TURSKA / Bejšehir (Beyşehir)

.

.

.

 

.

.

Bejšehir (Beyşehir)

.

„Begov-grad“

.

.

.

U južnom delu centralne Anadolije, južnije od Konje (Konya) nalazi se turska Jezerska oblast Göller bölgesi koju čini pet većih jezera (Burdur, Eğirdir, Beyşehir, Akşehir i Acıgöl) i osam manjih. Najistočnije jezero Jezerske oblasti je Bejšehir (Beyşehir gölü), na čijem se istočnom delu nalazi istoimeni gradić Bejšehir.

 

.

.

Bejšehir, Džamija Ešrefoglu, XIII vek © Ivana Dukcevic

.

.

 

 

Planine Taurus © Ivana Dukcevic

.

.

 

 

Bejšehir, Džamija Ešrefoglu © Ivana Dukcevic

.

.

 

 

Bejšehir, jezero © Ivana Dukcevic

.

.

 

 

 

Bejšehir, Džamija Ešrefoglu © Ivana Dukcevic
.
.

.

.

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja“ (ISBN 978-86-7963-499-3) u izdanju Samizdata B92, i knjige-vodiča o Turskoj (ISBN 978-86-7722-422-6), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, ni fotografija, bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are parts of the published book „Umetnost putovanja“ (ISBN 978-86-7963-499-3) and the book on Turkey (ISBN 978-86-7722-422-6), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

.

.

.

.

.

Najčuvenije zdanje Bejšehira – „begovog grada“ („bej“ – beg, „šehir“ – grad) je predivna seldžučka Džamija Ešrefoglu (Eşrefoğlu Camii) iz XIII veka (1296 – 1299). Unutrašnjost ovog predivnog zdanja krase seldžučke, dekorativne gleđosane pločice (persijskog uticaja) kojima dominira tirkizna, i rad u duborezu (stubovi i tavanica), koji zajedno čine jedinstven primer anadolijske arhitekture, i čitave Turske, uopšte. Naime, stil gradnje pripada veoma kratkoj „vladavini begova“ (Beylik) na ovim prostorima, koja se u manje od jedne decenije zbila u vreme propasti Seldžuka u centralnoj Anadoliji (Ikonijski sultanat / Sultanat of Rum: 1077 – 1308), a malo pre dolaska Osmanlija na vlast (1299).

.

.

.

.

Bejšehir, Džamija Ešrefoglu © Ivana Dukcevic

.

.

 

 

Bejšehir, Džamija Ešrefoglu – jedina džamija Turske sa unutrašnjošću u drvetu, pripada stilu nastalom u veoma kratkom periodu – na kraju seldžučkog, za vreme kratke vladavine begova © Ivana Dukcevic

.

.

 

 

Bejšehir, Džamija Ešrefoglu © Ivana Dukcevic

.

.

.

.

U istočnom delu kompleksa, pokraj džamije se nalazi turbe Eşrefoğlu Türbesi, konusna grobnica bega Ešrefoglu Sejfedin Sulejmana (Eşrefoğlu Seyfeddin Süleyman) koji je sazidao kompleks. Nešto severnije, iz istog vremena potiče i jedan od najstarijih sačuvanih pokrivenih bazaraTurskeDokumadžilar han (Bedesten– Dokumacılar hanı), iz 1299, kao i hamam. U XVII veku, tada već nekoliko vekova stari bazar renovirao je prvi put sultan Sulejman Veličanstveni.

.

Na obali jezera, a naročito u delu gde se reka uliva u jezero postoji nekoliko ribljih restorana u kojima možete probati jezersku ribu (Turci nisu naročito vični spremanju jela od ribe – najčešći prilog je iseckan svež crni luk, kriška limuna i nezačinjena sezonska salata). Na samom ušću reke u jezero nalazi se prva osmanlijska brana. Kameni  most (Taş Köprü) sazidan je početkom XX veka (1908 – 1914), kada je kroz Bejšehir trebalo da prođe anadolijska železnica.

.

.

.

 

Bejšehir, Kameni most – brana © Ivana Dukcevic

.

.

 

 

U ribljem restoranu, na jezeru Bejšehir © Ivana Dukcevic

.

.

.

.

Na istočnoj obali jezera, 22 km od grada Bejšehira možete videti ostatke hetitskog svetilišta Eflatun Pınar, iz XIII veka pre naše ere (Hetiti su bili savremenici starih Egipćana, njihovi rivali koji su naseljavali najveći deo centralne Anadolije). Spomenik koji se danas nalazi delom u vodi, predstavlja hetitske bogove kako drže nebo iznad sebe i time obezbeđuju ravnotežu između neba i zemlje.

.

Iako je u jezeru moguće plivati, interesantno je i čamcem se provozati do jednog od mnogobrojnih ostrvaca na kome se nalazi seldžučka palata Kubadabad. Pločice koje su bile dekoracija palate, sada su u muzeju Karataj medrese, u gradu Konji.

.

Nešto jugoistočnije od Bejšehira, u planinama se nalazi Kilistra, selo u stenama veoma nalik poznatijim Meteorima, u Grčkoj, koje se pominje u Bibliji, u propovedima Svetog Pavla.
.
.
.
.

 

Jedan od najstarijih pokrivenih bazara Turske: Bedesten – Dokumandžilar han, iz 1299. god © Ivana Dukcevic

.

 

 

 

Gradić Bejšehir © Ivana Dukcevic

.

.

.

.

Put ka Mediteranu …

.

 

Južno od Bejšehira, ogromni anadolijski plato centralne Turske (prosečne nadmorske visine od oko 1000 – 1500 m) prekida planinski masiv planina Taurus (Toros Dağları ili Tahtalı Dağı, najviši vrh Kizilkaya 3767 m) koje se protežu duž gotovo čitavog južnog dela zemlje. Ukoliko krećete put oko 150 km dugog magistralnog puta preko venca Taurus ka Sredozemnom moru, oko 30 km nakon mesta Sejdišehir (Seydişehir) i 90 km od obale nalazi se velika benzinska pumpa Tinaztepe, idealna za odmor, sa restoranom, prodavnicom i pećinom do koje se možete prošetati i napraviti pauzu.

 

Planine Taurus su masivne, i savet je da ukoliko putujete automobilom i nameravate da vozite u jednom cugu pokušate da budete odmorni pre nego što krenete. Kvalitet i širina puta prilično su zadovoljavajući. Ipak, nadmorske visine i planinski prevoji podsetiće vas da ste izuzetno visoko. Krajolik kojim ćete putovati ponekad će ličiti na Peštersku visoravan, a zatim i na spust nalik onom od Lovćena do Budve.

 

Osim planinskog krajolika, na putu do mora videćete i povremene improvizovane tezge na kojima lokalni seljani prodaju med, slatko od smokvi, sirup od rogača ili nara, grožđe i drugo voće. Na nekim od usputnih tezgi možete popiti i čaj (misir çay ili közde çay – takozvani “prženi čaj”), ili ređe kafu, pojesti gözleme uz ajran (ayran).

.

.

 

 

Planine Taurus kod Bejšehira © Ivana Dukcevic

.

.

 

Anadolijski plato i Planine Taurus © Ivana Dukcevic

.

.

 

 

Planine Taurus, magistrala ka Sredozemnom moru © Ivana Dukcevic

.

.

 

 

Planine Taurus, usputne tezge sa medom, voćem i slatkim, na magistrali ka obali Mediterana © Ivana Dukcevic

.

.

.

.

Bejšehir Turska, Bejšehir Turska, Bejšehir Turska, Bejšehir Turska, Bejšehir Turska, Bejšehir Turska, Bejšehir Turska

.

.

 

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.