Nacionalni park
Vulkan Arenal
Uprkos problemima, Kostarika, država rajskih plaža, brojnih vulkana, i bujnih prašuma, čiji stanovnici žive ležernim i optimističnim životnim stilom, omiljeno je mesto za ljubitelje prirode, avanturiste i raj za fotografe koji žele da snime floru i faunu ove zemlje. Putujući iz prestonice magistralom u smeru ka tri sata vožnje udaljenom vulkanu Arenal, imali smo priliku da upoznamo onaj lepši deo Kostarike zbog kojeg joj mnogi dolaze u posetu. Nalik ogromnoj, valovitoj zelenoj bašti koja se prostire kilometrima, država koja je površinom skoro dva puta manja od Srbije prepuna je džungli, brdovitih zelenih livada na kojim, kao u Švajcarskoj, pasu krave, i magistrala koje krivudaju uzbrdo i nizbrdo uzvišica, ponekad prelazeći stare gvozdene mostove preko lokalnih rečica. Pejzaži Kostarike obiluju rančevima sa prizemnim kućama, tremom i prirodnim ogradama koje čini raznobojno tropsko cveće i drveće. S magistrale, unutar imanja vide se farmeri u radničkim pantalonama i sa rančerskim šeširima na glavi, dok putem često prođe kolona biciklista u punoj opremi, trenirajući sport koji je ovde veoma zastupljen, kao i u Kolumbiji.
Tekst i fotografije deo su knjige u pripremi, i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, i fotografija, bez dozvole autora.
Vulkan Arenal
Kostarikanski pejzaži obiluju čudesnim oblacima koji se stvaraju iz sličnih razloga kao i jaki vetrovi. Malena Kostarika nalazi se između Tihog i Atlantskog okeana, dva moćna vodena tela koja utiču na klimu, gde prosečna širina između obala iznosi oko 150 kilometara. Iz ovog razloga, zbog viših nadmorskih visina i niskih temperatura koje kondenzuju vlagu iz toplih, vlažnih pasata sa Kariba, oblaci koji plove ovom zemljom spuštaju se na šume gde često ostaju i danima. Iz daleka, po inače vedrom vremenu, ovaj fenomen izgleda kao da je na deo pejzaža legao beli oblak, i ne pomera se. © Ivana Dukčević
Lokalni muzički festival, reklamira se na lenjivcem koji svira gitaru © Ivana Dukčević
Putujući kroz nedođiju kostarikanskih pejzaža, u malim mestima videli smo ponekad neugledne, veoma jednostavne drvene, metalne i betonske crkve bez spoljne dekoracije, čiji su natpisi sugerisali pripadnost različitim hrišćanskim verskim sektama, najčešće Jehovinim svedocima. © Ivana Dukčević
Najčarobniji utisak prilikom putovanja lenjim, kostarikanskim pejzažima, ostavili su čudesni oblaci, koji se stvaraju iz sličnih razloga kao i jaki vetrovi. Malena Kostarika nalazi se između Tihog i Atlantskog okeana, dva moćna vodena tela koja utiču na klimu, gde prosečna širina između obala iznosi oko 150 kilometara. Iz ovog razloga, zbog viših nadmorskih visina i niskih temperatura koje kondenzuju vlagu iz toplih, vlažnih pasata sa Kariba, oblaci koji plove ovom zemljom spuštaju se na šume gde često ostaju i danima. Iz daleka, po inače vedrom vremenu, ovaj fenomen izgleda kao da je na deo pejzaža legao beli oblak, i ne pomera se. Dok smo magistralom vozili ka vulkanu Arenal, po sunčanom danu i spoljnih 25 stepeni, odjednom smo se našli unutar oblaka sa prizorima kao u vreme zimske magle, kada su vetrobransko staklo automobila pokvasile majušne kapi kiše, nalik rosi. © Ivana Dukčević
Plantaže kafe © Ivana Dukčević
Tradicionalna, raznobojna, ručno oslikana kostarikanska kolica – carreta, koja su se u XIX veku koristila za prevoz kafe od plantaža do obale © Ivana Dukčević
Pored polja juke i šećerne trske pristigli smo u La Fortunu, u podnožje vulkana Arenal © Ivana Dukčević
La Fortuna – turističko mesto u podnožju vulkana Arenal, sa suvenirnicama, kafeterijama, restoranima, i malim hotelima © Ivana Dukčević
U malom hotelu, u mestu La Fortuna, u podnožju vulkana Arenal © Ivana Dukčević
U kasnim popodnevnim satima, sve do devet sati uveče u La Fortuni uživali smo u prirodnim termalnim izvorima jednog od banjskih centara „Paradise Hot Springs“ u podnožju vulkana, unutar kompleksa bazena različitih temperatura. Banjski centri La Fortune ponekad u svom sastavu imaju i hotel, te je za goste hotela kupanje u termalnoj vodi besplatno.
© Ivana Dukčević
Koati na putu! Koati (coati) je životinja iz porodice rakuna koja živi u Centralnoj Americi. U blizini turističkih centara najčešće se ne boji ljudi, često kopajući po kantama za otpatke ne bi li pronašao nešto za jelo © Ivana Dukčević
Oblak iznad vulkana Arenal, izgleda kao da je dim od erupcije © Ivana Dukčević
Sve do 1968. godine, vulkan Arenal je smatran za neaktivni vulkan, jer tokom skoro 500 godina nije pokazivao znake bilo kakve aktivnosti (poslednja erupcija dogodila se 1525. godine). A onda se 29. jula 1968. odjednom sve promenilo. Između 1968. godine kada se desila prva erupcija, i decembra 2010. godine kada je vulkan zaustavio svoju aktivnost, tokom pune 42 godine piroklastični materijal, pepeo i dim, izbijali su iz grotla gotovo svakodnevno, a lava koja je tekla niz obronke, potpuno je uništila vegetaciju kilometrima u krug. Onako kako se 1968. godine neobjašnjivo probudio, nakon zemljotresa 2010. godine vulkan Arenal odjednom je prestao sa svakom aktivnošću. © Ivana Dukčević
U žbunju prepunom ljubičastih cvetova ugledala sam i fotografisala riđorepog kolibrija (rufous-tailed hummingbird, lat. Amazilia tzacatl) © Ivana Dukčević
Zbog niskog nivoa sumpora, u roku od samo desetak godina nakon poslednje erupcije, gusta džungla koja je postojala do 1968. godine u potpunosti se obnovila, i život se vratio. © Ivana Dukčević
Preskakajući deblo drveta koje je palo i preprečilo zemljani put, na njemu smo ugledali veliku kolonu mrava krojača (lat. Ata / Acromyrmex) sa parčićima listova na leđima koje su sami isekli na odgovarajuće veličine. © Ivana Dukčević
Veliki šareni pauk © Ivana Dukčević
Vulkansko kamenje i mali kamenčići u „polju lave“, koje smo na usponu videli svuda uz put, značajno su teži od uobičajenih, jer su sastavljeni iz bazaltnog andezita bogatog teškim mineralima (gvožđe i magnezijum) i imaju nisku poroznost. © Ivana Dukčević
Orhideje koje rastu svuda, pa i u džungli, kao naše ljubičice © Ivana Dukčević
Kako se oglašavaju centralnoamerički zrikavci © Ivana Dukčević
Stanovnici prašume: majmuni, leptiri, i zanimljiva žutorepa montezuma (Montezuma oropendolas) © Ivana Dukčević
Vulkan Arenal © Ivana Dukčević
Plantaže kafe u podnožju vulkana © Ivana Dukčević
Veštačko jezero Arenal, najveće je jezero u zemlji © Ivana Dukčević
Vulkan Arenal © Ivana Dukčević
Na vrh naslona stolice malene kafeterije na platou u podnožju vulkana, sletela je belogrla, svetloplava ptica sa kitnjastom ćubom iz roda svraki-sojki (White-throated magpie-jay, lat. Cyanocorax formosus), koja živi na području između Meksika i Kostarike, i poznata je kao bučna i veoma društvena. Zatim je odletela na granu obližnjeg drveta. © Ivana Dukčević
Zatim smo se odvezli u podnožje obližnjeg, uspavanog vulkana Sero Ćato gde izvire reka Fortuna, koja u gornjem toku pravi jedan od najpoznatijih i najveličanstvenijih vodopada u Kostariki, i spustili se podnožja do kojeg vodi staza i 700 stepenika. © Ivana Dukčević
Na obodu La Fortune, odlučili smo da odemo na dvosatnu turu jednim delom prašume, u potrazi za divljim životinjama koje žive u tropskoj džungli. Ovaj deo prašume pripada privatnom posedu, i deo je nekadašnje stočne farme, ali su njegovi vlasnici – kao i mnogi drugi u Kostariki, shvatili da zbog raznovrsnog životinjskog sveta na teritoriji koju poseduju, mogu da ostvare dodatnu zaradu vodeći turiste u obilazak. © Ivana Dukčević
Na ovom mestu prvi put sam u prirodi videla lenjivce, velike i neobične životinje koje žive na jugu Centralne i na severu Južne Amerike. Prvi kojeg sam ugledala, upravo je silazio s drveta u delu bez velike i guste krošnje, te se, iako je bio prilično visoko, veoma dobro video. Još jedan lenjivac bio je skriven visoko u gustoj krošnji drveta, te je jedan njegov deo tela koji se nazirao, najviše bio nalik smeđoj masi između lišća i granja. Postoji nekoliko vrsta lenjivaca, ali osnovne dve grupe čine dvoprsti i troprsti. Vizuelno, najlakše ih je razlikovati po licu, jer troprsti imaju izraz lica kao da se smeju, dok dvoprsti imaju veću njušku nalik prasićima ili medvedima, svetlosmeđe boje. Verovatno zbog oblika i krzna, lenjivac mnogima izgleda kao vrsta medveda, te i iz ovog razloga, na španskom lenjivac nosi naziv „perezoso“, što znači „lenji medved“. Ipak, lenjivac nema nikakve veze sa medvedima, i vrsta je placentnog sisara koji je najsličniji mravojedu i oklopniku. Živi u tropskim šumama visoke vlažnosti, na najvišim krošnjama drveća, zbog čega ga je izuzetno teško primetiti. Drveće u ovom delu sveta izuzetno je visoko (20 – 50 m), i uz gustinu granja i krošnji, pomaže lenjivcu da se sakrije od predatora. Dodatno, tokom dana ove životinje se veoma retko pomeraju, i sate provedu viseći na drveću, spavajući. Lenjivci su dobili naziv zbog svog izuzetno usporenog metabolizma. © Ivana Dukčević
Jednom nedeljno, lenjivci silaze s drveta da obave veliku nuždu, kada moljci koji žive u njihovom krznu skoče na izmet kako bi položili jaja. Iz larvi se rađaju novi moljci koji zatim ponovo skoče na lenjivce, u čijem krznu žive. © Ivana Dukčević
Na kraju posete džungli, naš domaćin pokazao nam je tri kandže troprstog lenjivca s njihovog imanja, koje su sačuvali nakon što ga je na žalost, napao, usmrtio i pojeo ocelot. © Ivana Dukčević
U džungli smo videli i „žabu u farmerkama“ – narandžasto-crvenu jagodastu otrovnu žabu (Lat. Oophaga pumilio), čije su sve četiri noge u boji ispranog, svetlo-plavog teksasa, zbog čega je i dobila ovaj šaljiv naziv. Ova žaba živi jedino u Kostariki, u najistočnijim delovima Nikaragve i na severozapadu Paname. © Ivana Dukčević
Otrovne žabe, veličine su malog nokta na ruci © Ivana Dukčević
Termitnjak i termiti © Ivana Dukčević
Gušter i veliki agresivni mravi, čiji ujed može da izazove bol u trajanju od 24 časa, i srčani udar © Ivana Dukčević
