*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja“(ISBN 978-86-7963-499-3) u izdanju Samizdata B92, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija, bez dozvole autora (Ivana Dukčević) i izdavačke kuće (za Samizdat B92 – Veran Matić).
.
*The text and photographs are parts of the published book „Umetnost putovanja“ (ISBN 978-86-7963-499-3), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.
.
.
.
.
.
.
–
–
.
.
Gejša 🌸 Geisha
.
.
.
.
Reč “gejša” nastala je od japanskih reči “gei” (“umetnost”) i “sha” (“osoba ženskog pola”) i znači – umetnica. Gejše su osobe koje nakon pet godina školovanja uspeju da ovladaju veštinama kao što su: sviranje na nekoliko nacionalnih instrumenata (na pr. šamisen), plesanje nacionalnog plesa, pevanje narodnih pesama, ceremonija služenja čaja i poznavanje društvenih igara. Poželjno je da su obrazovane kako bi mogle da pričaju interesantne priče i vode razgovore sa grupom muške klijentele koja ih unajmljuje kao neku vrstu “pratnje”. Društvo grupe gejši najčešće se organizuje prilikom poslovnih banketa i drugih mahom grupnih proslava koje organizuju muškarci, kako bi im veče učinile prijatnijim.
.
.
.
.
 |
| Kjoto (Kyoto), šetnja „Filozofovom stazom“ u proleće, za vreme cvetanja japanske trešnje © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Kjoto (Kyoto), Gion Corner, ples maiko – učenica, budućih gejši © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Kjoto (Kyoto), Gion Corner © Ivana Dukčević |
.
.
Mladi Japanci i Japanke u hramu Kijomizudera (UNESCO), u Kjotu, odeveni u popularnu tradicionalnu odeću © Ivana Dukčević
.
.
.
UMETNOST PUTOVANJA zahvaljuje se: kompaniji Japan Experience (sa sedištem u Londonu) najvećem svetskom sajtu o putovanju u Japan, Japan Rail (Japanskim železnicama), Nishimuraya Honkan iz Kinosaki Onsena (jednom od TOP 10 japanskih onsena), kompaniji Voyagin – vodećem turističkom sajtu za putovanje na Daleki istok, i predstavništvu aviokompanije Turkish Airlines u Beogradu, koji su marketinški pomogli 17-dnevno putovanje Japanom.
.
.
.
.
 |
| Kjoto (Kyoto), simpatičan znak na ulici, između ostalog.. „Ne dirati gejšu!“ © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Kjoto (Kyoto), Gion – deo grada gde su nekada živele gejše © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Grad Kanazava (Kanazawa), gradić koji nazivaju i „Mali Kjoto“, Higashi – kraj sa kućama gde su nekada živele gejše © Ivana Dukčević |
.
.
Iako su i danas prisutne ali u mnogo manjem broju (navodno ih ima između 1000 i 2000), gejše se u Japanu mogu sresti pretežno u večernjim časovima, kako užurbano hodaju do dogovorene adrese, obično manjim ulicama – najviše Kjota, kako bi izbegle poglede radoznalaca. Nerado se fotografišu, a njihove usluge su i danas veoma solidno plaćene (oko 500 evra, za veče). Škole za gejše danas u Japanu postoje još u Tokiju, Kjotu i u Kanazavi.
.
Gejše mogu postati osobe koje nisu mlađe od 25, i to mogu biti do 75. godine života. Najviše gejši i danas radi u Kjotu (gde ih nazivaju – geiko), i nešto manje u Tokiju. Za poznavaoce, gejšu je prilično lako razlikovati od običnih turistkinja (najčešće domaćih Japanki ili Korejanki) obučenih u iznajmljenu tradicionalnu odeću kojih naročito u Kjotu ima na stotine. U poslednjih nekoliko godina, dnevno iznajmljivanje odeće uz šminku i šetnja do glavnih gradskih atrakcija veoma je popularna zanimacija turistkinja, naročito u Kjotu. Interesantno je da se gradski studio zadužen za ovu vrstu zabave zakonski obavezao da će turistkinje oblačiti u odeću čiji se motivi znatno razlikuju od autentičnih kako ne bi nastala zabuna između njih i onih pravih. Samo u slučaju da poštuju ovo pravilo, država im produžava dozvolu za rad.
.
.
 |
| Kjoto (Kyoto), geta – japanske drvene nanule © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Kjoto (Kyoto), obuća koju koriste i maiko – učenice, buduće gejše |
.
.
 |
| Kjoto (Kyoto), jedna od radnji gde može da se iznajmi tradicionalna odeća, namesti frizura i šminka © Ivana Dukčević |
.
.
Reč “maiko” („devojka koja pleše”) je vezana za učenice, buduće geiše koje još uvek uče zanat (mogu se priključiti sa minimum 20 godina starosti), pre nego što steknu zvanje gejše. Ples maiko učenica (miyako-odori) možete videti ukoliko u Teatru Gion Corner prisustvujete jednočasovnom predstavljanju japanske kulture. Sve o poseti Kjotu i plesu maiko učenica pročitajte OVDE.
.
.
.
.
 |
| Kjoto (Kyoto), Gion Corner, ples maiko – učenica, budućih gejši © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Kjoto (Kyoto), Gion Corner, ples maiko – učenica, budućih gejši © Ivana Dukčević |
.
.
Lice gejši (ali i maiko), ponekad je (ali ne uvek) obojeno u belo (shiro-nuri), osim tri pruge pozadi na vratu („komata”) koje ostaju u boji kože (što se smatra erotičnim detaljem). Učenice – maiko, nose šareniji kimono od gejši, sa većim obijem (obi – leđna dekoracija kimona), dužim rukavima i mnogo više detalja na odeći (kao i više ukrasa na punđi od njihove kose), a na nogama imaju visoke, tradicionalne drvene nanule (okobo). Takođe, razlika između maiko-učenica i gejši je u tome što maiko imaju punđu od svoje kose, a gejše isključivo nose već napravljene perike, sa veoma malo dekoracije.
.
.
.
.
 |
| Kjoto (Kyoto), „komata“ – neobojeni detalj u obliku dva špica na vratu gejši/maiko, smatra se erotičnim |
.
.
 |
| Enosuke Hirose, sin gejše i jedini muškarac-gejša modernog Japana, priprema se za posao © Everett Kennedy BrownEPACorbis |
 |
| Japanska estampa iz XVII veka, prikazuje glumca u ulozi muške gejše |
.
.
.
.
.
.
 |
| Kjoto (Kyoto), kraj Ponto-cho u kojem je predveče moguće sresti gejšu © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Kjoto (Kyoto), sa domaćim turistkinjama u iznajmljenoj odeći |
.
.
 |
| Tokio, Tokyo National Museum – katalog ženskih frizura s početka XX veka © Ivana Dukčević |
.