MEDELJIN
Comuna 13
U Medeljinu, u čuvenoj Komuni 13 (La Comuna 13), latinoameričkoj faveli poznatoj po siromaštvu i kriminalu nastaloj 1970-tih, koju su naselile izbeglice od lokalnih gerilskih sukoba u regiji Antiokiji, dvadesetsedmogodišnji Pablo Eskobar je 1976. osnovao Medeljinski narko kartel. U vreme najvećeg uspona tokom 1980-tih, mlađani Eksobar je iz Kolumbije u SAD dopremao između 70 i 80 tona kokaina mesečno, usput vodeći konstantnu borbu protiv rivalskih narko kartela, kao na primer onog iz Kalija (Cali), uz brutalna ubistva nepoželjnih sudija, nepotkupljivih političara i pripadnika policije, paravojnih formacija ELN i FARC (Ejército de Liberación Nacional – Narodna oslobodilačka vojska i Fuerzas Armadas Revolucionarias de Colombia – Revolucionarne oružane snage Kolumbije, koje su 1985. osnovale političku partiju Patriotska unija, UP – Unión Patriótica), sa kojima je kasnije sarađivao. I nakon smrti Eskobara, Kolumbija je ostala u nemilosti paravojnih grupa sve do 2006. godine, kada su nakon nekoliko u nizu akcija specijalnih snaga vojske, stvari najzad krenule da se menjaju, na bolje. Te godine, Komuna 13, jedna od šesnaest medeljinskih opština (gradske opštine u Kolumbiji se nazivaju komunama i obeležene su brojevima – u gradu Medeljinu ima ih ukupno 16) na obronku brda, oslobođena je kriminala i danas je najveća gradska turistička atrakcija. Na scenu su zatim stupili umetnici koji su krenuli da crtaju grafite, od kojih gotovo svaki ima svoju priču vezanu za zlo doba ovog kraja.
Tekst i fotografije, zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija, bez dozvole autora.
Po okončanju sukoba paramilitarnih grupa 2006. godine, u podnožju Komune 13 podignuta je nova metro stanica koja je favelu povezala sa centrom, dok je na izuzetno velikoj strmini na kojoj se ovo divlje naselje nalazi, 2011. napravljen niz spoljnih, pokretnih stepenica nalik onim u podzemnim prolazima, koje lokalno stanovništvo i turiste prevoze skoro do samog vrha brda. Nekoliko godina kasnije, do udaljenih prigradskih naselja na brdu podignute su i uspinjače, koje su postale deo gradskog prevoza. © Ivana Dukčević
Suveniri, ulična hrana i piće u Komuni 13 (pivo sa kanabisom) © Ivana Dukčević
Za vreme boravka u Medeljinu, pešice, a zatim pokretnim stepenicama koje vode do vrha, zajedno sa mnogobrojnim posetiocima, uz bučne zvuke repa i brejk densa, lokalne ulične plesače i pogled na jednu veliku, bezmalo kičerajsku statuu Hrista u boji ispred koje se turisti slikaju, obišli smo ovu favelu sa sklepanim kućama od cigle i limenim krovovima, koja je danas simbol korenite socijalne transformacije grada, i jedno od mesta koje dnevno poseti na hiljade turista. Iako je broj stanovnika i posetilaca ove favele toliki da je gužva neizbežna, prolazeći uzanim sokacima nismo doživeli nijednu neprijatnost u smislu krađe ličnih stvari iz rančeva koji su nam sve vreme bili na leđima. Bezbednost u ovom gradu može da se uporedi sa onom koju možete da očekujete u nekoj od velikih evropskih prestonica kao što je Pariz, gde postoje predgrađa i delovi metropole kuda jednostavno ne treba ići, naročito tokom noćnih sati.
Komuna 13, jedna je od favela Medeljina i nalazi se na obronku Anda. Iz najviših delova favele, vide se soliteri u još višim delovima, i oni u centralnom delu grada. © Ivana Dukčević
Grafiti, natpisi, i ostavština Pabla Eskobara, vidljivi su u Komuni 13