Retka kombinacija tri iglice svetog bora, iz istog korena – „Sanko no Matsu„, dar slučajnog prolaznika © Ivana Dukčević

.

.

Groblje Okunoin

Najveće i najspiritualnije staro groblje Japana (UNESCO)

.

.

Kobo Daiši sahranjen je u mauzoleju Hrama Okunoin u Kojasanu, na istoimenom groblju – najvećem u Japanu i jednom od definitivno naspiritualnijih mesta u Zemlji izlazećeg sunca. Vernici koji ovde dolaze i monasi veruju da njihov Učitelj ustvari nije umro, već se nalazi u stanju konstatne meditacije. Zbog toga se i sama staza u predivnoj, drevnoj šumi japanskih borova, preko mostića koji vodi do njegovog hrama i mauzoleja smatra svetim mestom gde nije dozvoljeno fotografisati, a naročito ne piti ili ne-daj-bože jesti. Svakog dana, najviši sveštenici Učitelju prinose hranu i „menjanju“ odeću, verujući da će se On jednog dana probuditi iz meditacije.

.

.

.

.

Hram Okunoin u šumi, na istoimenom groblju © Ivana Dukčević

Molitva u Hramu Okunoin na groblju, gde je sahranjen Kobo Daiši © Ivana Dukčević

U šumi, na groblju Okunoin © Ivana Dukčević

Nove korporativne grobnice poznatih japanskih firmi, u šumi na groblju Okunoin © Ivana Dukčević

KAKO STIĆI

.

Iako postoji nekoliko načina, najbolji i najbrži način da stignete do planine Kojasan je iz Osake, polaskom s Železničke/metro stanice Nambe – jedne od tri velike železničke stanice u centru grada. Železničke/metro stanice Tokija i Osake su za naše pojmove ogromne, na više nivoa i sa mnogo hodnika, te obavezno dođite barem pola sata ranije kako biste uspeli da se snađete.

.

U jednom delu železničke stanice, na izdvojenom nivou (pokretnim stepenicama, na spratu) nalaze se peroni posebne, privatne železnice Nankai Railways. Ispred ulaska u deo sa peronima, nalazi se nekoliko šaltera na kojima se može kupiti najpovoljnija, dvodnevna karta do Kojasana. Razlog tome je već pomenuti monaški smeštaj na Kojasanu (shukubo – temple lodging), koji upražnjava sve veći broj turista – prvi dan se stigne do Kojasana (1 h 30 min vozom + 7 min uspinjačom + 15 min autobusom), obiđu hramovi i groblje Okunoin, a nakon noćenja u budističkom hramu i jutarnje molitve sa monasima, sledećeg dana se vraća nazad za Osaku. Naravno, u koliko ne želite da prespavate, popodne/predveče se možete vratiti jednim od poslednjih vozova za Osaku.

.

Dvodnevna karta (bivši Koyasan World Heritage Ticket) obuhvata:
– povratnu voznu kartu iz Osake do podnožja planine (stanica Gokurakubashi) – 1h 30 min;
– vožnju uspinjačom 7 minuta do vrha (Nankai Koyasan Cable Car);
– prelaz u autobuse (još oko 15 minuta) do centra mesta – raskrsnice Senjuinbashi, odakle se krećete pešice (ili po par stanica lokalnim autobusima – uključeno u cenu);
– u kartu su uključeni i popusti od 10 i 20 % za posetu nekim od hramova, kao i neograničena vožnja na tri linije lokalnih autobusa u samom mestu Kojasan, na planinskom platou.

.

Cena 2-dnevne karte je između ¥ 2860 i 3600, i zavisi od toga da li ste uzeli rezervaciju za mesta u vozu ili ne, i da li je u pitanju linija direktna ili se preseda na jednoj usputnoj stanici (po redu vožnje, neke vožnje su sa presedanjem – izađete iz voza i samo par koraka dalje pređete na susedni peron, i drugi voz maltene odmah polazi dalje – zaposleni vas usmeravaju, sve traje manje od minuta).

Vozovi Nankai Railways iz Osake, 5 – 6 puta dnevno voze do stanice Gokurabashi  (tačno vreme proverite na odličnom sajtu za vozni red železnica u Japanu – Hyperdia) i polaze tačno u minut. Ukoliko ste u Osaki smešteni bliže stanici Shin-Imamiya, i sa nje možete poći put Kojasana (do stanice Gokurabashi), jer na stanici Shin-Imamiya pre izlaska iz Osake staje voz za Gokurabashi. Ukoliko na Kojasanu ostajete samo jedan dan, predlog je da krenete vozom u 8.15 h, kako biste mogli da obiđete najvažnije stvari i oko 16 – 17 h krenete nazad u Osaku.

.

Nosioci JR Pass mogu stići do podnožja Kojasana vozom besplatno, ali je ruta prilično zaobilazna i komplikovana (preko Nare, ili do gradića Hashimoto na obali, pa unazad..), i za dolazak je potrebno prilično više vremena. Takođe, u ovom slučaju sami plaćate i uspinjaču do vrha, i autobus do samog mesta, i autobuse u mestu, te se ovde – kao redak slučaj, upotreba JR Pass do Kojasana uopšte ne isplati.

.

.

Jedan od nekoliko perona Nankai Railways na spratu železničke stanice Nambe, u Osaki © Ivana Dukčević

Uspinjače do vrha planine – Nankai Koyasan Cable Car, mimoilaze se na sredini trase © Ivana Dukčević

Selo na usponu voza ka planini Koja-san © Ivana Dukčević

.

.