Zabavni park prirode Škaret
XCARET PARK
Park Škaret (Xcaret Park) u prevodu s majanskog, jukatečkog jezika znači “mali ulaz”. Nekada je bio poznat i pod nazivom ’’Meksički Sveti Raj’’ i jedan je od najpopularnijih eko-parkova duž Rivijere Maja, na Jukatanu. Prema legendi, Maje su ovo mesto koristile za ritualno kupanje – pročišćenje uma i tela pre odlaska na obližnje ostrvo Kozumel (Cozumel), u hram boginje Iščel (Ixchel), majanskog božanstva ljubavi, meseca i medicine. U okviru parka nalazi se preko pedeset različitih prirodnih atrakcija, kao tri podzemne reke (koje prolaze niže replike majanskog sela), staze tropske džungle, plaže, snorkling i prirodni bazeni, Paviljon leptira, Paviljon ptica, Akvarijum koralnog grebena, deo parka sa različitim morskim kornjačama, i druge. U okviru kulturnih atrakcija, u okviru replike majanskog sela postoji lokalna crkva, groblje i muzej. Na kraju dana, u otvorenom teatru održava se jedno i po časovni, jedinstveni šou sa različitim performansima pre-hispanoameričke kulture i tradicije ovih prostora.
Tekst i fotografije, deo su nove knjige u pripremi, i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima:
Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011.
Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija, bez dozvole autora.
Park Škaret (Xcaret Park). jedno od mnogobrojnih staništa ara papagaja © Ivana Dukčević
OVDE pogledajte video sa arama u Parku Škaret
Park Škaret (Xcaret Park). večernji muzičko-scenski performans na specijalnom, otovrenom stadionu © Ivana Dukčević
Večernji muzičko-scenski performans © Ivana Dukčević
Večernji muzičko-scenski performans © Ivana Dukčević
Park Škaret, paviljon sa flamingosima © Ivana Dukčević
OVDE pogledajte video o flamingosima u Parku Škaret
Park Škaret, Jedna od podzemnih reka kojom je moguće plivati sve do okeana © Ivana Dukčević
Park Škaret, prikaz majanskog, ritualnog plesa za dozivanje kiše – Danza de los Voladores de Papantla (Rito de los voladores) © Ivana Dukčević
OVDE pogledajte kako izgleda majanski ples za dozivanje kiše (prvi deo)
OVDE pogledajte drugi deo
OVDE pogledajte treći deo
OVDE ritual igre nakon spuštanja kanapima
Park Škaret
Večernji muzičko-scenski performans – život drevnih Maja © Ivana Dukčević
Večernji muzičko-scenski performans – Pok-a-tok, ritualni sport drevnih Maja © Ivana Dukčević
Park Škaret, „terapija“ ili „masaža“ nogu, sa grickanjem ribica (ove ribe na Jukatanu žive u podzemnim jezerima, senotama) © Ivana Dukčević
Park Škaret, marijači i dresura andalužanskih konja © Ivana Dukčević
Park Škaret, plaža na obali okeana © Ivana Dukčević
u saradnji sa
.
www.mangatrip.rs
Iako tematskih, zabavnih parkova najčešće nema na mojoj listi tokom putovanja, park prirode Škaret donekle je drugačiji od drugih. Zbog činjenice da je podignut delimično u džungli, na mestu gde su pronađeni ostaci originalnih majanskih piramida (koje je moguće videti) i podzemnih reka nalik senotama, deluje prilično autentično. Podzemnim rekama na primer, moguće je plivati – tj. plutati, sve do kraja – mesta gde se ulivaju u more. S obzirom da reka teče u smeru ka obali, na nekim mestima i bez plivanja, ona sama nosi. Na putu do obale okeana, postoje tri ili četiri mesta gde iz reke možete izaći. Ukoliko želite da plivate do kraja – i da vas dodatno, stvari koje ste sa sobom poneli sačekaju, na mestu gde se u parku nalaze lokeri možete sve što želite spakovati u specijalnu torbu koju će zaposleni zatvoriti katancem, i dati vam ključ. Torba će vas sačekati na samom kraju podzemne reke. U torbu nemojte stavljati stvari koje su lomljive, na primer – fotoaparat, a novčanik i vrednosti najbolje je ostaviti u samim lokerima (ključeve od lokera i od torbe, dobijate na kanapu koji nosite oko vrata i s njim možete plivati). Za plivanje rekom neophodan je zaštitni prsluk koji ćete dobiti pre ulaza u reku. Podzemni tok reka u Škaret parku odvija se oko 60% u tunelima, i oko 40% nad zemljom.
Park Škaret, ostaci građevina drevnih Maja © Ivana Dukčević
Ostaci građevina drevnih Maja
Jedna od podzemnih reka kojom je moguće plivati sve do okeana © Ivana Dukčević
Jedna od podzemnih reka kojom je moguće plivati sve do okeana © Ivana Dukčević
Deo podzemne reke koji ulazi u „tunel“ ispod zemlje © Ivana Dukčević
Završetak podzemne reke koja izbija na okean © Ivana Dukčević
U određenim delovima parka, nalaze se mesta nalik mini ZOO vrtu, gde u prirodnom okruženju žive životinje Jukatana: puma, tapir i jaguar. Za razliku od njih, simpatičnu životinju nalik rakunu koja nosi naziv koatl (coatl), možete videti i kako šeta parkom između posetilaca.
Iguana, jedan od najzastupljenijih stanovnika Jukatana © Ivana Dukčević
OVDE pogledajte video o drvetu kaučuka od kojeg se pravi guma
Jaguar i puma, velike mačke jukatanske džungle © Ivana Dukčević
Puma © Ivana Dukčević
Simpatični koatl (coati) nalik rakunu, šeta između posetilaca (živi na području srednje i severnog dela južne Amerike) © Ivana Dukčević
OVDE pogledajte kako izgleda koati!
Tapir © Ivana Dukčević
Divlje svinje © Ivana Dukčević
U jednom delu parka, nalazi se Paviljon leptira. Visoko iznad stabala drveća, ovaj deo parka ograđen je tankom, jedva vidljivom zaštitnom mrežom. Oblikom i šarama, meksički leptiri su nalik evropskim, ali je njihova veličina oko tri do četiri puta veća. Prvog dana mog boravka na Jukatanu, na obodu džungle tik pored moje ruke je proleteo leptir za koji sam prvo mislila da je ptica koja se „zbunila“. I pre odlaska u park Škaret, uvidela sam jedinstvenost meksičkih leptira. Osim uobičajenih šara i boja, jedan leptir je drugačiji od svih. Predivne, plave nijanse njegovih krila, u kadar fotoaparata pokušavaju da uhvate mnogi. Na dva mesta u Paviljonu leptira, na kamene stubove postavljeni su veliki tanjiri sa kriškama voća, kako bi privukli leptire i posetioci time imali priliku da ih bolje vide.
Paviljon leptira – predivni, veliki plavi leptir © Ivana Dukčević
OVDE pogledajte naš video velikih, meksičkih plavih leptira
Paviljon leptira © Ivana Dukčević
Osim Paviljon ptica, u parku se nalazi veliki Paviljon ptica. Neke ptice – kao are, čaplje i pelikani na primer, u parku su slobodne, dok su šareni lešinar, tukan i još neke retke zverke, u kavezu. Zanimljivo je da je paviljon osmišljen da bude unutar podzemne senote – krečnjačkog podzemnog jezera – gde su njegovi unutrašnji “zidovi” iskorišteni za postavljanje staze koja vijuga u krug sve do dna, do jezerca i reke.
Park Škaret – mapa paviljona ptica © Ivana Dukčević
Podnožje paviljona ptica © Ivana Dukčević
Ara papagaj i kraljevska palma sa glatkom korom i horizontalnim linijama © Ivana Dukčević
Paviljon ptica © Ivana Dukčević
Paviljon ptica – tukan © Ivana Dukčević
Paviljon ptica © Ivana Dukčević
Flamingosi
Paviljon ptica © Ivana Dukčević
Paviljon ptica – meksički lešinar © Ivana Dukčević
Paviljon ptica – izgubljeni u prevodu 🙂 © Ivana Dukčević
U delu parka bliže moru, nalazi se podzemni Akvarijum i u njemu primerci biljnog i životinjskog sveta Jukatana. Najzanimljiviji su korali – jer se istočno od Jukatana nalazi drugi po veličini najveći koralni greben, na svetu – Mezoamerički koralni greben. Osim korala, tu su i različite vrste riba, morski konjic, velike mesnate narandžaste morske zvezde, raže i meduze. Izvan akvarijuma, na površini, u nekoliko manjih bazena plivaju morske kornjače, dok su one najveće na samom kraju – u delu ograđenom od mora.
Akvarijum, veliki koral – drugi najveći koralni greben na svetu, nalazi se istočno od obala Meksika © Ivana Dukčević
Akvarijum, korali © Ivana Dukčević
Akvarijum © Ivana Dukčević
Akvarijum, morski konjic © Ivana Dukčević
Morske kornjače © Ivana Dukčević
Velike morske kornjače © Ivana Dukčević
U istočnom delu parka nalazi se replika majanskog sela, i radionica za izradu čokolade od kakaovca – biljke koja potiče iz Meksika (zbog pandemije, radionica je do daljeg zatvorena). Nedaleko od sela, na brdašcu je podignuta replika velikog, meksičkog groblja, sa šarenim grobnicama, dekorativnim skulpturama i zanimljivim nadgrobnim porukama. Meksička groblja su raznobojna i deluju mnog veselije od naših, jer kroz njihovu dekoraciju Meksikanci slave činjenicu da su njihovi najmiliji nekada bili među njima. Nalik našim zadušnicama ili katoličkom Danu Svih Svetih (1. novembar), svakog 1. i 2. novembra u Meksiku se proslavlja Dan Mrtvih (Dia de los Muertos), kada se posećuju se groblja i u krugu familije prepričavaju šaljive priče iz života umrlih. Dodatno – i sve više – lica se oslikavaju da izgledaju kao šarene lobanje (calavera), a tela kao kosturi, uz cvetnu dekoraciju specifičnog cveća žute i narandžaste boje koje potiče iz Meksika i zastupljeno je u astečkoj tradiciji (na latinskom: Tagetes erecta, na astečkom: Cempazuchitl ili Mexican Marygold). Ovaj praznik je u poslednje vreme postao izuzetno popularan i među turistima, koji – zajedno s lokalcima, 1. i 2. novembra posećuju meksička groblja.
Replika majanskog sela, suveniri vezenog tekstila © Ivana Dukčević
Replika majanskog sela © Ivana Dukčević
„Kuća mrmljanja“ © Ivana Dukčević
Replika meksičkog sela © Ivana Dukčević
Replika meksičkog groblja © Ivana Dukčević
Replika meksičkog groblja © Ivana Dukčević
U Škaret parku, prisustvovala sam tradicionalnom majanskom plesu za dozivanje kiše. Maje su verovale da će ovim ritualom udovoljiti bogovima koji će im poslati kišu. U ritualu dozivanja kiše, pet muškaraca odevenih u raskošnu tradicionalnu odeću, uz zvuke frule penje se na vrh visokog stuba, odakle se njih četvorica – zavezani kanapima za struk, okreću naglavačke i vrteći se u krug polako odmotavaju kanap, spuštajući se na tlo. Tek kada sva četvorica siđu „sa nebesa“, poslednji – peti muškarac, nalik kapitenu tima, silazi niz jedan od kanapa, koji mu ostali pridržavaju. Zatim sledi naredna igra gde se kao na ringišpilu vrte u krug.
Majanski ples dozivanja kiše © Ivana Dukčević
Majanski ples dozivanja kiše © Ivana Dukčević
Majanski ples dozivanja kiše © Ivana Dukčević
Majanski ples dozivanja kiše © Ivana Dukčević
Majanski ples dozivanja kiše © Ivana Dukčević
Majanski ples dozivanja kiše © Ivana Dukčević
Majanski ples dozivanja kiše © Ivana Dukčević
Majanski ples dozivanja kiše © Ivana Dukčević
Osim majanskog plesa koji se u okviru zabavnog parka održava tri puta u toku dana, u neposrednoj blizini ulaza u Škaret park dva puta dnevno, u ograđenom prostoru održavaju se konjičke igre. Uz zvuke orkestra marijačija – i to ženskih – odevenih u božanstvenu crveno-belu odeću, i njihovo pevanje koje prate povici podrške kabaljerosima (konjanicima) – tri muška i jednog ženskog konjanika – posmatrali smo polusatno predstavljanje dresure andalužanskih konja koje su jahali profesionalni dreseri u predivnoj, svečanoj, tradicionalnoj odeći Meksika.
Škaret park © Ivana Dukčević
Kabaljerosi i marijači – u novembru 2011, UNESCO je muziku meksičkih marijačija proglasio svetskom nematerijalnom baštinom (marijači potiču iz Gvadalahare, i nastali su u drugoj polovini XIX veka) © Ivana Dukčević
Ženski marijači orkestar © Ivana Dukčević
Prikaz dresure andalužanskih konja © Ivana Dukčević
Prikaz dresure andalužanskih konja © Ivana Dukčević
Prikaz dresure andalužanskih konja i bacanje lasa © Ivana Dukčević
Prikaz dresure andalužanskih konja © Ivana Dukčević
Park Škaret otvoren je od 9 h do 22 h. Svake većeri, kada padne mrak i sve atrakcije utihnu, pre zatvaranja na velikom, otvorenom stadionu – nalik onom za sportska takmičenja, u 20 h održava se 1,5-satni spektakl. Raskošni muzičko-scenski performans igara i običaja Meksika (i poluostrva Jukatan), osmišljen je tako da događaje iz istorije Jukatana prati hronološki. U predstavi se na početku prikazuju scene iz života Maja, zatim dolazak španskih konkistadora i osvajanje Meksika, pokrštavanje starosedelaca, i sužvot sve do Meksičke revolucije. Nasuprot relativno jednostavnoj scenografiji koja izostaje zbog toga što se gledalište nalazi sa sve četiri strane scene, veliki trud uložen je u fantastične kostime.
Večernji muzičko-scenski performans igara i običaja Meksika – život drevnih Maja © Ivana Dukčević
Ritualni sport drevnih Maja – Pok-a-tok © Ivana Dukčević
Pokrštavanje drevnih Maja od strane konkistadora © Ivana Dukčević
Meksička revolucija (žene-borci u revoluciji, nosile su naziv „Adelitas“) © Ivana Dukčević
Meksička revolucija © Ivana Dukčević
Večernji muzičko-scenski performans igara i običaja Meksika © Ivana Dukčević
Igre i običaji Meksika © Ivana Dukčević
Marijači © Ivana Dukčević
Igare i običaji Meksika © Ivana Dukčević
Pesme Meksika © Ivana Dukčević
Pesme i igre Meksika © Ivana Dukčević
Karipska muzika starosedelaca © Ivana Dukčević
Ulaskom u park, u zavisnosti od tri različite cene ulaznice, dobićete narukvicu sa QR kodom sa kojom ćete moći da na primer iznajmite loker, da aktivirate kameru za slikanje duž podzemne reke (ia kasnije kupite fotografiju na kojoj ste, na izlazu iz zabavnog parka), ali i da ručate u jednom od 7 restorana unutar zabavnog parka, između 11 i 17 h (švedski sto, različite kuhinje – od meksičke do internacionalnih).
Putokazi u različitim bojama i sa brojevima, nalaze se širom Parka Škaret, jer bi bez njih snalaženje bilo skoro nemoguće (crni putokaz „Xcaret Plus 7“, oznaka je za veliki punkt sa lokerima i toaletima) © Ivana Dukčević
Između 11 i 17 h, sa all inclusive narukvicom (i QR kodom), moguće je jesti (švedski sto) u jednom od 7 restorana Parka Škaret, različitih kuhinja – od meksičke, do internacionalnih (na slici je meksička supa sa škampima, kaktusom, lukom i svežim korijanderom) © Ivana Dukčević
Dezert – raznovrsno voće i đus od manga © Ivana Dukčević
Meksiko Xcaret Park, Meksiko Xcaret Park, Meksiko Xcaret Park, Meksiko Xcaret Park, Meksiko Xcaret Park, Meksiko Xcaret Park, Meksiko Xcaret Park,