PERU – Kanjon Kolka (Colca Canyon) i Vidikovac vulkana

PERU – Kanjon Kolka (Colca Canyon) i Vidikovac vulkana

Tekst i fotografije, deo su nove knjige u pripremi „Umetnost putovanja 3“, i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija, bez dozvole autora.

 

 

 

 

 

 

 

 

El cóndor pasa

.

 

Kanjon Kolka

i

Vidikovac vulkana

 

 

 

 

 

 

 

Iste noći kada smo doživeli zemljotres u Arekipi, i nismo zaspali pre ponoći, već u tri sata ujutro, pustim ulicama Arekipe krenuli smo kombijem nazad u Ande, u smeru odakle smo dva dana ranije došli. Nakon tri sata uspona, dospeli smo na visinu od 4885 metara, na plato najviše nalik mesečevom pejzažu sa razbacanim kamenjem, gde šiba ledeni vetar i na samo kratko zastaju najuporniji turisti. Sa Vidikovca vulkana (Mirador de Volcanos), vidi se osam najvećih vulkana Perua (Mismi, Nevado Ampato, Chachani, Misti, Ubinas, Sabancaya, Hualca Hualca, Nevada Huaca), od kojih je većina još uvek aktivna.

 

 

 

 

 

 

Vulkan Misti (5822 m) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vidikovac vulkana © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vulkan Čačani (6057 m) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vulkan Ubinas (4270 m) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Vulkan Sabankaja (5980 m), iz čijeg grotla gotovo sve vreme izlazi dim © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vulkan Ampato (6200 m), na čijem je vrhu 1995. godine američki antropolog austrijskog porekla,  Johan Reinhard, u saradnji sa National Geographic, pronašao prvo telo žrtvovane Inka devojčice, „Huanite“. Danas se „mumija“ nalazi u muzeju, u Arekipi © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vulkan Hualka Hualka (6025 m) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vulkan Misti (5822 m) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vidikovac vulkana, na 4885 m nadmorske visine (na platou je u julu bilo 0 stepeni, uz hladan vetar)

 

 

 

 

 

 

 

Vulkan Sabankaja puši se sve vreme, bez prestanka, iako iz daljine dim koji izlazi iz kratera izgleda kao nacrtan beli oblak. Za vreme erupcije ovog vulkana 1995, na susednom vulkanu Nevado Ampato arheolozi su žurili da što pre siđu s planine, noseći tek otkriveno telo “Huanite”. Na ovim vulkanima, pronađen je najveći broj tela žrtvovane dece i tinejdžera drevnih Inka, u Peruu. Niže vulkana Mismi, pre nekoliko godina naučnici iz National Geographic Society pronašli su najudaljeniju pritoku koja čini izvor reke Amazon. Iako je najmoćnija reka na svetu sastavljena iz velikog broja pritoka, za ovu u podnožju osam vulkana, ustanovljeno je da čini jedan od primarnih izvora.

 

 

 

 

 

 

 

Vulkan Sabankaja (5980 m), iz čijeg grotla skoro sve vreme izlazi dim © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kanjon Kolka – iza planine na slici, naučnici iz National Geographic pronašli su najdalju pritoku Amazona, i doneli zaključak da ovde izvire © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Vulkan Sabankaja © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

u saradnji sa

.

 

www.mangatrip.rs

 

 

 

 

 

 

Sa nadmorske visine od skoro pet hiljada metara, nakon petnaest minuta, uzanom planinskom magistralom spustili smo se na ispod tri i po hiljade. Nagli usponi i silasci visoko u Andima, u poslednje dve nedelje postali su naša svakodnevnica. Činilo se da smo se prilično dobro adaptirali na njih, iako je hodanje čak i najmanjim usponima na ovim visinama, i dalje pravilo poteškoće. U podnožju, prešli smo planinsku reku na čijoj je litici bilo poređano nekoliko velikih bazena termalnih voda na otvorenom, u kojima je mnoštvo turista na spoljnih deset stepeni, uživalo u čarima vrele, vulkanske banje. Krivudavim drumom oštećenog asfalta, nakon petnaestak minta prošli smo kroz selo Maka (Maca), i ubrzo stigli do krajnjeg odredišta, kanjona Kolka, trećeg najdubljeg klanca na svetu.

 

 

 

 

 

 

 

Selo Maka © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Selo Maka, umiljata alpaka © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Termalni bazeni Baños Chacapi, na termalnim izvorima vulkanskog porekla, između Kanjona Kolka i Vidikovca vulkana © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Termalni bazeni Baños Chacapi © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Oblast oko Make je siromašna, i u njoj živi pretežno seosko stanovništvo. S obzirom da u Peruu ne postoji lovostaj, pastrmke u reci, ali i jelen, biskaća (zec-veverica) i druge životinje u planinama, mogu postati vredan ulov lokalnih seljana. Osim lova, stanovništvo se bavi poljoprivredom. Koristeći poljoprivredne terase na obronku kanjona, od kojih neke potiču s početka III veka – barem hiljadu godina pre dolaska Inka – seljani sade krompir, kukuruz i kinou. Osim siromaštva, zbog nepostojanja nikakvih dodatnih sadržaja, veliki problem lokalnog stanovništva predstavlja alkoholizam. U smeru ka kanjonu Kolka, prošli smo pored zemljanih baraka, sirotišta za decu čiji roditelji su se odali alkoholu i zanemarili ih, te ih je država privremeno oduzela. Neki od njih vremenom se opamete, ostave alkohol i dođu po svoju decu. Mnogi, nikada. Iz ovog razloga, lokalna zajednica koja živi od turizma, donela je odluku da 25% od cene ulaznice za kanjon Kolka, odvaja za decu u ovom sirotištu. Naš vodič, lokalac Migel, ispričao nam je da kad je reč o stočarstvu, u ovom delu Perua seosko stanovništvo preferira gajenje ovaca koje su mnogo isplativije životinje od domaćih lama: “Trudnoća lame traje 11 meseci i završava samo jednim mladuncem, ne isplati se”, kaže Migel. Osim lame, Migel u šali dodaje da meštani najviše vole “kineskog konja”. Ovako u selima nazivaju kineske motorcikle, koje nabavljaju po veoma povoljnim cenama i koji ih prevoze brže i jednostavnije od pravih konja.

 

 

 

 

 

 

 

 

Na početku Kanjona Kolka © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Polja krompira na 3500 m © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Na početku Kanjona Kolka – poljoprivredne terase u Andima koriste se već hiljadu godina (iza se vidi planina odakle prema novim dokazima, izvire Amazon) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

U selu Maka © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Na početku Kanjona Kolka – poljoprivredne terase u Andima © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Na početku Kanjona Kolka – poljoprivredne terase

 

 

 

 

 

 

 

Na centralnom trgu u selu Maka gde smo na kratko zastali, videli smo nekoliko kičastih, iako zanimljivih spomenika. Jedan od njih predstavlja lokalnu ženu u tradicionalnoj odeći, kako na krkače nosi muškarca. Ovaj spomenik danas predstavlja deo lokalnog folklornog plesa, ali je sama priča mnogo starija, i seže do vremena borbe za nezavisnost Perua. U ratu za nezavisnot od Španije, Peruu je nedostajalo boraca, te su vojne vlasti bile prinuđene da odlaze i do najudaljenijih sela u Andima, kako bi regrutovale nove muškarce. Iz ovog razloga, seoske devojke koje su bile pred udajom, provele su dug period čekajući da se mladići iz rata vrate. Po dolasku, u želji da što pre dobiju porod, u kafanama su ih napijale i odvodile ih svojoj kući kako bi spavale s njima. Po saznanju da su trudne, pijane momke su na krkače odvodile do seoskog sveštenika, potvrđivale da je on otac njihovog deteta, kako bi ih sveštenik na licu mesta venčao. Još jedan običaj koji je na jednom od spomenika opisan i koji izvorno potiče iz Meksika, uobičajio se i u selima Anda. Na Dan mrtvih (Dia de los Muertos), za doručak, ručak i za večeru, umrlom se na groblje donosi spremljena, njegova omiljena hrana. Čitav dan, grobljem odzvanja omiljena muzika pokojnika, a zatim sledi takmičenje u tome ko je od familije umrlog najviše voleo. Na kraju, toči se pivo kako bi “napili pokojnika”, da bi na kraju i sami gosti završili pijani.

 

 

 

 

 

 

 

 

Vikunje – životinje iz porodice kamila (kao lame i alpake), koje nisu pripitomljene © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vikunje © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

U kanjon Kolka (Colca Canyon) stigli smo oko osam ujutro. Dužine oko sedamdeset kilometara, i prosečne dubine od 3270 metara, četvrti je najdublji kanjon na svetu (u Peruu se nalazi i treći najdublji kanjon na svetu, Cotahuasi, 3354 m). Radi lakšeg poređenja, oba peruanska kanjona više su od dva puta dublji od čuvenog Grand kanjona u SAD-u, i jednostavno je nemoguće kamerom ili fotoaparatom snimiti njihovo dno. Širom sveta, kanjon Kolka je poznat po jutarnjem posmatranju leta andskih kondora. Iako na ovoj visini nema drveća, floru u kanjonu čine žbunovi sa zanimljivim cvećem, i oko trideset različitih vrsta velikih kaktusa. Zbog belog peska koji predstavlja fosilne ostake algi, naučnici su utvrdili da je kanjon nekada davno prekrivalo jezero. U procepima dubokog i strmog kanjona, sa suncem čiji su se zraci u rano jutro probijali između stena, Migel nam je pokazao prašinu koja se podigla od sinoćnjih zemljotresa i još nije stigla da se slegne. Možda se kondori iz ovog razloga, danas ipak neće pojaviti.

 

 

 

 

 

 

 

Kanjon Kolka – „čarobna destinacija“ © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kanjon Kolka (prosečne dubine od 3270 m) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kanjon Kolka – sa desne strane vidi se prašina, koja se još nije slegla od zemljotresa koji se desio prethodne noći © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Kanjon Kolka © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kanjon Kolka i reka u dnu (u desnom, gornjem uglu) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kanjon Kolka

 

 

 

 

 

 

 

 

Andski kondori (od kečua: “kuntur“, lat. Vultur gryphus) spadaju u grupu lešinara i žive prosečno šezdeset pet godina. Monogamni su dok odgajaju zajedničkog mladunca. Ženka leže dva jaja, i po rođenju, mladunce pažljivo posmatra. Ukoliko utvrdi da njen mladunac ima bilo kakvu vidljivu manu, nalik antičkim Spartancima – baca ga sa litice. U sedmoj godini života, mladi kondor dostiže punu veličinu (14 kg) i zrelost, te napušta roditeljsko gnezdo. Tada se roditelji razdvajaju i traže novog partnera za novo potomstvo. Kondor lovi tako što u naletu, žrtvu snažno gurne sa litice u provaliju, i tek posle četiri dana dođe po svoj ulov. Iz ovog razloga, meštani sela u Andima uče malu decu da ni slučajno ne hodaju blizu litice. Ukoliko ustanovi da u kanjonu nema dovoljno hrane, kondor može da preleti Ande i stigne do Pacifika. Blizu obale, pronalazi ženku morskog lava koja je upravo na svet donela mladunče, i jede omiljenu poslasticu – placentu novorođenčeta. Kondori nisu najveće ptice letačice na svetu – neke vrste labuda, albatrosa i pelikana su veće od njih. Iako se prema rasponu krila nalazi tek na sedmom mestu na listi najvećih, letačke sposobnosti i brzina kondora (100 km/h) su neprevaziđeni.

 

 

 

 

 

 

 

Kanjon Kolka, spomenik andskom kondoru © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kanjon Kolka – jedan od nekoliko vidikovaca odakle se posmatraju kondori © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kanjon Kolka – jedan od nekoliko vidikovaca odakle se posmatraju kondori © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Na vrhu kanjona visine oko tri i po kilometra, na strmim liticama kondori svijaju svoja gnezda. Oko devet sati ujutro, kada su vazdušne struje najpovoljnije, počinju svoj let i potragu za plenom. Nakon sat vremena hoda ivicom kanjona, i prolaskom pored nekoliko vidikovaca, na samom kraju, na punktu Cruz del Condor, sreća nas je najzad poslužila. Prvo smo ih videli kako lete veoma nisko u kanjonu i suviše daleko da bi ih jasno razaznali. Odjednom, u roku od manje od deset minuta, velike crno-bele ptice krenule su da se pojavljuju sa svih strana i preleću u neposrednoj blizini vidikovca, odakle je mnoštvo posetilaca, uz uzvike oduševljenja pratilo njihov let. U ovo doba dana, andski kondor prilikom leta uopšte ne pravi zamahe krilima, već levitira koristeći vazdušne struje. Posmatrajući ovaj veličanstveni prizor koji se nekoliko minuta i gotovo bez prestanka odvijao bezmalo iznad naših glava, u mislima prizvala čuvenu ariju “Kondorov let”, koju sam još kao devojčica često slušala.

 

 

 

 

 

 

 

Kanjon Kolka – el condor pasa! © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kanjon Kolka – el condor pasa! © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kanjon Kolka – el condor pasa! © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

Peru Colca Canyon, Peru Colca Canyon, Peru Colca Canyon, Peru Colca Canyon, Peru Colca Canyon, Peru Colca Canyon, Peru Colca Canyon

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.