, filee, „hapčike“. Sve ovo podrazumeva svinjsko, jagnjeće ili ređe, pileće meso, spremljeno na više načina. Tu su i lovački specijaliteti, najčešće punjeni zec, kao i riba na razne načine: pastrmka, bela riba i som.  A za dezert: pečena tikva, pečena jabuka sa medom i cimetom, domaće kiselo mleko sa medom i orasima, ili sa borovnicama. U meniju postoje i vegetarijanska jela, verovatno zbog Zapadnjaka, kao suprotnost velikoj zastupljenosti mesa i iznutrica u jelovniku. Za razliku od cena u gradu, kada se gondolom popnete do skijališta i cene su udvostruko veće.

.

.

 

 

Bansko, mehana © Ivana Dukčević

 

 

 

Bansko, restoran-mehana © Ivana Dukčević

 

 

 

Bansko, restoran-mehana © Ivana Dukčević

 

 

 

Bansko, promoteri u nošnji ispred restorana © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Većina hotela i apartmana u Banskom, za svoje goste ima obezbeđen besplatan prevoz minibusevima na relaciji: hotel – podnožje planine (početak gondole) i nazad. U zavisnosti od hotela, u oba smera saobraćaju na svakih 15 do 30 minuta. Majstori koji voze minibuseve, između ostalog vole i srpsku „popularnu“ muziku, pa ćete tokom vožnje na radiju često čuti domaće šlager pevače, ali i novokomponovane narodnjake.

 

U gornjem delu Banskog, u podnožju planine Pirin na mestu koje podseća na gradsku okretnicu minibuseva, pored najluksuznijeg hotela „Kempinski Grand Arena“, nalazi se polazna stanica plavih gondola sa prepoznatljivim žuto-belim logom Banskog. U svaku gondolu staje do 8 osoba, i sve su pod video nadzorom. Ako nemate ski-pass,  već želite samo da bacite pogled na skijalište, jednodnevna povratna karta samo za gondolu staje oko 8 evra (za decu oko 4 evra).

 

Šestodnevni ski-pass za Bansko najbolje je uplatiti u agenciji u kojoj ste uplatili i aranžman – u pretprodaji. U ovaj ski-pass uključen je najam skija i štapova – bez cipela (samo ski-pass: bez skija i štapova, košta samo 10 evra manje). Nešto skuplja varijanta je da iznajmite i cipele, a najskuplji „paket“ (preko 200 evra) uključuje i ski-školu.

.

.

.

.

Bansko, hotel © Ivana Dukčević

 

 

 

Bansko, ski-lift © Ivana Dukčević

 

 

 

Bansko, polazište ski-lifta © Ivana Dukčević

.

.

 

 

20-minutna vožnja gondolom, zbog visine, provalije, kao i brzine kojom se kreće deluje pomalo zastrašujuće. Nakon 6,3 km i 600 m visinske razlike, gondola stiže do kotline između okolnih vrhova – Banderiške poljane, odakle uzbrdo kreću žičare (dvosedi, četvorosedi, sidro i tanjir). Na mapi skijališta i na samim stazama postoje oznake istih sa njihovim nazivima. Podeljene su po težini na: najlakše (plave), srednje teške (crvene) i najteže (crne). Veliki broj zaljubljenika u skijanje i snowboard smatra da staze u Banskom, najviše od svih u našem okruženju, konkurišu onim u Austriji.

.

Popevši se na vrh gondolom (prva polazi u 8.30 h, a poslednja se vraća u 17 h), na platou podno skijališta ugledaćete nekoliko snežnih topova, ratrak i par drvenih kućica – restorana i kafića. Ispred njih, oko podneva kada je vedro i sunce dovoljno greje da možete sedeti bez jakne i sunčati se, nastaje borba za mesto na klupi za dugačkim drvenim stolovima. Dok zatvorenih očiju uživate u podnevnom  suncu, možete biti nemi svedoci raznih priča koje se raspredaju oko vas: od toga koji hotelski bazen valja, do toga da li se đakuzi ili sauna u hotelu plaćaju posebno ili su uključeni u cenu aranžmana… Tokom zimskih meseci, osim bugarskog najrasprostranjeniji jezici ovde su: srpski, engleski i ruski, osim grčkog i makedonskog u manjini.

.

.

.

.

Pogled na Bansko sa ski staze © Itan Buđa

 

 

 

Bansko, pogled na vrh Vihren © Ivana Dukčević

 

 

 

Bansko, skijalište © Itan Buđa

.

.

 

.

Kada poslednjeg dana boravka krenete put Srbije, na putu do Sofije obratite pažnju na policiju koja zaustavlja turiste zbog prebrze vožnje. Obično vam predoče da osim što moraju da vam oduzmu dozvolu, treba da idete i do susednog mesta i platite u banci iznos od oko 130 evra. Najčešće, ovo je deo „predstave“ posle koje ćete ponudivši im mito od oko 10 – 20 evra, nastaviti svoj put.

.

.

.

 

Bansko © Ivana Dukčević

 

 

 

Bansko © Ivana Dukčević

.

.

.

.

* Tekst i fotografije zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011, i deo su publikovanog teksta o Banskom i o Bugarskoj. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje fotografija, teksta, ni delova teksta bez prethodne dozvole autora.

.

*The text and photographs are parts of the published article on Bansko and on Bulgaria, protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.