Destilerija tekile

na plantaži plave agave

(Valjadolid)

Meksiko… Olmeci, Maje, Asteci, i španski konkistadori; revolucionari Pančo Vilja i Emilijano Zapata; umetnici Dijego Rivera i Frida Kalo; pisci Oktavio Paz i Karlos Fuentes; filmski radnici Entoni Kvin, Giljermo del Toro i Salma Hajek; prava Pokahontas – La Malinče, i prvi predsednik Meksika poreklom starosedelac – Benito Huares (Benito Pablo Juárez García)… Postojbina vanile, kakaovca, paprike, pasulja i kukuruza. I tekile! Meksiko je bez sumnje jedna od najlepših, najraznovrsnijih i najatraktivnijih zemalja na planeti – po broju poseta stranih turista, sedma najposećenija na svetu. Počev od Meksiko sitija (Mexico City), astečke prestonice – Tenočtitlana (Tenochtitlán) i hramova Teotihuakana (Teotihuacán), i magičnog vulkana simpatičnog naziva Popokatepetl (Popocatepetl) u podnožju predivne Pueble… Taska (Taxco), gde se iz rudnika vadi srebro i pravi božanstveni nakit… Savezne države Halisko (Jalisco) iz čijeg grada Gvadalahare (Guadalajara) dolaze čuveni „ajajajaja!“ marijači, i nepregledna polja plave agave od koje je – u istoimenom gradiću Tekili (Tequila), nastalo čuveno meksičko alkoholno piće… Sve do krajnjeg juga (jugoistoka) – poluostrva Jukatan, mesta gde je pre 66 miliona godina pao legendarni meteorit koji je sa Zemlje zbrisao dinosauruse, i formirao jedine na svetu – krečnjačke pećine sa podzemnim, slatkovodnim jezerima i rekama – senote (cenotes). I gde se – na špicu Jukatana, nadomak rezervata prirode Rio Lagartos i rajskog ostrva Holboš (Holbox) sreću predivne, svetlo puder-rezedo zelene boje Meksičkog zaliva, sa tirkiznim nijansama Karipskog mora. Meksiko – četrnaesta po veličini država na svetu, čiji kolonijalni gradovi neodoljivo podsećaju na špansku pokrajinu Andaluziju – oduvek se kotirala visoko na mojoj listi posete, na američkom kontinentu.

Valjadolid, plantaža plave agave © Ivana Dukčević

„Fundadores“ – osnivači destilerije „Destilería Artesanal de Agave Mayapán“ © Ivana Dukčević

Degustacija pet vrsta tekile različite starosti, uz so i limetu © Ivana Dukčević

u saradnji sa

www.mangatrip.rs

Tekila je nastala u meksičkoj saveznoj državi Halisko (Jalisco) – u gradiću Tekili (Tequila), udaljenom 52 kilometra zapadno od prestonice ove oblasti – Gvadalahare (Guadalajara). Pravi se fermentacijom plave agave, zbog čega ova vrsta – agave azul, nosi naziv i Agave tequilana. UNESCO je proces proizvodnje tekile i njeno geografsko poreklo, zaštitio kao svetsku nematerijalnu baštinu.

Posetili smo jednu od samo nekoliko, privatnih destilerija tekile na Jukatanu – u predgrađu Valjadolida, koja nosi naziv „Mayapan“, videli čitav proces proizvodnje i degustirali pet vrsta tekile – od one koja je napravljena pre nekoliko dana, do 10 godina stare. Tekila se pravi od „korena“ lista agave, koji – kada se listovi iseku – liči na ananas, zbog čega ovaj deo biljke nazivaju i „ananasom agave“. Kako bi se dobilo čuveno meksičko, bistro, bledo-žućkasto alkoholno piće, isečeni „ananas“ se četiri dana suši, zatim se melje grnčarskim točkom, ostavlja da fermentiše i dva puta destilira (nakon prvog puta ima 10 – 20% alkohola, a posle drugog 35 – 40%). Kako tekila stari, bistro bledo-žuto piće postepeno menja boju – što je starija, to je boja tekile zagasitija i prelazi u okerasto-smeđu. Da bi se od nje pravila tekila, agava mora biti stara najmanje 7 do 8 godina. Potrebno je oko 50 kg agave, da bi se dobilo 5 litara tekile.

OVDE pogledajte video klip čuvene meksičke zdravice za ispijanje tekile, snimljenu u destileriji tekile!

“¡Arriba, abajo, al centro, el movimiento, adentro!”

Prevod uz objašnjenje: ”Čaše gore! Čaše dole! Čaše u centar! Pokret (kukovima u krug)! Unutra (ispiti tekilu)!”

„Destilería Artesanal de Agave Mayapán“ © Ivana Dukčević

Plantaže plave agave, pored hacijende „Destilería Artesanal de Agave Mayapán“ © Ivana Dukčević

OVDE pogledajte video klip iz destilerije

Osim plave agave, u Meksiku postoji još nekoliko vrsta koje imaju potpuno drugačiju namenu, Na krajnjem jugu Meksika (Jukatan) i u Gvatemali, raste vrsta agave henekven (Henequen) ili „jukatanski sisal“. Od izuzetno čvrstih vlakana ove agave, prave se sjajne ležaljke koje – kako tvrde Meksikanci – mogu da izdrže neverovatan broj kilograma. Naime, od vlakana henekven agave, krajem XIX veka u Meksiku su pravili brodsku užad i zbog izuzetnih karakteristika i izdržljivosti, jedno vreme izvozili ovaj proizvod širom sveta. Meksikanci, vlasnici proizvodnji brodskih užadi u to vreme, zbog velike potražnje postali su bogataši. Ležaljke se u Meksiku mogu kupiti u određenom broju suvenirnica, najčešće u prirodnoj, bež boji, ili šarene – crno-crveno-žuto-zelene. Cena ležaljki je oko 50 €, a garancija gotovo neograničena. Od henekven agave, pravi se i istoimeno alkoholno piće – Henequen, koje je u Meksiku skoro jednako popularno kao tekila.

Meksiko tekila, Meksiko tekila, Meksiko tekila, Meksiko tekila

Atrakcije, Meksiko