MEDELJIN

grad Fernanda Botera i Pabla Eskobara

 

 

 

Medeljin se nalazi u centru Kolumbije na nadmorskoj visini od oko 1500 metara. Od Međunarodnog aerodroma Hoze Marija Kordova (José María Córdova International Airport) na planinskoj visoravni na koju smo sleteli, do vrha litice u čijem se podnožju smestio grad, stigli smo kroz 8,2 kilometara dug tunel, danas najkraći put kojim iz vazdušne luke može da se dođe u grad. Po izlasku iz tunela, s vrhova Anda odakle magistrala kreće da vijuga nizbrdo do podnožja, iz daljine Medeljin izgleda kao naselje sa bezbrojnim soliterskim kvartovima na obronku šumovitih planina, smešten u uzanoj dolini veoma strmog kanjona, u čijem podnožju teče rečica Medeljin. Visinska razlika između korita reke u podnožju i vrhova Anda iznosi skoro 600 metara, te je osim najužeg centra Medeljina smeštenog u tesnacu, ostatak grada podignut na strmini. Sa tri puta manjim brojem stanovnika od onog u prestonici, Medeljin važi za najživlji i najpoželjniji grad za život u Kolumbiji, i jedini je u zemlji koji ima metro.

 

 

 

José María Córdova International Airport – iz aviona, na pisti se vidi avion i sedište nacionalne kolumbijske aviokompanije Avijanke (Avianca), inače druge najstarije i još uvek postojeće komercijalne aviokompanije na svetu, posle holandskog KLM-a. © Ivana Dukčević

 

 

 

 

8,2 kilometara dug tunel, danas je najkraći put od aerodroma do grada © Ivana Dukčević

 

 

Tekst i fotografije, zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija, bez dozvole autora.

 

 

Po izlasku iz tunela, s vrhova Anda vidi se Medeljin u daljini, na obroncima i duboko u klancu © Ivana Dukčević

 

 

 

Zanimljivi saobraćajni znaci © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Zeleni grad Medeljin na obronku Anda, gde podnožjem klanca protiče istoimena rečica Medeljin © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Centralni deo grada, blizu Trga Botera © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Centralni gradski Trg Botera (Botero Plaza), okružuju Muzej Antiokije (regija čiji je Medeljin glavni grad), i zdanje Rafael Uribe Uribe Palace of Culture. Na platou se nalazi 23 skulptura najčuvenijeg kolumbijskog umetnika Fernanda Botera koji je rodom iz Medeljina, i čiji muzej smo posetili u Bogoti. © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Medeljin je jedini grad u Kolumbiji koji ima metro. Zbog enormne količine padavina koje se tokom kišnog perioda s vrhova Anda slivaju u centar grada u podnožju, i podzemnih voda, metro Medeljina u potpunosti je nadzeman i zajedno sa uspinjačama koje, kao i metro, voze ispresecanim rutama visoko iznad ulica grada, pomalo podseća na futurističke filmove sa letećim prevoznim sredstvima. Početkom XXI veka, do udaljenih prigradskih naselja Medeljina na brdu, krenule se da saobraćaju uspinjače koje su postale deo gradskog prevoza. Ove uspinjače, skratile su vreme koje je stanovnicima favele bilo potrebno da sa padina stignu do centra grada na posao, sa preko sat vremena na samo petnaest minuta, što je značajno uticalo na njihovu reintegraciju u ostatak grada. Navodno je tadašnji gradonačelnik Medeljina boravio u Evropi na skijanju i u Švajcarskoj video uspinjače, te je odlučio da ovu vrstu prevoza primeni i u ovom gradu u procepu Anda, čija je konfiguracija terena nalik onoj na ski stazama. © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Pueblito Paisa – nalazi se na vrhu brda Nutibara, i predstavlja mini repliku sela sa tipičnim kućama regije Antiokije. U jednom delu nalaze se restorani sa domaćom kuhinjom, veoma popularni među lokalnim stanovništvom, a na pultovima unutar kuća mogu da se kupe različite kafe, đusevi, sladoled, šejkovi, i kokteli. Najpoznatiji šejk Kolumbije je preukusna Limonada de Coco (kokosova limunada). Između kuća ponekad pevaju i sviraju ulični svirači. © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Najčuvenija favela Medeljina, nekada poprište sukoba paramilitarnih formacija i pre toga – sedište Eskobarovog narko kartela, o kojoj čitajte u posebnom postu ▶️ Comuna 13 © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nešto manje od kilometra uzbrdo od hotela gde smo u Medeljinu odseli, pored elitnih kompleksa apartmanskih naselja sa luksuznim voznim parkom, i tržnih centara okruženih šumom i bujnim rastinjem, pešice smo krenuli ka zvaničnom Muzeju Pabla Eskobara u Kolumbiji. Muzej je u vlasništvu rođenog brata Pabla Eskobara, Roberta, nekadašnjeg glavnog računovođe kartela koji je u zatvoru proveo deset godina. Od kada je 2006. godine pušten, otvaranjem muzeja i vođenjem tura zdušno se trudi da promeni kriminogenu sliku Eskobarovih i predstavi ih kao nevine žrtve sistema. I drugi članovi nekadašnje bande, rado pristaju da se sreću sa onima koji žele da razgovaraju sa njima i prikažu njihovu stranu priče, u pokušaju da preokrenu sliku o stravičnim dešavanjima koje je zemlja proživela za vreme vladavine Medeljinskog narko klana. Kolumbijci na ove aktivnosti ne gledaju sa naklonošću, i ture u vezi života narko bosa nisu deo klasične turističke ponude. © Ivana Dukčević

 

 

 

Osim muzeja, krova na kojem je upucan, i porodične grobnice gde je sahranjen, tura u koju lokalci vode turiste podrazumeva i obilazak bivšeg zatvora Pabla Eskobara u Medeljinu, poznatog kao Katedrala (La Catedral), za koji neinformisani posetioci najčešće ne znaju da je 90% onog što vide u stvari kompletno dozidano nepune tri decenije nakon Eskobarove smrti, 2007. godine. Nakon ubistva Eskobara, kompleks njegovog nekadašnjeg luksuznog zatvora u kojem je boravio i zatim pobegao, godinama je bio sistematski demontiran od strane posetilaca koji su rušili zidove u potrazi za skrivenim novcem, krali građevinski materijal i uzimali suvenire, te su danas jedini originalni delovi prvobitne zgrade, samo njeni temelji. Deo nekadašnjeg kompleksa pretvoren je u benediktinski manastir sa kapelom, bibliotekom, kafeterijom i pansionom za hodočasnike. Monasi su odlučili da trošne ruševine poprave i ponovo podignu zidove nekadašnjeg zatvora, pretvorivši ga u mesto koje danas posećuju turisti. Pored manastira otvoren je i dom za stare, a na samom imanju podignut je spomenik posvećen žrtvama Medeljinskog kartela.

 

 

 

 

 

 

 

U Medeljinu smo odseli na strmoj padini u modernijem delu grada El Poblado, u okruženju novih zdanja zanimljive arhitekture, hotela, stambenih četvrti, i tržnih centara, u pešačkoj zoni sa restoranima i barovima koja nosi naziv Provenza Medellin. U zelenilu duž ulice, videli smo tropske biljke koje kod nas gajimo u saksijama, dok u Kolumbiji rastu samostalno, pored puta. © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

U delu grada El Poblado, pešačka zona sa velikim brojem restorana i barova koja nosi naziv Provenza Medellin važi za najživlji, i najbezbedniji i tokom noćnih sati. © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

U društvu veselih Kolumbijaca i benda kolumbijskih marijačija sa pevačicom, u Provenzi Medeljin dočekali smo Novu godinu © Ivana Dukčević