.
.
.
.
.
.
.
BERLIN
.
– II deo –
.
.
.
Postdamerptz, Tophographie den Terror, Kurfürstendamm,
Kaiser Wilhelm Memorial, Charlottenburg Schloss
.
.
.
.
.
.
„Ich hab noch einen Koffer in Berlin“ („Još uvek imam kofer u Berlinu“)! … pevala je čuvena filmska diva Marlen Ditrih (Marlene Dietrich) te 1957. godine, 56 godina nakon što je rođena u Berlinu. Grad u kojem kao da se Novi i stari Beograd prepliću iz kvarta u kvart, gde se nadomak centralno locirane, kitnjaste barokne crkve, smestilo veliko blokovsko naselje iz ere socijalizma, a preko puta se izdiže „nova“ carska palata iz XVIII veka, jedino može biti Berlin. Glavni grad Istočne, od 1989. i ujedinjene Nemačke, najpoznatiji je po Berlinskom zidu čiji ostaci postoje na nekoliko mesta u gradu, Muzejskom ostrvu s pet odličnih muzeja, trgovima Potsdamerplatz i Alexanderplatz, ali i Brandenburškoj kapiji i nacionalnom parlamentu – Rajhstagu, koji je spaljen i restauriran. Istorijski gledano, da nije bilo Drugog svetskog rata, nacional-socijalizma – fašizma, a kasnije i podeljenog Berlina, veliki broj turističkih atrakcija današnje nemačke prestonice ne bi postojao. Nakon priznavanja onog što su činili drugima i zatim sebi samima, tokom prve polovine XX veka, Nemci, a naročito Berlinci, od svoje ružne prošlosti uspeli su da stvore sjajne gradske atrakcije bez kojih je poseta gradu gotovo nezamisliva. U Berlin sam putovala na poziv Visit Berlin, Turističke organizacije Berlina.
.
.
.
.
.
.
Tokom boravka u Berlinu, najbolje je da odmah po dolasku pribavite ▶ Berlin Welcome Card, karticu za prevoz i određene popuste pri ulasku u muzeje, po ceni od 26, 54 ili 99 evra), koja uključuje autobuski, tramvajski i metro prevoz, i s kojom ćete višestruko uštedeti. Uz nju ćete dobiti i knjižicu s objašnjenjem u koje muzeje možete ući uz popust na ulaznicu od oko 25%.
 |
| Berlin, Hackescher Hoff, kompleks zgrada u neposrednoj blizini centra povezanih sa 8 unutrašnjih prolaza, u kojima su nekada živele jevrejske porodice, danas su mesto radnji sa unikatnim predmetima i garerijama © Ivana Dukčević |
.
.
Berlin © Ivana Dukčević
.
.
.
Tekst i fotografije deo su publikovanog teksta o Berlinu, i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta i fotografija, bez dozvole autora.
Berlin, Palata Šarlotenburg © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
.
 |
| Berlin, Potsdamerplatz © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Berlin, pogled na deo trga Potsdamerplatz, s vrha Kollhoff Tower © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Potsdamerplatz, najstariji semafor u Nemačkoj © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Berlin, oznaka na pločniku – pravac kuda je prolazio srušeni Berlinski zid © Ivana Dukčević |
.
.
Samo nekoliko minuta pešice od trga, između socrealističkih stambenih zdanja s kraja XX veka, stigli smo do dela grada u kojem se tokom Drugog svetskog rata nalazio veliki broj bunkera, o čemu svedoči i tabla na trotoaru (sve sa mapom nekadašnjih podzemnih skrovišta). Jedan od njih, najveći i najluksuzniji, navodno je pripadao Hitleru (Führerbunker), ali ovaj podatak ni do danas nije pouzdano potvrđen. Ukoliko se Hitlerova životna priča zaista završila onako kako smo učili, u tom bunkeru trebalo je da bude pronađeno njegovo telo. Još uvek se spekuliše da li su Rusi nakon kraja rata dospeli u posed posmrtnih ostataka pokojnog Firera, kako oni tvrde, jer nijedna teorija nije zvanično potvrđena.
.
.
.
.
 |
| Berlin, mapa i objašnjenja u vezi pronađenih podzemnih bunkera iz Drugog svetskog rata © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Berlin – Spomenik jevrejskim žrtvama rata, u Evropi © Ivana Dukčević |
.
.
.
Kakav su teror preživeli oni koji se nisu slagali s politikom Trećeg rajha između 1933. i 1945. godine, možete pogledati u sjajnom muzeju u kojem je ulaz slobodan. U muzeju koji nosi naziv Topografija terora (Tophographie den Terror), moguće je videti sav užas nemačke države iz tog perioda, ali i opomenu šta je iz određenih pobuda i pogrešnih ideja jedan narod u stanju da učini drugima, i sebi. Osim unutar prizemne zgrade samog muzeja, i u dvorišnom delu se nalazi serija interesantnih, dokumentarnih fotografija, koje slikovito opisuju stanje države i nacije pred dolazak Hitlera na vlast, njegov uspon i potpuni krah, na kraju Drugog svetskog rata.
.
.
.
.
 |
| Berlin, dvorišna galerija muzeja „Topografija terora“ © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Berlin, Muzej „Topografija terora“ – 1939/1940, doktorka s Istraživačkog instituta za rasnu higijenu i biologiju populacije („Research Department for Racial Hygiene and population Biology„), pregleda boju očiju Romkinje, upoređujući je na skali boja za poželjnu/nepoželjnu rasnu evaluaciju © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Berlin, Muzej „Topografija terora“ – Nemica kažnjena zbog ljubavne veze sa strancem, tj osobom nečiste rase (u njenom slučaju – Poljakom), izložena na trgu kao primer i nasilno ošišana © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Berlin, Muzej „Topografija terora“ – godina 1944. Na slici su mlade SS-ovke i vremešni SS-ovci, zaposleni u konc-logoru Aušvic (Auschwitz), a ispod slike piše da su se slikali „na jednodnevnom, idiličnom izletu za zaposlene, 30 km od logora“ © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| „Topografija terora“, Arhiva gestapoa © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Poruka Hitlera na samom kraju rata: „Nikada nećemo kapitulirati. Možda ćemo propasti, ali tada ćemo povući u propast i ostatak sveta“ © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
Severno od centra, u ulici Bernauer Strasse, u blizini ostataka Berlinskog zida, podignut je Muzej Berlinskog zida – Gedenkstätte Berliner Mauer. Kompleks je sastavljen od malog muzeja sa trospratnim vidikovcem, s čijeg vrha preko puta pomenute, centralne ulice ovog kraja, može da se vidi deo Berlinskog zida u dužini od oko 200 metara, sa originalnom kulom-osmatračnicom i svim delovima – linijama prepreka (žičana ograda, brisan prostor, zid, itd) koje su nekada zajedno sačinjavale granicu između dva Berlina i dva suprotstavljena sistema. Unutar muzeja, osim 10-minutnog dokumentarca o podizanju, opstajanju i rušenju Zida, postavku čine dokumentarne fotografije iz perioda između 13. avgusta 1961 (kada je Zid podignut) i 7. novembra 1989 (kada je srušen). Među eksponatima, videli smo na primer, i fotografiju 24-godišnjeg Gintera, koji je 24. avgusta 1961, samo 9 dana po podizanju Zida, zbog toga što je podelom ostao bez posla (koji je „ostao“ u drugom delu grada), pokušao da prebegne u Zapadni Berlin i postao prva žrtva podele; U okviru postavke, videli smo i kako su se Istočni Nemci dovijali da prebegnu na Zapad, na primer, preplivavajući reku Špre u kompletnoj ronilačkoj opremi. Zanimljivo je da je određen broj njih „pušten“ da ode iz Istočnog Berlina jer su bili neverovatno uporni u svom suludom protestu, te su vlasti procenile da im ludaci i nisu potrebni!
.
.
.
 |
| Gedenkstätte Berliner Mauer, Muzej Berlinskog zida – zid i kula-osmatračnica © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Gedenkstätte Berliner Mauer, 13. avgust 1961 – dan kada je počela izgradnja Zida, prvobitno postavljanjem bodljikave žice © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| 24-godišnji Ginter Litfin, prva žrtva prebega preko Berlinskog zida, samo 9 dana nakon podizanja © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Neki od pokušaja prebega, odvijali su se ronjenjem u reci Špre © Ivana Dukčević |
.
.
Nekoliko tramvajskih stanica severno (metro stanica: U – Eberswalder Str), nalazi se ulica Kastanienallee (Aleja kestena). Kraj oko nje, u kojem je početkom XX veka živela velika jevrejska zajednica, danas je prepun radnji sa (ne naročito jeftinom) neobičnom odećom – kreacijama mladih berlinskih dizajnera odeće i obuće, mnogobrojnim kafeima s baštama, i prilično pristupačnim cenama restorančića raznovrsne svetske kuhinje. U kraju oko Aleje kestena, stanove su svojevremeno kupovali ili iznajmljivali studenti, jer su cene bile povoljnije od ostatka grada, ali su se vremena promenila. U južnom delu ulice, u neposrednoj blizini Aleje kestena nalazi se brežuljak sa malim parkom, u čijem je središtuveoma lepa, stara crkva Zionkirche, čiji naziv („Zion“ – drugi naziv za Jerusalim), asocira na nekadašnje stanovnike ovog dela grada. U crkvi smo se zatekli u pravo vreme, prisustvovali smo koncertu akustične muzike i besplatnom ispijanju domaće kafe, koju su u staklenim čašama, posluživali pripadnici lokalne crkvene zajednice.
.
.
.
.
 |
| Zionkirche © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Ulica Kastanienallee (Aleja kestena) © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
Na suprotnoj strani, jugoistočno od centra Berlina, (metro stanica: U – Wittenbergplatz), nalazi se početak čuvene trgovačke ulice Kurfürstendamm. U istočnom delu ulice, odmah pored metro stanice, na velikom placu nalazi se institucija za sebe – najstarija (1907) i najveća robna kuća Nemačke – KaDeWe (Kaufhaus des Westens), koja svojim izgledom pomalo podseća na prve železničke stanice, iz druge polovine XIX veka.
.
Od KaDeWe-a ka zapadu, s obe strane ulice Kurfürstendamm, nižu se velike radnje nekih od najpoznatijih svetskih brendova obuće, odeće i aksesoara, čiji niz u jednom delu s desne strane „prekida“ čuvena u ratu srušena protestantska crkva Kaiser Wilhelm Memorial. Odmah pored stare crkve koja je delimično renovirana, nalazi se i nova, istoimena moderna crkva, sa ogromnim vitražem u tamno-plavoj boji nebeskog svoda u sumrak, i interesantnom stilizovanom statuom Isusa Hrista. Ukoliko ulicom nastavite dalje ka zapadu, s leve strane ulice možete napraviti pauzu za ručak u čuvenom lancu restorana Hard Rock Cafe.
.
.
.
.
 |
| Robna kuća KaDeWe © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Ulica Kurfürstendamm © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Srušena crkva, danas Kaiser Wilhelm Memorial © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Nova crkva Kaiser Wilhelm Memorial © Ivana Dukčević |
.
.
Severno od crkve, nekoliko minuta pešice, ugledaćete ulaz u Berlinski ZOO vrt (Berlin Tiergarten), koji važi za jedan od najboljih na svetu. U zapadnom delu kompleksa ZOO vrta, nalazi se jedno od najzloglasnijih mesta nekadašnjeg Zapadnog Berlina, Železnička stanica ZOO (Zoologischer Garten Banhoff). Neki se možda sećaju autobiografske knjige o strahotama koje su proživeli berlinski tinejdžeri, uživaoci droge „Mi, djeca sa kolodvora ZOO“, objavljene 1979. godine, koju je napisala tada 17-godišnja Christiane F.. Početkom 1980-tih, njen roman je preveden i na jezike bivše Jugoslavije (hrvatsko izdanje). Knjiga je vremenom doživela milionske tiraže, a Vera Christiane Felscherinow, nemačka pevačica i glumica, kasnije je otkrila svoj puni identitet.
.
.
.
.
.
.
Ukoliko imate vremena, na kraju posete Berlinu, na autobuskoj okretnici odmah iznad „Kolodvora ZOO“ uđite u autobus broj 249 i nakon 20 minuta vožnje ka zapadnim predgrađima, stići ćete do nekadašnje carske Palate Šarlotenburg (Charlottenburg Schloss). Tokom Drugog svetskog rata značajno oštećena, a nakon toga (kao i mnoge druge u Nemačkoj) detaljno restaurirana, palata iz XVIII veka (građena: 1685-1713) u velikoj meri dočarava nekadašnji barokni i rokoko sjaj, u kojem su, doduše potpuno odvojeni, uživali supružnici – najpoznatiji kraljevski par koji je živeo na ovom mestu: pruski kralj Frederik I (Frederick I) i kraljica Sofija Šarlota (Sophie Charlotte), po čijem je srednjem imenu, i tek nakon njene smrti, palata dobila naziv. Palata je podeljena na Staro krilo (Altes Schloss) i Novo krilo (Neuer Flügel), te ukoliko želite da vidite najvažnije delove, preporuka je da kupite ulaznicu za oba (u Staro krilom krilu nalaze se: Porcelanski kabinet, kraljevska kapela / a u Novom krilu: Zlatna sala, slikarska platna Antoana Vatoa (Antoine Watteau), i Žak Luj Davida (Jacques Louis David) – „Napoleon prelazi Alpe“).
.
.
.
 |
| Deca u poseti Palati Šarlotenburg © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Jedna od sala u starom krilu palate © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Novo krilo Palate Šarlotenburg – Zlatna sala © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Staro krilo Palate Šarlotenburg – Kraljevska kapela © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
Za vreme boravka u Berlinu, odseli smo u centru, u prelepom gradskom Hotelu Gendarm Nouveau, koji je trenutno zatvoren, i sve nove informacije u pogledu ponovnog otvaranja mogu se pronaći OVDE. Hotel se nalazi u delu grada kod trga Gendarmenmarkt, gde je u Berlinu nekada davno živela francuska zajednica. Osim kafeterija na samom trgu, u blizini hotela nalazi se nekoliko odličnih restorana, fantastično uređenih pivara (Munich Augustiner Beer) i čak tri božanstvene čokolaterije (Rausch, Ritter i Leysieffer), a nekoliko minuta pešice i čuveni „Check-point Charlie„. U neposrednoj blizini hotela je velika ulica Friedriche Strasse, s radnjama najpoznatijih svetskih brendova, kao i čuvenom francuskom robnom kućom Galeries Lafayette. Hotel je izuzetno čist i prelepo uređen, sobe su prostrane, a kupatilo odlično opremljeno. Doručak (švedski sto) je izuzetan, a osoblje na recepciji hotela govori čak 7 svetskih jezika. Na vrhu hotela (VII sprat), nalazi se Panorama Lounge, gde uz sjajne poglede na Berlin možete uživati u doručku, ili iznajmiti prostor za privatnu zabavu. Tokom letnjih meseci, za goste hotela koji to žele, omogućeno je besplatno rentiranje bicikala.
.
.
.
.
–
–
.
ŠOPING
.
.
Ukoliko imate vremena za ozbiljan šoping, po povoljnijim cenama od onih u gradu, najbolje je da posetite veliki tržni centar izvan grada ▶ Designer Outlet Berlin, koncipiran kao outlet centar, nalik malom gradu sa radnjama. Na jednom mestu pronaći ćete gotovo sve poznate svetske brendove (Lacoste, Nike, Adidas, Calvin Klein, Geox, Replay, Levis, Marc O’Polo, Napapijri, Benetton, The North Face, itd). U okviru tržnog centra nalaze se i restorani gde možete ručati.
.
.
.
Predlog za ručak – večeru
.
.
U neposrednoj blizini kompleksa Hackescher Hoff, petnaestak minuta pešice od trga Alexanderplatz, u starom delu Berlina (Mitte) nalazi se jedan od danas najpopularnijih restorana-klubova Berlina – The Grand. Poluoguljeni, „neokrečeni“ zidovi, s delovima starinskog nameštaja po ćoškovima, dekor iza stakla u vidu sušenog mesa kao u klanici, vremešni automati za cigarete, vreće kafe i kaučevi koji su verovatno ostali od familije koja je bila prethodni vlasnik kuće u kojoj se restoran-klub nalazi, deo su tipičnog dekora ovog neobičnog lokala. Za ručak, možete naručiti tipično nemačko jelo: teleći minjon u sosu od cvekle, s kroketima od krompira, a za dezert – specijalitet restorana: mus od smokve s kremom od višnje i šlagom s mrvljenim pistaćima. Kasnije uveče, kad se restoran koji se nalazi u prizemlju zatvori, na gornjim spratovima nalazi se klub otvorenog tipa, čiji delovi mogu da se iznajme za privatne proslave.
.
.
Restoran-klub The Grand © Ivana Dukčević
.
.
Restoran-klub The Grand © Ivana Dukčević
.
.
Restoran-klub The Grand © Ivana Dukčević
.
.
Restoran-klub The Grand © Ivana Dukčević
.
.
Restoran-klub The Grand © Ivana Dukčević
.
.
Nemačka Berlin, Nemačka Berlin, Nemačka Berlin, Nemačka Berlin, Nemačka Berlin, Nemačka Berlin, Nemačka Berlin, Nemačka Berlin, Nemačka Berlin