Pleme Emberá

 

U poseti selu najbrojnije starosedelačke zajednice u Panami

 

 

Tokom boravka u Panami, osim centra prestonice ▶️Panama sitija (Panama City), obišli smo i sjajni ▶️Bio muzej (Biomuseo) geološke i biološke istorije ove države, ▶️Gradski park prirode (Parque Natural Metropolitano), posmatrali brodove duž čuvenog, najvećeg na svetu ▶️Panamskog kanala, posetili pleme Embera u centralnom delu zemlje, i dan proveli na plaži ▶️ostrva Taboga.

 

Naše putovanje Panamom završili smo na obalama reke Čagres, u Nacionalnom parku Čagres (Chagres National Park) kod veštačkog jezera Alahuela, gde smo posetili pleme naroda Embera, jedno od pet starosedelačkih plemena Paname čiji pripadnici žive na području današnje Paname i delom u Kolumbiji. Na obali jezera, dočekali su nas u svojim kanuima (hampá), i poveli nas u plovidbu rekom do njihovog sela. Do sredine XX veka, pripadnici naroda Embera u Panami većinski su živeli na obroncima neprohodne prašume Darijenskog prolaza, na granici Kolumbije, kada je pet familija kanuima krenulo ka centralnom delu zemlje. U potrazi za novim mestom za život, odlučili su da se nastane na prostoru oko reke Čagres u okolini veštačkog jezera Alahuela koje je povezano sa vodama Panamskog kanala.

 

Tekst i fotografije deo su knjige u pripremi, i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, i fotografija, bez dozvole autora.

 

 

U poseti plemenu naroda Embera

 

 

 

 

 

 

 

Na obali jezera, pripadnici naroda Embera dočekali su nas u svojim kanuima (hampá), i poveli nas u plovidbu rekom do jednog od njihovih sela. © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Naš domaćin bio je devetnaestodišnji Apa, dečak sa sarongom od perlica jarkih boja, čije je telo bilo prekriveno privremenom tetovažom ploda drveća jagua (Genipa americana). © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Apa je stajao na pramcu drvenog čamca, i dok smo plovili rekom kroz džunglu, na najužim delovima, rukom davao znake saplemeniku koji je sedeo pozadi i upravljao čamcem, svaki put kada bi čuo specifičan zvuk, pokušavajući da u krošnjama drveća spazi divlje životinje. © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Veliki vodopad u džungli, gde smo stali da se okupamo © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Čamcem stižemo u „Selo ptica i cveća“, jedno od nekoliko sela naroda Embera. Godine 1994. u području reke Čagres uspostavljen je Nacionalni park Čagres, sa ciljem da se u ovoj oblasti zaštiti drveće od seče, i pomogne obnavljanje životinjskog sveta. © Ivana Dukčević

 

 

 

Kanui (hampá), osim za prevoz rekom, nekada su služili i za sahranjivanje pripadnika plemena © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

U selu naroda Embera © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Dok se na drvenom platou kuće pokrivene osušenim lišćem palme, u jednom kazanu na vatri kuvala i pržila riba iz reke, u susednom kazanu u vodi sam videla isečene parčiće platana banane. Parče ribe i platana banane pride, umotani u isečeni list banane nalik fišeku, bili su izuzetno ukusni, i prethodili su osveženju posle ručka sa komadima ananasa, manga, papaje i drugog tropskog voća. Servirane na listovima banane, komade voća birali smo i stavljali ih u male torbice od istog lišća koje smo dobili. © Ivana Dukčević

 

 

 

 

U selu Tusipuno živi 25 porodica, i ukupno 110 ljudi. Tusipuno je jedno od sedam sela u ovom delu reke Čagres, u kojima živi oko hiljadu pripadnika naroda Embera. Deca se rađaju u selu, gde porodilje porađa najstarija žena u plemenu koja je najčešče i babica, i koja je došla da nas pozdravi.© Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

Tipične kuće u selu sastoje se iz dve otvorene drvene platforme u prizemlju i na spratu, i pokrivene su palminim lišćem © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

S obzirom da su najveća starosedelačka grupa u državi i smatraju ih najstarijim Panamcima (ima ih preko 50.000), Embere su u obavezi da završe srednju školu (u jednom od sela postoji osnovna škola). © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Posmatrali smo kako žene naroda Embera od biljnih materijala prave farbu kojom boje trsku (bobice, kurkuma..), od koje pletu prelepe korpe. Za dekoraciju upotrebnih predmeta koriste plod tagua koji raste u prašumama Centralne i Južne Amerike na vrsti palme koju nazivaju palma slonovače (Phytelephas). © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

U selu rastu žbunovi hibiskusa, čije cvetove lokalne žene beru i njima se ukrašavaju © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Pokazalai su nam spravu za mučenje – „čičero“, namenjenu pripadnicima plemena koji su uradili nešto izuzetno loše za člana ili čitavu zajednicu. Između dva dela veoma teškog drveta nalik amovima, „osuđenik“ se zatvori u predelu nožnih članaka, i tako provodi do pet dana, bez hrane i vode. Pod pritiskom težine drveta, noge kažnjenika često oteknu, ali to nije sve. Oko osuđenog pripadnika zajednice u amovima, pospe se šećer od šećerne trske što privlači vrstu mrava koji hodaju po njegovim nogama, i grizu. © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ples žena naroda Embera u njihovom selu © Ivana Dukčević

 

 

 

Svakih pet godina Embere biraju poglavicu, muškarca ili ženu, i svi članovi plemena odlučuju o tome ko će to postati. Kada se postigne uži izbor od dva do tri kandidata, oni stanu jedan pored drugog, a zatim iza njih stanu članovi zajednice koji žele da ih vide na čelu sela. Zbirom broja ljudi koji su stali iza svakog od njih, izabira se novi vođa. Uslovi za kandidovanje vođe su starost od minimum 35 godina, i komunikacijske veštine u rešavanju problema u selu.