Arheološko nalazište

Ħaġar Qim – Mnajdra

Ħaġar Qim (čita se: Ađar Kim) i Mnajdra, dva su od nekoliko arheoloških nalazišta iz perioda praistorije – neolita, koji su pod zaštitom UNESCO-a, i međusobno su udaljeni 600 metara. Na nevelikoj Malti i na Gozu, postoji čak šest praistorijskih kompleksa megalitskih hramova koje je zaštitio UNESCO, i koji vizuelno najviše liče na mnogo mlađi, čuveni kompleks Stounhendž, u Engleskoj. Praistorijski hramovi Malte, spadaju u najstarije ljudske hramove na svetu. Jedino su kompleks Göbeklitepe – najstariji hram na svetu, i neki njemu srodni – svi na jugoistoku Turske (i u centralnoj Anadoliji), stariji od malteških.

U okvoru malteških neolitskih hramova, pronađen je prilično veliki broj figurina žena od terakote, sa velikim grudima i stomacima, kako leže, stoje ili sede, a koje su pronađene u praistorijskim nalazištima širom Evrope, Male Azije (Turska) i Bliskog istoka. Male figurine najverovatnije su predstavljale simbol plodnosti, i postavljane su unutar korpi sa žitom, i u različitim delovima hramova.

Ulaz u arheološko nalazište © Ivana Dukčević

Muzej arheoloških nalazišta Ħaġar Qim i Mnajdra © Ivana Dukčević

Ħaġar Qim i Mnajdra © Ivana Dukčević

Jugozapadna obala Malte © Ivana Dukčević

Najčuveniji neolitski hram na Malti je podzemni hram Ħal-Saflieni Hypogeum u gradiću Paoli – jedini podzemni praistorijski hram na svetu, s hodnicima, prostorijama i pasažima uklesanim u steni, na tri nivoa (gornji nivo: 3600 – 3300 p. n. e, srednji nivo: 3300 – 3000 p. n. e, i donji nivo: 3150 – 2500 p. n. e). Najdublja prostorija hrama nalazi se 10,6 m ispod nivoa zemlje. U Paoli se nalazi i hram Tarxien Temples (Triq It Tempji), takođe iz perioda neolita.