Posted on 25 jul 2022

/ off

PERU – Jezero Titikaka (Titicaca)

Najviše na svetu, plovno

.

jezero Titikaka

Pomisao da ćemo naredne noći, sedam sati umesto u krevetu provesti u autobusu između Kuska i Puna, nije se činila preterano optimističnom, a priče o luksuznom autobusu kojim ćemo se voziti i koji svakog dana saobraća između ova dva grada, delovale su pomalo preterane. Ipak, kada smo u deset sati uveče, uz pokazivanje karte i skeniranje pasoša na autobuskoj stanici u Kusku ušli u međugradski autobus na dva sprata, shvatili smo da je sve što smo čuli bilo istina. U velikom autobusu u kojem bi, na nekom drugom mestu verovatno bilo barem 70 sedišta, ovde ih je bilo jedva 40 – na dva sprata, i nalik su onim u biznis klasi aviona. Nasloni sedišta spuštaju se gotovo u ležeći položaj, a razmak između redova sedišta je veliki, skoro čitave dužine nogu. U dnu sedišta postoje podizači za stopala, a između redova mogu da se navuku zavesice ukoliko želite privatnost u odnosu na putnike koji sede do vas. Tačno u deset uveče, autobus je krenuo za Puno. Digitalni merač brzine čiji je displej bio u prednjem delu autobusa i koji su svi putnici mogli da vide, vrlo često ispuštao je specifičan zvuk kad god bi vozač autobusa koji su prelazili Ande, prekoračio dozvoljenu brzinu od 90 km/h. Nakon zvuka, usledio bi nasnimljeni zvuk na španskom: “Prekoračili ste brzinu.. prekoračili ste brzinu…”. Vozač bi zatim pustio pedalu gasa, i brzina bi se ubrzo smanjila. A onda bi se ubrzo, sve ponovilo. Peruanski vozači umeju da budu prilično nezgodni, što se ogleda i u pravilu pešaka na pešačkom prelazu, koje se u Peruu retko poštuje.

Tekst i fotografije, deo su nove knjige u pripremi, i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija, bez dozvole autora.

Autobuska stanica u Kusku © Ivana Dukčević

Autobuska stanica u Kusku – noćni autobus kojim smo se vozili do Puna © Ivana Dukčević

OVDE pogledajte video o našoj poseti jezeru Titikaka

Autobus sa luksuznim sedištima koja se „pretvaraju“ u ležaje © Ivana Dukčević

u saradnji sa

www.mangatrip.rs

Nakon sedam sati vožnje Andima u smeru ka jugu – granici s Bolivijom, oko u pola šest ujutro stigli smo u Puno, najveći grad na obali najvišeg na svetu, ogromnog, prirodnog slatkovodnog jezera Titikaka. © Ivana Dukčević

Osim potomaka Inka, polovinu stanovništva obale jezera Titikaka u Peruu, čine Ajmare, danas većinsko starosedelačko stanovništvo u susednoj Boliviji. Grad Puno važi za “podeljeni” grad, jer je osim potomaka Inka, ovo najveći grad sa Ajmara populacijom u Peruu, i mesto povremenih političkih konflikta. © Ivana Dukčević

Turistička mapa jezera Titikaka, na Autobuskoj stanici u Punu © Ivana Dukčević

Natpis na Autobuskoj stanici u Punu – donji deo je na kečua ili ajmara jeziku, ispisan latinicom © Ivana Dukčević

Jezero Titikaka, najviše plovno jezero na svetu (3812 m), na granici Perua i Bolivije

Jezero Titikaka © Ivana Dukčević

Puno, na jezeru Titikaka © Ivana Dukčević

Reč “Titikaka”, na jeziku naroda Ajmara znači “siva puma” ili “kamena puma” (“titi” – puma, “kaka” – sivo, kamen) © Ivana Dukčević

Površina jezera Titikaka, na nadmorskoj visini od 3812 metara, nalazi se 56% u Peruu, i 44% u Boliviji. Nastalo je otapanjem lednika na Andima, te oblikom nije pravilno, kružno, niti je na svim mestima iste širine. Iz ovog razloga nije moguće sagledati njegovu veličinu. Ipak, dužinu jezera koja iznosi 190 kilometara – skoro kao razdaljina između Beograda i Niša, i širinu (u najširem delu) osamdeset, donekle smo uspeli da prevalimo tokom narednog dana, dok smo činilo se, od jednog do drugog ostrva plovili satima. © Ivana Dukčević

Jezero Titikaka, plutajuća ostrva od trske naroda Uros – jezik Ajmara je treći zvanični jezik Perua, i njime danas govore i pripadnici manjinske grupe naroda Uros (njihovim jezikom Uru, 2004. godine govorila su još sam dva stanovnika) © Ivana Dukčević

Jezero Titikaka, plutajuća ostrva od trske © Ivana Dukčević

Jezero Titikaka, plutajuća ostrva © Ivana Dukčević

Jezero Titikaka, plutajuća ostrva od trske naroda Uros © Ivana Dukčević

Jezero Titikaka, plutajuća ostrva Uros, podignuta su od poređanih, isečenih blokova trske koja plutaju, i specifičnim metalnim sidrom usidrena o peskovito dno © Ivana Dukčević

Plutajuća ostrva, sastavljena su iz komada korena trske sa zemljom / levo, ispred lokalca vidi se metalni štap – gornji deo „sidra“ kojim je ostrvo vezano za dno © Ivana Dukčević

Četiri vrste ribe koje lokalci na ostrvu koriste u ishrani © Ivana Dukčević

Rukotvorine naroda Uros – tokom obilaska njihovih kuća, Urosi posetiocima nude ručno rađene proizvode od tekstila i od trske © Ivana Dukčević

Rukotvorine naroda Uros © Ivana Dukčević

Tokom čitave godine, na ostrvima žive Urosi koji se bave lovom ptica i ribolovom. Od trske, stanovnici plutajućih ostrva prave i čamce, brodiće koji su izuzetno stabilni © Ivana Dukčević

Plovili smo brodićima od trske, naroda Uros. Tokom plovidbe, pokazali su nam da trska, osim za kuće, ostrvo i čamce, ovde služi i kao namirnica za jelo – kada se iščupa iz vode i oljušti, u sredini trske nalazi se belo, mekano “meso” koje smo probali, i koje je neutralnog ukusa najbližeg vodnjikavom krastavcu. © Ivana Dukčević

Osim plutajućih, na jezeru Titikaka postoji preko 40 pravih ostrva, gde žive pripadnici naroda Ajmara. Priroda na ostrvima i na obali Tiitkake, ni po čemu se ne razlikuje od one u ostatku Anda – gola, smeđe-okerasta brda, najčešće bez drveća, i po koji šumarak eukaliptusa zasađen da spreči odrone tokom kišnih meseci. © Ivana Dukčević

Ručak na ostrvu jezera Titikaka: nekoliko vrsta krompira (na šarenoj krpi – osim 2 klipa kukuruza) i lekovito blato koje se jede kao čorba sa povrćem © Ivana Dukčević

Peru Titicaca Titikaka, Peru Titicaca Titikaka, Peru Titicaca Titikaka, Peru Titicaca Titikaka, Peru Titicaca Titikaka, Peru Titicaca Titikaka, Peru Titicaca Titikaka, Peru Titicaca Titikaka

Atrakcije, Peru