Panama City
Panama siti
Tokom boravka u Panami, osim centra prestonice Panama sitija (Panama City), obišli smo i sjajni ▶️Bio muzej (Biomuseo) geološke i biološke istorije ove države, ▶️Gradski park prirode (Parque Natural Metropolitano), posmatrali brodove duž čuvenog, najvećeg na svetu ▶️Panamskog kanala, posetili ▶️pleme Embera u centralnom delu zemlje, i dan proveli na plaži ▶️ostrva Taboga.
Za Panamu sam prvi put čula još kao dete, kada nam je u posetu, u Beograd stigla Flora Norijega, panamska prijateljica moje mame s njihovih magistarskih studija u Hagu, s početka 1960-tih. Flora je nosila isto prezime kao i potonji panamski diktator iz 1980-tih, Manuel Norijega, koji je preminuo u zatvoru 2017. godine, i za vreme čije diktature je pobegla iz zemlje. Letom iz San Hozea u Kostariki, nakon sat vremena stigli smo u Panama siti, glavni grad Paname. Pre sletanja, avion je kružeći iznad prestonice prošao blizu ulaza u Panamski kanal i nastavio duž obale Tihog okeana, s panoramskim pogledom na stari, istorijski centar, a zatim i novi deo grada koji čini šuma visokih solitera. Približivši se pisti, i spustivši se dovoljno nisko, preleteli smo šumu mangrova i široki blatni pojas na obali okeana, koji se stvori dva puta dnevno za vreme oseke. Veliki broj ostrva sa peščanim plažama i zaštićeni Mezoamerički koralni greben – drugi najveći na svetu koji se prostire duž Karipskog mora, bujna priroda, i ekonomski uspon, učinili su Panamu jednom od najpoželjnijih destinacija na američkom kontinentu. Iako je najpoznatija po Panamskom kanalu, biodiverzitet ove nevelike zemlje tri puta je veći od na primer onog u SAD-u, Kanadi i Evropi – zajedno.
Tekst i fotografije deo su knjige u pripremi, i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, i fotografija, bez dozvole autora.
Pogled na obalu Paname © Ivana Dukčević
Sletanje u Panama siti – prelećemo preko ulaza u Panamski kanal na pacifičkoj obali, koji počinje prolazom ispod lučnog „Mosta dve Amerike“ (Puente de las Américas – Bridge of the Americas) © Ivana Dukčević
Panama siti © Ivana Dukčević
Posluženje u avionu panamske nacionalne aviokompanije Copa Airlines – čips od platana banane © Ivana Dukčević
Sletanje u Panama siti, za vreme oseke na Tihom okeanu, između pučine i šume mangrova koja je ostala na suvom © Ivana Dukčević
Međunarodni aerodrom u Panama sitiju (Tocumen International Airport), sa avionima panamske nacionalne aviokompanije Kopa (Copa Airlines) i jednim avionom kolumbijske nacionalne aviokompanije Avianka (Avianca) © Ivana Dukčević
Međunarodni aerodrom u Panama sitiju (Tocumen International Airport) © Ivana Dukčević
Na putu od aerodroma ka gradu, pažnja zbog divljih životinja koje ponekad prelaze put © Ivana Dukčević
Na putu s aerodroma ka finansijskom distriktu, gde se nalazi najveći broj hotela i gde odsedaju strani turisti, duž autoputa prošli smo kroz kvartove visokih nebodera, i stigli do najelitnijeg i najpoželjnijeg za život dela grada, na samoj obali Pacifika. Sve do 1996. godine, gotovo nijedan soliter u Panama sitiju nije postojao. Masovna gradnja nebodera počela je tek kada je država stekla potpunu upravu nad Panamskim kanalom, te su u grad krenule da stižu i investicije. Nalik Kostariki, i Panama je mesto gde Amerikanci dolaze na odmor i kupuju nekretnine.
Vozimo se od aerodroma ka centru Panama sitija © Ivana Dukčević
Na poslednjem spratu hotela, koji se nalazi u soliterskom kvartu Financial district © Ivana Dukčević
S vrha poslednjeg sprata hotela © Ivana Dukčević
Cinta Costera Waterfront – šetalište pored Pacifika © Ivana Dukčević
Cinta Costera Waterfront – šetalište pored Pacifika, mesto je i za džogiranje, vožnju bicikla i rolera, sa malim parkovima za decu i terenima za mali fudbal, košarku, aerobik… © Ivana Dukčević
Cinta Costera Waterfront, mesto je i za džogiranje, vožnju bicikla i rolera, sa malim parkovima za decu i terenima za mali fudbal, košarku, aerobik… © Ivana Dukčević
Cinta Costera Waterfront – između obale i druge strane avenije, postoje pešačke pasarele © Ivana Dukčević
Panama siti © Ivana Dukčević
Jedna od dve linije izuzetno čistog metroa u Panama sitiju, kojom smo se vozili od stanice „Iglesia del Carmen“ do stanice „5 de Mayo“, najbliže istorijskom poluostrvu – starom gradu © Ivana Dukčević
Panama siti – autobusi, murali kod riblje pijace, tablice automobila © Ivana Dukčević
Stari deo grada koji je zaštitio Unesko, podigli su Španci 1673. godine, kada je njihov prethodni grad na mestu Panama sitija, uništen. Kasko Vijeho poznat je po mnogobrojnim zdanjima španske, kolonijalne ahitekture, među kojima su Predsednička palata (gde u maloj ulici koja izlazi na okean i danas živi predsednik Paname), Palata Bolivar, Nacionalni teatar, Kuća Gongora, Crkve Svetog Dominika i Svetog Josifa, i veliki, kvadratni trgovi sa klupama i zelenilom – Trg Republike, Trg Bolivara, i Trg Francuske. Potonji je naziv dobio po Ambasadi Francuske, istorijskom zdanju koje je početkom XX veka podignuto za ovu namenu, i nalazi se u istorijskom centru.
Panama siti © Ivana Dukčević
Pogled iz starog dela grada na suprotni deo zaliva, solitere novog dela Panama sitija © Ivana Dukčević
Venčanje © Ivana Dukčević
Panama siti – istorijsko poluostrvo Casco Viejo (UNESCO) © Ivana Dukčević
Panama siti – Casco Viejo – Palata Bolivar, danas Ministarstvo inostranih poslova © Ivana Dukčević
Stari, kolonijalni deo grada Kasko Vijeho (Casco Viejo) na poluostrvu, podignut je u XVII veku i deo je Uneskove svetske kulturne baštine © Ivana Dukčević
Panama siti – Casco Viejo – panamska hrana, pivo, Hard Rock Cafe Panama… © Ivana Dukčević
Kasko Vijeho (Casco Viejo), ostaci nekadašnjih zidina grada © Ivana Dukčević
Panama siti (Casco Viejo) – „American Trade Hotel“ – zgradu u dotrajalom stanju kupio je imućni investitor, i uposlio beskućnike koji su živeli u njoj, omogućivši im platu od koje su mogli da žive. Dodatno, na stepeništu, kao deo dekora zalepljene su tapete sa pačvorkom grafita koji su nekada bili ispisani na oronuloj zgradi: „Jednog dana, biću srećan“, „Ja sam lezbejka“… © Ivana Dukčević
Sve do 2000. godine, u Panama sitiju je postojala veoma izražena urbana gentrifikacija. U trošnim, starim kućama u istorijskom centru, živelo je i po deset familija čiji su članovi najčešće bili bez posla, i bez novca za popravku kuće. Neki od stanara nisu posedovali vlasnički list za kuću, iako su tvrdilli da su vlasnici istih, jer su se tri ili četiri generacije pre njih, njihovi preci ovde doselilii z ruralnih delova zemlje. Nemajući novca, od vlasti su očekivali da im pomognu da kuće poprave, ali se to nije dogodilo. Veliki broj njih, trošne kuće prepuštao je imućnim preduzetnicima koji su imali dovoljno novca da ulože u njihovo renoviranje, dok su oni – stari stanari, bili prinuđeni da se presele u daleka predgrađa.
Panama siti (Casco Viejo) – deo kompleksa predsedničke palate nalazi se između dve ulice u starom gradu © Ivana Dukčević
Panama siti (Casco Viejo) © Ivana Dukčević
Panama siti (Casco Vijeho) – Trg nezavisnosti © Ivana Dukčević
Panama siti (Casco Viejo) – „Central Hotel Panama„, najstariji hotel u gradu na Trgu Nezavisnosti © Ivana Dukčević
Panama siti (Casco Viejo) – Muzej Panamskog kanala © Ivana Dukčević
Panama siti (Casco Viejo) – UNESCO © Ivana Dukčević
Panama siti (Casco Viejo) – luk u porušenoj crkvi koji se nije srušio stotinama godina, bio je dokaz američkim graditeljima početkom XIX veka, da u Panami nema jakih zemljotresa, niti nepogoda kao u susednim zemljama, i potvrda o tome da bi veliki kanal između dva okeana trebalo da se prokopa upravo ovde © Ivana Dukčević
Panama siti (Casco Viejo) UNESCO © Ivana Dukčević
Panama siti (Casco Viejo) – Crkva i Gradska kuća: primajuća sala gradonačelnika Panama sitija, ostaci zidina ispod zdanja, i tajni prolazi © Ivana Dukčević
Panama siti (Casco Viejo) – čuvena radnja u kojoj mogu da se kupe originalni panamski šeširi, koji u stvari uopšte nisu iz Paname, nego se oduvek (i danas) prave u Ekvadoru, ali su u Panami postali popularni i „pogrešno“ dobili naziv po ovoj zemlji © Ivana Dukčević
Za svetsku slavu „panamskih šešira“ koji se nikada nisu proizvodili u Panami, već se i danas uvoze iz Ekvadora, zaslužan je Manuel Alfaro. Španski politički prognanik sa dobrim osećajem za biznis, koji je 1830-tih stigao u Ekvador, verovatno nikada nije ni sanjao da će njegov posao u mestu Montekisti, u Ekvadoru, postati planetarno poznat. Prepoznavši kvalitet lokalnog proizvoda, Alfaro je u Montekristiju organizovao proizvodnju velikih razmera, izvozeći šešire u Panamu teretnim brodovima iz Gvajakila i Mante, preko Panamske prevlake koja je služila kao glavna trgovačka ruta tokom kalifornijske zlatne groznice. Tragačima za zlatom koji su morskim putem kretali ka Kaliforniji, putujući kopnom preko Panamske prevlake, bio je potreban šešir za jako sunce. Šešire su kupovali i putnici, i trgovci koji su prolazili kroz Panamu, te su oni vremenom postali poznati kao „panamski“. Zanimljvo je da je Alfaro, kojeg i danas nazivaju „kraljem panamskih šešira“, imao sina Eloja koji mu je u poslu pomagao, i koji je u dva navrata bio biran za predsednika Ekvadora. Ekvadorski šeširi doživeli su popularnost tokom izgradnje Panamskog kanala, naročito kada je 1906. godine američki predsednik Teodor Ruzvelt posetio gradilište i fotografisao se noseći panamski šešir, što je dodatno povećalo njegovu popularnost.
Panama siti (Casco Viejo) – čuvena radnja sa panamskim šeširima – prave se ručno, od pletenih, fleksibilnih i izdržljivih listova palme tokilje (Carludovica palmata), kuvaju se, suše, a ponekad i izbeljuju kako bi se dobila svetla, lagana i prozračna slama © Ivana Dukčević
Panama siti (Casco Viejo) – panamski šešir i lenjivci, neki od simbola Paname © Ivana Dukčević
Panama siti (Casco Viejo) – majica sa panamskom zastavom © Ivana Dukčević
Panama siti (Casco Viejo) – lenjivci u suvenirskoj ponudi © Ivana Dukčević
Panama siti (Casco Viejo) – policijska stanica na obodu starog grada i policajac, moj imenjak Huan (Juan) – neki delovi staorg grada sa ulicama gde je većina zgrada oronula i gde žive siromašni stanovnici prestonice, nisu uvek bezbedni za šetnju
Panama siti – izbeglice iz Venecuele – fotografija je snimljena nekoliko dana nakon otmice venecuelanskog predsednika Madura u januaru 2026, od strane vojske SAD-a. Neki Panamci tvrde da jedan deo venecuelanskih izbeglica koje su u Panami već dugo, ne čine ništa kako bi poboljšale svoj život u izbeglištvu već im je lakše da prose. © Ivana Dukčević
Panama siti – delovi grada gde živi srednja i niža srednja klasa © Ivana Dukčević