EL DORADO

Jezero Guatavita

 

 

 

Kolumbija je zemlja izuzetno bogata mineralnim bogatstvima. Osim smaragda, država poseduje i značajne rezerve nafte, a kolumbijski rudnici su prepuni platine, nikla, srebra i zlata. S tim u vezi, i čuvena priča o mitskom El Doradu potiče iz Kolumbije, i u poseti ovoj zemlji, odlučili smo da “mesto zlata” i posetimo. Kao u svakoj legendi, i ova o El Doradu sadrži delove koji su istorijski tačni. Kada su španski konkistadori početkom XVI veka krenuli u osvanjanje Južne Amerike, od starosedelaca su čuli priče o plemenu visoko u Andima današnje Kolumbije, i poglavici čija je vladavina započela svečanošću na jezeru Guatavita. Priče o ceremoniji ustoličenja se razlikuju, ali se slažu u tome da je novi vladar na dan postavljenja bio prekriven zlatnom prašinom, da je jezerom zaplovio splavom sa nekoliko sveštenika, i da je tokom obreda zlato bivalo bačeno u jezero kako bi umilostivilo boginju Bačua, koja je živela ispod površine vode. Iz ovog razloga, Španci su poglavicu posutog zlatom prozvali “El Dorado”, što na španskom znači „onaj koji je pozlaćen“.

 

 

Na vrhu vulkanskog kratera iznad jezera Guatavita, koji se tradicionalno smatra za čuveni El Dorado

 

 

Tekst i fotografije, zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija, bez dozvole autora.

 

 

 

 

 

Put od Bogote do jezera Guatavita – zone zaštite divljih životinja (fauna silvestre), i traka gde magistralom prolaze biciklisti – biciklizam je durgi najpopularniji sport Kolumbije © Ivana Dukčević

 

 

Međugradski autobusi u Kolumbiji „Esmeralda“, na španskom – smaragd © Ivana Dukčević

 

 

Polja krompira u Andima, gde raste nekoliko stotina različitih vrsta © Ivana Dukčević

 

 

 

Osvajači su u ovom delu južne Amerike među starosedeocima pronašli velike količine zlata, i poverovali da negde u unutrašnjosti mora da postoji mesto velikog bogatstva. Godine 1545. severno od Bogote uspeli su da u ugašenom vulkanu pronađu jezero Guatavita iz priče, i pokušali da ga isuše. Po naredbi osvajača, oko tri stotine lokalaca prokopavalo je jedan deo oboda kratera kako bi stiglo do same ivice jezera, i zatim su tri meseca iz jezera u posudama vadili vodu. Spustivši nivo vode do određene mere, duž ivice jezera pronašli su na stotine komada zlata. Nakon Španaca, na istu ideju došli su potonji Englezi, a zatim i Nemci, napravivši tunel u padini kratera, koji se na žalost obrušio i ubio 60 ljudi. Iako su navodno došli u posed oko 40 tona zlata, ostatak basnoslovnog blaga u dubinama jezera ipak je ostao van njihovog domašaja, i procenjuje se da na dnu jezera navodno leži još oko 60 tona zlata.

 

 

 

 

 

 

Šetnja do jezera Guatavita – mapa i rekonstrukcija kuće naroda Muiska © Ivana Dukčević

 

 

Do vrha kratera ugašenog vulkana s jezerom, krenuli smo stazom koja je vodila kroz šumarak sa raznolikim, otrovnim i lekovitim biljem i žbunjem, gde smo videli biljku gavez (lat. Symphytum officinale) koju u Kolumbiji nazivaju Suelda con Suelda, i koja se koristi kod zarastanja kostiju; žbun koji nazivaju “ubica svekrve”; biljku latinskog naziva Fuchsia boliviana koja leči urinarnu infekciju i navodno rak prostate; i žbun koji, ukoliko ste mu dovoljno dugo veoma blizu, može da proizvede osećaj pijanstva, dok su njegovi lišće, cvet i plod izuzetno otrovni.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Uspon ka jezeru Guatavita – flora Anda oko 60 km severno od Bogote © Ivana Dukčević

 

 

 

Ubrzo, putić se pretvorio u dugačko kameno stepenište koje je vodilo ka vrhu kratera. Kao u Andima Perua, i ovde je uspon na nadmorsku visinu od 3100 metara i uz nedostatak kiseonika u vazduhu, učinio svoje. Ipak, pogled s vrha najvišeg od nekoliko vidikovaca na obodu jezera, na tamno smaragdno-zelenu boju vode i džunglu koja okružuje krater vulkana, stvorila je prilično jasnu sliku o tome kako je mesto u kojem leži zlato, nekada izgledalo španskim konkistadorima.

 

 

 

 

 

Jezero Guatavita © Ivana Dukčević

 

 

 

Kompozicija od čistog zlata, sa poglavicom na splavu i sveštenicima, najvredniji je originalni predmet Muzeja zlata u Bogoti, i kao dokaz da je priča o El Doradu verovatno istinita, zajedno sa još nekoliko predmeta nalazi se u prostoriji pod posebnim režimom zaštite. © Ivana Dukčević

 

 

 

Pejzaži Anda severno od Bogote © Ivana Dukčević