LJUBLJANA
zeleni grad na reci Ljubljanici
U Ljubljani sam boravila nekoliko puta. Pre mnogo godina, moj pokojni tata živeo je 18 godina u ovom gradu, gde je završio studije, te smo tokom mog detinjstva, za vreme letnjih raspusta, porodično često posećivali Sloveniju. Ljubljana je glavni i najveći grad Slovenije, kulturni, obrazovni, ekonomski, politički i administrativni centar, koji danas broji oko 300.000 stanovnika (šire gradsko područje – oko 560.000). Grad je najverovatnije podignut duž trgovačke rute između severnog dela Jadranskog mora i Podunavlja, što potvrđuje i pronalazak praistorijskih naseobina u močvarama Ljubljanskog barja, južno od prestonice. U vreme Rimskog carstva, na mestu Ljubljane nalazio se gradić Emona. Naziv „Ljubljana“, prvi put se pominje u prvoj polovini XII veka, nakon čega su grad i čitava Slovenija – od srednjeg veka sve do raspada Austrougarske 1918. godine, bili pod habzburškom vlašću. U srednjem veku, reka i grad nosili su nemački naziv Lajbah. Ljubljana je postala prestonica Kranjske, jednog od delova Habzburške monarhije, naseljenih Slovenima. Godine 1918, Slovenija ulazi u sastav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, i Ljubljana čak privremeno postaje njena prestonica. Nakon Drugog svetskog rata, Slovenija je postala sastavni deo SFR Jugoslavije, sve do raspada zemlje, 1991. godine.
Pogled na Ljubljanu s vrha Ljubljanskog grada, i uspinjača koja vozi do platoa sa zamkom © Ivana Dukčević
Reka Ljubljanica, protiče kroz centar starog gradskog jezgra – iza se vidi Tromostovje (Tromostovlje) i franjevačka Cerkev Marijinega oznanjenja (Crkva Marijinog vavedenja) © Ivana Dukčević
Mestni trg, prva paralelna ulica s rekom, prepuna je radnji i restorana, i nalazi se u podnožju Ljubljanskog grada © Ivana Dukčević
Šetalište pored reke Ljubljanice © Ivana Dukčević
Simbol grada je Ljubljanski zmaj, koji predstavlja moć i hrabrost. Prikazan je na vrhu kule Ljubljanskog zamka, na grbu Ljubljane, i na Zmajskom mostu koji premošćuje reku Ljubljanicu. Prema grčkoj legendi o Jasonu i Argonautima, na povratku družine s Kavkaza gde su bili u potrazi za Zlatnim runom, između današnjih gradova Vrhnike i Ljubljane, pronašli su veliko jezero okruženo močvarom, gde je Jason ubio čudovište. Ovo čudovište je vremenom evoluiralo u zmaja, koji je danas prisutan na gradskom grbu i na zastavi. Istorijski je međutim verovatnije da zmaj potiče od Svetog Đorđa, zaštitnika ljubljanske kapele podignute u 15. veku, jer u legendi o ovom junaku, aždaja predstavlja paganstvo predaka koje je zamenjeno hrišćanstvom.
Ljubljana je mali grad, ali ima lep istorijski centar © Ivana Dukčević
Zmajski most (Zmajev most), ima po dve skulpture zmaja na oba kraja mosta © Ivana Dukčević
Zmajski most
Ljubljana, pored Ljubljanice © Ivana Dukčević
Mesarski most s providnim dnom, i sa katancima (iza se vidi Zmajski most) © Ivana Dukčević
Putokaz za turiste © Ivana Dukčević
Centralna pijaca, s voćem i povrćem na otvorenim tezgama © Ivana Dukčević
Tržnica, po nacrtu Jože Plečnika, danas se koristi za riblju pijacu © Ivana Dukčević
Brodići krstare Ljubljanicom © Ivana Dukčević
Ljubljana je jedan od najzelenijih gradova Evrope. Mali grad, ima izuzetno lepo uređen istorijski centar, koji se proteže duž korita reke Ljubljanice. Najvažnija mesta koja ne bi trebalo propustiti u poseti Ljubljani su:
1) Ljubljanski grad – zamak na brdu;
2) Tromostovje i Prešernov trg;
3) Zmajski most;
4) Trubarjeva ulica s grafitima i restoranima (blizu Zmajskog mosta);
5) Ukoliko imate vremena, prošetajte gradskim parkom Tivoli.
Za obilazak svih najvažnijih mesta, dovoljno je izdvojiti nekoliko sati. Godine 2021, UNESCO je na listu svetske kulturne baštine uvrstio dela slovenačkog arhitekte Jože Plečnika, koji je između dva svetska rata živeo i stvarao u Ljubljani. Neka od najpoznatijih arhitektonskih dela čije je Plečnik autor, su: Tromostovje, šetalište uz nasipe reke Ljubljanice u Ljubljani i mostovi koji premošćuju reku („Zeleno šetalište“), Vegova ulica sa Narodnom i Univerzitetskom bibliotekom (od Trga Francuske revolucije do Kongresnog trga i Zvezdanog parka), Trnovski most, piramida kod ostataka starorimskih zidina u Mirju, crkva Franje Asiškog i bašta Svih Svetih na groblju Žale. Čuvena franjevačka Crkva Svetog Antuna Padovanskog blizu Crvenog krsta na Zvezdari, u Beogradu (1932), rad je Jože Plečnika.
Most na kaskadi Ljubljanice, rad Jože Plečnika © Ivana Dukčević
Tromostovje (Tromostovlje), rad Jože Plečnika – tri odvojena mosta koja završavaju na kružnom, Prešernovom trgu © Ivana Dukčević
Tromostovje
Prešernov trg © Ivana Dukčević
Prešernov trg, instalacija „Področje s lastnim vremenom“ iz 2018 – kružno područje s posebnom klimom, gde sve vreme, niotkud pada kiša, autorsko je delo preminulog ljubljanskog umetnika Zmaga Modica © Ivana Dukčević
Prešernov trg, instalacija „Področje s lastnim vremenom“
Ljubljana © Ivana Dukčević
Zanimljiv naziv ulice © Ivana Dukčević
Ulica Mestni trg © Ivana Dukčević
Ulica Mestni trg – radnja sa tartufima © Ivana Dukčević
Ulica Mestni trg, pasaž © Ivana Dukčević
Ulica Mestni trg, čokolaterija © Ivana Dukčević
Ulica Mestni trg, čokolaterija u kojoj može da se kupi i liker od voća i meda © Ivana Dukčević
Čokolaterija – Čokoladnica Ljubljana
Šuštarski most © Ivana Dukčević
Reka Ljubljanica © Ivana Dukčević
Ljubljanica
Ljubljana, Katedrala Svetog Nikolaja, Ljubljanska stolnica © Ivana Dukčević
Lutkovno gledališče – Lutkarsko pozorište u Ljubljani, osnovano 1948. godine © Ivana Dukčević
Ostaci starorimskih zidina grada Emone, i piramida autora Jože Plečnika
Pogled na Ljubljanu s vrha Ljubljanskog grada, i uspinjača koja vozi do platoa sa zamkom © Ivana Dukčević
Uspeinjača – Ljubljanski grad
Ljubljanski grad © Ivana Dukčević
Zidine Ljubljanskog grada © Ivana Dukčević
Ljubljanski grad © Ivana Dukčević
Ljubljanski grad © Ivana Dukčević
Ljubljanski grad – panorama platoa, i Ljubljane
Ljubljanski grad © Ivana Dukčević
Ljubljanski grad, muzejska postavka © Ivana Dukčević
Ljubljanski grad, kapela © Ivana Dukčević
Ljubljanski grad, zatvorske ćelije © Ivana Dukčević
Uspinjača na Ljubljanski grad
KAKO STIĆI I KAKO SE KRETATI KROZ SLOVENIJU:
Minibusom: Beogradske agencije nude uslugu prevoza od vrata do vrata, po neverovatno visokoj ceni povratne karte od čak 100 do 110 evra. U slučaju da putujete na ovaj način, ne možete krenuti u Ljubljanu kada to želite, već minibus po vas često može da dođe i u 3 ili 4 h ujutro, skupljanje ostalih putnika traje još barem dva sata, i zatim do Slovenije (uz granicu s Hrvatskom na kojoj može da bude velika gužva), putujete maltene čitav dan, od pre svitanja do kasnog popodneva.
Avionom: Ukoliko rezervišete karte unapred, i pratite povremene akcije, povratna karta (Air Srbija) sa svim taksama, može da košta skoro isto kao i kombi prevoz – 120 evra. Let do Ljubljane traje samo 45 minuta, a s obzirom da je Međunarodni aerodrom Ljubljana – Jože Pučnik, mali, i da je dnevni promet samo 15 do 30 letova (Air Srbija – za Beograd i za Niš), vrlo brzo moći ćete da stignete do Ljubljane. Aerodrom se nalazi udaljen 24 km od Ljubljane i samo 10 km od Kranja, ali se naziva ljubljanskim aerodromom.
Razdaljine u Sloveniji su male, i skoro potpuno su pokrivene sa dva autoputa, jednim koji prolazi u pravcu severoistok-jugozapad (A1 i dodatak A5), i drugim koji prolazi u pravcu severozapad-jugoistok (A2). Ukoliko u SLoveniju dolazite sopstvenim vozilom, na granici je potrebno da kupite vinjetu, po ceni: nedeljna – 16 evra, mesečna – 32 evra, godišnja – 118 evra. Slovenci putarinu plaćaju na godišnjem nivou, i naplatne rampe ne postoje.
Međunarodni aerodrom Ljubljana – Jože Pučnik © Ivana Dukčević
Mapa autoputeva u Sloveniji
Sletanje na Međunarodni aerodrom Ljubljana – Jože Pučnik
Trmostovje (Tromostovlje)
Slovenija Ljubljana, SloveSlovenija Ljubljana, Slovenija Ljubljana, nija Ljubljana, Slovenija Ljubljana, Slovenija Ljubljana, Slovenija Ljubljana