.
.
HELSINKI
.
.
.
Duž obale Baltičkog mora, na samom severu evropskog kontinenta, nalazi se Finska – na finskom Suomi, „zemlja Deda Mraza“, naroda Sami u Laponiji, i najvećeg broja jezera na svetu na jednom mestu. Iako je geografski bliža Skandinaviji, prestonica Finske – Helsinki, svojom arhitekturom više podseća na samo dvestotinak udaljenu nekadašnju rusku prestonicu Sankt Petersburg, nego na gradove Švedske i Norveške. Osim činjenice da je jedno vreme zaista i bila deo Rusije, Finska ni etnički, ali ni geografski, ne pripada Skandinaviji, što posetu ovoj zemlji čini još zanimljivijom. U Finsku smo stigli noćnim trajektom iz luke Kapelskar kod Stokholma (Kapellskär, Švedska), koji je negde oko ponoći, na polovini puta, pristao na Ostrva Mariehamn u Baltičkom moru, i sledećeg jutra stigao u luku Naantali u gradu Turku, najveću luku Finske. Od Turkua, kolima smo produžili do Helsinkija, i zatim na sever do jezera Päijänne – drugog po veličini jezera Finske.
.
Na noćnom trajektu švedske kompanije Viking Line: Kapellskär (Stokholm), Švedska – Naantali (Turku), Finska
.
Kada je pred božićne praznike početkom 30-tih godina XX veka, američka kompanija Coca-Cola angažovala Hadona Sandbloma (Haddon Sundblom), ilustratora švedsko-finskog porekla, za svoju novu reklamnu kampanju ovog osvežavajućeg napitka, niko nije ni slutio da će njegov prvi crtež Deda Mraza (Santa Claus) koji je uradio prema sebi, postati jedan od najpopularnijih likova na svetu. Odeven u boje Coca-Cole – crvenu i belu, smešten u domovinu autora crteža – oblast Laponiju (prostire se duž Norveške, Švedske, Finske i delom Rusije), okružen snegom, patuljcima i irvasima, čuveni paroh Sveti Nikola, zaštitnik dece i mornara odjednom se umesto u svojoj matičnoj domovini u Maloj Aziji (danas Likijsko poluostrvo u Turskoj), našao hiljadama kilometara daleko, na samom severu Finske. Crtež koji je pratila reklama i priča o Deda Mrazu, koji zajedno sa svojom suprugom Muori živi nadomak prestonice Laponije (Rovaniemi), i pred Božić uz svesrdnu pomoć patuljaka pravi poklone za decu širom sveta, postala je toliko popularna, te je od obične reklame ubrzo postala svetski brend. U blizini severnog, polarnog Arktičkog kruga, kod mesta Rovanijemi postoji tematsko turističko selo Deda Mraza – Julupuki. Osim „Svetog Nikole“, tokom posete ovom idiličnom, snegom prekrivenom selu, možete upoznati i njegove verne pomagače – patuljke i patuljice, koji vredno rade kako bi na vreme izradili i upakovali dečije poklone za naredni Božić, ili se provozati saonicama u koje je upregnut sam Rudolf, Deda Mrazov irvas s crvenim nosem.
.
.
Helsinki, Luteranska katedrala – Helsingin tuomiokirkko, Suurkirkko
Helsinki, šetalište u blizini luke (iza se vidi Viking Line, trajekt švedske kompanije koja saobraća između Švedske i Finske, ali i na drugim rutama Severnog i Baltičkog mora
.
.
Poreklo Finaca i njihovog jezika (istočnoazijska, ugro-finska grupa) istovetno je poreklu jedne mnogo južnije evropske države – Mađarske. Mnoge reči ovog neobičnog jezika nemaju nikakve sličnosti, niti isti koren s drugim evropskim jezicima. Primer koji sam naučila boraveći u Finskoj pre mnogo godina, još uvek dobro pamtim. Na svim evropskim jezicima reč „telefon“ kaže se skoro isto, razlika je samo u akcentu ili izgovoru, i u načinu pisanja. Na finskom jeziku međutim, telefon se kaže – puhelin! U tom smislu, učenje finskog verovatno predstavlja priličan izazov, jer se prilikom povezivanja stečenog znanja ne možete osloniti ni na sopstveni sluh, niti na poznavanje nekog evropskog jezika. A tek brojevi… Yksi, kaksi, kolme, nelja (1, 2, 3, 4…)… Te 1983. godine, na izlasku iz trajekta, pre nego što smo stupili na tlo Finske, od granične policije smo kao stranci, dobili mali prospekt koji je osim najznačajnijih turističkih mesta Finske, sadržao i listu reči na finskom jeziku (i brojeve, do deset), koje su u svakodnevnoj konverzaciji u širokoj upotrebi, ali u izgovoru ne liče ni na jedan poznati jezik. Tako je „puhelin“ ostao upamćen, do danas.
Osim jezika, Finci su unekoliko specifični i po uličnoj hrani. Pored uobičajene ribe koju u značajnim količinama konzumiraju svi skandinavski narodi, na obali mora u centru Helsinkija, 80-tih godina XX veka u kiosku na pijaci se kupovala pomalo uvrnuta zanimacija za zube – kuvana soja u mahunama, u fišeku, s kečapom odozgo (u početku, mislili smo da je grašak). Zelene mahune razbacane po pločniku, koje su kao mrvice hleba ostajale iza mladog para koji je šetao obalom ispred nas, na kraju dana – kada se tezge obližnje montažne pijace sklone, bivao je propisno očišćen i dodatno poliven šmrkom iz kamiona.
.
.
Helsinki, pijaca u luci
.
.
Nalik ostatku Skandinavije, Danske, a kasnije i Švedske (IKEA), još sredinom XX veka, Finska je Evropi nametnula svoj zanimljiv, minimalistički i izuzetno funkcionalan dizajn, pretežno u bojama drveta, bež, pastelnim i sivim nijansama. Linije finskog dizajna – inteligentno osmišljene, prepoznatljive su kako u pogledu izgleda, tako i same funkcije upotrebnih predmeta (lampe, ecsajg, itd).
Ekonomski gledano, nalik ostatku Skandinavije, i Finska predstavlja jednu od najpoželjnijih zemalja za život, na svetu. Međutim, odnos primanja i kupovna moć nisu i jedine pozitivne stvari u ovoj zemlji. Već neko vreme, i sistem školstva u Finskoj važi za jedan od najboljih na planeti. Najveći problem Finaca je alkoholizam. Visoka cena žestokih pića u Finskoj, trebalo je da suzbije konzumiranje alkohola, ali je ova mera samo delimično uspela. Naime, na noćnom brodu – trajektu na sedam spratova švedske kompanije Viking Line, na ruti Kapelskar – Turku, kojom smo Baltičkim morem plovili od Švedske do Finske i nazad (važi i za finsku kompaniju Silja Line), videli smo mnoge rumene Fince kojima je još od početka 1980-tih, niska brodska karta i cena pića (u duty free radnjama) predstavljala najjeftiniju opciju za opijanje. Pijance smo videli i u samom centru Helsinkija, u podne – ležali su na pločniku oko ulaza u veliku robnu kuću.
Na velikom gradskom trgu u Helsinkiju, u obliku ćiriličnog slova „П“ nalazi se nekoliko neoklasičnih zdanja u belim i svetlozelenim nijansama – Senat, luteranska Katedrala (Helsingin tuomiokirkko, Suurkirkko), Nacionalna biblioteka i Univerzitet. U središtu trga nalazi se spomenik ruskom caru Aleksandru II, a nedaleko odatle i Uspenska katedrala (Uspenskin katedraali – najveća pravoslavna crkva severne Evrope), sazidana u rusko-vizantijskom stilu.
Nasuprot klasicizmu, u Helsinkiju postoji nekoliko zdanja potpuno neobičnog, modernog dizajna. Jedno od njih je „podzemna“ Crkva Temppeliaukio Kirkko („Crkva u steni“), sazidana sredinom XX veka. Ova neobična, luteranska bogomolja u betonu, oplemenjena drvetom, nalazi se na platou unutar veštačkog brda – u sred stambenog naselja, i najviše podseća na polukružni tumulus – antičku grobnicu iz antičkog perioda. Osim ove crkve, moderni dizajn u arhitekturi Helsinkija može da se vidi i u zdanju Muzeja savremene umetnosti – Kiasma. U Helsinkiju još treba videti tvrđavu po imenu Suomenlinna („Suomi“ je finski naziv za „Finsku“), zdanje Opere, spomenik Janu Sibelijusu i Olimpijski stadion.
Tokom boravka u Helsinkiju, posetili smo jedno od najbližih finskih jezera, oko 200 kilometara severno od prestonice. Jezera okružena travnjacima i šumarcima breza, uz drvene kućice – vikendice, neobično su nalik pejzažima Rusije, čija granica se nalazi na manje od 200 kilometara, u smeru ka istoku.
.
.
Helsinki, Crkva Temppeliaukio Kirkko („Crkva u steni“), modernog dizajna – sazidana sredinom XX veka
Helsinki, Crkva Temppeliaukio Kirkko („Crkva u steni“), iz ptičje perspektive
.
.
Päijänne, drugo najveće jezero u Finskoj, 150 km severno od Helsinkija
Päijänne, drugo najveće jezero u Finskoj, 150 km severno od Helsinkija
Finska Helsinki, Finska Helsinki, Finska Helsinki, Finska Helsinki, Finska Helsinki