.
.
.
.
.
.
Nazare i Obidoš
.
Na obali Atlantika
.
.
.
.
Smešten u središnjem delu Portugala, oko 125 km severno od Lisabona, na ogromnoj peščanoj plaži duž obala Atlantika, veoma posećen i popularan turistički gradić Nazaré, poznat je kao najslikovitije ribarsko mesto Portugala. Nešto južnije, na putu ka Lisabonu, posetili smo Obidoš, koje nosi laskav nadimak „najlepše selo Portugala“.
.
.
.
Nazare © Ivana Dukčević
Obidoš © Ivana Dukčević |
Obidoš © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
.
Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja 2“ (ISBN 978-86-82136-01-9) u izdanju Media Sfere, ali i knjige o Portugalu (ISBN 978-86-7722-380-9) i o Lisabonu (ISBN 978-86-7722-375-5), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, i fotografija, bez dozvole autora (Ivana Dukčević) i izdavača (Media Sfera: Gordana Radisavljević-Jočić).
Nazare © Ivana Dukčević
Obidoš, srednjovekovni bazar © Ivana Dukčević
Nazare © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
.
Centralni delovi Portugala – Eštremadura (Estremadura) i Ribatežo (Ribatejo), poznati su po manjim gradovima na čijim se trgovima ili uzvišenjima na obodu grada mogu videti neke od najlepših građevina tipične portugalske arhitekture – srednjovekovne gotike, ili u stilu koji je nastao za vreme vladavine pokrovitelja umetnosti, kralja Manuela I (manuelizam).
.
Od predivnog zamka u mestu Leiria, dominikanskog manastira u gotskom stilu Convento da Santa Maria da Vitóriau Batalji (Batalha) sagrađenog u XIV veku, dela UNESCO-ve svetske kulturne baštine, preko bazilike – svetilišta u Fátimi, mestu na kome se 1917. godine troma desetogodišnjacima navodno ukazala Devica Marija (i na tom mestu sagrađena crkva), sve do velelepnog manastira Convento de Cristo u mestu Tomar, koji su u XII veku osnovali vitezovi Templari za vreme Krstaških ratova.
.
Samo 20 kilometara južnije u gradiću Alkobasi (Alcobaça), nalazi se najveća crkva Portugala u okviru srednjovekovnog manastira Santa Maria de Alcobaça, osnovanog 1153. u čijoj su gradnji učestvovali prvi kraljevi Portugala i koja je zbog svog značaja proglašena UNESCO-vom svetskom kulturnom baštinom. U crkvi Manastira Alkobase sahranjena je nesuđena kraljica Portugala – Ineš de Kasto (Ines de Castro) koju je voleo princ Pedro, ali je pre dolaska na presto bio prinuđen da se oženi drugom, za krunu pogodnijom ženom. Njegov otac, kralj Afonso IV naredio je ubistvo Ineš misleći da će je na taj način Pedro zaboraviti, ali je ovaj čin proizveo kontra efekat. Na kraju, Ineš de Kastro sahranjena je uz najveće kraljevske počasti.
.
Možete posetiti i simpatični Santarém – centar oblasti Ribatejo (čita se: Ribatežo – oblast oko obala reke Težo), mesto okupljanja portugalskih kraljeva tokom čitavog srednjeg veka.
.
.
.
Azuležos u Obidošu, na ulasku u lokalnu galeriju © Ivana Dukčević |
.
.
–
U crkvu svetilišta Fátime svakog 13. maja, na dan kada je troje dece – pastira ugledalo svetleći lik Device Marije, veliki broj Portugalaca iz svih delova zemlje peške dolazi na hodočašće. Mnogi od njih poslednjih stotinak metara pređu u klečećem položaju, u zahvalnost Bogorodici za zdravlje koje im je podarila, ili ih je uslišivši njihove molbe – ozdravila.
.
Oni koji u svetilište tek dolaze da potraže pomoć za ozdravljenje, u samom mestu Fatimi, ali i blizu crkve mogu kupiti voštane sveće u obliku stilizovaniih glava, ruku, nogu, ali i unutrašnjih organa (u zavisnosti od čega boluju), i spaliti ih u delu ispred crkve, uz molbu Gospi od Fatime za ozdravljenje. Iako možda deluje morbidno, u ovim prodavnicama moguće je kupiti i voštane figure beba (za plodnost) – devojčica i dečaka (u zavisnosti koji pol deteta ste poželeli), i kasnije spaliti u svetilištu u Fatimi. Osim u Fatimi, ovaj običaj postoji i u drugim mestima Portugala, naročito na severu zemlje, a potiče iz mnogo starijih vremena.
.
.
Sveće u obličju dece i delova tela © Ivana Dukčević |
.
.
Nazaré
.
.
Smešteno u središnjem delu zemlje oko 125 km severno od Lisabona, na ogromnoj peščanoj plaži duž obala Atlantika, veoma posećeno i popularno turističko mesto Nazaré u zemlji i šire poznato je kao najslikovitije ribarsko mesto Portugala. Potpuno opravdano.
.
Iako se i u Nazareu sve više gradi, na sreću još uvek nema velikih hotelskih kompleksa, barem ne u delu neposredno do obale mora. Većina smeštaja svedena je na male pansione u okviru privatnih kuća čiji se vlasnici, ili bolje reći vlasnice svojski trude da privuku potencijalne goste, hodajući najprometnijim ulicama i noseći table sa oznakama: „Alojamento particular: Apartamento – chambres – rooms – zimmer – habitacion“. U mestu koje broji tek negde oko 15.000 stanovnika, njegove vremešne stanovnice, žene nekadašnjih ribara još uvek nose tradicionalne nošnje – flanelske košulje i šarene, vezene kecelje preko sedam suknji u različitim bojama, uz često specifično uvezanu maramu oko glave.
.
.
Nazare © Ivana Dukčević |
Nazare © Ivana Dukčević |
Nazare, izdavanje soba © Ivana Dukčević |
.
.
U Nazareu se tokom proleća, u severnom delu ogromne gradske plaže na drvenim stalcima suše hobotnice i ribe, dok su u centralnom delu u redovima poređane platnene, prugaste kabine koje inače, ne služe samo za presvlačenje.
.
Plaža u Nazareu smatra se jednom od najlepših u Portugalu. Širine oko 100 metara i dužine 1,5 km, leti je uvek prepuna turista. Veliki broj portugalskih porodica koje žive u ovom delu zemlje, u Nazare dolazi na jednodnevni izlet. Iznajmivši na plaži jedan od prugastih „šatora“ koji liče na kabine, obično sede u ligenštulima, u hladu čitajući novine, ili ručaju za kamperskim stolovima dok se deca po čitav dan igraju u pesku. Osim prugastih šatora, širom plaže videćete u pesak pobodene, niske, oko pola metra visoke platnene paravane sa drvenim štapovima u najrazličitijim bojama, koji služe za zaštitu od peska. U okean radi plivanja ulaze retki, jer je voda prilično hladna uz velike i jake talase. Čak i u plićaku.
.
Nešto dalje duž ulice, šetališta pored plaže, na trotoaru ćete primetiti zmijolike linije crno – belih kamenčića sastavljenih u čuveni portugalski pločnik u obliku mozaika – kalsada portugesa (calçada portuguesa).
.
.
Nazare, paravani protiv kovitlanja peska © Ivana Dukčević |
Nazare, „šatori“ za plažu © Ivana Dukčević |
Nazare © Ivana Dukčević |
.
.
Nazare, uspinjača za deo grada O Sitio © Ivana Dukčević |
Nazare, gornji grad – O Sitio © Ivana Dukčević |
.
.
Iako ne u meri kao u susednoj Španiji, i u Portugalu je korida veoma popularan vid zabave. Ipak, između borbe sa bikovima u Španiji i one u Portugalu postoje značajne razlike. Dok se u Španiji borba između čoveka i životinje doživljava kao borba na život i smrt, u Portugalu bik nikada ne biva ubijen. Da bi u toku borbe bilo što manje opasnih momenata, rogovi bika su čak skraćeni, zaobljeni i obloženi kožnim navlakama.
.
Portugalska korida – turada (tourada) tesno je povezana i sa konjičkim sportom, jer se najveći deo predstave i odvija sa „kavaleirosima“ na konjima („cavaleiro“ znači: konjanik). Jašući konja, obučen u tradicionalnu kitnjastu odeću iz XVIII veka, zadatak kavaleira je da ubode što više „farpasa“ na leđa bika. Osim kavaleirosa, u turadi učestvuju i „peões de brega“ – borci koji pokušavaju da na početku borbe zbune bika mašući ogrtačima i „forcadosi„, koji imaju zadatak da se trčeći u susret biku prebace preko njegove glave i držeći ga rukama za rogove, ostanu u tom položaju što duže. Ovaj zahvat se u terminologiji turade zove – „pega„.
.
Markiz de Marialva (Marques de Marialva), najznačajniji portugalski kraljevski dreser konja ikada, u periodu od 1770. do 1799. osmislio je i postavio visoke kriterijume dresure konja, sa figurama koje su još uvek zastupljene u programu portugalske koride. Većina kavaleirosa još uvek jaše najstariju rasu portugalskih konja za dresuru – luzitance (od starorimskog naziva Portugala – „Lusitania“, vezanog mahom za područje središnjeg dela zemlje).
Oblast Ribatežo (Ribatejo) tradicionalni je centar portugalske koride, sa borbama koje se počev od proleća pa sve do kasne jeseni održavaju najviše u gradićima Vila Franca de Xira, Coruche, a naročito u mestu Santarém. Koride se održavaju i u mnogim drugim mestima Portugala. Najveće zdanje koride u zemlji nalazi u severnom delu prestonice Lisabona – Campo Pequeno. U zavisnosti od blizine mesta na kome sedite u odnosu na centar zbivanja, ulaznice za lisabonsku koridu (Campo Pequeno) kreću se od oko 20 do 80 evra.
.
.
Nazare, plakat za koridu (turadu) © Ivana Dukčević |
.
.
Obidoš (Óbidos)
.
87 km severno od Lisabona, nalazi se mesto kao iz bajke, jedno od najslikovitijih u Portugalu. Malo, belo selo od 3200 duša rasprostrto u središnjem delu kosine izduženog brda, sa belim kućama oivičenimžutim i plavim linijama, cvetnim bugenvilijama, hortenzijama na slikovitim trgovima, potpuno okruženo očuvanim srednjovekovnim zidinama na čijem se vrhu smestio zamak.
.
Prošavši kroz glavnu gradsku kapiju Porta da Vila, u XVIII veku upotpunjenu nišom sa predivnim plavo – belim azuležosima, naći ćete se u jednom sasvim drugačijem svetu. Za reditelja čijemje filmu neophodna scenografija slikovitog srednjovekovnog sela, gotovo da nema boljeg mesta od simpatičnog i ušuškanog Obidoša. Portugalska država i veliki broj stanovnika Obidoša, aktivno su uključeni u projekat sa ciljem da mesto u kome žive i dalje zadrži izgled koji je vekovima imalo.
.
.
Obidoš © Ivana Dukčević |
Obidoš © Ivana Dukčević |
Obidoš © Ivana Dukčević |
.
.
Obidoš, Castelo do Obidos © Ivana Dukčević |
Obidoš, srednjovekovni bazar © Ivana Dukčević |
Obidoš, srednjovekovni teatar © Ivana Dukčević |
.
.
Obidoš, srednjovekovni bazar – „gubavac“ © Ivana Dukčević |
Obidoš © Ivana Dukčević |
Obidoš, srednjovekovni bazar © Ivana Dukčević |
.
.
1148. godine prvi portugalski kralj Afonso Henriques oslobodio je Obidoš od Mavara, a vek kasnije, 1210. godine kralj Afonso II poklonio je ovo prelepo selo svojoj supruzi kraljici Uraki (Urraca). Nakon što je 1282. i kralj Dom Dinis došao na istu ideju za venčani dar kraljici Dona Isabeli, piktoreskni Obidoš postao poznat kao omiljeni venčani dar portugalskih kraljeva svojim budućim ženama i vremenom dobio nadimak „Vila das Rainhas“ ili („Kraljičino selo“). Ova činjenica značajno je doprinela da zbog kontinuiranih kraljevskih donacija selo vekovima ostane bogato i uređeno.
.
Na obodu Obidosa nalazi se železnička stanica koju je (kao i most u Portu, i Kulu-lift Santa Žusta u Lisabonu) početkom XX veka dizajnirao učenik čuvenog arhitekte Gustava Ajfela.
Svake godine od 10 do 20 jula, radnim danima 17 – 20 h, vikendom 12 – 24 h. Ulaz na vašar je blizu hotela – zamka. Ulaznice su 6 evra (deca do 12 godina starosti i posetioci obučeni u srednjovekovne kostime – besplatno).
.
.
Obidoš © Ivana Dukčević |
Obidoš © Ivana Dukčević |
Obidoš © Ivana Dukčević
.
.
.