.

.

Granada

.

.

Palata Alhambra i vrtovi Heneralife

(La Alhambra y el Generalife)

.

.

.

.

.

Nevelika Granada, jedno je od onih mesta koje zadivljujućim pričama iz svoje bogate istorije, kulturnim nasleđem koje nadmašuje granice Španije, ali i temperamentom i emocijama, zaslužuje posebno mesto u okviru posete ovoj zemlji. U Andaluziji, u Granadi, Mavari, Jevreji i Španci stvarali su istoriju, kroz događaje koji su jednima donosili poraz, a drugima apsolutni trijumf. Na vrhu brda iznad starog dela grada, Granadu posmatra neopisivo lepa Palata Alhambra (Kalat al-Hamra – „al-hamra“, na arapskom: „crvena“), najposećeniji pojedinačni kulturno-istorijski spomenik Španije, ostavština viševekovne vladavine Mavara.

.

.

Mavarska Palata Alhambra, Dvorište mirte © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Alhambra © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Palata Alhambra, otežale grane u dvorištu pomorandži / Unutrašnja Dvorišta pomorandži (Patio de los Naranjos), bila su obavezan deo džamija srednjovekovnog Al Andaluza, i danas su najčešće ostale kao delovi dvorišta crkvi podignutih na mestu džamija © Ivana Dukčević

.

.

Palata Alhambra, žbunovi nara – simbola Granade © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Palata Alhambra © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Palata Alhambra, ostaci dekoracije i tavanica arapskog kupatila © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Alhambra, Patio de los Leones (Lavlje dvorište) © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja“ (ISBN 978-86-7963-499-3) u izdanju Samizdata B92, i vodiča o Španiji (ISBN 978-86-7722-374-8), i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, i fotografija, bez dozvole autora.

.

.

.

.

.

.

„Ako treba da vidite samo jedan grad u Španiji, neka to bude Granada“… „Nema ničeg goreg nego doći u Granadu, a biti slep“, samo su neke od čuvenih španskih izreka koje govore o značaju Granade u istoriji Španije i prilično dobra reklama za mesto od 240 000 stanovnika, u odnosu na milionske gradove Španije.

.

Reč granada (ili garnata) znači nar, voće poreklom sa Bliskog istoka, iz Persije. U skladu s time, u gradskoj arhitekturi Granade mnogi detalji imaju inkorporiran sibol nara. Do VIII veka kada su grad osvojili Mavari (Omajadski kalifat, poreklom iz Sirije), Granada je bila hrišćanska Elvira. Između XIII i XV veka, tokom perioda od dvestotine pedeset godina grad je postao poslednje uporište Mavara na Iberijskom poluostrvu, centar nauke, umetnosti i kulture nakon pada Kordovskog kalifata 1236. godine, a naročito nakon 1238. godine kada je na vlast u gradu stupila dinastija Nasrida. Posle osvajanja Kordobe od strane španske vojske, najimućnije mavarske i jevrejske porodice, od progona hriščana prebegle su u Granadu, gde je u periodu od oko dva i po veka cvetala trgovina, proizvodila se i izvozila koža, svila i keramika ali i papir – preko Arapa tek pristigao iz Kine u Evropu.

.

.

.

.

Palata Alhambra (UNESCO), pogled na Albaizin – Albayzin ili Albaicin (UNESCO) © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Palata Alhambra, pogled na Albaizin © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Najstariji deo Alhambre – Alcazaba, deo palate namenjen odbrambenoj i vojnoj svrsi © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Najveće i najslavnije dostignuće mavarske arhitekture i hortikulture, neopisivo lepa tvrđava-palata – La Alhambra sa vrtovima Heneralife (Generalife) na brdu iznad Granade, najposećeniji je pojedinačni kulturno-istorijski spomenik čitavog Iberijskog poluostrva. Tokom XIII veka, sazidali su je poslednji vladari mavarske dinastije Nasrida, i 1492. godine bez borbe predali Špancima. Opisivati Alhambru predstavlja veliki izazov. I sam Washington Irving, američki ambasador u Španiji s polovine XIX veka koji je proveo neko vreme u Granadi i napisao knjigu „Priče iz Alhambre“ („Tales of Alhambra„) koja je palatu proslavila i približila Zapadnom svetu, verovatno je kao pisac imao muku odakle da počne.

.

Onog ko nikada nije video predivne tipske vrtove nastale u drevnoj Persiji, koje su antički Grci pogrešno protumačivši persijsku reč prozvali „rajskim“ („paradeisa“ na persijskom u stvari znači: „ograđena bašta“), palata Alhambra i njeni vrtovi Heneralife (Generalife) će verovatno očarati. Arhitektonski i duhovni sklad jednostavnih oblika, najfinijih duboreza i kamenoreza unutrašnjih lukova, zidova i tavanica, ogledaju se u kvadratnim i pravougaonim bazenima mirne, zelene vode, u kojoj plivaju narandžasti, azijski dekorativni šarani (koje često, pogrešno nazivamo „zlatnim ribicama“). Arhitektonski sklad dopunjuju slapovi iz kojih tek suptilno izlaze poneki tanani mlazevi vode, a čiji je cilj bio da zvukom gotovo neprimetno poremete potpunu tišinu. A oko njih, žbunovi nara, mirte, ukrasno cveće i listovi lokvanja. U gotovo svakom kutku bašte, naziru se aleje drveća pomorandži prepune otežalih plodova prosutih po zemlji, na obodu mirnih jezera u kojima se palata ogleda. Za njene graditelje, Alhambra je trebalo da predstavlja kopiju Raja na Zemlji. U dekoraciji mavarske palate nema zlata, srebra, ni dragog kamenja – ničeg ni nalik kitnjastim i kičastim evropskim dvorovima. Jedini objekat u potpunom neskladu sa mavarskom arhitekturom Alhambre je palata Karlosa Petog iz XVI veka, sa velikim, kružnim unutrašnjim dvorištem, dom španskog kralja koji je izgleda poželeo da i on sazida sopstveni kompleks na brdu, nedugo nakon osvajanja Granade. S drvenih balkona Alhambre, na brdu preko puta kaskadno se smestio ne samo čitav stari grad Albaizin sa belim kućama stišnjenim u uzanim sokacima, već zapadno odatle – koliko god pogled seže, čitava Granada, brda i doline Andaluzije.

.

.

.

.

Krajem 1491, ispred zidina tvrđave-palate Alhambre vojska španskih vladara Fernanda (Ferdinanda) Drugog od Aragona i Izabele od Kastilje, više od četiri meseca vršila je opsadu Granade. Najzad, 2. januara 1492, uspeli su da je osvoje. Bez kapi prolivene krvi, mladi mavarski sultan Špancima znan kao Boabdil (Abu Abd Allah Muhammad XI) sa svojom dvorskom svitom prognan je ka jugu, u Afriku. Zanimljivo je da je tokom opsade, Izabelu i Ferdinanda u vojnom šatoru posetio italijanski moreplovac Kolumbo tražeći podršku za svoj „put ka Indiji“ i isprva bio odbijen. Iste godine – Alhambra je pala, Kolumbo „pronašao“ Ameriku, a točak istorije Evrope okrenuo se u korist Španaca. U hrišćanskom delu starog grada, po rekonkisti sazidana je kruna pobede Ferdinanda i Izabele – velika gotska Katedrala i Kraljevska kapela (Capilla Real), mesto gde je naknadno sahranjen ovaj najpoznatiji kraljevski par u istoriji Španije.

.

Kada je tužna povorka predvođena sultanom Boabdilom napustila Granadu i započela uspon na brda ka planinskom masivu snežne Sijera Nevade – na svom putu ka Africi, sultan se okrenuo ka voljenoj Granadi – i kažu, uputio poslednji pogled ka palati Alhambri, uz dubok uzdah. I danas, na obroncima Sijera Nevade postoji mesto gde se navodni događaj zbio – vidikovac po imenu El suspiro del Moro („Poslednji uzdah Mavara“). Videvši tužan pogled svog sina, 31-godišnjeg sultana Boabdila u pravcu Granade i puštenu suzu, njegova majka sultanija Fatima rekla mu je: „Sada plačeš kao žena, nad onim što je trebalo da braniš kao muškarac“. Sierra Nevada – Sijera Nevada ili „Snežna planina“, najviši je planinski masiv Španije i južne Evrope.

.

.

.

.

Poslednja želja mladog sultana Boabdila koju je uputio katoličkim monarsima pre nego što se predao, bila je da tužna povorka koja je zauvek napustila Alhambru, prođe kroz Kapiju pravde, ili, prema najnovijim izvorima – Kapiju šetališta (na slici), i da se ona nakon toga zapečati i više nikad ne koristi od strane novih vladara, hrišćana. Španski monarsi, ispunili su ovu sultanovu želju. Danas se ova kapija ponovo koristi, kao izlaz turista nakon posete palate Alhambre © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Jedno od unutrašnjih dvorišta Palate Alhambre – Patio del Mexuar, služilo je kao čekaonica za prijem kod sultana

.

.

.

.

Alhambra © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Palata Alhambra © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Palata Alhambra, stepenište sa umetnutim asulehosima (azulejos) © Ivana Dukčević

Po španskoj rekonkisti („Reconquista“ – veliki, dugogodišnji vojni pohod Španaca, radi ponovnog osvajanja teritorija od Mavara), pre nego što će 1609. i poslednji Mavari napustili Španiju, mnogi su primorani da pređu u hrišćanstvo i tako od Mavara (na španskom: „Moro“) dobili pogrdan naziv „Moriscos“. Nakon rekonkiste, i Jevreji koji su za vreme mavarske vlasti uživali gotovo sva prava, počev od 1480. podvrgnuti su Španskoj inkviziciji, a već u martu 1492 – dekretom koji su potpisali katolički monarsi, desetine hiljada njih proterano je iz Andaluzije uz oduzimanje svih prava i poseda. Većina španskih Jevreja iselila se za Veneciju i Istanbul.

.

Najlepši pogled na Alhambru doživeli smo u kasno popodne popevši se do najviših delova Albaizina, na plato kod Crkve Svetog Nikole – Mirador de San Nicolas („mirador“ na španskom znači vidikovac, mesto s pogledom). Na klupama ispod gotovo pravilnih, loptastih krošnji drvoreda, još neotkriveni talenti na akustičnoj gitari isprobavali su akorde flamenka, ulični prodavci ručno rađenog nakita iz Latinske Amerike svojom robom dočekivali pridošlice, a zaljubljeni parovi ostajali dugo zagledani u čuvenu Alhambru od okerastog kamena, koja u zalazak sunca poprima crvenkastu nijansu i u skladu je sa svojim nazivom „Al-hamra“ (na arapskom – „crvena“). U proleće, božanstven pogled na Alhambru upotpunjen je pogledom na zagasite vrhove Sijera Nevade u pozadini – najvišu planinu južne Evrope (vrh Mulhacen, 3478 m) sa najvišim planinskim prevojem, gde se skoro do maja beli sneg i u čijem se ski centru Pradoljano (Pradollano) – 45 kilometara od Granade, često do aprila možete skijati.

.

Vidikovac sa vrha Albaizina i pogled na Alhambru – Mirador de San Nicolas© Ivana Dukčević

.

.

Pogled na Alhambru© Ivana Dukčević

.

.

.