.
.
Reka Duro
.
Dolinom „zlatne reke“
.
.
Pinjao (Pinhão) – dolina Dura nadomak planina Trás-os-Montes © Ivana Dukčević |
Beskrajni zasadi vinograda u dolini Dura © Ivana Dukčević |
Dolina Dura, železnička stanica u mestu Pinjao (Pinhão), ukrašena portugalskim pločicama – azuležosima © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
.
Od Sabrose prema mestu Pinjao (Pinhão), ali i duž čitavog dela srednjeg Dura ređaju se živopisne kinte. U veliki broj njih možete ući, pogledati imanje ili kupiti vino koje će vam lepo upakovati, uz prospekt u kojem je ukratko opisan istorijat imanja i porodice koja ga vodi, kao i proces nastanka vina porta. U okviru privatnih imanja, neki vlasnici kinti adaptirali su nekadašnje kuće za poslugu u apartmane koje izdaju turistima zainteresovanim da provedu nekoliko dana u ovom geografski interesantnom krajoliku. Ponekad, imanje dopunjuju veliki, novi bazeni koji sa visine gledaju na Duro smešteni tako da vam od pogleda s visine na piktoreskni krajolik zastane dah. Neke od najpoznatijih kinti na obali Dura – kao što su Kinta do Krašto ili Kinta do Noval (Quinta do Crasto ili Quinta do Noval) – imaju svoje internet stranice putem kojih možete rezervisati smeštaj i prepustiti se čarima reke, „voćnog vina“ – porta i rashlađivanja u bazenu.
.
.
Dolina gornjeg toka Dura, UNESCO-va baština © Ivana Dukčević |
Dolina Dura, imanja – „kinte“, sa vinogradima © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
Krstarenje rekom Duro
.
Osim obilaska kopnenim putem, možete se upustiti i u veoma popularno krstarenje Durom brodom koje započinje u Portu, na rečnom ušću u Atlantik. Vozeći se vijugavim putem kraj obala Dura, videćli smo one manje, ali i velike, luksuzne brodove na nekoliko spratova, kako sasvim lagano klize po kao ulje mirnoj, tamno-zelenoj vodi koja kao da ne teče, a u kojoj se zbog nedostatka talasa ogledaju okolna brda. Nekoliko brodskih kompanija sa manjim ili većim brodovima organizuje jednodnevna ili višednevna krstarenja luksuznim brodovima duž reke Duro, sve do granice sa Španijom. S obzirom na različit broj kako dana, tako i usluge koju pružaju, cene su veoma raznolike i kreću se od oko 70 evra po osobi za jednodnevnu vožnju Durom, do preko 800 evra za sedmodnevno all inclusive putovanje Durom do Španije i nazad.
.
.
Sabrosa, dolina Dura © Ivana Dukčević |
Dolina Dura sa kaskadnim zasadima vinograda © Ivana Dukčević |
.
.
.
Vila Mateuš
Solar de Mateus
.
.
Najpoznatija stara kinta u dolini Dura, imanje sa vinogradom iz prve polovine XVIII veka i danas u vlasništvu iste aristokratske familije, sada je kuća-muzej Vila Mateuš (Casa de Mateus ili Solar de Mateus). Ogromna portugalska hacienda kraj sela Mateuš – skoro omanji dvorac, sa prelepim zelenim jezerom ispred kuće u kome se ogleda i kamenom skulpturom usnule devojke koja kao da leži na površini vode, jedno je od turistički najposećenijih mesta u regionu srednjeg Dura. Za arhitektonsko rešenje ove zgrade zaslužan je jedan od najistaknutijih baroknih umetnika Portugala, Italijan Nicolau Nasoni, po čijim su nacrtima podignute mnoge značajne zgrade Portugala XVII i XVIII veka.
.
Pored glavne kuće sa šest prostorija južnog krila, bibliotekom i četiri sobe severnog krila, u kompleksu se nalaze i pomoćne zgrade kao ona sa kompletnom opremom u kojoj su imućni vinari pravili vino, a zatim i deo ispod glavne zgrade sa kamenim pojilom u kome su vlasnici držali svoje konje i kočije. Između kuće u kojoj se proizvodilo vino i glavne vile nalazi se kapela – privatna crkva ove familije.
.
.
Vila Solar de Mateuš © Ivana Dukčević |
Solar de Mateuš © Ivana Dukčević |
.
.
Iza kompleksa kuća prostire se velika, uređena francuska bašta sa bujnom vegetacijom, dekorativno potkresanim živicama i žbunjem u najrazličitijim oblicima, kao i posebnom atrakcijom – tunelom-prolazom od visokih kedrova visine 7,5 m a dužine 35 m, koji od spolja izgleda kao zeleni tunel a iznutra je prožet isprepletanim granama drveća. Između živica i drveća postoji nekoliko malih fontana, a iza prolaza kedrova je veliki vinograd. Pročelje ove kuće sa jezerom – u kojem se ogleda, širom sveta je poznato po slici koja se nalazi na etiketi jednog od svetski najprodavanijeg portugalskog vina.
.
Solar de Mateuš © Ivana Dukčević |
Solar de Mateuš © Ivana Dukčević |
.
.
Sabrosa
.
Na obroncima reke, 15-ak kilometara od obale Dura (između mesta Pinhão i Peso da Régua) nalazi se selo Sabrosa u kojem je rođen Magelan (Fernão de Magalhães), čovek koji je početkom XVI veka prvi brodom oplovio Zemljinu kuglu. Doduše, ne baš celu jer je ubijen na pola puta, u pobuni mornara na Filipinima, ali je 16 meseci kasnije posada njegovog broda „Viktorije“ (Victoria) na čelu sa Špancem (Baskijcem) Elsanom, stigla do cilja. Zbog ovog događaja, Španci smatraju da je Španac Elsano (Juan Sebastain Elcano), a ne Portugalac Magelan prvi koji je oplovio svet između 1519. i 1522. godine.
.
Interesantno je kako se čuveni moreplovac, živeći u selu iz kojeg mu je čak i do reke Duro (u ono vreme) trebalo bar 3 sata hoda upustio u pustolovinu i uplovio u okean sa (za današnje uslove) veoma primitivnim sredstvima za navigaciju, a onda i skoro obišao svet… Koliko li je u XVI veku za ovaj poduhvat trebalo hrabrosti… Magelanova rodna kuća postoji i danas (o čemu svedoči tabla na ulazu), ali se u njoj nalazi rezidencija konzula jedne latinoameričke države.
.
.
Rodna kuća Magelana u Sabrosi © Ivana Dukčević |
.
.
Pinhão (Pinjao)
Kada se od Sabrose putem kroz vinograde spustite 15 km nizbrdo do obala Dura i mesta Pinjao (Pinhão), trebalo bi da obiđete slikovitu mesnu železničku stanicu, čuvenu po predivnim oslikanim azuležosima koji prikazuju okolne pejzaže sa vinogradima i berbu grožđa. Pinjao je ujedno i jedna u nizu stanica starog voza (s početka XX veka), „Ćire“ koji brzinom od 30 km/h i danas saobraća od Železničke stanice São Bento u centru Porta, sve do mesta Tua. Danas se vozom prevoze mahom turisti jer stara pruga dužine oko 100 km (sa 26 tunela i preko 30 mostova), skoro čitavom dužinom prolazi tik uz obalu reke Duro. Osim krstarenja brodovima duž reke, ovo je još jedna od dve popularne opcije za obilazak obala srednjeg Dura, UNESCO-ve svetske kulturne baštine.
.
.
Pinhão (Pinjao), železnička stanica portugalskog „Ćire“ ukrašena azuležosima© Ivana Dukčević |
Železnička stanica Pinhão (Pinjao) © Ivana Dukčević |
.
.
Između mesta Pinjao i Peso da Regua, duž južne obale Dura uz malenu pritoku reke Rio Tedo, na brdašcu iznad magistrale smestila se jedna od kinti doline Dura – Kinta do Tedo (Quinta do Tedo). Njeno zlatnom medaljom nagrađeno „ruby“ vino porto (osvojeno na Međunarodnom sajmu vina, 2004. godine), možete degustirati i kupiti u glavnoj zgradi kinte, na brdu, uz lepotu pogleda koji se teško može opisati.
.
Proizvodnjom i prodajom vina, u kintama se obično bave svi članovi porodice. Stigavši u Kintu do Tedo (osnovanu u XVIII veku), čekajući gazdaricu seli smo ispod velike krošnje na kamenoj klupi. Nedugo potom, na uzbrdici se pojavio novi, crveni sportski kabriolet sa devojkom u srednjim dvadesetim. Izašavši iz automobila i ljubazno nas pozdravivši, pozvala da uđemo u centralnu kuću uređenu potpuno u slavu vina porta. Na savršenom engleskom, mlada domaćica sipala nam je tri vrste porta u vinske čaše i ponudila da probamo. Ako porto kupujete u samoj kinti, vino ćete dobiti propisno upakovano u original kutije, sa prospektom koji će vam detaljno objasniti sve o njihovoj proizvodnji i vrstama vina koje prave.
.
Još neke od poznatijih kinti srednjeg Dura su i Sociedade Agricola da Quinta do Crasto, sa 47 hektara vinograda u mestu Gouvinjas (Gouvinhas), i Quinta do Noval na levoj obali rečice Pinhão (vina ovog imanja nalaze se na listi 12 najboljih na svetu). Inače, prosečna cena „ruby“ porta starog na primer 3 – 6 godina je 12 do 25 evra po litru.
.
.
Imanje „Quinta do Tedo“ na rukavcu reke Duro © Ivana Dukčević |
Quinta do Tedo © Ivana Dukčević |
.
.
Ukoliko ste zainteresovani za otkrivanje nečeg turistima manje poznatog, jugo-istočno od mesta Pinjao u brdima nalazi se Vila Nova de Foz Coa. U blizini mesta pronađeni su neki od najstarijih ljudskih crteža na stenama, iz perioda praistorije. UNESCO je ovo područjeproglasio kulturnom baštinom i moguće ga je posetiti uz prethodnu najavu (proveriti u turističkim biroima Porta).
.
.
.
.
.
Peso da Régua
.
.
25 km od mesta Pinjao (Pinhão), nalazi se poslednje mesto na istorijskoj ruti reke Duro – Peso da Régua, lokalno raskršće drumskih i železničkih puteva na reci prepoznatljivo po tri velika mosta. Nastalo je u XVIII veku od sela Peso i Régua, kada je Markiz de Pombal (Marques de Pombal), istorijska ličnost portugalske istorije mesto označio kao prvu tačku na ruti vina porta sa geografskim poreklom. Odavde su na svoj 70-ak kilometara dug put do skladišta vina Vile Nove de Gaje, u Portu (Vila Nova de Gaia) kretale čuvene barke – brodići „barco rabelos“.
.
.
Peso da Regua © Ivana Dukčević |
.
.
Predlog rute obilaska doline Dura, od Porta..
Autoputem oznake A 4 (ili: IP 4) od Porta do mesta Amarante, odakle dalje magistralnim putem E 82 do gradića Vila Real. Pre ulaza u grad, skrenuti na sporedni put N 322 ka selu Mateus (oko 2 km) i dalje do Sabrose (još oko 21 km). Od Sabrose skrenuti ka jugu na put N 323 do mesta Pinhão (15 km) na obali Dura. Kod mesta mesta Pinhão pređite most na južnu obalu reke, sve do mesta Peso da Régua, kada se mostom vratite na severnu stranu. Skrenite ka zapadu na put N 108, a onda na N 101 ka selu Mesão Frio i jednoj od najlepših portugalskih pusada. Odatle se vraćate direktno nazad ka mestu Amarante i autoputem oznake A 4 (ili: IP 4) nazad do Porta.
.
.
Pousada de Mesao Frio © Ivana Dukčević |
Pousada de Mesao Frio © Ivana Dukčević |
.
.
.
Portugal reka Duro, Portugal reka Duro, Portugal reka Duro, Portugal reka Duro, Portugal reka Duro, Portugal reka Duro, Portugal reka Duro, Portugal reka Duro
.
.
.