Regija Antiokija

.

Živopisni Guatape i stena El Penjon

 

 

 

 

Na putu iz Medeljina ka oko sat i po vožnje udaljenoj, veličanstvenoj 220 metara visokoj prirodnoj granitnoj steni El Penjon, jednoj od nekoliko na svetu na koju je moguće popeti se, prošli smo kroz valovite zelene predele kolumbijske regije Antiokije sa kaskadno poređanim plantažama voća i povrća. Na magistrali, ali i na autoputu iz Bogote, u zaustavnoj traci videli smo veliki broj biciklista u punoj opremi i sa kacigama, i saznali da je osim fudbala, biciklizam najpopularniji sport u Kolumbiji. Kada smo se drumom približili jezeru Guatape, ispred sebe smo u daljini ugledali šezdeset pet miliona godina staru stenu koja je nekim čudom izbegla vremenske neprilike i odolela eroziji, i koja neodoljivo podseća na mnogo poznatiju “Glavu šećera” u Rio de Žaneiru.

 

 

 

 

 

 

 

 

Valovita, zelena brda regije Antiokije, na prosečnoj nadmorskoj visini od 1500 do 2000 metara, sa poljima i voćnjacima © Ivana Dukčević

 

 

 

Tekst i fotografije, zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija, bez dozvole autora.

 

 

 

Usputne suvenirnice, gde mogu da se kupe i kolumbijski šeširi od specifične trske, u bojama kolumbijske zastave

 

 

 

 

 

 

 

1970-tih, prvobitni gradić El Penjol pretila je da potopi izgradnja brane i stvaranje veštačkog jezera, te je pre potapanja premešten na lokaciju nekoliko kilometara od mesta gde se nalazio. © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

Jezero Guatape i stena El Penjon © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

Vašarište u podnožju stene – restorani, kafei, muzej Eskobara (koji je na jezeru imao ogroman kompleks sa letnjikovcem – priča i slike slede), ali i karamelizovani kokos za poneti… © Ivana Dukčević

 

 

Nadmorska visina brda na kojem se čudesna stena El Panjon nalazi je oko 1900 metara, a sam vrh dostiže 2137 metara. Iz podnožja, do vrha stene koju je trebalo osvojiti vodi 675 stepenika, i još 32 do najvišeg dela vidikovca gde se nalaze kafeterija, prodavnice i suvenirnice, i pruža se veličanstven pogled u krug na prelepo, zeleno veštačko jezero Guatape, bujnu prirodu regije Antiokije, i živopisna ostrvca.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Uspon na vrh stene El Penjon – 675 stepenika, i pogled na prelepo veštačko jezero Guatape, koje je nastalo izgradnjom brane 1970-tih © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Limonada de Coco – kokosova limunada, kolumbijski nacionalni bezalkoholni šejk, kao iz raja izašao © Ivana Dukčević

 

 

U podnožju stene moguće je iznajmiti helikopter, i tokom leta videti stenu i jezero iz vazduha © Ivana Dukčević

 

 

 

Silaskom sa stene, krenuli smo u vožnju zelenim jezerom Guatape, koje do pre pola veka nije postojalo. Jezero je nastalo 1970-tih izgradnjom brane, koja je reke Nare, Guatape i San Lorenco pretvorila u veliku vodenu površinu od preko 2200 hektara. Namera da se podizanjem brane pokrije trećina ukupne potražnje za električnom energijom u Kolumbiji bila je uspešna, ali je poduhvat rezultirao potapanjem gradića El Penjol, koji je iseljen i u potpunosti ponovo podignut na drugom mestu, dok su najviša brda zelenih pejzaža postala ostrva. S drvenog doka u podnožju velike stene, u plovidbu jezerom kreću manje jahte, skuteri, gliseri i pontonski čamci, i veslaju se kajaci. Udobno zavaljeni na sedišta velikog, pontonskog motornog čamca nalik kožnoj garnituri, plovili smo jezerom Guatape i osim čuvene stene, iz čamca na obalama ostrvaca videli imanja imućnih stanovnika Antiokije koji su ovde podigli letnjikovce. Osim preduzetnika, najpoznatijeg golf igrača i fudbalera Kolumbije, poznatih pevača i TV lica, jedno imanje na jezeru podignuto 1980-tih, bilo je u posedu Pabla Eskobara, koji mu je dao naziv po imenu svoje ćerke, “La Manuela”. Omiljeni posed narkobosa gde je provodio vreme, sa bazenom, terenima za tenis i fudbal, heliodromom i pristaništem za hidro-avione, prilazom za motocikle, štalama za konje, glavnom i gostinskom kućom, i diskotekom, imalo je dvoslojne zidove, kako bi u njima mogli da se sakriju neverovatne količine novca i kokain.

 

 

 

 

 

 

 

Počev od 1980-tih, obale novonastalog jezera postale su popularne za sportove na vodi, i izgradnju luksuznih vikendica imućnih stanovnika regije Antiokije, najviše onih iz Medeljina. © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Osim poznatih TV zvezda i sportista, vilu na jezeru sa kompleksom zgrada na velikom imanju „La Manuela“ sazidao je i Pablo Eskobar. Na ovo imanje koje je naziv dobilo po njegovoj ćerki, dolazio je sa porodicom, pravio velike proslave i žurke, sve dok jedan deo imanja nije dignut u vazduh neposredno pre njegovog ubistva. Danas je turistička atrakcija. © Ivana Dukčević

 

 

 

Nakon vožnje čamcem, krenuli smo u obilazak obližnjeg gradića Guatape koji se nalazi na obali istoimenog jezera. Jedno od tipičnih malih mesta regije Antiokije koje broji tek pet hiljada stanovnika, karakteriše arhitektura sa kućama ofarbanim u jarke boje, i uz mnoštvo reljefnih ukrasa u donjem delu fasade koje nazivaju “zokalosima” (u Kolumbiji, termin zocalos koristi se za opis donjeg dela zida kuće). Dok su neke zgrade oslikane mitskim životinjama, druge pričaju istorijsku priču porodičnog nasleđa. Od prikaza ovaca, cveća, leptira, kolumbijskih šešira, portreta predaka, i geometrijskih šara, opisa života na farmi i običaja u selima starosedelačkog stanovništva, sve do ribarskih brodova i teretnih kamiona, oslikani, reljefni “zokalosi” mesta Guatape pružaju zanimljiv uvid u istoriju ove zajednice.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Živopisni gradić Guatape, sa šarenim fasadama i relejfnim „zokalosima“ na donjem obodu kuća © Ivana Dukčević

 

 

 

Na centralnom trgu ovog živopisnog mesta koji nosi naziv Zokalos, prisustvovali smo lokalnom običaju koji prethodi najluđoj, novogodišnjoj noći. Pored kostimirane, mesne procesije, u kojoj su učestvovali mali i veliki stanovnici ovog mesta, i u koju je nesumnjivo bio uložen veliki trud, stajali su Kolumbijci i turisti koji su na uličnim štandovima kupovali velike boce i međusobno se prskali penom, koja je pod pritiskom iz njih izlazila. U roku od desetak minuta, trg je postao beo kao da je pod snegom.

 

 

 

 

 

Mesto Guatape posetili smo 31. decembra, i prisustvovali lokalnom karnevalu povodom Nove godine © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

U ulici mesta Guatape koja vodi pored obale jezera, u restoranu smo ručali: riblju čorbu, pržene platana banane sa sosom, jelo Bandeja Paisa (kobasica, svinjetina, govedina, pečeno jaje, pasulj, pirinač, avokado, salata, arepa (hlepčići od kukuruznog brašna), piletinu sa platana bananom, salatom, gorkom pomorandžom, i pomfritom. © Ivana Dukčević

 

 

 

U samoposlugama Kolumbije, može da se kupi litar viskija u tetrapaku… © Ivana Dukčević

 

 

… i jogurt sa kokosom © Ivana Dukčević

 

 

 

 

U blizini Medeljina, 31. decembra 2025. na magistrali smo videli krpene lutke koje se prema tradiciji postavljaju na put i spaljuju tokom novogodišnje noći. Simbolizuju odlazak svega što je u staroj godini bilo loše, i dolazak nečeg novog. Fotografiju sam snimila iz automobila, 3 dana pre nego što je u susednoj Venecueli otet predsednik Maduro, čiji se lik vidi na krpenoj lutki (levo). Tokom njegove vladavine, mnogi Venecuelanci izbegli su iz zemlje u susednu Kolumbiju (njih ukupno oko 3 miliona), i očigledno su bili autori lutke „predvidevši“ šta će se tri dana kasnije desiti.© Ivana Dukčević