MALTA – Marsašlok (Marsaxlokk) – St. Peter’s Pool

MALTA – Marsašlok (Marsaxlokk) – St. Peter’s Pool

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ribarski gradić

Marsašlok

 

 

 

 

 

Živopisna ribarska luka Marsašlok (na malteškom: Marsaxlokk), udaljena je oko 30 minuta vožnje autobusom od prestonice Valete. Mesto je poznato po šarenoj, dnevnoj pijaci čije se tezge nižu duž rive, i gde se nedeljom održava riblja pijaca. Atrakcija Marsašloka su i jarkim bojama ofarbani ribarski brodovi (na malteškom: luzzu) koji se nalaze u zalivu, u plavim, žutim, zelenim i crvenim nijansama. Na gotovo svakom brodiću, može da se vidi specifični simbol stilizovanog oka, gotovo istovetan simbolu koji su nekada davno na svojim brodovima koristili drevni Feničani, prvi veliki osvajači Malte u periodu antike.

 

 

 

 

 

 

Marsašlok, šarene barke (luzzu) u luci, i centralna Crkva Naše Gospe od Pompeje (Bogorodice od Pompeje), u centru © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Marsašlok, pijaca – keramičke pločice sa motivom malteškog, krstaškog grba, tj. krsta, uticaj su vladavine Arapa © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Marsašlok, pijaca – malteška čipka, uticaj Venecije © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Marsašlok, pijaca – filigranski, srebrni nakit, uticaj vladavine Arapa © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Marsašlok, nedeljna, riblja pijaca © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Marsašlok, nedeljna, riblja pijaca © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Marsašlok, pijaca – proizvodi od meda od specifične vrste pčele koja živi na Malti © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Marsašlok, pijaca – proizvođači meda od specifične vrste pčele koja živi na Malti © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Mirno okruženje gradića čiji naziv u prevodu znači „južna luka“, čine Marsašlok veoma prijatnim mestom za šetnju. Gradska pijaca, jedna je od najboljih opcija za kupovinu suvenira na ostrvu, koji su ovde i raznovrsniji, i jeftiniji su od ponude u Valeti. Duž obale i luke, poređani su barovi i restorani koji čine dobru opciju za pauzu za ručak. Većina u ponudi ima ribu, ali je moguće pronaći pice i sendviče.

 

 

 

 

 

 

 

Marsašlok, Crkva Naše Gospe od Pompeje (Bogorodice od Pompeje) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Marsašlok, Crkva Naše Gospe od Pompeje (Bogorodice od Pompeje) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Marsašlok, šarene barke (luzzu) u luci, i centralna Crkva Naše Gospe od Pompeje (Bogorodice od Pompeje), u centru © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Marsašlok © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Marsašlok, šarene barke (luzzu) u luci © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Marsašlok, Crkva Naše Gospe od Pompeje (Bogorodice od Pompeje) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Marsašlok © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

St. Peter’s Pool

 

Ukoliko želite da se tokom boravka u Marsašloku okupate u moru, stenovita plaža St. Peter’s Pool („Bazen Svetog Petra“) nalazi se oko 10 minuta vožnje od grada, i prirodna je uvala nastala erozijom. Do plaže je moguće stići i pešice, ili taksijem (oko 4 evra u jednom smeru). S obzirom da se od Marsašloka, put do ove plaže u najvećoj meri kreće uzbrdo, zaustavili smo taksi koji najčešće stoji odmah pored staze odakle pešaci kreću pešice, uzbrdo, i na plažu stigli za nekoliko minuta. U povratku, trebalo nam je oko 30 minuta pešice, pretežno nizbrdo, do početka gradića i mesta gde staje autobus.

 

Na plaži smo boravili u poslednjim danima oktobra, i osim lepog i veoma toplog vremena (prosečne dnevne temperatre oko 27 stepeni), iznenadili se prilično toplim morem nadomak obale. nevelikog ostrva koje se nalazi na pučini usred Sredozemlja. Ulaz u vodu u stenovitoj uvali, svodi se na skakanje direktno u more, ili prilaz na silaznom delu stene, iako prilikom ulaska, a naročito izlaska iz vode, talasi koji udaraju o stene, mogu da smetaju.

 

 

 

 

 

 

Marsašlok, St. Peter’s Pool © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Marsašlok, St. Peter’s Pool © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Marsašlok, St. Peter’s Pool – prilaz vodi © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

KAKO STIĆI i KAKO SE KRETATI MALTOM

 

Sa beogradskog aerodroma Nikola Tesla, direktne letove za Maltu (Valetu) imaju Air Srbija i mađarski low-cost WIzzAir. Ukoliko se kupi online, dva do tri meseca ranije, povratna karta do Malte (samo sa ručnim prtljagom: 40 x 30 x 20 cm) preko kompanije WIzzAir može da košta samo 30 evra. Cene povratnog leta Air Srbijom su nešto više, ali su njihove dimenzije ručnog prtljaga veoma solidne (manji kofer, dimenzija 55 x 40 x 23 cm). Za još informacija,kliknite OVDE

 

Na aerodromu, na posebnom šalteru u aerodromskoj zgradi može da se kupi magnetna autobuska kartica (kao BusPlus), koja se očitava prilkom svakog ulaska u autobus (ulaz je uvek na prednja vrata, kod vozača). Po ceni od 21 evra i trajanje od 7 dana, ova kartica se višestruko isplati i velika većina turista je kupuje.

 

Autobus br. 81 polazi sa Autobuske stanice u Valeti, i nakon oko pola sata vožnje stiže do Marsašloka. U delu kada se pre pristizanja u centar približi moru, trebalo bi izaći na prvoj stanici, ukoliko želite da posetite pijacu.

 

 

 

 

 

 

Marsašlok, barka stiže u uvalu St. Peter’s Pool © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

VREME ZA POSETU MALTI

 

Malta se nalazi južno od Sicilije i istočno od Tunisa. Iz ovog razloga, turistička sezona koja podrazumeva kupanje u moru, traje otprilike od maja do kraja oktobra. Tokom našeg boravka na Malti krajem oktobra, u moru smo se kupali svakodnevno. Prosečna dnevna temperatura vazduha u oktobru bila je između 24 do 30 stepeni, i tokom noći se spusti na 18 do 20 stepeni. Leta su vrela i vlažnost je prilično visoka. Za razliku od dugačkih, peskovitih i šljunkovitih plaža Grčke, Tunisa ili Turske, malteške plaže su stenovite, osim u centru gradića gde su pretežno uređene. Malta ne važi za klasičnu letnju destinaciju, gde se odmor sastoji iz celodnevnog ležanja na plaži. Malta je savršen spoj aktivnog odmora – posete gradu, provod, obilazak muzeja/nalazišta i osveženje u moru na usputnim plažama.

 

 

 

 

 

 

 

Marsašlok, obala kod St. Peter’s Pool © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Malo istorije

 

Osim značajne ostavštine neolitske kulture (UNESCO), prvi osvajači malteškog arhipelaga bili su najčuveniji antički moreplovci i trgovci, Feničani (VIII vek p. n. e), a nakon njih Kartaginjani i antički Rimljani koji na Malti nisu ostavili značajne građevine kao na mnogim drugim mestima širom Mediterana. Potom su u III veku na Maltu stigli Vizantinci, a zatim Arapi (870-1091). Afrikance su oterali Normani sa severozapada Evrope (1091-1224), a njih Kraljevstvo Aragon iz Španije koje je Maltom vladalo sve do 1529. godine. Godine 1509, na Maltu stižu vitezovi Hospitalci prognani s Rodosa nakon opsade Osmanlija (Sulejman I Veličanstveni), i na Malti osnivaju novu krstašku državu. Za njima 1565. stižu Turci, i tokom Velike opsade bezuspešno pokušavaju da urade isto što i na Rodosu, ali im ne uspeva. Za vreme opsade osmanlijske flote (Great Siege of Malta, 1565), mnogo turskih vojnika i njihovih muslimanskih sluga je poginulo. Sahranjeni su na groblju Il Menqa koje je podignuto za njih. Dva i po veka kasnije fijasko je doživeo i Napoleon, ali tek nakon dve godine okupacije ostrvlja (1798-1800). Na kraju, Napoleona proteruju Britanci, a Malta 1814. sporazumno postaje britanska kolonija. Tek 21. septembra 1964, Malta je stekla nezavisnost i postala republika. I nakon proglašenja nezavisnosti, ostala je deo britanskog komonvelta.

 

 

 

 

 

 

Panorama Marsašloka, na putu taksijem ka St. Peter’s Pool © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Malta Marsaxlokk, Malta Marsaxlokk, Malta Marsaxlokk, Malta Marsaxlokk, Malta Marsaxlokk

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.