Posted on 01 mar 2021

/ off

JAPAN – TOP 15

JAPAN

– TOP 15 –

Japan je bez sumnje, jedna od najzanimljivijih putničkih destinacija na planeti. Pre svega, Zemlju izlazećeg sunca karakteriše spoj veoma duboko ukorenjene tradicije koja se sreće na svakom koraku, i najmodernijeg, futurističkog. Ovakve suprotnosti, teško je videti zajedno, osim u Japanu. Suština privlačnosti ove zemlje i leži u krajnostima, koje se često prepliću. Iz ovog razloga, prilikom boravka u Japanu napravila sam veliki broj fotografija koje ilustruju ove krajnosti, na primer – žena odevenih u tradicionalni kimono, u redu za futuristički, javni toalet na senzore i dugmiće; ili budističkog sveštenika u narandžastoj odori u holu tornja Tokyo Sky Tree, treće najviše građevine na svetu. Osim tradicije, najvažnija karakteristika Japana je prelepa priroda. Japanske „šarene šume“ različitih vrsta drveća grupisanih nalik pačvorku, čine oko 67% površine ove države. Tu su i plantaže čaja, japanske suve zen bašte od stena i šljunka, bonsai drveće u privatnim baštama, itd. Iako u mojim postovima o Japanu postoje detaljne informacije o svakom pojedinačnom delu Japana koji sam posetila, radi preglednih, korisnih informacija prilikom planiranja putovanja, u ovom postu nalazi se lista mesta koje ne bi trebalo propustiti prilikom planiranja boravka u Zemlji izlazećeg sunca. Lista nije poređana po važnosti, niti po redosledu obilaska.

Japanski jasen © Ivana Dukčević

Šuma bambusa u Kjotu, u proleće © Ivana Dukčević

Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja“ (ISBN 978-86-7963-499-3) u izdanju Samizdata B92, i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta i fotografija, bez dozvole autora (Ivana Dukčević) i izdavačke kuće (za Samizdat B92 – Veran Matić).

KADA PUTOVATI U JAPAN?

Ako putujete u Japan, postoje dva perioda u toku godine kada je to najbolje učiniti. Najlepši deo godine za posetu ovoj zemlji je proleće kada cveta nekoliko vrsta japanske trešnje (mart – april, i eventualno maj), dok je drugi najbolji period za posetu jesen – oktobar i novembar. Između juna i septembra, zbog visoke vlažnosti, mogući su kišni dani, oluje i tajfuni, a vidljivost je zbog isparenja smanjena (mogućnost da se vidi čuvena planina Fuđi, na primer, u ovom periodu je neizvesna). Dešava se da zbog tajfuna na kratko bude zatvoren i Međunarodni aerodrom Narita, u Tokiju. Između decembra i februara, većinu japanskih ostrva (osim onih najjužnijih, na primer – Okinava) često prekrije sneg, i neki delovi mogu da budu zavejani. Ipak, jedino u ovom periodu godine, u Japanskim Alpima možete napraviti čuvene fotografije makaki majmuna u šumama prekrivenim snegom, kako se kupaju u vrelim termalnim bazenima.

1 **Tokio (Tokyo), najveći grad na svetu**

Prestonica Japana broji oko 39 miliona stanovnika (zajedno sa predgrađem, nekada lukom Jokohamom), i već dugo nosi titulu zvanično najvećeg grada na svetu. Prilikom posete, turisti se s pravom prvo upute u Šinđuku i Šibuju – delove grada na severozapadu ove metropole sa visokim staklenim soliterima i svetlećim reklamama kojima se ne vidi ni početak, ni kraj. U Šibuji, u kvartu Harađuku (Harajuku) obitavaju sledbenici Kawaii stila – odevanja, ponašanja i držanja koji podsećaju na manga stripove i anime, japanske crtane filmove. U Šibuji se nalazi i čuveni Shibuya Crossing – najprometniji pešački prelaz na svetu, sa dijagonalnom zebrom, koji dnevno pređe oko milion ljudi. U delu Šinđuku, smestila se najveća metro (i železnička) stanica na svetu, i zgrada uprave Tokija (Tokyo Metropolitan Building) s koje se pružaju najlepši panoramski pogledi na šumu solitera velegrada.

U kraju Akihabara, u Tokiju se nalaze čitavi kvartovi sa ogromnim robnim kućama koje prodaju isključivo elektroniku, i za čiju posetu treba odvojiti barem polovinu dana. Širom Tokija – i većih gradova Japana, nalazi se mnoštvo čistih, futurističkih i potpuno besplatnih javnih toaleta, sa kontrolniim tablama i senzorima. Iako zvuči čudno, u Japanu su javni toaleti deo turističke atrakcije, i dok ste u Tokiju sigurno ćete isprobati neki od njih. Ukoliko kontrolne table pored toaleta nemaju vizueno objašnjenje – pazite šta pritiskate, jer su na mnogim od njih objašnjenja samo na japanskom 😊

O poseti Tokiju pročitajte OVDE

Shibuya Crossing, najprometniji pešački prelaz na svetu © Ivana Dukčević

„Kawaii“ devojka, u metrou © Ivana Dukčević

2 **Planina Fuđi (Fuji-san)**

Osim ukoliko ne planirate uspon na jednu od tri svete planine Japana – što je moguće i dozvoljeno samo tokom letnjih meseci, podnožje vulkana Fuđi najbolje je i najlakše posetiti tokom jednodnevnog izleta iz Tokija. Do jednog od najbližih jezera koja okružuju planinu, autobus iz Tokija putuje oko 1h 45min, te vam ostaje sasvim dovoljno vremena da prošetate duž jezera Kavagući (Kawaguchi-ko), vidite aleja japanskih trešanja (u proleće), a zatim se autobusom ili taksijem odvezete do pagode Ćureito (Chureito). Preko puta aleje japanskih trešanja na kraju jezera, s druge strane puta nalazi se odličan i veoma lepo uređen tradicionalni restoran.

Planinu Fuđi okružuje pet vulkanskih jezera, od kojih je jezero Kavagući najbliže Tokiju i podnožju vulkana sa severoistočne strane. Jezero Aši (Ashi-no-ko) na jugoistoku, najpopularnije je među lokalcima. U centralnom mestu Hakone, postoji hotelski smeštaj, banja, zabavni centar i veoma zanimljiv Owakudani park gde iz zemlje, iz uspavanog vulkana izbijaju sumpor i blato koje bućka i puši se od vreline.

O poseti planini Fuđi, pročitajte OVDE

Planina Fuđi (Fuji) i jezero Kavagući (Kawaguchi-ko), iz aleje japanskih trešanja na obali © Ivana Dukčević

Ćureito pagoda (Chureito) nadomak planine-vulkana Fuđi © Ivana Dukčević

3 Japanska banja – Onsen

Zbog položaja na “vatrenom pojasu” Pacifika i čestih zemljotresa, u Japanu postoji preko 3000 termalnih izvora, što ovu zemlju čini najvećim banjskim centrom, na svetu. Na japanskom jeziku banja se naziva onsen, i ima ih širom arhipelaga. Najčuvenije su na ostrvima Kjušu i Šikoku, ali ih ima i na najvećem ostrvu Honšu – u Tokiju, blizu mesta Nikko, u Japanskim Alpima, kod Hirošime, itd. Tokom boravka u Japanu, posetili smo jedno od najčuvenijih banjskih mesta na ostrvu Honšu, Kinosaki Onsen – Banju Kinosaki, smeštenu u klancu rečice samo kilometar od njenog ušća u “unutrašnje”, Japansko more.

Japanske banje mogu biti u okviru hotelskog kompleksa, kao samostalne zgrade – dnevna, javna kupatila, ili u okviru privatnih kuća – rjokana koji “leže” na izvorima termalnih voda (30 – 40 stepeni). Najveći broj termalnih bazena nalazi se na otvorenom, i u njima je moguće kupati se i u zimskom periodu – u snežnom okruženju (čuvene su fotografije u snegu, sa “snežnim”, japanskim makaki majmunima koji se kupaju, greju u termalnim bazenima u sred šume, u Japanskim Alpima). U onsenima je moguće boraviti samo ako ste potpuno nagi, zbog čega postoje odvojeni delovi za žene i za muškarce. Kosa mora biti podignuta i skupljena u zaštitnu kapu.

Sve o onsenima, pročitajte OVDE

Kinosaki Onsen, japansko kupatilo Nišimuraja Honkana © Ivana Dukčević

4 Sumo rvanje

Japanski nacionalni sport i danas je u modi. Iako su američki sportovi – kao bejzbol, sve popularniji, sumo debeljuce i dalje važe za nacionalne junake i veoma su dobro plaćeni. Sumo takmičenja odvijaju se šest puta godišnje, na nacionalnim stadionima u četiri japanska grada – tri puta u Tokiju, i po jednom u Nagoji, Osaki i Fukuoki, u trajanju od dve nedelje.

S obzirom da osim u toku ovih 12 nedelja, nije moguće videti sumo takmičenja, odlučili smo da sumo rvače vidimo tokom njihovog treninga u specijalnim bejama (beya), gde žive i treniraju. U delu grada Rjogoku (Ryogoku) u Tokiju, blizu istoimenog nacionalnog sumo stadiona, nalazi se veći broj beja u kojima se u ranim jutarnjim časovima odvijaju treninzi u trajanju od sat do čak dva i po sata. Za posetu treningu, neophodna je prethodna online rezervacija, a poseta treningu se plaća. Bez prethodne rezervacije, nije moguće ući u beju, niti prisustvovati treningu.

Sve informacije u vezi posete sumo treninga pogledajte OVDE

Tokio, sumo trening u Azumazeki beji – iza, sa desne strane je jedan od sumo šampiona nižeg ranga Kaōnishiki Takeshi, koji potiče iz ove beje © Ivana Dukčević

5 Grad-heroj Hirošima

Pre posete Hirošimi, nemali broj ljudi me je pitao u vezi sa stepenom radijacije na području grada, na koji je krajem Drugog svetskog rata bačena prva ikada, atomska bomba na svetu. Odgovor njima i onima koji ovaj tekst čitaju je da je radijacija u Hirošimi već dugo na nultom nivou, grad je potpuno obnovljen, i oko million i po stanovnika živi kao da se 6. avgust 1945. nije dogodio.

Prilikom posete Hirošimi obavezno treba videti dve potpuno odvojene celine, međusobno prilično udaljene – Memorijalni park mira sa muzejem (posvećen padu atomske bombe) blizu centra, i sveto ostrvo Mijađimu (Miyajima) u predgrađu, do kojeg se sa poslednje stanice šinobusa/tramvaja, stiže trajektom za samo 15 minuta. Oba mesta, UNESCO je proglasio svetskom baštinom.

Sve o poseti Hirošimi, pročitajte OVDE

Memorijalni park mira u Hirošimi (UNESCO), posvećen žrtvama prve atomske bombe koja je bačena na grad u avgustu 1945. godine. U sredini iza spomenika, vidi se stara zgrada sa šupljom kupolom – Genbaku Dome, jedina zgrada u srcu Hirošime koja nekim čudom nije pretvorena u pepeo nakon pada bombe i koja je ostavljena da stoji, kao sećanje © Ivana Dukčević

Nadolazeća večernja plima… pogled ka kopnu (Hirošimi) i na crveni torii hrama Itsukušima, sa plaže ostrva Mijađima (iza se vidi trajekt koji saobraća do ostrva i nazad) © Ivana Dukčević

6 Takajama i Japanski Alpi

Neki od najlepših pejzaža ove zemlje – naročito kada su u pitanju šume, nalaze se u Japanskim Alpima, u središnjem delu najvećeg ostrva Honšu. Iako u Alpima postoje i veći gradovi kao što je Nagano (gde su održane zimske Olimpijske igre), verovatno najslikovitije mesto u Alpima je malena Takajama (Takayama), gde se u aprilu održava čuveni Festival proleća – Takayama Matsuri, i odakle se na sat vremena vožnje autobusom nalazi čuveni kompleks tradicionalnih planinskih sela Japana, u oblasti Širakava-go (Shirakawa-go, UNESCO). Iako holivudski film “Poslednji samuraj” velikim delom nije snimljen u Japanu, već na Novom Zelandu (osim jednog dela, u hramu Engyo-ji kod mesta Himeđi), ova sela i unutrašnjost njihovih kuća na najlepši način oslikavaju život tradicionalnog Japana, romantično predstavljen u ovom filmu. Do Takajame se stiže lokalnom železnicom Hida Express, koja iz Nagoje vozi uzbrdo uz planinski masiv, gotovo sve vreme prateći zelenu reku Hidu. Krajolik na putu ove železničke linije, proglašen je najlepšom voznom rutom Japana.

O tome kako stići do Japanskih Alpa i šta ne treba propustiti, pročitajte OVDE

Most Nakabaši, u Takajami (Takayama), u vreme sakure (cvetanja japanske trešnje) © Ivana Dukčević

Japanski Alpi, selo Ogimaći (Ogimachi, UNESCO), pirinčana polja i kuće u stilu gasshō-zukuri © Ivana Dukčević

7 Osaka – prestonica japanske kuhinje, teatra, zabave i mafije (jakuze)

Stanovnici drugog najvećeg grada Japana, često deluju razuzdanije od onih u Tokiju i u ostatku zemlje. Umesto uobičajenih, tihih i suzdržanih Japanaca, u Osaki mogu da se vide ulični zabavljači i stand-up komičari, komedijaši i učesnici bunraku lutkarskog teatra. U Osaki živi najveći broj pripadnika korejske nacionalne manjine (Osaka je najveći korejski grad Japana sa Korejskom četvrti). Osaka je centar jakuze – japanske mafije. Iako više ne hodaju prekriveni tetovažama i odsečenog malog prsta na ruci, danas su pripadnici jakuze putem političkih veza mahom infiltrirani u visoku korupciju na državnom nivou.

Osim posete vrhu čuvenog solitera sa platformom – Umeda Sky Building (najbolje u kasno popodne, ili predvečerje), u Osaki – u delu grada oko kanala Dotonbori, morate probati japansku nacionalnu kuhinju. Hranu u restoranima, ili s’nogu, između ostalih čini: čuveno, najskuplje meso na svetu – Kobe govedina, otrovna riba Fugu, odlične grickalice od soćiva – edamame, suši, ražnjići u različitim geometrijskim oblicima – od morskih plodova ili tofu sira, itd. U delu oko Dotonborija, nalazi se najveći i najbolji izbor restorana sa raznovrsnom hranom, ali je zbog popularnosti ona na ovom mestu i najskuplja.

Sve o poseti Osaki, pročitajte OVDE

Osaka, Dotonbori – reklama za otrovnu fugu ribu ispred restorana, znak je da je ovde možete probati © Ivana Dukčević

Kjoto, poslužavnik sa narudžbinom u restoranu dobar je primer estetike služenja hrane na nespecifičnim „tanjirima“ (bento kutijama), ali i potvrda da Japanci često jedu i sirovu hranu. Na slici je Kobe govedina – najskuplje meso na svetu, neverovatno mekano, jer ove krave farmeri svakodnevno tradicionalno masiraju pirinčanom rakijom – sake © Ivana Dukčević

Pogled na Osaku, iz restorana na vrhu Umeda Sky Building © Ivana Dukčević

8 Sveta planina Koja (Koya-san)

Oko 1,5 sat vozom južno od Osake, u planinskom masivu Kii nalazi plato sa jednim od najsvetijih i najspiritualnijih mesta u Japanu. Sastoji se iz najstarijih kompleksa hramova šinto budizma, mauzoleja-svetilišta Kobo Daišija koji je početkom IX veka iz Kine budizam doneo u Japan (gde je postao šinto-budizam), i ogromnog starog groblja Okunoin (UNESCO), sa đizo statuama u božanstvenoj šumi neverovatno vitkih i visokih japanskih borova.

Ovo mesto postalo je popularno među strancima, koji po ceni od oko 100 do 150 evra za jednu noć, odsedaju u nekom od hramova uz monaški smeštaj i hranu (vegetarijanska večera i doručak), kako bi u rano jutro prisustvovali molitvi zajedno sa budističkim sveštenicima i bili svedoci spiritualnog, šinto-budističkog rituala. U kompleksu jednog od hramova Kojasana, nalazi se najveća i najlepša zen bašta Japana – Banryutei.

Kako stići do planine Koje i sve o poseti ovom mestu, pročitajte OVDE

Sveta planina Koya-san, sa budističkim monahom koji nam je poslužio japanski zeleni čaj, u hramu Kongobu-ji

Monasi na groblju Okunoin, nakon molitve (pojanja mantri) u hramu gde je sahranjen Kobo Daiši, vraćaju se u manastir © Ivana Dukčević

9 Šoguni i samuraji – Dvorac Himeđi

Iako su vladali skoro 1000 godina i za to vreme cara držali “u senci”, kada je dinastija Meiđi ponovo stupila na vlast u Japanu je uništeno gotovo sve što je imalo bilo kakve veze se šogunatima. Ipak, nekoliko dvoraca srednjovekovnih vlastelina ostalo je netaknuto, i naknadno je počela njihova obnova.

Među 12 originalnih, očuvanih samurajskih dvoraca koja bi trebalo posetiti u Japanu, na uobičajenoj turističkoj ruti nalazi se Dvorac u mestu Himeđi (Himeji Castle). Dvorac Himeđi je najbolje očuvan i potpuno rekonstruisan. Iako potpuno bez nameštaja, u njemu je moguće videti na koji način su šoguni vladali svojom zemljom. Ipak, osim Himeđija, ne bi trebalo propustiti ni veliki kompleks Dvorca u Osaki, gde je u okviru zamka upriličena muzejska postavka i objašnjeno rivalstvo između dva najčuvenija japanska šoguna – Tojotomi Hidejošija i Tokugave Ijejasua.

O samurajskim dvorcima pročitajte u postu o Dvorcu Himeđi i o Osaki pročitajte OVDE

Samurajski dvorac Himeđi (Himeji-jo) © Ivana Dukčević

10 Nara park

Jedno od dva najčuvenija mesta u Japanu gde u okviru naseljenog mesta slobodno živi japanski jelen, nalazi se u okviru velikog kompleksa sa hramovima Nara parka, u Nari – najstarijoj prestonici Japana (drugo je ostrvo Mijađima). Jelene je dozvoljeno hraniti, i oni sami često prilaze posetiocima parka. U kompleksu hramova koji je zaštitio UNESCO, nalazi se i najveća statua Bude u Japanu, unutar najveće drvene građevine na svetu – hrama Todai-đi. U Nari se često održavaju ritualne procesije, organizuju se tradicionaolna venčanja, i postoji velika mogućnost da tokom posete nekom od njih i prisustvujete.

O hramovima u Nari, pročitajte OVDE

11 Teatar Kabuki

Kabuki je jedna od tri jedinstvene teatarske forme Japana (ostale su: najstariji Teatar No i lutkarsko pozorište Bunraku). Jedan od najvažnijih Kabuki teatara u Japanu nalazi se u Tokiju, u delu grada po imenu Ginza – nekadašnjem starom centru grada, gde se nalaze mnoge robne kuće i ogromne prodavnice poznatih robnih marki kao Sony, Cartier, Apple, i modnih brendova – Louis Vuitton, Chanel, Yves Saint Laurent, Issey Miyake i drugi.

Kabuki je teatarska forma koja pripoveda priče o istorijskim događajima srednjovekovnog Japana, sa glumcima odevenim u tradicionalnu odeću i prenaglašenom glumom. Iako ne razumeju japanski, strancima je omogućeno da kupe karte za samo jedan čin predstave (koji traje oko 45 do 60 minuta), i na taj način se upoznaju sa Kabuki teatrom. Nemojte se uplašiti ako u toku predstave čujete krike ili viku iz publike, što je uobičajeno, jer mnoge Japance epski prikazi istorijskih događaja veoma dirnu i potpuno je prihvatljivo da na ovaj način reaguju.

O kabuki teatru, pročitajte i OVDE

12 Hramovi i bašte Kjota

Prema broju stanovnika, Kjoto spada u manje gradove i u odnosu na populaciju, nalik je Beogradu (oko 1,7 miliona stanovnika). Ono što ga razlikuje od drugih gradova Japana je što u njemu gotovo da ne postoje veliki moderni soliteri, i čitav grad je manje ili više očuvan u svom tradicionalnom obliku prizemnih, jednospratnih i dvospratnih kuća. Iz ovog razloga, grad je izuzetno razuđen i nalazi se u veoma prostranoj kotlini.

U Kjotu, treba posetiti nekoliko veoma značajnih kompleksa hramova (na primer Kijomizudera), Carsku palatu, paviljone (Zlatni i Srebrni), fenomenalni šogunski dvorac Niđo-đo (Nijo-jo), i odvesti se do zapadnih oboda u Arašijamu – šumu bambusa, i sa druge strane reke popeti se brdo sa šumom gde žive makaki majmuni. Južno od Kjota, nalazi se Fušimi Inari, hram sa čuvenom kilometarski dugom kolonadom narandžasto-crvenih torii kapija.

Još o Kjotu, pročitajte OVDE

Svetilište Fušimi Inari (Fushimi Inari Shrine), UNESCO

13 Gejše – žene umetnice

Reč “gejša”, nastala je od reči “gei” – “umetnost” i japanskog sufiksa za ženski rod “-sha”, i znači – “umetnica”. Gejša se može postati sa najmanje 25 godina starosti, nakon školovanja koje traje oko pet godina (školovanje mogu započeti najranije u svojoj 21-oj godini). Gejša može da radi do navršene 75-te godine života. Tokom perioda školovanja, majko učenice (buduće gejše) uče pevanje tradicionalnih pesama, plesanje tradicionalnih plesova, sviranje na nekoliko tradicionalnih muzičkih instrumenata, pričanje priča, tradiciju služenja čaja, ali i način odevanja (u skladu sa godišnjim dobom), šminkanja, i nameštanja perike. S obzirom da je pravu gejšu u Japanu gotovo nemoguće sresti (osim pukom slučajnošću, jer veoma uspešno izbegavaju turiste), u teatru Gion Corner u Kjotu, moguće je videti ples majko (maiko) učenica, budućih gejši.

O gejšama, pročitajte u posebnom postu: OVDE

Kjoto, ples majko – maiko (učenica gejši) čija odeća je uvek u skladu sa sezonom, ovde sa prolećnim motivima © Ivana Dukčević

14 Kanazava – „Mali Kjoto“

Gradić koji nazivaju i „Mali Kjoto“, nekada je bio jedan od najvećih u Japanu, i jedan je od retkih koji nije uništen u savezničkom bombardovanju tokom Drugog svetskog rata. Grad na obali Japanskog mora, nadimak je dobio i zbog toga jer u Kanazavi još uvek postoje čak tri zasebna stara dela grada – dva u kojim su nekada živele gejše, i verovatno jedina očuvana četvrt u Japanu gde su živeli samuraji. U centru Kanazave nalazi se i jedna od tri najveće i zvanično najlepše bašte Japana – Kenrukoen, samurajski zamak i Muzej moderne umetnosti XX veka.

Sve o poseti Kanazavi, pogledajte OVDE

15 **Smeštaj u rjokanu (ryokan) – tradicionalnoj japanskoj kući**

Ako imate priliku i želju, tokom posete Japanu ne propustite jedinstveno iskustvo noćenja u tradicionalnom rjokanu – spavanje u futonima, na tatamiju (prostirkama od pirinčanih stabljika), u kućama sa ugradnim plakarima, kliznim vratima između prostorija sa drvenim ramovima i pirinčanim papirom, i gotovo bez nameštaja (osim niskog stola, sa mekanim jastucima za sedenje). U mnogim rjokanima postoje i “klasični” kreveti, za strance koji žele udobnost na koju su navikli, ali i veliki TV ekrani, internet i klima uređaji. Kupatila su obično majušna i deluju kao ugrađena, a nevelike kuhinje su često sa savremenim kuhinjskim elementima.

U jednom tradicionalnom rjokanu na obodu Kjota, proveli smo četiri noći uživajući u čarima japanskog doma. Izuvanje u Japanu je obavezno pri ulasku u svaku kuću/stan. Prilikom posete, dobićete dva para papuča – jedan za sobe u stanu/kući, i drugi za kupatilo. Sobne papuče izuvaju se na ulazu u kupatilo, zbog čega ćete ispred kupatila uvek videti poređane “kupatilske” papuče za preizuvanje.

O boravku u rjokanu, pogledajte OVDE

Kjoto, naš smeštaj u tradicionalnoj kući (ryokan) u Kjotu (oko 70 m2), sa tatami prostirkama na podu, i bez stolica, ali sa TV-om, klima uređajem, veš mašinom, itd.

Putovanje Japan, Putovanje Japan, Putovanje Japan, Putovanje Japan, Putovanje Japan, Putovanje Japan, Putovanje Japan, Putovanje Japan, Putovanje Japan, Putovanje Japan, Putovanje Japan, Putovanje Japan

Japan