Varadero

Ostrvo Kajo Blanko (Cayo Blanco)

Poslednja dva dana na Kubi, proveli smo na severozapadu zemlje, na oko dvadeset kilometara dugom, uzanom poluostrvu Varadero. Na putu ka poznatom letovalištu Kanađana i Evropljana, prošli smo kroz živopisni, obalski, lučki gradić Matanzas. Gradić je poznat po pesnicima, afro-karipskom nasleđu, rumbi i kubanskom plesu danson, zbog čega nosi nadimak “Kubanska Atina”, ali i po sedamnaest čeličnih mostova na tri reke, koje je sagradila kompanija Gustva Ajfela, autora Ajfelovog tornja, zbog čega mesto nazivaju i “Kubanskom Venecijom”. Nakon što smo napustili Matanzas, prešli smo preko najdužeg mosta na Kubi i ubrzo skrenuli ka Varaderu, prolazeći pored nekoliko rafinerija nafte, čiji se opor miris od dima iz dimnjaka uvukao u vozilo i naterao nas da prekrijemo nos i usta.

Matanzas, jedan od 17 čeličnih mostova na tri reke koje se ulivaju u more © Ivana Dukčević

Najduži most na Kubi © Ivana Dukčević

Vrsta lešinara nalik ćurki (turkey vulture – Cathartes aura) © Ivana Dukčević

Iguana © Ivana Dukčević

Seoski stadion i poruka: „Socijalizam ili smrt“ © Ivana Dukčević

Rafinerija nafte, pored puta © Ivana Dukčević

Naftna postrojenja pored puta © Ivana Dukčević

Nadomak blokovskih naselja nalik onim u starom delu Novog Beograda ili na Karaburmi, kojih je Kuba prepuna, stigli smo na početak mosta koji je nekadašnje poluostrvo Varadero, pretvorio u ostrvo. Na početku mosta, nalazi se kućica s policajcem koji brine da na sprud sastavljen iz hotela i peščanih plaža, ne stigne nijedan Kubanac – osim ako nije zaposlen u hotelu, jer je na poluostrvo dozvoljen prilaz isključivo gostima hotela, strancima. Na sprudu na obali Atlantskog okeana, nema bukvalno ničeg osim ogromnih hotela na dugačkoj, peščanoj plaži, i luke za jahte i katamarane.

Put za Varadero © Ivana Dukčević

Prelaskom mosta, stigli smo na ostrvo (nekada poluostrvo) i hotelski rizort Varadero © Ivana Dukčević

Pored puta u hotelskom rizortu Varadero © Ivana Dukčević

Pogled s terase hotela, u rizortu Varadero © Ivana Dukčević

Hotel u rizortu Varadero © Ivana Dukčević

Varadero, izložba oldtajmera u hotelu © Ivana Dukčević

Varadero, bašta hotela © Ivana Dukčević

Varadero, u bašti © Ivana Dukčević

Varadero, duga peščana hotelska plaža na obali Atlantika © Ivana Dukčević

Varadero, na obali Atlantika © Ivana Dukčević

Varadero, duga peščana plaža na obali Atlantika, i hoteli u pozadini © Ivana Dukčević

Ipak, nadomak obale, nalazi se na desetine malih ostrva, s prelepim plažama od sitnog, belog peska, okruženih šumama mangrova, u hladu tropskih palmi. Na najpoznatije od njih, Kajo Blanko (Cayo Blanco), krenuli smo katamaranom, i pre toga svratili do ograđenog doka, kako bi plivali sa delfinima. Na ostrvu Kajo Blanko žive hutije, glodari nalik dabru ili vidri koje smo imali priliku da probamo za ručak, na farmama Tinidada. Maleni “kubanski pacovi” koji su svaštojedi, po čitav dan prilaze turistima koji tokom dana zaposednu pusto ostrvo, kako bi im dali hranu, i ne prezaju da za nožne prste gricnu posetioce koji ih ne oteraju, u nadi da su pronašli nešto za jelo. Osim hutija, na ostrvu žive i velike iguane, koje su takođe navikle na ljude koji ovde stižu brodovima tokom dnevnih izleta. Neke čak vole da i ih maze, što boraveći na ostrvu nisam propustila. Priroda ostrva Kajo Blanko, neodoljivo me je podsetila na ostrvo Holboš na Jukatanu u susednom Meksiku, ne samo zbog nedostatka saobraćaja, predivnog belog peska i šuma mangrova, već i zbog raskošne, jarke rezedo-zelene boje mora, koju sam videla još jedino u meksičkom zalivu.