GRUZIJA / Opšte informacije

GRUZIJA / Opšte informacije

 

 

 

 

 

 

 

GRUZIJA (Sakartvelo)

 

– Opšte informacije –

 

 

 

Samostalno istraživačko putovanje Gruzijom, ostvarila sam u saradnji sa dugogodišnjim partnerom – aviokompanijom Turkish Airlines, i uz podršku Ambasade Gruzije u Srbiji. Velika zahvalnost otpravniku poslova diplomatske kancelarije Ambasade Gruzije u Srbiji, gospodinu Koberidzeu. (Tekst i fotografije u postu, zaštićene su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija).

 

 

 

 

 

 

 

Kada sam u martu 2018. i zatim junu 2019. osmislila i krenula na samostalno organizovano, istraživačko putovanje jugoistočnom i zatim severoistočnom Anadolijom, nekoliko puta tokom putovanja približila se granici Gruzije i Jermenije – videla gruzinske i jermenske crkve na istoku Turske, postalo je jasno i sasvim logično da će naredno veliko putovanje biti upravo u ove dve predivne zemlje Kavkaza. U leto 2020, situacija s pandemijom omela je ovaj već prethodno osmišljen plan, koji se najzad ostvario tokom juna i jula 2021.

 

U jednom od čuvenih belosvetskih turističkih vodiča, u prvom poglavlju stoji napisano: “Gruzija je, verovatno jedna od najlepših zemalja na svetu”. Da li je u pitanju veoma konkretan lični stav, ili pak, opšte mišljenje mnogih koji su putovali Gruzijom, želela sam da istražim tokom samostalno organizovanog putovanja, na način na koji oduvek putujem. Znanje iz istorije umetnosti, ali i umetnosti i kultura Male Azije i Bliskog istoka, pomoglo mi je da kockice povežem, iako je Kavkaz nesumnjivo, jedinstven i potpuno poseban geografski prostor između Evrope i centralne Azije. Na kraju putovanja, setila sam se izjave u gorepomenutom vodiču. Iako je i Kazbegi na severu Kavkaza veličanstven, stari Tbilisi prelep i kitnjast, regija Svaneti – Mestija i Ušguli (UNESCO) na krajnjem zapadu Kavkaza – bez sumnje su neki od najlepših predela, na svetu. Nakon posete Gruziji svi koji smo putovali složili smo se, da poseta ovoj zemlji nije potpuna bez obilaska ove regije.

 

 

 

 

 

 

Neopisivo lepa regija Svaneti na krajnjem severozapadu Velikog Kavkaza, na mestu gde se nalaze najviši vrhovi Gruzije / U rukama je buket drvenaste biljke, žbuna koji raste na obroncima planine iznad Mestije (Mestia), sa predivnim bež cvetovima oblika nalik magnoliji, čiji se listovi suše i koriste kao biljni čaj

 

 

 

 

 

 

 

Veliki Kavkaz – Spomenik godišnjici Gruzijsko-ruskog prijateljstva iz 1970-tih, na putu ka planini Kazbek (Kazbegi), na severu Gruzije © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Tbilisi – zgrada u starom delu grada gde smo iznajmili stan i proveli nedelju dana, kojoj je potrebno detaljno renoviranje. Neki kvartovi starog Tbilisija su potpuno restaurirani, dok neki još čekaju na red © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Na jugoistoku Gruzije, uz granicu sa Azerbejdžanom nalazi se vinska regija Kakheti. Na slici je Signagi (Sighnaghi), najlepši, romantični gradić ove regije koji prilikom posete Gruziji ne treba propustiti © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Na krajnjem jugozapadu Gruzije, 10 km od granice sa Turskom nalazi se najčuveniji gruzinski crnomorski rizort – Batumi. Nalik Bakuu u susednom Azerbejdžanu, ili mnogo poznatijem Dubaiju, Batumi se razvija kao moderna i pomalo kičasta prestonica kazina i noćnog života, iako postoji i autentični, stari deo grada © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Gori – suveniri u Muzej-kući Staljina, pored njegove rodne kuće © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Covid19

 

Ulazak u Gruziju avionom, dozvoljen je uz potvrdu o revakcinaciji bilo kojom vakcinom dostupnom u Srbiji. Od revakcinacije do ulaska u Gruziju, potrebno je da prođe 14 dana. U zemlju se može ući i sa negativnim PCR testom, ali – za sada, u tom slučaju nakon 3 dana boravka obavezni  ste da ponovite PCR test, o svom trošku. U slučaju da je test pozitivan, morate otići u 14-dnevni karantin, o svom trošku. Pri prelasku kopnenih granica Gruzije (ponovo su otvorene 1. juna 2021), osim potvrde o revakcinisanju potrebno je dodatno imati i negativan PCR test. OVDE pogledajte najnovije informacije u vezi propisa za ulazak stranaca na stranici Ministarstva inostranih poslova Gruzije (a u vezi sa Covid19).

 

 

 

 

 

Kako stići

 

Avionom: Od Beograda / Zagreba / Sarajeva, do Tbilisija, najlakše je stići letovima Turkish Airlines, sa presedanjem u Istanbulu. Let od Beograda do Istanbula traje oko 1h 40min, a od Istanbula do Tbilisija još oko 2 h. U zavisnosti od dana u nedelji, avioni Turkish Airlines od Istanbula do Tbilisija lete od jednom do čak tri puta dnevno. Predstavništvo Turkish Airlines nalazi se u Beogradu, u Knez Mihailovoj 9, na prvom spratu (tel +381 11) 3036 195 / 209 7225 / 209 7226.

 

 

 

 

 

U saradnji sa…

 

Turkish Airlines / Beograd, Knez Mihailova 9 / I (tel +381 11) 3036 195 / 209 7225 / 209 7226

© Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Najbolje vreme za posetu Gruziji

 

 

Ukoliko želite da putujete i otkrivate lepote Gruzije, period tokom godine kada je moguće posetiti sve delove zemlje kreće se od kasnog maja, do kraja septembra. Pre i posle tog perioda, snegovi i kiše otežavaju posetu prirodom najlepšim delovima Gruzije (Veliki Kavkaz), jer postoji velika mogućnost da su putevi neprohodni. U junu najčešće počinju velike vrućine i slično našem podneblju, traju do kraja avgusta. U tom smislu, za posetu Gruziji – naročito planinskim delovima zemlje – najbolji period je druga polovina maja i prva polovina juna, iako i krajem maja – ukoliko se sneg još nije otopio – putevi u Mestiji na primer, još uvek mogu biti neprohodni. Iz ovog razloga, naše putovanje na Kavkaz je počelo sredinom juna.

 

Ukoliko skijate, u Gruziji postoje dva zimska centra – najčuveniji Gudauri u kojem hoteli i apartmani niču kao pečurke posle kiše i koji će izgleda veoma uskoro početi da liči na urbano naselje usred prelepe prirode (kao naš Zlatibor). Drugi ski rizort koji je manje posećen i razvijen – Bakuriani, nalazi se u južnom delu Gruzije, u regiji najčuvenije gruzijske banje Bordžomi (Borjomi). Ski liftovi postoje i u regiji Svaneti, u Mestiji.

 

 

 

Vremenska zona

 

(+4 GMT) U Gruziji ne postoji pomeranje časovnika. Od marta do oktobra, Gruzija se nalazi u časovnoj zoni 3 sata ispred nas, dok tokom leta razlika iznosi 2 sata.

 

 

 

 

 

 

Veliki Kavkaz – na vrhu brda iznad Mestije (nadm. visina 1500 m), odvezli smo se uzbrdo 4wd vozilom (lokalni taxi) i pešačili do planinskih jezera

 

 

 

 

 

 

 

Gradnja novih hotela u ski centru Gudauri © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Kazbegi (planina Kazbek), Crkva Svetog Trojstva (Gergeti Trinity Church) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

GRUZIJA – TOP 5

 

Ukoliko imate nedovoljno vremena za kompletnu posetu Gruziji, ovaj podatak biće od koristi. Na osnovu ličnog iskustva, ali i velikog broja tuđih, gruzinskih TOP 5 otprilike izgleda ovako:

 

1) Mestija i Ušguli – regija Svaneti na zapadu Kavkaza

2) Tbilisi

3) Kazbegi

4) Signagi (vinska regija Kakheti)

5) Vardzia / i David Gareja (ukoliko je ponovo moguće popeti se uz stenovito brdo na granicu sa Azerbejdžanom)

 

 

 

 

 

 

Selo Ušguli, kao iz bajke (na slici je deo oko pogranične, vojne kasarne), nalazi se u podnožju najvišeg vrha Gruzije – Škara (Shkhara, 5193 m, na slici), koji je na primer – 400 m viši od najvišeg vrha Alpa (francuski Mont Blanc) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Novac i cene

 

Gruzinska valuta je Gruzinski lari (GEL). U junu i julu 2021, odnos evra i gruzinskog larija bio je: 1 = 3,70 – 3,75 GEL. Kurs viši od 3,75 nismo pronašli nigde, tokom dve nedelje provedene širom Gruzije. Zanimljivo je da smo novac promenili na aerodromu u Tbilisiju, jer je jedan od nekoliko šaltera banaka imao ovaj, odličan kurs larija za evro. U odnosu na one u Srbiji, cene u Gruziji su pretežno povoljne. To znači da je većina cena ili ista kao kod nas, dok su neke stvari jeftinije – na primer, gradski prevoz u Tbilisiju: pojedinačna karta 0,5 GEL, ili ručak u veoma dobrom restoranu lanca domaće kuhinje Pasanauri, sa  supom, glavnim jelom, zajedničkom salatom, i pićem – za dvoje: oko 60 GEL – 16 € (naravno, postoje i skuplji, luksuzniji restorani – uskoro u postu o Tbilisiju). Cene u lokalnim lancima samoposluga su mahom veoma pristupačne.

 

 

 

 

 

 

Selo Pasanauri, na usponu između Tbilisija i Kazbegija, smatra se postojbinom jednog od dva najčuvenija brza jela Gruzije – jela naziva khinkali (drugo je hačapuri – khachapuri). Knedle nalik malim zavežljajima, pune se: ili mešanim goveđim i svinjskim mesom, ili božanstvenim gruzinskim sirom, ili pečurkama, i nešto slabije – krompirom. Uvek se služe po 5 (istih) u tanjiru (USKORO: posebni post o gruzinskoj kuhinji). Po selu Pasanauri, dobio je naziv i čuveni lanac tradicionalnih restorana u Tbilisiju – odlična i jeftina hrana (USKORO: u postu o Tbilisiju) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Kako se kretati Gruzijom

 

Osim novog, modernog voza uvezenog iz Švajcarske, koji saobraća na liniji Tbilisi – Batumi, vozovi iz Tbilisija idu i za Zugdidi i Kutaisi (takođe na zapadu zemlje). Maršrutke (minibusevi) saobraćaju iz Tbilisija, sa nekoliko autobuskih stanica u gradu (tj. platoa pored metro stanica), za veliki deo Gruzije (sa svake autobuske stanice, minibusevi polaze ka određenim, uvek istim destinacijama). Međutim, gruzinski vozači veoma brzo voze, saobraćajna pravila često se slabo poštuju, a određen broj puteva je u prilično lošem stanju.

 

Za obilazak Gruzije sa bazom u Tbilisiju (jednodnevni izleti) – koristili smo usluge kvalitetne, povoljne i besprekorno tačne agencije GoTrip (klikom na narandžasti naziv, izaći ćete na link za odabir prevoza, izleta). Na ovoj stranici, možete naći bezbroj opcija za izlete, a prilikom rezervacije osim rute izleta izabrati i vozača (u odnosu na koji jezik govori – ruski ili engleski, ali i na recenzije koje je dobio od prethodnih putnika), i samim tim i automobil koji želite (od malog, gradskog vozila, do terenskog). Takođe, vreme polaska i dolaska sami izabirate – sat i minut (dolaze po vas do adrese koju ste naveli, i vraćaju vas). Preko ove agencije mogu se rezervisati transferi od/do aerodroma (što smo takođe koristili), autobuske ili železničke stanice, a vozača i vozilo možete iznajmiti i na nekoliko dana. U odnosu na kvalitet usluge, ovo je bez premca najbolja opcija tokom boravka u Gruziji, i uz to – veoma solidnih cena. Sve preporuke za GoTrip i našeg vozača Samvela, koji nas je vozio nekoliko dana prema našem planu, i od kojeg smo saznali bezbroj zanimljivih podataka u vezi ove lepe zemlje.

 

 

 

 

OVDE pogledajte ponudu agencije za najam vozila sa vozačem, čije usluge smo koristili tokom boravka u Gruziji – za prevoz, transfere i izlete, koje sami kreirate – počev od mesta na ruti, vremena polaska i povratka sa bilo koje adrese u Gruziji, sve do toga da sami određujete koliko ćete se zadržati na određenim mestima.

 

 

 

 

 

 

Novi voz koji je Gruzija uvezla iz Švajcarske, saobraća na relaciji između Tbilisija i Batumija, na crnomorskoj obali © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

U vozu postoji I i II klasa, a putovanje je moguće rezervisati onlne, do 10 dana unapred, na sajtu Gruzijskih železnica

 

 

 

 

 

 

Geografija

 

Na severu Gruzije, izdiže se masiv moćnog Kavkaza – najvišeg planinskog venca Evrope (dok je bila u sastavu SSSR, Gruzija je geografski pripadala Evropi – danas se zemlje Kavkaza većinom svrstavaju u evropske države). Duž severne granice – sa Rusijom, nalik nebeskom mostu izdiže se Veliki Kavkaz i proteže dužinom od oko 1200 kilometara – od zapada Gruzije (obale Crnog mora), sve do istoka Azerbejdžana (završava Kaspijskim morem). Elbrus (5642 m) – najviši vrh Evrope, nalazi se u zapadnom delu Velikog Kavkaza – u Rusiji, samo 30 kilometara od granice sa Gruzijom. Na jugu Gruzije, duž njene granice sa Jermenijom nalazi se venac Malog Kavkaza i proteže dužinom od oko 600 kilometara.

 

Severna granica Gruzije – duž Velikog Kavkaza, prirodom je najfascinantniji deo zemlje (vanserijski lepa regija Gornji Svaneti, prelepi Kazbegi, itd). Središnji i zapadni deo Gruzije čini prašuma (ovo je zaista najpribližniji naziv) raznovrsnog listopadnog drveća, leskovog šiblja, velikih paprati, koja se prepliće i raste svuda. Jugozapadni delovi Gruzije, često neodoljivo i bez ikakve razlike podsećaju na pejzaže zapadne Srbije (regija oko banje Borjomi). Južni i jugoistočni delovi zemlje (prema Jermeniji i Azerbejdžanu), postepeno prelaze u kamenitu pustinju.

 

 

 

 

 

 

Magistralni put nedaleko od obale Crnog mora, između Potija i Batumija – centralni deo Gruzije, pretežno čini gusta listopadna šuma i leskovo šiblje © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Kazbegi (planina Kazbek) pogled na selo Stepantsminda, sa platoa Crkve Svetog Trojstva (Gergeti Trinity Church) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Tvrđava Ananuri, na putu ka Kazbegiju, i Crkva Uspenja © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Istorija

 

Na gruzinskom jeziku, Gruzija se naziva Sakartvelo. Dva pojedinačna dela ove zemlje – Kraljevstvo Iberije (Kavkaska Iberija – centralna i istočna Gruzija) i Kraljevina Kolhida (zapadna Gruzija), nastale su u antičkom periodu, otprilike u II veku pre nove ere. U IV veku nove ere, primile su hrišćanstvo što Gruziju (nakon Jermenije) čini jednom od najstarijih zvaničnih, hrišćanskih zemalja na svetu. Iz Kraljevstva Iberije, u kasnom srednjem veku nastalo je Kraljevstvo Kartli (1466 – 1762), sa prestonicom Tbilisi. Svoj najveći uspon gruzijska država doživela je tokom XI i XII veka, u vreme vladavine kralja Davida IV i njegove unuke, kraljice Tamare (Tamar), koju su zbog velikih intelektualnih sposobnosti i ratnih uspeha nazivali i kralj Tamar (za vreme njene vladavine Gruzija bila geografski najveća). Tokom srednjeg veka, Gruziju osvajaju Persijanci, Osmanlije, i njom pohode Mongoli. Početkom XIX veka teritoriju Gruzije osvojila je carska Rusija, i 1921. godine ona postaje deo Sovjetskog Savez, kao Gruzijska SSR.

 

Raspadom Sovjetskog Saveza 1991. godine, Gruzija postaje samostalna država. Period tranzicije ka kapitalističkom i demokratskom društvu tokom 1990-ih bio je praćen ekonomskim problemima i oružanim sukobima u Južnoj Osetiji (centralni, severni deo Gruzije) i u Abhaziji (krajnji severozapad, nekada najvažniji gruzijski obalski, crnomorski rizort). Kada je Gruzija proglasila samostalnost nakon raspada Sovjetskog Saveza, ruska strana prećutno je pomogla ovim dvema enklavama unutar Gruzije da i one steknu nezavisnost od Gruzije – danas su “nezavisne” i međunarodno nepriznate oblasti unutar Rusije. Granice ovih državica skrojene su u okviru Sovjetskog saveza, zbog čega su – osamostaljivanjem, Gruzini ostali bez ovih teritorija. Period kriza i sukoba privremeno je okončan Revolucijom ruža u novembru 2003. godine, u kojoj je smenjen tadašnji predsednik Edvard Ševarnadze. Početkom avgusta 2008. godine, u Južnoj Osetiji – čija se granica danas nalazi manje od sat vremena autoputem od Tbilisija (u neposrednoj blizini Straljinovog rodnog grada po imenu Gori), došlo je do sukoba države sa lokalnim vlastima u koji se umešala i Rusija. Njena vojska, tada je tenkovima stigla do nekoliko kilometara pred prestonicu Gruzije – Tbilisi, i sukobi su završili odvajanjem Južne Osetije od Gruzije.

 

Među stanovništvom, emocije prema Rusiji su prilično podeljene – jedan deo stanovništva je i danas pro-ruski orijentisan, dok je veliki deo Gruzina naklonjen Zapadu. Gas i nafta koji su u Gruziju decenijama pristizali iz Rusije, danas čine samo 25 % uvoza, jer 75 % stiže iz Azerbejdžana. Gruzini ovim žele da pokažu ne samo da su pro-zapadno orijentisani (apsolutno svaka javna, državna institucija u Tbilisiju, osim zastave Gruzije u pročelju ima i zastavu EU što mnoge strance zbunjuje), već i da maksimalno smanje svoju ekonomsku zavisnost od Rusije. Ovo je ujedno i kamen spoticanja između Gruzije i Jermenije, jer osim Turaka sa kojima Jermeni nemaju diplomatske odnose, najljući neprijatelj Jermenije je Azerbejdžan (zbog situacije u Nagorno-Karabahu). I tu podelama i nesuglasicama u regionu, nije kraj. U današnjoj otcepljenoj Abhaziji, na njenim predivnim plažama, sa brdima u borovoj šumi, letuju Rusi.

 

 

 

 

 

 

Vardzia – kompleks manastira u steni na jugozapadu zemlje – freska prikazuje kraljicu Tamar (Tamaru) i njenog oca, kralja Giorgija III / Za vreme vladavine kraljice Tamare – koju su zbog njene mudrosti i dobre diplomatije nazivali i Kralj Tamar – Gruzija je teritorijalno bila najveća © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Mcketa (Mtskheta), stara prestonica Gruzije (Katedrala Svetitskhoveli) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Nacionalni muzej u Tbilisiju – deo postavke čini prirodnjački muzej © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Deca plešu u okviru smotre KUD, u najpoznatijoj gruzinskoj Banji Bordžomi (Borjomi) – u ovoj  banji, nedaleko od izvora mineralne vode, letnjikovac su imali i članovi ruske carske familije, na primer carica Ekatarina Velika © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Nacionalni muzej u Tbilisiju – deo postavke čini istorijat Gruzije © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Nacionalni muzej u Tbilisiju – deo postavke na vrhu čini Muzej sovjetske okupacije © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

O Gruzinima…

 

Gruzini pripadaju posebnoj, kavkaskoj grupi naroda. Sve do pre stotinak godina, u udaljenim selima na severu zemlje – na Kavkazu, određen broj Gruzina etničke grupe Megreli (ili Mingreli), živeli su u velikom broju u okviru potpuno odvojenih, plemenskih zajednica, nalik onim u planinskim predelima Crne Gore. I danas, jezik kojim govore njihovi potomci u planinskim delovima zemlje, razlikuje se od zvaničnog gruzinskog jezika, a prezimena nekadašnjih, srednjovekovnih planinskih klanova, ponosno se ističu.

 

Kad je reč o poreklu, na uzorcima DNK analize u Srbiji (ali i u BIH, Hrvatskoj, Sloveniji i ostatku Balkana), ustanovljeno je da populacija sa naših područja u sebi nosi veoma sličan genetski materijal iste četiri haplogrupe, samo u različitim procentima. U centralnom i istočnom delu Balkana, jedna od njih – haplogrupa R1b, kod stanovništva je zastupljena u nešto većem procentu nego na zapadu, i deo je naše DNK za koju je ustanovljeno da potiče iz područja Kavkaza.

 

Gruzija danas broji oko 3,7 miliona stanovnika, od čega jedna trećina živi u prestonici Tbilisi. U veće gradove spadaju još i Kutaisi (147.500 stanovnika), Poti, Batumi i Zugdidi, svi na krajnjem zapadu zemlje. U srednjem veku, područje zapadne Gruzije (kraljevstvo Kolhida) bilo je poprište Kolhidskog rata gde su se sukobili Vizantija i persijsko Sasanidsko carstvo.

 

Gruzini su ekstrovertniji od na primer, njihovih suseda Jermena. Jedan od verovatnih razloga je i turizam koji je znatno razvijeniji u Gruziji. U obe zemlje – bivše republike SSSR, gotovo svi govore ruski jezik. Engleski češće govore pripadnici mlađe populacije, iako ne svi. Znanje ruskog, znatno će olakšati konverzaciju u Gruziji.

 

 

 

 

 

 

Akhaltsike – devojčica nosi zastavu Gruzije, isored restorana u kojem se održava venčanje © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Deca plešu u okviru smotre KUD, u najpoznatijoj gruzinskoj Banji Bordžomi (Borjomi) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

Savremeni suveniri sa modernom verzijom lika kraljice Tamare (1166-1212) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

Gruzinski jezik i pismo

 

Za razliku od susednog jermenskog – indo-evropskog, gruzinski jezik spada u grupu južno-kavkaskih (kartvelskih) jezika. Nalik jermenskom, slovno pismo Gruzije – Mkhedruli koje se danas koristi (sekularno), nama je nečitljivo, iako izgleda veoma dekorativno. Jedno je od tri gruzinska pisma i potiče iz XI veka (najstarije gruzinsko pismo, datira iz V veka i danas se koristi samo u religiozne svrhe). Smatra se da verovatno ima koren u starogrčkom alfabetu, ali nije sa sigurnošću potvrđeno. U odnosu na različite varijacije gruzinskog jezika u različitim regijama Gruzije, alfabet ima 33, 36 ili 38 slova. Kada se savladaju simboli, veoma je lako za čitanje jer je princip isti kao i u srpskom: jedan simbol – jedan glas. Ipak, nisu sva slova izgovorom nalik našim slovima, ni onim u okruženju. Naime, u gruzinskom jeziku postoje tri različita slova “k” (ni posle razgovetnog izgovora sva tri, koje je nekoliko puta ponovio naš vozač Samvel – lokalac jermenskog porekla – iako prilični sluhisti, nismo uspeli da uočimo gotovo nikakvu razliku). Osim tri “k”, tu su i na primer, dva različita “t”, i dva različita “h”. U gruzinskom jeziku uopšte ne postoje glasovi “f” i “j”.

 

Osim nekadašnjih planinskih klanova Kavkaza, na zapadu Gruzije (oko Zugdidija i u Svanetiju), još uvek se – iako značajno manje – govori i megrelskim jezikom (Mengrelian – margaluri, migrel, megrul), jezikom nekadašnjeg zapadnog gruzinskog kraljevstva koji takođe pripada kartvelskim, južno-kavkaskim jezicima. Ovaj jezik, veoma je nalik jeziku naroda Laz, na severoistoku Turske, za koji se veruje da imaju gruzinsko poreklo.

 

Ipak, i pored prelepih, dekorativnih slova, skoro “francuskog” izgovora slova “r”, “krkljavog” glasa “kh” ponajviše nalik onom u jermenskom, persijskom ili u hebrejskom, i po često i četiri suglasnika u nizu pre prvog samoglasnika (na pr. Mtskheta – izgovara se: Mckheta), najsimpatičnije od svega bilo je saznanje naziva najbližih članova porodice na gruzinskom. Evo nekoliko primera koji su nama izgledali kao da se neko svesno zabavljao menjajući nazive u odnosu na evropske jezike, zbunjujući strance 😊

 

Srpski – Gruzinski:

Majka – Dede (i na kineskom, mama se kaže “mama”, ali ne i na gruzinskom)

Otac – Mama (ovde smo već bili zbunjeni..)

Deda – Babu ili babua  (i opet, skoro naopačke..)

Baba – Bebo ili Bebia

Švili – Dete (u Gruziji ne postoji reč „sin“, niti reč „ćerka“)

U gruzinskom jeziku uopšte ne postoji kategorija roda, na primer: “njen” ili “njegov” – ne postoji.

 

 

 

 

 

 

 

Putokaz na autoputu, nedaleko od Tbilisija – na gruzinskom i na latiničnom pismu © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

„Kavkaski mozaik“

 

Zemlje Velikog i Malog Kavkaza – Gruzija, Jermenija i Azerbejdžan ukupno imaju površinu 186.043 km2, neznatno veću od na primer površine Sirije, i u tokom poslednje decenije postale su popularne turističke destinacije. Unutar ovih država međutim, nalaze se male državice od kojih je većina nepriznata na globalnom nivou. Iako je (osim sporadičnih sukoba) region danas uglavnom miran i turistički posećen, borbe za prevlast u ovoj regiji trajale su sve do pre desetak godina. Nagorno-Karabah unutar Azerbejdžana na primer, ima većinsko jermensko stanovništvo i danas je oblast oko koje se vode povremene borbe iz među Jermenije i Azerbejdžana, sa Rusima u tampon zoni (poslednji veći sukobi, desili su se leta 2020). Do tada, bilo je moguće da se poseti iz Jermenije (iako, s pečatom ove regije u pasošu, niste mogli u Azerbejdžan). Obrnuta situacija je sa Nahčivanom, u korist Azerbejdžana – u ovu regiju moguće je ući iz Turske, ali u tom slučaju i sa istim pasošem, nećete moći da uđete u Jermeniju. Jermenija nema diplomatske odnose sa Turskom i sa Azerbejdžanom, i granice između ovih država i Jermenije su zatvorene. Jermenska granica je otvorena prema Gruziji – na severu, i Iranu – na jugu.

 

 

 

 

 

 

 

 

Gruzija, Gruzija, Gruzija, Gruzija, Gruzija, Gruzija, Gruzija, Gruzija, Gruzija, Gruzija, Gruzija, Gruzija, Gruzija, Gruzija, Gruzija, Gruzija

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.