Posted on 26 okt 2025

/ off

GRČKA – Ostrvo Hios (Chios) – priča o mastici

Ostrvo Hios

.

Priča o mastici

Hios (Chios), čuveno ostrvo endemske vrste mastike, rodno mesto kompozitora Mikisa Teodorakisa – autora ”Grka Zorbe” i supruge Aristotela Onazisa, i gde je živeo antički pesnik Homer, peto je najveće grčko ostrvo. Na poziv i u organizaciji Grčke nacionalne turističke organizacije GNTO sa sedištem u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, i Turističke organizacije Hiosa, nekoliko dana provela sam na putovanju ostrvom koje sam oduvek želela da posetim. Kao ljubitelj putovanja na destinacije na koje se ređe ide, bez turističkih gužvi i beskrajnih redova ležaljki sa suncobranima, Hios u severnom delu Egejskog mora, oduvek je izgledao kao mesto koje bi mi se dopalo. Ostrvom koje se nalazi u neposrednoj blizini turskog kopna (gradića Češme), osim Grčke, tokom vekova vladali su Vizantinci, Đenovljani i Turci Osmanlije. Hios je najpoznatiji po tome što je jedino mesto na svetu gde raste specijalna sorta drveća mastike. Nalik arganu koji raste samo u Maroku, i hrastu plutnjaku čije sam najveće plantaže na svetu videla na jugu Portugala, ovo mediteransko drveće raste samo na jugu ostrva Hios i više nigde na svetu. Osim likera, od smole mastike prave se sladoled, kolači i bombone, i stavlja se u pecivo. Tokom putovanja Hiosom, uživali smo u najlepšim selima mastike, ostrvskim plažama, fantastičnoj hrani, i manastirima od kojih je Nea Moni deo Uneskove svetske baštine.

Post o čitavom ostrvu Hios (osim sela mastike – Matihohoria), pogledajte ▶️OVDE

Pejzaži južnog dela Hiosa i plantaže mastike © Ivana Dukčević

U senci mastike…

Pirgi (Pyrgi), jedno od najčuvenijih sela mastike (Mastihohoria), sa kućama ukrašenim crno-belim geometrijskim šarama

Prelepo, utvrđeno selo mastike, Mesta © Ivana Dukčević

Grad Hios, luka © Ivana Dukčević

Selo Kampos – voćnjaci citrusa i hioske žute mandarine, u okviru božanstvenih imanja koja su nekada pripadala imućnim đenovljanskim familijama, i koja su danas pretvorena u butik-hotele © Ivana Dukčević

Manastir Agios Minas © Ivana Dukčević

Vizantijski Manastir Nea Moni (UNESCO) sa sjajnim mozaicima i zlatnom pozadinom, kao u Aja Sofiji © Ivana Dukčević

Pogled sa terase sjajnog restorana „To Asteri“ u živopisnom selu Avgonima (Avgonyma), na vrhu brda © Ivana Dukčević

Plaža Mavra Volia na jugu Hiosa, od crnih oblutaka nastalih davnom erupcijom danas ugašenog vulkana Psaronas © Ivana Dukčević

O mastici…

Iako se drveće mastike (Pistacia lentiscus) može naći širom Mediterana, specifična sorta koja proizvodi jestivu smolu uspeva samo ovde zbog jedinstvene kombinacije vulkanskog zemljišta, suve mikroklime i generacija pažljivog kultivisanja. Obim proizvodnje mastike je mali i može da se vidi jedino na jugu Hiosa u čuvenim ”selima mastike”, na grčkom: Mastihohoria (Μαστιχοχώρια). Ovu regiju od 24 sela, sa procesom uzgoja i proizvodnje mastike, zaštitio je UNESCO. Zanimljivo je da jedno stablo mastike, godišnje može da iznedri samo oko 250 grama smole, zbog čega je cena 1 grama mastike, jednaka ceni 1 grama zlata.

Od XIII veka, mastika više nije bila obična poljoprivredna kultura, već je postala deo vizantijskog monopola, namirnica od velikog značaja zbog čega je bila izuzeta iz trgovinskih sporazuma. U “Zlatnoj buli” iz 1304. godine, opisano je na koji način je carstvo strogo kontrolisalo uzgoj ove smole, tretirajući je kao resurs sličan soli ili zlatu. U XIV veku, pod vladavinom Đenovljana, porodica Zakarija (Zaccaria) napravila je korak napred u uzgoju i raspodeli mastike – seljani su postali čuvari i korisnici plantaža sa pravima na delove žetve, čime je osigurana ravnoteža između carske moći i lokalnog upravljanja. Sela mastike, utvrđena su tokom perioda vladavine Vizantije i Đenovljana, radi zaštite žetve mastike od pljačkaša i pirata. Udruženje proizvođača smole mastike sa Hiosa (CGMGA), danas čine članovi 24 zadruge iz 24 sela mastike, koji upravljaju proizvodnjom mastike na Hiosu. Tokom obilaska ostrva, posetili smo destileriju mastike ”Psychis” u kojoj se pravi čuveni liker od mastike, i videli proces proizvodnje ovog jedinstvenog pića.

Ostrvo Hios – maslinasto drveće maslina ispred, i svetlo-zelene krošnje mastike u daljini © Ivana Dukčević

Ratluk od mastike © Ivana Dukčević

Selo Olimpi (Olympoi), jedno od 24 sela mastike (Mastihohoria) © Ivana Dukčević

Kolač od pomorandže (portokalopita) sa sladoledom od mastike © Ivana Dukčević

Ostrvo Hios © Ivana Dukčević

Bombone od mastike © Ivana Dukčević

Liker od mastike, sa bombonama od mastike © Ivana Dukčević

Kafa sa mastikom © Ivana Dukčević

Destilerija mastike „Psychis“ © Ivana Dukčević

**Muzej mastike (Chios Mastic Museum)**

U blizini sela Pirgi (Pyrgi), na vrhu brda, među stablima mastike podignut je Muzej mastike, u kojem je detaljno objašnjen istorijat mastike na ostrvu – kako se biljka sadi, kako se o njoj brine, i kada se smola mastike skuplja i prerađuje. Godine 2014, Unesko je tradicionalni uzgoj mastike na Hiosu uvrstio na listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva. U obrazloženju komisije Uneska, navodi se da uzgoj mastike na Hiosu zadovoljava pet kriterijuma: znanje povezano sa uzgojem i sakupljanjem mastike koje se prenosi sa generacije na generaciju; da predstavlja važnu komponentu ruralnog života stanovnika Hiosa, uz društvenu koheziju i solidarnost; da predstavlja ekološko znanje o korišćenju prirodnih resursa i njegov značaj za održivi razvoj; i da uključuje mere zaštite koje obuhvataju obrazovanje, i istraživanje povezano sa turističkim razvojem, u cilju ekonomske održivosti uzgoja mastike, ali i posvećenost vladinih institucija i privatnog sektora. Tokom posete muzeju, osim o uzgoju i o proizvodnji mastike, o narodnim pesmama koje su pratile uzgoj mastike, o narodnim nošnjama ovog dela Hiosa, i o proizvodima od mastike, ispred muzejskog zdanja ušli smo u „voćnjak“ mastike i videli kako izgleda drveće ove endemske mediteranske vrste, ali i ostatke na kori od poslednje „žetve“ jestive smole.

Muzej mastike © Ivana Dukčević

Listovi mastike iz voćnjaka pored Muzeja mastike © Ivana Dukčević

Muzej mastike © Ivana Dukčević

Drvo mastike © Ivana Dukčević

Grane drveta mastike, sa ostacima jestive smole koja je ostala nakon „berbe“ © Ivana Dukčević

Muzej mastike © Ivana Dukčević

Muzej mastike – mapa mesta gde se izvozila hioska mastika © Ivana Dukčević

Muzej mastike, stara ambalaža © Ivana Dukčević

Muzej mastike, nošnja iz jednog od sela mastike © Ivana Dukčević

Muzej mastike © Ivana Dukčević

Najčuvenija sela „Mastihohorije“ – Pirgi, Mesta i Olimpi

Selo Pirgi

Jedno od najživopisnijih sela mastike u brdima Hiosa je Pirgi (Pyrgi), čuveno po belim kućama koje su dekorisane crnim i sivkastim geometrijskim šarama u tehnici koju nazivaju “xysta”. Na fasadu kuće nanosi se sloj tankog, vulkanskog peska (u moru južno od obala Hiosa, nekada je bio aktivni vulkan Psaronas), a zatim sloj krečnog maltera. Dok je beli malter još svež, u njega se graviraju različite šare. Za graviranje šara, koriste se lenjiri, i drugi alati. Primena ove tehnike nalik italijanskoj tehnici “sgraffito”, na kućama Pirgija prvi put se pojavila za vreme vladavine Đenovljana. Najčuveniji stanovnik Pirgija – Đenovljanin Kristofor Kolumbo, u selu je živeo krajem XV veka, u vreme kada su Hiosom vladali Đenovljani (XIV – XVI vek). Priča se da je na ostrvo stigao u potrazi za posadom za svoj čuveni pomorski poduhvat (iskusni mornari Hiosa bili su poznati širom Mediterana). Iz veza sa lokalnim ženama, Kolumbo je navodno dobio nekoliko dece, a meštani tvrde da i danas na Hiosu postoje ljudi čije je prezime Kolumbus, i koji su potomci čuvenog moreplovca. Nekadašnja Kolumbova kuća nalazi se u centru mesta, a iznad kapije i danas stoji porodični grb. Prema jednoj neproverenoj teoriji koju zastupaju neki meštani Hiosa, Kolumbo je navodno bio poreklom Grk, vizantijski princ iz dinastije Paleologa.

Selo Pirgi, čije su kuće ukrašene crno-belim geometrijskim šarama © Ivana Dukčević

Sela: Mesta i Olimpi

Osim sela Pirgi (Pyrgi), na jugu Hiosa u čuvenim “selima mastike” posetili smo i sela Mesta i Olimpi (Olympoi). Za razliku od Pirgija, Mesta i Olimpi tipična su srednjovekovna, utvrđena sela, koja najviše podsećaju na stari grad Rodos. Zbijene, kamene kuće i mnogobrojni prolazi, nekada davno podignuti su radi odbrane od pirata i različitih osvajača (tusko kopno – turistički gradić Češme, nalazi se u neposrednoj blizini). S vrha kamene kule koja se obično nalazila u centru utvrđenog mesta, ali i sa nekoliko osmatračnica na zidinama, videla se obala ostrva u daljini, i na taj način stanovništvo se na vreme obaveštavalo o pristajanju nepoželjnog broda. Kamene kuće i prolaze Meste, krase bokori raznovrsnog cveća, a u centru, na trgu se nalazi najčuvenija crkva ostrva Hios – nova Crkva Arhanđela Mihajla i Gavrila, u ruskom stilu, u kojoj snimanje i fotografisanje na žalost nije dozvoljeno.

Utvrđeno selo Mesta, sa kamenim kućama i lavirintom prolaza © Ivana Dukčević

Selo Mesta, novija Crkva Arhanđela Mihajla i Gavrila, najčuvenija je crkva Hiosa, u ruskom stilu, za čije su podizanje zaslužni meštani koji su boravili u nekadašnjem Sovjetskom Savezu © Ivana Dukčević

Selo Mesta © Ivana Dukčević

Mesta, lokalni umetnik je oslikao nekoliko okvira prozora i vrata u selu © Ivana Dukčević

Selo Mesta © Ivana Dukčević

Selo Mesta, bunar koji su nekada davno meštani koristili za vreme opsada © Ivana Dukčević

Olimpi (Olympoi) , kula osmatračnica služila je da se na vreme, na obali ugleda gusarski brod i o tome obavesti selo © Ivana Dukčević

„Selo ruža“ Agios Georgios Sikoussis

Osim po mastici, Hios je poznat i po proizvodnji slatkiša – konzervisanog voća (slatko i marmelade), koji se prave prema tradicionalnom receptu. Osim voća, poslastice se na Hiosu često prave i od cveća. Jedan od najzanimljivijih slatkiša Hiosa je dezert od ruže sa mekanom, hrskavom i izuzetno ukusnom teksturom. Spravlja se od posebne sorte ruža – majske ruže (Rosa centifolia), čiji cvet je veći, koja ima više latica od uobičajenih ruža i veoma intenzivnu aromu. Selom Agios Georgios Sikusis, jednom od najzanimljivijih, srednjovekovnih sela mastike na Hiosu, u maju i početkom juna širi se slatki miris ruža sa cvetnih polja koja se nalaze nadomak ovog mesta. Gajenje ruža je jedna od tradicionalnih kultura sela, izuzev smokava – na grčkom „syka“, po kojima je selo dobilo naziv. Kako bi latice zadržale svežinu i aromu, proces sakupljanja odvija se u rano jutro. Nakon berbe, seljani najčešće sede ispred svojih kuća sa velikim tepsijama punim ruža, i satima odvajaju latice pevajući lokalne pesme. Ovo selo, ružinim laticama snabdeva i ostrvske poslastičarnice, a tegle slatka i džema od ruže mogu se pronaći u lokalnim radionicama, ali i prodavnicama prehrambenih proizvoda. Slatko se suži uz sladoled, jogurt (grčki jogurt nalik je turskom – u čvrstom obliku), ili kao namaz na hleb. Osim džema i slatkog, od latica se pravi ružina vodica (u kozmetičke svrhe), a latice se suše za čaj. Latice ruže bogate su vitaminom C i antioksidansima, utiču povoljno na rad creva, ublažavaju glavobolju i nesanicu. Osim cveta ruže, na Hiosu se u proleće bere i cvet limuna, koji se koristi u ishrani. U selu Agios Georgios Sikusis, posetili smo radionicu za izradu proizvoda od latica ruža „Ta Agiorgousika“ u kojoj smo probali odlično slatko od ruže, i videli proces sušenja latica.

Selo Agios Georgios Sikusis, arhitektonski i umetnički izuzetno zanimljiva Crkva Svetog Đorđa (Holy Church of Saint George Sykousis) © Ivana Dukčević

KAKO STIĆI

Iz luke grada Hiosa, trajekti polaze za Atinu (tj. Pirej, putuju 7,5 – 10,5 sati), Kavalu (putuju 10 – 15 sati), za ostrva Samos, Lezbos i Mikonos, kao i za gradić Češme na obližnjoj obali Turske. U određenim periodima tokom godine, brodovi polaze za ostrva Siros, Limnos, i nekoliko manjih ostrva Dodekaneza i Kiklada (Ikarija, Psara). Jednom nedeljno, trajekt polazi za Solun. Otprilike tri puta dnevno, avioni grčkih avioprevoznika Olympic Air i Aegean Airlines, povezuju Atinu i Hios (Aerodrom Homer – Chios National Airport Omiros). Let traje oko 40 minuta.

SMEŠTAJ

Tokom boravka na Hiosu, naš domaćin bio je predivni Hotel Grecian Castle koji se nalazi na glavnom prilazu gradu Hiosu, u blizini mora. Hotel je podignut kao replika starinskih kuća na ostrvu. Sobe su izuzetno prostrane i u njima se nalazi TV, sto, stolica, fotelja, i veliki orman sa vešalicama i peglom, dok kupatilo ima lavabo, tuš kabinu, veliko ogledalo, i fen. U studio-sobi u kojoj sam boravila, postoji mini kuhinja i frižider. Doručak je na bazi švedskog stola i veoma je raznovrsan.

Grčka ostrvo Hios Chios, Grčka ostrvo Hios Chios, Grčka ostrvo Hios Chios, Grčka ostrvo Hios Chios, Grčka ostrvo Hios Chios, Grčka ostrvo Hios Chios

Grčka ostrva