KENIJA – Najrobi – favela Kibera

KENIJA – Najrobi – favela Kibera

 

 

 

 

 

 

 

NAJROBI 🇰🇪 KIBERA

.

Najveća urbana favela Afrike

 

 

 

 

Svake godine, za šaku dolara, oko 500 miliona tona plastičnog đubreta Kenija uveze iz Sjedinjenih Američkih Država. Kada je 2020. nivo plastike već dospeo do neizdrživog, i kada su se u priču uključili Green Peace i nevladine organizacije koje su organizovale proteste, velike američke kompanije za preradu nafte, ponudile su kenijskoj vladi da u zemlji otvore fabike za reciklažu plastike. Problem nemaštine i zagađenja otpadom u Keniji, nigde nije veći i vidljiviji od onog u Kiberi, predgrađu Najrobija – najvećoj urbanoj faveli Crnog kontinenta i najvećem kartonskom naselju podsaharske Afrike. Reč “kibra” znači “drvo”, tj. “džungla”, što u pogledu načina življenja potpuno odgovara ovoj faveli. Prva naselja na ovom mestu, podignuta su 1912. za nubijske veterane, koji su služili u Britanskoj istočnoafričkoj armiji i ovde dovođeni kako bi čuvali rad na pruzi, koju su podizali Indijci. Ostaci pruge još uvek postoje i čine deo Kibere na uzvišenju, odakle se u podnožju lepo vidi “chocolate city” (čokoladni grad), kako zbog metalnih krovova boje rđe, ovu favelu još nazivaju.

 

 

 

 

Tekst i fotografije, deo su nove knjige u pripremi, i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, i fotografija, bez dozvole autora.

 

 

 

 

Devojčica iz KIbere 🙂

 

 

 

 

 

 

Kibera © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kibera – devojčica ispred reklame za frizerski salon, gde može da se dobije šišanje i brijanje, i još napuni mobilni telefon, snimi muzika, ali i pribavi pasoš!  © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Kibera, pseći život © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Kibera © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Kibera / parole u prilog obrazovanja, na limenim ogradama škole u faveli: „Samo onaj ko je obrazovan, može da napreduje“ © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Kibera, plastično i drugo đubre jedu koze i krave © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Kibera, naselje koje je nastalo oko pruge koju su gradili Indijci © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Kibera, ispred frizerskog salona © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kibera – u siromašnim zajednicama, religija je uvek jaka i veoma zastupljena © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Procenjuje se da u Kiberi živi oko 2 miliona ljudi © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Kibera © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Kibera © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Kibera, pamflet koji poziva stanovnike Kibere da se jave na lekarski pregled, po ceni od 500 kenijskih šilinga (oko 350 dinara) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Deca Kibere © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Kibera, ulične igre © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Kibera / sobica u kartonskoj kući, u kojoj živi majka (na slici) sa sedmoro dece. Za najam ove sobe, država im mesečno naplaćuje 20 US$, jer se favela nalazi na državnom zemljištu © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Kibera – u kartonskoj kući žene koja u njoj živi sa svoje sedmoro dece, u kojoj osim rashodovanog kauča, stola i dve stolice, i starog dušeka za spavanje odvojenog parčetom tkanine, nema drugog nameštaja © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Kibera, jedno od sedmoro dece iz kuće, je i ova divna devojčica © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Kibera © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Pogled na centar grada, sa vrha Kibere © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Prosečni stanovnik Kibere je nekvalifikovani radnik, čistač, priučeni “apotekar” koji prodaje narodne lekove i “univerzalne tablete” za sve bolesti, ili vlasnik male lokalne radnje kao što je bakalnica ili frizeraj. U obilasku Kibere, ušla sam u jedan ženski salon lepote, i prisustvovala pravljenju pletenica sa umecima. Žene u Keniji retko imaju frizure od svoje kose. Gnezdo na glavi ovde nije u modi, već se kudrava kosa plete sa vlaknima raznih boja nalik vunici, i tako dobija boja kose po želji i frizura s pletenicama koju ima skoro 90% ženske populacije u Keniji.

 

 

 

 

 

 

Kibera, frizerski salon © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Kibera, „apoteka“ sa lekovima za sve © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Ispred jedne od škola u Kiberi © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Kibera, na pijaci © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

U Keniji, a naročito u favelama, počev od 2007. godine funkcioniše neobičan sistem plaćanja telefonom koji se naziva M-Pesa, jer uprkos siromaštvu svaki stanovnik Kibere poseduje mobilni telefon. Ovaj sistem, gde sve što kupuju i plaćaju stiže na naplatu putem mesečnog računa za telefon, odobrile su dve kompanije za mobilnu telefoniju u Keniji, Vodafon i Safaricom, i podržala je Centralna banka Kenije. S obzirom da se sistem pokazao kao uspešan, nedavno je zaživeo i u Tanzaniji, Kongu, Mozambiku, Lesotu, Gani, Južnoafričkoj Republici, ali i u Egiptu (postoji i u Avganistanu).

 

 

 

 

 

Kibera, jedna od mnogih bakalnica koja prihvata M-Pesa plaćanje, putem mobilnog telefona  © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Kibera, sušeni beli kukuruz, za kašu ugali © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Kibera, pijaca © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Kibera, riba nalik giricama © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Kibera, prodavci uglja – u faveli nema struje i ugalj je jedini izvor energije © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kibera, motoristkinja © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Kibera, javni toalet  – stanovnici Kibere nemaju privatne toalete, i u faveli postoji određen broj javnih toaleta, sklepanih kućica čiji ulaz se naplaćuje po ceni od 10 kenijskih šilinga (0,75 dinara). Određen broj toaleta zatvara se već u 22 h © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kibera – na gotovo svakoj školi, videla sam različite natpise masnom bojom, gotovo grafite, koji govore u prilog obrazovanja i učenja (natpis ispred još jedne škole u kartonskom naselju: „Obrazovanje je duša jednog društva, i prenosi se s jedne generacije na drugu“) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Kibera © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Kibera, natpis na školi: „Osnovna i niža srednja škola. Moto: hrišćanstvo i disciplina – u boga verujemo“ © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

U Kiberi smo proveli popodne, u društvu Džona i njegovog prijatelja, koji su nas favelom proveli. Džon živi u Najrobiju, i volonter je u školi za siročad Kibere (na spratu sklepane metalne kućice, gde se nalazi biblioteka škole za siročad favele) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Sa Džonom u prizemlju sklepane kuće, gde uče siročad Kibere – žuto su stolovi, a ispod su klupe. Školu za siročad trenutno pohađa 65 dece, koja zbog novčanih donacija dobijaju i hranu. Donacije pokrivaju i smeštaj dece u kartonskim kućama stanovnika favele, onih koji ih za malu novčanu nadoknadu puštaju da kod njih prespavaju © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Kibera – iako žive u velikom siromaštvu i u nemaštini, gde se mnogi odaju jeftinim porocima kao što je duvanje lepka, deca favele često su vesela i izuzetno vedra

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kibera, musave bakalnice gde smo kupili nekoliko kesica bombona, koje smo podelili deci © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Deca Kibere © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kibera, fudbal na ulici © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kibera © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Prilaz Kiberi © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

Najrobi Kibera, Najrobi Kibera, Najrobi Kibera, Najrobi Kibera, Najrobi Kibera, Najrobi Kibera, Najrobi Kibera, Najrobi Kibera

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.