PERU – Arekipa (Arequipa)

PERU – Arekipa (Arequipa)

Tekst i fotografije, deo su nove knjige u pripremi „Umetnost putovanja 3“, i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija, bez dozvole autora.

 

 

 

 

 

 

 

Druga prestonica Perua

.

Arekipa

 

 

 

 

 

 

 

Jutarnjim autobusom iz Puna na jezeru Titikaka, krenuli smo ka Arekipi (Arequipa) udaljenoj 309 kilometara. Iako je vožnja trajala nešto više od šest sati, autobus kojim smo putovali bio je isti kao onaj kojim smo se vozili dve noći ranije, iz Kuska, sa velikim, udoblnim sedištima (i toaletom u prizemnom delu), te je nekoliko sati putovanja gotovo proletelo. Do krajnje destinacije pravili smo pauzu samo dva puta, nakon prve trećine puta kako bi se vozač odmorio, i zatim nakon još jedne trećine puta pre pristizanja, na kontrolnom punktu policije, na granici između dve regije Perua. Suprotno očekivanjima, u zgradi u kojoj su bili postavljeni veliki skeneri za prtljag, kao na aerodromu, policija nije tražila drogu (lišće koke je legalno), već one koji su u rančevima eventualno nosili komad tropskog ili nekog drugog voća s podugačke liste koja je stajala ispisana na velikom zidu stanice, a koje je zabranjeno preneti iz regije Anda, u regiju Arekipe. Jednom strancu iz našeg autobusa, pronađena je pomorandža koju je morao da izvadi i ostavi. Kasnije smo saznali da je u pitanju sprečavanje “uvoza” prilično nezgodnih, voćnih mušica iz jedne regije u drugu, koje mogu da unište prinose u delovima zemlje gde je suzbijanje uspešno obavljeno.

 

 

 

 

 

 

 

Na nadmorskoj visini imeđu 4000 i 4500 metara, na magistrali između Puna i Arekipe © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Na putu između Puna i Arekipe na jugu Perua – jezero Lagunillas, na 4444 m nadmorske visine © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Na nadmorskoj visini imeđu 4000 i 4500 metara, na magistrali između Puna i Arekipe © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kontrolni punkt na ulazu u regiju Arekipe

 

 

 

 

 

 

 

 

Vikunje © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Na magistrali između Puna i Arekipe © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

u saradnji sa

.

 

www.mangatrip.rs

 

 

 

 

 

 

 

 

Nakon kontrolnog punkta na visoravni od oko 4500 metara, i prvog pogleda na moćne, peruanske vulkane čiji su se konusni oblici nazirali u daljini, usledio je dug, skoro dvosatni spust na nadmosrku visinu od 2300 metara, do grada Arekipe. Čitavom dužinom puta od Titikake, pored nas su promicali beživotni predeli okerasto-sivih nijansi, sa požutelom travom i golim planinama, uz poneku reku ili jezero koji su prekidali jednoličan pejzaž. U daljini, pasla su stada lama, alpake, ali i goveda, i ponekad ovaca. Nekoliko puta, magistralni put je prolazio kroz lokalna mesta čija je ujedno bio i glavna ulica. Sporedne ulice koje su magistralu presecale, ostale su neasfaltirane i pune prašine i završavale na livadama. Sa bandera ovih ulica širom Perua, čak i onih u prestonici, kreću šume kablova što predstavlja još jednu neobičnu sličnost sa banderama dalekog Japana. Zbog čestih jakih zemljotresa, nalik Japanu, i u Peruu je doneta odluka da je pametnije da žice ostanu iznad zemlje.

 

 

 

 

 

 

Pazi, lama! (sa vulkanima, u pozadini), na magistrali između Puna i Arekipe © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vulkan Misti, 5822 m, između Puna i Arekipe © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Na magistrali između Puna i Arekipe © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Na strmoj nizbrdici magistrale, kojom smo se skoro dva sata vozili sa nadmorske visine od oko 4500 m, na nadmorsku visinu od 2300 m, nadomak Arekipe videli smo zasade poljoprivrednih kultura © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Predgrađe Arekipe © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Predgrađe Arekipe © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Naš autobus na stanici u Arekipi © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Autobuska stanica Arekipe © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Drugi najveći grad Perua i njena bivša prestonica, milionska Arekipa ima jedno od najvećih predgrađa kojim smo se vozili više od jednog sata, pre nego što smo stigli do centralne autobuske stanice. Osnovana je 1540. godine, na nizbrdici, u podnožju čak tri vulkana (poređani s leva na desno: Čačani, Misti i Pikču Pikču) i poznata je kao “beli grad”. Ovaj naziv, Arekipa je dobila zbog specifičnog, belog (ponekad i bledo-ružičastog) vulkanskog kamena koji nosi naziv sillar, od kojeg su sazidane gotovo sve zgrade i čiji se kamenolom nalazi u podnožju jedne od tri planine-vulkana. I danas, Arekipa važi za drugu prestonicu zemlje i sedište je Vrhovnog suda. Arekipa je donekle drugačija od ostatka Perua, sunčana, svetla, jarka i neobično podseća na španske kolonijalne gradova Meksika. Centar starog grada smestio se oko Trga oružja, i na listi je Uneskove svetske baštine. Zbog istorijskog značaja ovog grada, mnogi Peruanci gaje posebne emocije prema Arekipi i neretko je smatraju važnijom i od Lime. U belom gradu, rođen je i čuveni Nobelovac, peruanski pisac Mario Vargas Ljosa.

 

 

 

 

 

 

 

Arekipa, Trg oružja i vulkani koji okružuju grad © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Trg oružja, Katedrala Arekipe © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Arekipa, centralna pešačka ulica © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Dvorište Katedrale na Trgu oružja © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Arekipa © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Arekipa © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vulkan Čačani © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Arekipa, Crkva Iglesia Santo Domingo © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Arekipa © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Arekipa © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Arekipa © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Arekipa, najstarija prodavnica šešira u gradu © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Arekipa © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

U centru grada, ušli smo u veliko, staro zdanje pokrivene pijace. U kratkom hodniku koji je vodio do velike sale sa tezgama, do zida su bili poređani ogromni stakleni sanduci u kojima su stajale kičaste statue Hrista i Bogorodice u prirodnoj veličini, nalik onim u katoličkim katedralama. Figure svetaca, bile su ukrašene plastičnim cvećem i velikim krstovima presvučenim u odeću nalik garderobi visokih sveštenika. Na samom ulazu u pijacu, stajao je lokalac sa velikom reklamom i plastičnom kofom u kojoj su mileli veliki, mesnati žuti crvi, za koje se na reklami tvrdilo da pomažu prilikom reumatskih bolesti, i čega sve još ne. Unutar pijace, osim bezbroj vrsti krompira, neobično velikih kotura sira i nekoliko vrsta kukuruza, najveći utisak ostavile su velike šarene tezge u kaskadnim redovima, visine i do četiri metra, na kojim je bio poređan neverovatan broj tropskog voća. Čerimoja, pepino, tumbo, papaja, mango, narandžasta “peruanska jagoda” (agaymanto), lukuma, guava, banana i citrusi, dominirali su na tezgama pijace i privlačili strane posetioce da fotografišu ali ne i da kupuju, zbog čega se prodavci često ljute. U drugom delu pijace, prodaje se sušeno meso alpake, riba, i stoje mali, montažni kiosci sa narodnim lekovima, sušenim začinima i lekovitim travama, Na vrhu kioska, šalterski prozor gospođe koja prodaje, delimično pokriva osušeno telo bebe alpake, koja visi na kanapu, i služi za vradžbine. Na kraju tezgi, prodavac sa velikim termosom i plastičnim čašama, prolaznicima nudi avenu, razređeni čokoladni napitak Perua.

 

 

 

 

 

 

 

 

Arekipa © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Arekipa, „dekoracija“ na ulazu u centralnu, pokrivenu pijacu © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Arekipa, pijaca – tezge sa tropskim voćem: čerimoja, pepino, tumbo, papaja, mango, narandžasta “peruanska jagoda” (agaymanto), lukuma, guava, banana i citrusi © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Arekipa, pijaca – ljubičasti kukuruz maiz morada © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Arekipa, pijaca – beli kukuruz koji kuvanjem dobije providno-sedefastu boju, i služi se uz povrće i salate © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Arekipa, pijaca – tezge sa bezbroj vrsta krompira! © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Arekipa, pijaca – mumificirana beba lama, za vradžbine © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Pijaca – u Peruu, Arekipa se naziva i gradom šešira © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Arekipa, tezga ispred pijace – živi crvi i njihov „sok“ protiv reumatskih bolesti! © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Nešto dalje, na Trgu oružja posetili smo prelepu Katedralu Arekipe (Basilica Catedral de Arequipa) koja je detaljno renovirana nakon jednog od velikih zemljotresa, 1868, i u obilasku se popeli na krov ovog zdanja. Osim velikih zvona čiji je zvuk moguće čuti i neposredno, udaranjem šake, sa vrha katedrale pogled puca na tri vulkana koji poređani u obliku polumeseca, okružuju Arekipu u dolini. Na jednom od njih, vulkanu Čačani, čija visina prelazi šest hiljada metara, još uvek se beli sneg koji se nije otopio od prethodne zime.

 

 

 

 

 

 

Arekipa, Katedrala © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Arekipa, Katedrala © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Katedrala © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Arekipa, Katedrala © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Katedrala © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Arekipa, vulkan Misti, sa krova Katedrale © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Nedaleko od trga, iza katedrale, u pešačkim ulicama u kojim se ređaju stara, prizemna zdanja sa unutrašnjim dvorištima koji podsećaju na patija daleke Sevilje, posetili smo čuveni Manastir Svete Kataline. Veliki manastir jednostavnih, belih spoljnih zidova, zauzima čitav blok zgrada. Za razliku od njegove spoljašnjosti, unutrašnjost manastira u potpunosti je uređen u kolonijalnom, meksičkom stilu, sa jarkim, narandžasto-smeđim i indigo-plavim zidovima, i obiljem neobičnih biljaka. Osim kaktusa i bugenvilija, u baštama manastira raste kantuta, sveto drvo Inka sa crvenim cvetom. Najveći deo ovog velikog, ženskog manastira, otvoren je za posetioce, osim što u jednom krilu skrivenom od očiju javnosti, još uvek živi četrnaest monahinja. Nekada su imućne, katoličke porodice Arekipe, jedno odraslo dete slale u manastir kako bi služilo Bogu, jer su verovali da će time čitava porodica “biti spašena” i oslobođena od grehova. U manastir su kroz specijalne, skrivene otvore, monahinjama ostavljane neželjene bebe, koju su monahinje zatim darovale imućnim porodicama bez dece. Osim katedrale i ovog manastira, u Arekipi postoji još nekoliko veoma raskošnih, baroknih crkvenih zdanja, sa zlatom kićenim oltarima i skulpturama Bogorodice i svetaca, tipičnog za katoličke bogomolje.

 

 

 

 

 

 

 

Arekipa, Manastir Svete Kataline © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Manastir Svete Kataline © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Manastir Svete Kataline © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Manastir Svete Kataline © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Manastir Svete Kataline, kantuta – sveto drvo Inka © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Manastir Svete Kataline © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Manastir Svete Kataline

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ulica Svete Kataline © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Po izlasku iz manastira, zaustavili smo taksi koji je u čitavom Peruu izuzetno jeftin, i uputili se u gornji deo grada, na vidikovac Janahuara (El Mirador de Yanahuara). Visoko iznad centralnog dela grada, pored ovog trga sa parkom i zasadom visokih i vitkih palmi, probali smo ukusan, lokalni sladoled od mladog sira koji na uličnim štandovima može da se kupi širom grada, i kroz lukove u andalužanskom stilu, posmatrali vulkane u daljini.

 

 

 

 

 

 

Vidikovac Janahuara – luk izrađen od blokova silara, belog vulkanskog kamena iz obližnjih vulkana © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Park kod vidikovca Janahuara © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vidikovac Janahuara © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kvart Janahuara © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kvart Janahuara © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 Janahuara © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Zatim smo se vratili u centar i posetili jedan od možda najpoznatijih muzeja u Peruu. Privatni, neveliki muzej katoličkog Univerziteta Svete Marije (Universidad Catolica de Santa Maria) – Museo Sanctuarios Andinos, širom sveta poznat je po petsto godina starim “mumijama” Inka devojčica, koje su pronađene u krateru obližnjih vulkana, žrtvovane bogovima za dobrobit plemena i ostavljene u snegu. S obzirom da je velika hladnoća na vrhovima vulkana, u određenom broju slučajeva uspela da očuva i unutrašnje organe ovih dečjih tela, naučnici su uspeli da dokažu da su žrtvovanoj deci pre nego što su ih ostavile, Inke davale alkohol ili drogu kako bi bili smireni i zaspali. Nakon ulaska u san, zadavali bi im odlučujući udarac u glavu, koji bi im smrskao lobanju. Žrtvovana deca, bila su stara između samo dvanaest i čak dvadeset pet godina, te se za ove starije smatra da je Inkama trebalo da obezbede plodnost. Takođe, utvrđeno je da su deca bila izuzetno dobrog fizičkog zdravlja i da su mesecima pre žrtvovanja od roditelja dobijali najbolju ishranu, kako bi u najboljoj kondiciji i u zdravlju, bili ponuđeni bogovima.

 

Od 1995. godine, kada je na vrhu peruanskog vulkana u regiji Arekipe otkriveno telo prve Inka devojčice, još šesnaest tela dece pronađeno na vrhovima vulkana Perua, i četiri u Argentini. Najčuvenija Inka “mumija” od svih, sa vrha kratera vulkana Nevado Ampato, ujedno i prva koja je locirana, pripada Inka devojčici koju su naučnici prozvali “Huanita” (“Juanita”). Osim nje, ukupno osam tela – još dve devojčice i pet dečaka, otkriveno je na vulkanima u oblasti Arekipe. Nesrećna “Ivančica” (Juanita, na španskom) bila je stara između dvanaest i trinaest godina, i najočuvanija je mumija od svih koje su kasnije pronađene. Bila je odevena u svečanu odeću ukrašenu fibulama (tupus), sa naramkom (lliclla) na leđima, i svi njeni unutrašnji organi pronađeni su u potpunosti očuvani. Druga, nešto starija devojčica (pretpostavke se kreću između 15 i 25 godina), koja je dobila naziv “Sarita”, pronađena je u sedećem, lotus položaju. Mumija jednog od pronađenih dečaka, otkrivena je u prilično lošem stanju, i kasnije je ustanovljeno da je razlog tome što je na vrhu planine za vreme oluje, u telo žrtvovanog dečaka čak sedam puta udario grom. U jednoj od nekoliko prostorija ovog muzeja, na -20 stepeni i uz 90% vlažnosti, u specijalnom providnom sarkofagu mogu da se vide mumije Huanite i Sarite. U stvari, njihova tela i danas pogrešno nazivamo mumijama, jer su pronađena obmotana pončom, te su naučnici u početku greškom pomislili da su mumificirane.

 

 

 

 

 

 

 

Museo Sanctuarios Andinos – Muzej katoličkog Univerziteta Svete Marije (Universidad Catolica de Santa Maria), čuven po „mumijama“ dve Inka devojčice koje su žrtvovane na vrhovima obližnjih vulkana © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Muzej katoličkog Univerziteta Svete Marije – Museo Sanctuarios Andinos © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Museo Sanctuarios Andinos © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Specijalitet Arekipe – Queso helado (sladoled od mladog sira) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Trg oružja, Katedrala, i vulkani Čačani i Misti

 

 

 

 

 

 

 

Iste večeri, dok smo šetali pešačkim ulicama lepe Arekipe, u daljini se začula velika, potmula buka, koja je u određenim momentima odjekivala i kao eho. U nemogućnosti da odredimo smer iz kojeg je zvuk dolazio, zastali smo na kratko, ali je buka prestala nakon manje od pola minuta. Krenuli smo dalje, da bi se nakon nekoliko sekundi buka ponovila. Videvši nas kako na ulici stojimo u nedoumici, konobar koji je u letnjoj bašti kafea pored nas prolazio, dobacio nam je: “Zemljotres!”. Buka je ponovo prestala, a onda je tlo počelo da se trese. Ljudi su krenuli da izlaze iz radnji i restorana, i nismo znali šta da očekujemo. U našim predelima, zemljotresi nikada ne dostižu jačinu ovih u “vatrenom pojasu” Pacifika. Nešto više od mesec dana pre našeg putovanja u Peru, jedan od 7,2 stepena po Rihteru zatresao je grad Puno na obali Titikake, odakle smo dva dana pre toga stigli. Na sreću, bez posledica. Tokom naredne noći, još devet manjih zemljotresa protutnjalo je gradom, sa epicentrom samo 45 kilometara od Arekipe. Ujutro, meštani su nam rekli da za njihove standarde, ovaj zemljotres od 5,3 stepena nije bio veliki, ali da ih je prvi put bilo još deset u nizu, kao rezultat smirivanja tla. Možda smo imali sreću.

 

 

 

 

 

 

 

Arekipa © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Arekipa, Crkva Iglesia de la Compañía (kapela San Ignacio) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Arekipa, Crkva Iglesia de la Compañía © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Crkva Iglesia de la Compañía © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Geneološko stablo porekla životinja iz porodice kamila (afrička kamila, azijska kamila, lama, vikunja, alpaka) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Aerodrom u Arekipi, odakle smo leteli za Limu (1h 30 min) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Peru Arekipa Arequipa, Peru Arekipa Arequipa, Peru Arekipa Arequipa, Peru Arekipa Arequipa, Peru Arekipa Arequipa, Peru Arekipa Arequipa, Peru Arekipa Arequipa, Peru Arekipa Arequipa

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.