PORTUGAL – Nazaré – Óbidos

PORTUGAL – Nazaré – Óbidos

.

.

.

.

.

.

Nazare i Obidoš

.

Na obali Atlantika

.

.

.

.

 

Smešten u središnjem delu Portugala, oko 125 km severno od Lisabona, na ogromnoj peščanoj plaži duž obala Atlantika, veoma posećen i popularan turistički gradić Nazaré, poznat je kao najslikovitije ribarsko mesto Portugala. Nešto južnije, na putu ka Lisabonu, posetili smo Obidoš, koje nosi laskav nadimak „najlepše selo Portugala“.

.

.

.

 

 

Nazare © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Obidoš © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Obidoš © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

.

 

Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja 2“ (ISBN 978-86-82136-01-9) u izdanju Media Sfere, ali i knjige o Portugalu (ISBN 978-86-7722-380-9) i o Lisabonu (ISBN 978-86-7722-375-5), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, i fotografija, bez dozvole autora (Ivana Dukčević) i izdavača (Media Sfera: Gordana Radisavljević-Jočić).

 

 

 

 

 

Nazare © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Obidoš, srednjovekovni bazar © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Nazare © Ivana Dukčević

.

.

.

 .

.

.

Oblasti EŠTREMADURA i RIBATEŽO
Batalha, Nazaré, Fátima, Tomar, Alcobaça, Óbidos, Santarém…
.
.
.

Centralni delovi Portugala – Eštremadura (Estremadura) i Ribatežo (Ribatejo), poznati su po manjim gradovima na čijim se trgovima ili uzvišenjima na obodu grada mogu videti neke od najlepših građevina tipične portugalske arhitekture – srednjovekovne gotike, ili u stilu koji je nastao za vreme vladavine pokrovitelja umetnosti, kralja Manuela I (manuelizam).

.

Od predivnog zamka u mestu Leiria, dominikanskog manastira u gotskom stilu Convento da Santa Maria da Vitóriau Batalji (Batalha) sagrađenog u XIV veku, dela UNESCO-ve svetske kulturne baštine, preko bazilike – svetilišta u Fátimi, mestu na kome se 1917. godine troma desetogodišnjacima navodno ukazala Devica Marija (i na tom mestu sagrađena crkva), sve do velelepnog manastira Convento de Cristo u mestu Tomar, koji su u XII veku osnovali vitezovi Templari za vreme Krstaških ratova.

.

Samo 20 kilometara južnije u gradiću Alkobasi (Alcobaça), nalazi se najveća crkva Portugala u okviru srednjovekovnog manastira Santa Maria de Alcobaça, osnovanog 1153. u čijoj su gradnji učestvovali prvi kraljevi Portugala i koja je zbog svog značaja proglašena UNESCO-vom svetskom kulturnom baštinom. U crkvi Manastira Alkobase sahranjena je nesuđena kraljica Portugala – Ineš de Kasto (Ines de Castro) koju je voleo princ Pedro, ali je pre dolaska na presto bio prinuđen da se oženi drugom, za krunu pogodnijom ženom. Njegov otac, kralj Afonso IV naredio je ubistvo Ineš misleći da će je na taj način Pedro zaboraviti, ali je ovaj čin proizveo kontra efekat. Na kraju, Ineš de Kastro sahranjena je uz najveće kraljevske počasti.

.

Možete posetiti i simpatični Santarém – centar oblasti Ribatejo (čita se: Ribatežo – oblast oko obala reke Težo), mesto okupljanja portugalskih kraljeva tokom čitavog srednjeg veka. 

.

.

.

Azuležos u Obidošu, na ulasku u lokalnu galeriju © Ivana Dukčević

.

.

 

U crkvu svetilišta Fátime svakog 13. maja, na dan kada je troje dece – pastira ugledalo svetleći lik Device Marije, veliki broj Portugalaca iz svih delova zemlje peške dolazi na hodočašće. Mnogi od njih poslednjih stotinak metara pređu u klečećem položaju, u zahvalnost Bogorodici za zdravlje koje im je podarila, ili ih je uslišivši njihove molbe – ozdravila.

.

Oni koji u svetilište tek dolaze da potraže pomoć za ozdravljenje, u samom mestu Fatimi, ali i blizu crkve mogu kupiti voštane sveće u obliku stilizovaniih glava, ruku, nogu, ali i unutrašnjih organa (u zavisnosti od čega boluju), i spaliti ih u delu ispred crkve, uz molbu Gospi od Fatime za ozdravljenje. Iako možda deluje morbidno, u ovim prodavnicama moguće je kupiti i voštane figure beba (za plodnost) – devojčica i dečaka (u zavisnosti koji pol deteta ste poželeli), i kasnije spaliti u svetilištu u Fatimi. Osim u Fatimi, ovaj običaj postoji i u drugim mestima Portugala, naročito na severu zemlje, a potiče iz mnogo starijih vremena.

.

.

 

 

Sveće u obličju dece i delova tela © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Nazaré

.

 .

Smešteno u središnjem delu zemlje oko 125 km severno od Lisabona, na ogromnoj peščanoj plaži duž obala Atlantika, veoma posećeno i popularno turističko mesto Nazaré u zemlji i šire poznato je kao najslikovitije ribarsko mesto Portugala. Potpuno opravdano.

.

Iako se i u Nazareu sve više gradi, na sreću još uvek nema velikih hotelskih kompleksa, barem ne u delu neposredno do obale mora. Većina smeštaja svedena je na male pansione u okviru privatnih kuća čiji se vlasnici, ili bolje reći vlasnice svojski trude da privuku potencijalne goste, hodajući najprometnijim ulicama i noseći table sa oznakama: „Alojamento particular: Apartamento – chambres – rooms – zimmer – habitacion“. U mestu koje broji tek negde oko 15.000 stanovnika, njegove vremešne stanovnice, žene nekadašnjih ribara još uvek nose tradicionalne nošnje – flanelske košulje i šarene, vezene kecelje preko sedam suknji u različitim bojama, uz često specifično uvezanu maramu oko glave. 

.

.

 

Nazare © Ivana Dukčević

 

 

Nazare © Ivana Dukčević

 

 

Nazare, izdavanje soba © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 U Nazareu se tokom proleća, u severnom delu ogromne gradske plaže na drvenim stalcima suše hobotnice i ribe, dok su u centralnom delu u redovima poređane platnene, prugaste kabine koje inače, ne služe samo za presvlačenje.

.

Plaža u Nazareu smatra se jednom od najlepših u Portugalu. Širine oko 100 metara i dužine 1,5 km, leti je uvek prepuna turista. Veliki broj portugalskih porodica koje žive u ovom delu zemlje, u Nazare dolazi na jednodnevni izlet. Iznajmivši na plaži jedan od prugastih „šatora“ koji liče na kabine, obično sede u ligenštulima, u hladu čitajući novine, ili ručaju za kamperskim stolovima dok se deca po čitav dan igraju u pesku. Osim prugastih šatora, širom plaže videćete u pesak pobodene, niske, oko pola metra visoke platnene paravane sa drvenim štapovima u najrazličitijim bojama, koji služe za zaštitu od peska. U okean radi plivanja ulaze retki, jer je voda prilično hladna uz velike i jake talase. Čak i u plićaku.

.

Nešto dalje duž ulice, šetališta pored plaže, na trotoaru ćete primetiti zmijolike linije crno – belih kamenčića sastavljenih u čuveni portugalski pločnik u obliku mozaika – kalsada portugesa (calçada portuguesa).

.

.

Nazare, paravani protiv kovitlanja peska © Ivana Dukčević

 

 

Nazare, „šatori“ za plažu © Ivana Dukčević

 

 

Nazare © Ivana Dukčević

.

.

 

Zbog opasnosti od pljački alžirskih, francuskih, engleskih ili holandskih pirata koji su sve do početka XIX veka krstarili ovim vodama, prvo selo Nazaré osnovano je visoko iznad mora, na vrhu brda iznad plaže. Gradić Nazare danas je podeljen na tri dela: O Sitio (stari deo na litici,na visini od oko 110 m), A Praia (deo uz plažu) i Pederneira (stari grad na obronku brda). A Praia i O Sitio međusobno su povezani uspinjačom Nazaré Funicular. Bila bi prava šteta doći u Nazare a ne otići prvo na vrh, odakle se pružaju fantastični pogledi na donji grad, čitavu plažu i Atlantik.

 

Mesto Nazare dobilo je ime po mnogo poznatijem mestu Nazaret u Palestini / Izraelu, gde je odrastao Isus Hrist i iz kojeg je po predanju u VIII veku jedan monah u Portugal doneo statuu Crne Madone – Device Marije. Kada je umro, sahranjen je u pećini na vrhu litice iznad koje je kasnije, u XII veku sagrađena mala crkva (vitezova Templara). U XIV veku, i kralj Fernando I podigao je crkvu Igreja de Nossa Senhora da Nazaré, koja je tokom XVI i XIX veka kompletno rekonstruisana (crkva se na portugalskom kaže „igreža“). 

 

Lokalni praznik Nazarea je Festas da Nazaré, religiozni i svetovni praznik koji prate procesije, borbe sa bikovima (tourada), vatromet, folklorne igre i vašar.
.
.

 

 

 

Nazare, uspinjača za deo grada O Sitio © Ivana Dukčević

 

 

Nazare, gornji grad – O Sitio © Ivana Dukčević

.

.

 

Portugalska korida – tourada
.
.

Iako ne u meri kao u susednoj Španiji, i u Portugalu je korida veoma popularan vid zabave. Ipak, između borbe sa bikovima u Španiji i one u Portugalu postoje značajne razlike. Dok se u Španiji borba između čoveka i životinje doživljava kao borba na život i smrt, u Portugalu bik nikada ne biva ubijen. Da bi u toku borbe bilo što manje opasnih momenata, rogovi bika su čak skraćeni, zaobljeni i obloženi kožnim navlakama.

.

Portugalska korida – turada (tourada) tesno je povezana i sa konjičkim sportom, jer se najveći deo predstave i odvija sa „kavaleirosima“ na konjima („cavaleiro“ znači: konjanik). Jašući konja, obučen u tradicionalnu kitnjastu odeću iz XVIII veka, zadatak kavaleira je da ubode što više „farpasa“ na leđa bika. Osim kavaleirosa, u turadi učestvuju i „peões de brega“ – borci koji pokušavaju da na početku borbe zbune bika mašući ogrtačima i „forcadosi„, koji imaju zadatak da se trčeći u susret biku prebace preko njegove glave i držeći ga rukama za rogove, ostanu u tom položaju što duže. Ovaj zahvat se u terminologiji turade zove – „pega„.

.

Markiz de Marialva (Marques de Marialva), najznačajniji portugalski kraljevski dreser konja ikada, u periodu od 1770. do 1799. osmislio je i postavio visoke kriterijume dresure konja, sa figurama koje su još uvek zastupljene u programu portugalske koride. Većina kavaleirosa još uvek jaše najstariju rasu portugalskih konja za dresuru – luzitance (od starorimskog naziva Portugala – „Lusitania“, vezanog mahom za područje središnjeg dela zemlje).

 

Oblast Ribatežo (Ribatejo) tradicionalni je centar portugalske koride, sa borbama koje se počev od proleća pa sve do kasne jeseni održavaju najviše u gradićima Vila Franca de Xira, Coruche, a naročito u mestu Santarém. Koride se održavaju i u mnogim drugim mestima Portugala. Najveće zdanje koride u zemlji nalazi u severnom delu prestonice Lisabona – Campo Pequeno. U zavisnosti od blizine mesta na kome sedite u odnosu na centar zbivanja, ulaznice za lisabonsku koridu (Campo Pequeno) kreću se od oko 20 do 80 evra.

.

.

 

 

 

Nazare, plakat za koridu (turadu) © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

 

Obidoš (Óbidos)

.

 

87 km severno od Lisabona, nalazi se mesto kao iz bajke, jedno od najslikovitijih u Portugalu. Malo, belo selo od 3200 duša rasprostrto u središnjem delu kosine izduženog brda, sa belim kućama oivičenimžutim i plavim linijama, cvetnim bugenvilijama, hortenzijama na slikovitim trgovima, potpuno okruženo očuvanim srednjovekovnim zidinama na čijem se vrhu smestio zamak.

.

Prošavši kroz glavnu gradsku kapiju Porta da Vila, u XVIII veku upotpunjenu nišom sa predivnim plavo – belim azuležosima, naći ćete se u jednom sasvim drugačijem svetu. Za reditelja čijemje filmu neophodna scenografija slikovitog srednjovekovnog sela, gotovo da nema boljeg mesta od simpatičnog i ušuškanog Obidoša. Portugalska država i veliki broj stanovnika Obidoša, aktivno su uključeni u projekat sa ciljem da mesto u kome žive i dalje zadrži izgled koji je vekovima imalo. 

.

.

 

Obidoš © Ivana Dukčević

 

 

Obidoš © Ivana Dukčević

 

 

Obidoš © Ivana Dukčević

.

.

 

Počev od 2001. godine, svake godine sredinom jula u Obidošu se u ambijentu nalik onom iz XIII i XIV veka, unutar mesnih zidina organizuje Srednjovekovni vašar – Mercado Medieval, koji privuče veliki broj posetilaca. Velika većina stanovnika sela obuče se i maskira u seljanke, trgovce, kovače, konjušare, ali i gubavce, toliko verno da mnogi budu ovekovečeni na fotografijama turista.

 

Na srednjovekovnom bazaru možete videti kako su izgledale postelje napunjene senom na kojima se u XIV veku spavalo, kakva se hrana jela i na koji način spremala, koje su se pesme pevale i muzika svirala, kako se kovao novac i kojim igrama su se deca igrala. I sami se možete oprobati u nekoj od srednjovekovnih dečjih igara – hodanju po štulama, obaranju sa štapovima na čijim krajevima su platnom obavijeni tegovi od brašna ili gađanju iz luka sa strelom.

 

Na štandovima vašara kupuje se i prodaje specijalnim novcem, koji možete razmeniti za pravi: 1 evro u 1 Torreão (zvanični novac vašara). Osim hrane i lekovitog bilja, na vašaru možete kupiti kopije nakita, kao i tekstil koji ipak nije autentičan i pre podseća na robu iz savremenih indijskih radnji. Van zidina Obidoša, na poljani se organizuju srednjovekovni viteški turniri na konjima i vrsta srednjovekovnog lova. 
.
.

 

Obidoš, Castelo do Obidos © Ivana Dukčević

 

 

Obidoš, srednjovekovni bazar © Ivana Dukčević

 

 

Obidoš, srednjovekovni teatar © Ivana Dukčević

.

.

 

 

U gornjem delu zidina, na plato sa vašarom gleda srednjovekovni zamak koji je država Portugal pretvorila u jednu od najlepših portugalskih pousada (istorijskih hotela) – Pousada de Óbidos ili Castelo de Óbidos. Ovaj luksuzni hotel ujedno je i prva preuređena portugalska pusada koju Portugalci još nazivaju jednim od sedam čuda Portugala – sa njegovih kula pružaju se božanstveni pogledi na utvrđeni gradić.

 

Kralj Dinis koji je Portugalom vladao u XIII veku, zaslužan je velikim delom za sadašnji izgled Obidoša. Šetajući ovim mestom, možete još videti i glavnu mesnu crkvu Igreja de Santa Maria iz XVI veka, u kojoj se 1441, budući kralj, tada desetogodišnji princ Dom Afonso V oženio svojom mladom osmogodišnjom rođakom Dona Isabelom. Na istom trgu preko puta crkve, stoji stub u manuelin stilu sa ribarskom mrežom koja je simbol volje i neuspeha lokalnih ribara da spasu iz mora kraljičinog sina. Čućete i priču o Žozefi de Obidoš, ćerki portugalskog slikara  iz XVII veka koja se kao dete sa ocem iz Sevilje preselila u ovaj grad i tu ostala do kraja života. Iako njeno slikarstvo nema istorijski značaj, činjenica da je radila kao žena – slikar u XVII veku dovoljna je sama po sebi (pored crkve postoji mali muzej u kome se čuva nekoliko njenih radova).

 

Reč Obidoš verovatno potiče od latinske reči „oppidum“ i znači „tvrđava“ ili „utvrđeni grad“. Oko kilometar severo-istočno od brda otkriveni su ostaci rimske naseobine (forum i kupatila) za koju se smatra de se zvala Eburobrittium. Posle Rimljana gradićem su kratko vladali Vizigoti, a zatim ga početkom VIII veka osvojili Mavari. Oni su verovatno bili prvi koji su se nastanili na samom brdu i selo veoma prikladno nazvali „Divna Mavarska“ (ili „Beleza Moreria“). U to vreme kraj Obidoša je tekla reka, ali je u XVI veku postepeno zatrpao mulj, čime je dugoročno prekinuo uspon gradića kao trgovačkog centra ovog kraja. 
.
.
Obidoš, srednjovekovni bazar – „gubavac“ © Ivana Dukčević

 

 

Obidoš © Ivana Dukčević

 

 

Obidoš, srednjovekovni bazar © Ivana Dukčević

.

.

 

1148. godine prvi portugalski kralj Afonso Henriques oslobodio je Obidoš od Mavara, a vek kasnije, 1210. godine kralj Afonso II poklonio je ovo prelepo selo svojoj supruzi kraljici Uraki (Urraca). Nakon što je 1282. i kralj Dom Dinis došao na istu ideju za venčani dar kraljici Dona Isabeli, piktoreskni Obidoš postao poznat kao omiljeni venčani dar portugalskih kraljeva svojim budućim ženama i vremenom dobio nadimak „Vila das Rainhas“ ili („Kraljičino selo“). Ova činjenica značajno je doprinela da zbog kontinuiranih kraljevskih donacija selo vekovima ostane bogato i uređeno.

.

Na obodu Obidosa nalazi se železnička stanica koju je (kao i most u Portu, i Kulu-lift Santa Žusta u Lisabonu) početkom XX veka dizajnirao učenik čuvenog arhitekte Gustava Ajfela.  

 

 

Srednjovekovni bazar / Mercado Medieval
.

Svake godine od 10 do 20 jula, radnim danima 17 – 20 h, vikendom 12 – 24 h. Ulaz na vašar je blizu hotela – zamka. Ulaznice su 6 evra (deca do 12 godina starosti i posetioci obučeni u srednjovekovne kostime – besplatno).

.

.

 

 

Obidoš © Ivana Dukčević

 

 

Obidoš © Ivana Dukčević

 

 

Obidoš © Ivana Dukčević

.

.

.

Nazare Obidos Portugal, Nazare Obidos Portugal, Nazare Obidos Portugal, Nazare Obidos Portugal, Nazare Obidos Portugal, Nazare Obidos Portugal, Nazare Obidos Portugal, Nazare Obidos Portugal

 

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.