Posted on 01 avg 2022

/ off

PERU – Parakas (Paracas) i Pustinja Ika (Desierto de Ica)

Tekst i fotografije, deo su nove knjige u pripremi „Umetnost putovanja 3“, i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija, bez dozvole autora.

Islas Ballestas / Desierto de Ica

.

Tokom celodnevnog izleta iz Lime ka jugu Perua, autoputem Panamerikana koji kreće na Aljasci i završava u Patagoniji, vozili smo se pustinjskim pejzažima uz obalu okeana. U peruanskoj pustinji razlike u temperaturi su neznatne, zbog umerenog efekta obližnjeg Tihog okeana. Ipak, zbog podizanja hladnih obalnih voda i suptropskog spuštanja atmosfere, peruanska pustinja je jedno od najsušnijih mesta na Zemlji. Površinski, prostire se duž okeana od pustinje Sečure (Sechura Desert) na severu Perua, sve do pustinje Atakame u Čileu.

Najduži na svetu autoput Panamericana, kreće od Aljaske i završava se u Patagoniji. Dužine je ko 30.000 km (osim dela u džungli između Paname i Kolumbije, gde put ne postoji dužinom od oko 150 km) © Ivana Dukčević

Zona de Neblina („Područje magle“) © Ivana Dukčević

Peruanska neblina na autoputu Panamerikana © Ivana Dukčević

Pejzaž pored autoputa © Ivana Dukčević

Pustinja u Iki, oaza Huakaćina

u saradnji sa

www.mangatrip.rs

OVDE pogledajte video o našoj poseti Nacionalnom parku Parakas

Nakon gotovo četiri sata vožnje, skrenuli smo sa autoputa ka obali i mestu Parakas (Paracas). Odatle, iz luke koju su u jutarnjim satima već zaposeli turisti, zaplovili smo velikim čamcem do tri nenaseljena Ostrva kitova (Islas Ballestas), gde žive pelikani, pingvini, kormorani i foke, a u vodama oko ostrva delfini i kitovi. Po tmurnom i hladnom vremenu, uz čamac koji je sekao talase i grabio ka pučini, imali smo sreću i videli foke i pingvine, a na padini brda poluostrva koje izlazi na Tihi okean, crtež uklesan u pejzaž veoma nalik Nasca linijama.

Parakas (Paracas), ulaznica za Nacionalni park i karta za brod © Ivana Dukčević

Parakas (Paracas) © Ivana Dukčević

Parakas © Ivana Dukčević

Parakas, linije nalik Nasca linijama, nalaze se na samo dva sata vožnje od njih, i nedavno je ustanovljeno da su starije od onih čuvenijih © Ivana Dukčević

Nenaseljene Ostrva kitova © Ivana Dukčević

Ostrva kitova, na kojima žive pingvini, foke, kitovi i delfini © Ivana Dukčević

Ostrva kitova © Ivana Dukčević

Ostrva kitova – bele tačkice koje se vide u daljini, na ostrvu, su ptice i pingvini © Ivana Dukčević

U povratku, na delu starog doka u blizini obale, koji se urušio i delimično utonuo u okean, i na kojem skoro bez prestanka stoje načičkani galebovi i pelikani, na poravnatom betonskom delu zatekli smo ogromnog morskog lava. Potpuno nehajno i nezainteresovano, poznati 65-godišnji stanovnik obala Parakasa ležao je i spavao, nijednom se ne pomerivši, i do kraja ostao bez bilo kakve reakcije na tridesetak putnika u narandžastim prslucima za spasavanje, koji su su naoružani mobilnim telefonima i fotoaparatima nagrnuli na levu stranu čamca, u želji da na razdaljini ne većoj od tri metra ovekoveče starinu. Nepomično ležeći, starom morskom lavu smešio se brk, ili je možda takav izraz lica imao oduvek.

Parakas, stari morski lav © Ivana Dukčević

Parakas © Ivana Dukčević

Parakas, tabla sa rutom evakuacije u slučaju cunamija © Ivana Dukčević

Parakas © Ivana Dukčević

Kada smo se iz Parakasa vratili na autoput i nastavili dalje ka jugu Perua, nakon nešto više od jednog sata i prvi put za nekoliko dana, odjednom je počelo da se razvedrava. U roku od petnaestak minuta koliko je trebalo da minibusem prođemo kroz gradić Iku (Ica), plavo nebo gotovo bez oblačka otvorilo se širom iznad naših glava, i oduševljenje što ćemo makar nekoliko sati provesti van dometa nieble (magla), urodilo je dodatnim optimizmom. Pristigli smo u vinski kraj Perua, sa vinogradima razbacanim nadomak glavnih puteva.

OVDE pogledajte video o našoj poseti Pustinji u Iki

U središtu mesta kroz koji prolazi Panamerikana, skrenuli smo desno i nakon nekoliko kilometara ispred nas ugledali pejzaž za pamćenje. Laganom uzbrdicom, kombi je krenuo da krivuda sporednim putem između nekoliko ogromnih peščanih dina, i završio na parkingu u mestu koje je, činilo se, potpuno posvećeno turistima na izletu u Park prirode – pustinju Ike (Desierto de Ica). Da našem oduševljenju čudesnom pejzažu tu nije bio i kraj, uverili smo se kada smo nakon dva minuta hoda ispred sebe ugledali pravu pravcatu oazu – jezero Huakačina (Laguna de Huacachina) u podnožju visokih, peščanih dina, koje je izgledalo nestvarno, kao nacrtano ili veštački napunjeno vodom, nalik scenografiji za holivudski film čije se snimanje uskoro očekuje. Na sreću, sve je bilo pravo. Oko jezera, posađene su visoke palme u čijem hladu su restorani, a na površini plove patke i voze se pedaline.

Posle kratkotrajnog iznenađenja pejzažima nalik onim nama bliže severne Afrike, krenuli smo uzbrdo jedne od dina i na nekoj vrsti zaravni ugledali kvadove koji su nas čekali. Simpatični, sredovečni lokalac, pozvao nas je da uđemo u njegovo vozilo i stavimo pojaseve. Odeven u narandžasto-crnu odeću za automobilske trke, skoro sat vremena vozio nas je uzbrdo i nizbrdo dinama. U nekoliko navrata, sa vrhova visokih dina sjurili bismo se najvećom brzinom niz strminu, u usek, kako bismo do dna postigli dovoljno ubrzinje da iz vrtače izađemo gore, uz susednu dinu. Ove poduhvate pratilo je opravdano vrištanje saputnika, koje sam, vozeći se u prvom redu, zabeležila kamerom.

Pustinja Ika, kvad na vrhu dine

Na kraju, na vrhu jedne velike dine, naš vozač je zaustavio kvad, izašao i iz gepeka izvadio nekoliko vremešnih sendbordova (sandboard, kao snowboard ali na pesku), objasnivši nam na koji način na drvenoj dasci treba da se spustimo potrbuške niz dinu, čiji je ugao gotovo vertikalan. Mnogima od nas je izgledalo logičnije da se spuštanje drvenom daskom odvija iz polusedećeg položaja, umesto potrbuške, jer je zbog visine i ugla izlgedalo kao da ćemo spuštanjem na taj način završiti nosom u pesku, kao u crtanom filmu. Ipak, vozač je bio u pravu. Na kraju, neki su bili hrabriji i potvrdili da nije strašno, te se s dine spustili nekoliko puta. Avantura u pesku, završila se u jednom od lokalnih restorana Ike, gde smo ručali i degustirali peruansko vino, a zatim se uputili nazad na sever, i vratili u Limu. Kasnije smo saznali da se na samom jugu Perua nalazi Cerro Blanco, druga najviša peščana dina na svetu visine 780 metara, do čijeg je vrha potrebno pešačiti tri do četiri sata (najviša dina na svetu nalazi se u Argentini, a treća najviša u Čileu).

Peru Paracas Ica, Peru Paracas Ica, Peru Paracas Ica, Peru Paracas Ica, Peru Paracas Ica

Atrakcije, Peru