Posted on 06 apr 2025

/ off

KUBA (Cuba) – Havana, noćni život prestonice

HAVANA

.

Noćni život prestonice

Lutajući ulicama stare Havane, stigli smo do vremešnog bara “Bodegita del Medio”, u kojem je američki Nobelovac Ernest Hemingvej ispijao najčuveniji mohito (Mojito). U barovima i kafeterijama Havane, na stolovima često stoji po jedna flaša ruma, koji je po ličnom nahođenju moguće dosipati – po želji, u već kupljeno piće, i bez dodatne novčane nadoknade. Razlog ovome je što u državi u kojoj njeni građani trpe nestašice struje, benzina i vode, ruma – nacionalnog pića Kube ima u izobilju, i po cenama nižim od cene pijaće vode. Rum se pravi fermentacijom šećerne trske, i osim šećera, najpoznatiji je proizvod ove biljke. Za fermentaciju trske u 50 do 80 % alkohola, potrebno je samo dva do tri dana, zbog čega je rum veoma dugo bio omiljeno „instant“ alkoholno piće, naročito mornara koji su prevozeći dragoceni tovar iz Latinske Amerike često bili u dodiru sa njegovim tečnim, alkoholnim oblikom.

La Bodegita del Medio, bar u staroj Havani gde se pije najčuveniji mohito (Mojito), i gde lokalne žene odevene u tradicionalnu, šarenu odeću, čekaju turiste da se sa njima slikaju, i tako dodatno zarade. © Ivana Dukčević

La Bodegita del Medio, bar u staroj Havani gde je Nobelovac Hemingvej pio mohito © Ivana Dukčević

La Bodegita del Medio, na šanku je običaj da se ostavi potpis © Ivana Dukčević

Tekst i fotografije, zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija, bez dozvole autora.

Tokom XVII i XVIII veka, u španskim i portugalskim kolonijama Južne Amerike rasla je šećerna trska čija je cena bila ravna ceni zlata. Jedino mesto u Evropi gde je uspevala bila je tropsko ostrvo Madeira, te su ostrvljani – Portugalci koji su Madeiru 1419. otkrili i naselili, jedno vreme nazivani „kraljevima šećerne trske“. S Madeire, šećerna trska stizala je do svih delova zapadne Evrope, a umesto novca ponekad bila razmenjivana i za umetničke slike flamanskih slikara.

U centru stare Havane, nalazi se i omiljeni Hemingvejev restoran “Floridita”, u kojem je čuveni pisac bio redovan gost, gde je jeo jastoga i naručivao koktel daikiri (Daiquiri). Navodno je jednom uspeo da postigne rekord lokala, popije 16 duplih daikirija i ostane na nogama, te je u pijanstvu rešio da izazove bilo koga ko bi uspeo da ga u ovom poduhvatu pobedi, na duel u boksu.

Floridita, restoran u staroj Havani gde je Nobelovac Hemingvej pio koktel daikiri (Daiquiri) i jeo jastoga © Ivana Dukčević

Floridita, restoran u staroj Havani © Ivana Dukčević

Floridita, pinjakolada © Ivana Dukčević

Floridita, restoran u staroj Havani gde je Nobelovac Hemingvej pio koktel daikiri (Daiquiri) i jeo jastoga – na mestu za šankom gde je obično sedeo, danas se nalazi njegova statua © Ivana Dukčević

Jedan od nekada najčuvenijih kazina i obaveznih mesta za noćni provod u Havani, i danas je Hotel Nacional de Cuba. Istorijski hotel u kojem smo jedne večeri posmatrali kabare, sa učesnicima odevenim u prelepim kostimima nalik onim na karnevalu u Riju, otvoren je 1930. godine, na brdu Taganana nadomak obale mora, u četvrti Vedado. Iz unutrašnje bašte hotela u kojem su se sredinom XX veka okupljali američki mafijaši i filmske zvezde, i koji su posetili svi najvažniji ljudi na planeti, pružaju se fascinantni pogledi na okean, i na sam grad. Za dizajn hotela u eklektičnom stilu, kao i za novac potreban za izgradnju, zaslužni su Njujorčani. Hotelom koji je otvoren 30. decembra 1930, upravljali su menadžeri američkih hotela Plaza, Savoi-Plaza i Coplei Plaza, jer je u to vreme Kuba bila najposećenija turistička destinacija turista iz SAD-a. Godine 1933, nakon puča Fulhensija Batiste, hotel je postao rezidencija Samnera Velsa, specijalnog izaslanika američkog predsednika Frenklina D. Ruzvelta, koji je poslat da posreduje u krizi. Iste godine, 2. i 3. oktobra hotel je bio poprište krvave opsade koja će postati poznata kao Bitka kod hotela Nacional na Kubi, u kojoj su se sukobili oficiri kubanske vojske skriveni u hotelu, tokom svrgavanja Gerarda Maćada i dolaska generala Batiste na vlast. Preko četrdeset boraca je poginulo, i zdanju je naneta velika šteta, uključujući rupe od granata i metaka.

Hotel Nacional de Cuba – večernji kabare © Ivana Dukčević

Hotel Nacional de Cuba © Ivana Dukčević

U decembru 1946, hotel je bio domaćin ozloglašenog samita svih mafijaških bosova iz SAD-a i Evrope, koji su vodili američki gangsteri Mejer Lanski i čuveni Laki Lućano, koji se nadao da će na konferenciji biti prihvaćen kao novi mafijaški bos, a samitu su prisustvovali i Santo Trafikante mlađi, Frenk Kostelo, Albert Anastasija, Vito Đenoveze i mnogi drugi, kao i kriminalci iz Jevrejskog sindikata. Na sastanku koji je upriličen radi rešenja nesuglasica oko podele plena, upriličen je nastup Frenka Sinatre, koji je ovde došao na poziv nekoliko čikaških mafijaša. Ovaj događaj opisan je u filmu “Kum II”, Fransisa Forda Kopole. Kubanci su u to vreme osmislili izraz za bogataške, kockarske prevare: botella (nepotizam) i chivo (elita koja dobija platu za posao, na kojem ništa ne radi). Osim ukrašenog velikog ulaznog hola, u hotelu se nalazio bar, restoran, izložbeni prostor, noćni klub i luksuzni kazino, kojim su upravljali iz Las Vegasa.

Hotel Nacional de Cuba – večernji kabare © Ivana Dukčević

Hotel Nacional de Cuba – jedan od nekoliko plakata sa likovima poznatih ljudi sa Istoka i sa Zapada, koji su bili gosti hotela © Ivana Dukčević

Hotel Nacional de Cuba – neki od poznatih ljudi sa Istoka i sa Zapada, koji su bili gosti hotela (i bista Jurija Gagarina) © Ivana Dukčević

Hotel Nacional de Cuba – hol hotela © Ivana Dukčević

Hotel Nacional de Cuba – mohito © Ivana Dukčević

Nakon Kubanske revolucije u Havani su zatvorena kazina, a hotel je nacionalizovan u junu 1960. godine. Zbog smanjenja turizma nakon revolucije, hotel je dugo korišten za smeštaj gostujućih diplomata i stranih vladinih zvaničnika. Raspad SSSR-a 1991, primorao je Kubu, zabrinutu za devizne rezerve, da ponovo otvori hotel za turiste. Žan-Pol Sartr i njegova supruga, filozofkinja Simon de Bovoar, odseli su u hotelu 1960, neposredno nakon Kubanske revolucije, kada su intervjuisali Če Gevaru. Za skoro stotinu godina postojanja, Hotel Nacional ugostio je mnogo značajnih gostiju sa Zapada i sa Istoka, uključujući umetnike, glumce, sportiste, pisce, astronaute, naučnike i političare. kao što su Vinston Čerčil, vojvoda i vojvotkinja od Vindzora, Džimi Karter, Frenk Sinatra, Ava Gardner, Rita Hejvort, Miki Mentl, Džoni Vajsmiler (Tarzan), Džon Vejn, Marlen Ditrih, Gari Kuper, Marlon Brando, Ernest Hemingvej, Jurij Gagarin, Aleksandar Fleming, Mohamed Ahmadi Nedžad, i bezbrojne svetske poglavare. Gotovo da ne postoji poznata ličnost na svetu, koja nije bila gost Hotela Nacional.

Hotel Nacional de Cuba, s Avenije Malekon © Ivana Dukčević

Hotel Nacional de Cuba © Ivana Dukčević

Hotel Nacional de Cuba – večernji kabare © Ivana Dukčević

Noć na Aveniji Malekon © Ivana Dukčević

Verovatno najčuvenije mesto za noćni provod u Havani, za mlađe, ali i one starije, je Fabrica de Arte Cubano. Bivša fabrika jestivog ulja, zatvorena je, i u njenim prostorijama prostor je iskorišten za predstavljanje umetnika i njihovih umetničkih sklonosti. Muzičari koji sviraju rock, World music, etno fusion, džez, čak klasičnu muziku, tokom vikenda nastupaju na različitim scenama u prostoru fabrike, ali nisu retki ni gosti, muzičari iz inostranstva. Osim muzike, duž zidova u hodnicima fabrike mogu da se pogledaju umetničke izložbe slika i fotografija, i zanimljive instalacije, a često se organizuju i modne revije lokalnih dizajnera. Ulaznica po ceni od oko 5 $, kupuje se na ulazu u Fabriku, dok se na izlasku plaća piće i hrana koju ste konzumirali tokom večeri. U otvorenim delovima kompleksa koji ima prizemni deo i nekoliko nasumično raspoređenih nivoa u visini prvog ili drugog sprata, nalaze se tezge gde osim pića (kojeg ima i na drugim mestima), može da se kupi hrana, u vidu hamburgera, i sličnog (radno vreme: četvrtak – nedelja, 19 h – 02 h).

La Fabrica de Arte Cubano – čuveni noćni klub u Havani, gde se osim nekoliko stejdževa sa različitom muzikom (rok, džez, etno, klasična), priređuju i modne revije lokalnih umetnika, izložbe fotografija, slika i instalacija © Ivana Dukčević

U samom centru stare Havane, sa Parlamentom s jedne, i trgom sa Centralnim parkom s druge strane, nalazi se najčuveniji prestonički teatar, koji je trenutno pod rekonstrukcijom. Iako posmatranje predstava, baleta i opera danas nije moguće, Gran Teatro de Havana moguće je obići u toku dana, počev od 10 h, u vođenoj turi s vidičem na španskom jeziku. Najčuvenija diva ovog teatra bila je Alisija Alonso (Alisija Ernestina de la Karidad del Kobre Martinez del Hojo: 1920–2019), kubanska primabalerina i koreograf čija je kompanija 1955. godine prerasla u Nacionalni balet Kube. Alisija je bila najpoznatija po ulogama Žizele i baletskoj verziji Karmen. Od svoje devetnaeste godine, Alonso je bolovala od očne bolesti od koje je delimično oslepela. Zbog slabog vida, njeni baletski partneri uvek su morali da budu tačno na mestu na kome ih je očekivala, dok se ona sama, tokom izvođenja baleta vodila svetlima u različitim delovima bine.

Pogled sa sedmog sprata jedne zgrade u centru Havane, gde smo bili na privatnoj žurci sa živom muzikom – u daljini se vidi Parlament © Ivana Dukčević

Pogled sa sedmog sprata jedne zgrade u centru Havane, gde smo bili na privatnoj žurci sa živom muzikom – na krov susedne kuće i nečju malu oazu © Ivana Dukčević

Kuba Cuba Havana, Kuba Cuba Havana, Kuba Cuba Havana, Kuba Cuba Havana, Kuba Cuba Havana, Kuba Cuba Havana

Kuba