ŠPANIJA / Pamplona – Festival San Fermin

ŠPANIJA / Pamplona – Festival San Fermin

 

 

 

 

 

.

.

Trka sa bikovima u Pamploni

.

Los Sanfermines, ole!

.

.

.

.

.

Festival San Fermin održava se svake godine od 6. do 14. jula, u Pamploni (na baskijskom:- Iruña), gradiću u podnožju Pirineja, u severnom, baskijskom delu Španije Tačno u podne 6. jula, sa balkona Gradske kuće (Ayuntamiento), ceremonijom „Chipinazo“ pod komandom gradonačelnika oglasi se plotun i festival proglasi otvorenim. Od 7. do 14. jula, svakog jutra u 8 h, po uvek istoj ruti, od Muzeja Navare, ulicama starog dela grada u dužini od 863 m, počinje luda trka bikova i ljudi – „Encierro“ (na baskijskom „Entzierroa“), koja traje samo 3 minuta, i završava u koridi.
.
.
.

 

Korida u Pamploni, za vreme Festivala San Fermin u julu © Ivana Dukčević

.

.

.

 

 

Gradska kuća u Pamploni, sa čijeg balkona svakog 6. jula, plotun oglasi početka Festivala San Fermin © Ivana Dukčević

.

.

.

 

 

Pamplona, zastave Baskije © Ivana Dukčević

.

.

.

,

Spomenik bikovima i trci, u Pamploni © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Posle trke, ulicama Pamplone defiluju lutke u obličju čuvenog kraljevskog para – Izabele od Kastilje i Ferdinanda II od Aragona, koji su 1492. osvojili i poslednje uporište Mavara na Iberijskom poluostrvu (poraženi „Mavari“ sa polumesecom na vrhu „turbana“, defiluju iza njih) © Ivana Dukčević

.

.

.

.

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige o Španiji (ISBN 978-86-7722-374-8), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are parts of the published book on Spain (ISBN 978-86-7722-374-8), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

.

.

.

 

Cilj je trčati sa bikovima – a ne ispred ili iza njih, i tokom samo tri minuta povišenog adrenalina utrčati u lokalnu koridu, u kojoj se program nastavlja. Svakog jutra – pre samog starta, ispod Muzeja Navare gde se uklesan u zidu nalazi specifičan mali otvor sa statuom Svetog Fermina, učesnici trke otpevaće tri puta za redom odu Svetom Ferminu i tako sebi poželeti sreću.

.

Za vreme ovog širom sveta poznatog festivala, u trku sa neispavanim, punim sebe i često pijanim mladićima, otvaranjem drvene kapije štale kod Muzeja Navare, na ulice grada prvi put bude pušteno šest mladih bikova. Kako bi zauzeli što bolja mesta za posmatranje trke, u Pamplonu smo pristigli oko pola šest – pre svitanja, autoputem koji je sat vremena vijugao od obale Atlantika do obronaka planine. Po ulasku u grad sa prvom zorom, i u očekivanju da zateknemo Pamplonu u snu. ubrzo smo shvatili da su naše pretpostavke potpuno pogrešne. Iz smera predgrađa – gde su mnogi učesnici trke prespavali u gradskom parku, mnoštvo ljudi odevenih u tradicionalnu belo-crvenu odeću festivala, pešice je u kolonama polako pristizalo u stari deo grada, na mesto gde se trka s bikovima održava. Velike, teške drvene zapreke u kaldrmisanoj ulici na samoj ruti, sa po dva do tri reda ljudi koji su svoja mesta zauzeli još oko tri ujutro, govorili su u prilog tome da bi za dobar pogled trebalo potražiti drugo rešenje. Drugu opciju za posmatranje činili su privatni balkoni stanova na gornjim spratovima gradskih kuća, s direktnim pogledom na ulicu kojom trka prolazi. U zamenu za panoramski pogled, vlasnici stanova od posmatrača su dobijali oko trideset evra po osobi, i to uz prethodnu rezervaciju. Međutim, s obzirom da trka dužine manje od kilometra ne traje više od tri minuta, a bikovi i ljudi velikom brzinom projure ulicom, upitali smo se da li je čekanje i čuvanje mesta vredno truda.

.

.

.

.

.

 

Korida u Pamploni © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Korida u Pamploni © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Korida u Pamploni © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Korida u Pamploni © Ivana Dukčević

.

.

 

 

.

 

.

 

Na kraju, odluka je pala na treću opciju. Sat vremena pre trke, našli smo se u dugačkom redu ispred gradske koride. Kao i mnogi lokalci, čekali smo otvaranje blagajni kako bi po ceni od nekoliko evra kupili ulaznice i sa vrhova tribina, u areni nalik kružnom fudbalskom stadionu, posmatrali spektakularan ulazak u cilj – bikova i trkača. Samo nekoliko minuta nakon otvaranja blagajni, dugačak red i ogromna gužva ispred koride, neverovatnom brzinom su nestali – sve karte su prodate i blagajne zatvorene. Nekoliko stotina ljudi u redovima ispred blagajni, govorili su u prilog tome da naša odluka nije bila bez osnova, te smo kupivši karte ušli u koridu i zauzeli mesta na drugoj galeriji – tačno preko puta ogromnog video bima. Na velikom ekranu, od početka do kraja uživo smo pratili prenos trke ulicama grada, snimanu kamerama nacionalne televizije koja je događaj pratila iz svih uglova. Sve do same završnice – utrčavanja u koridu, koja se odvijala u parteru, ispred nas. U momentu kada je reka momaka i šest bikova nalik tornadu uletela u koridu tiskajući na peščanom tlu, publika je bila na nogama i gromki uzvik Ole! preplavio je i zatresao tribine. Zatim je usledio „meksički talas“.

.

 

 

.

.

.

.

Korida u Pamploni, trka se prati na video bimu pre nego što bikovi i trkači utrče u koridu © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Pamplona, cipele za trku alpargatilas © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Spomenik bikovima i trci, u Pamploni © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Trkači obuveni u alpargatilas i odeveni u tradicionalne boje San Fermina – bele majice i dve crvene marame – oko vrata (pañuelo) i oko struka, po ulasku u koridu ostali su u areni, propustivši bikove da prođu kroz ulaznu kapiju i na suprotnom kraju, kroz drugu kapiju izađu iz nje. Kada su se strasti stišale, u areni su se – preskočivši ogradu, osim trkača našli i oni iz publike. U koordinaciji sa odgajivačima, organizatori su na teren tada ponovo uveli neke od bikova – svakog pojedinačno i u trajanju od po nekoliko minuta. Nekoliko stotina mladića na terenu, u opštoj gužvi „savladavalo“ je mlade bikove hvatajući ih za rogove, pre nego što ih je na kraju fešte, od viška momačkog adrenalina najzad spasio dolazak krave, koju su odgajivači koristili kako bi mlade bikove izveli iz arene. Tek tada – sa tribina, u odnosu na veličinu krave shvatili smo da su bikovi sa kojima su „hrabri“ momci trčali ulicama Pamplone u stvari još mladunci – doduše teški skoro tonu, koji kada se nađu u velikoj gužvi trče iz straha. 

.

 

.

.

.

Korida u Pamploni, mladi bik i mama krava © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Pamplona, ruta trke © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Naša poseta Pamploni bila je iz radoznalosti, ne iz želje da budemo aktivni učesnici ovog – za bikove, surovog događaja. Ipak, naučili smo prvo pravilo trke koje glasi: ako tokom trčanja sa bikovima padnete – ostanite da ležite nepomično, jer bik neće pregaziti čoveka osim ako nije gurnut ili se ne oklizne, što se dešava. Negde na polovini rute trke kroz kaldrmisane uličice starog grada, nalazi se čuvena krivina pod uglom od oko devedeset stepeni gde se u guranju i gužvi, pokušavajući da u velikoj brzini skrenu, bikovi često okliznu o uglačan kameni pločnik i padajući, težinom zbrišu sve oko sebe – i učesnike, i posmatrače. Od prve trke organizovane 1924. godine, za vreme Festivala San Fermin poginulo je oko dvadesetak ljudi, a nekoliko stotina je teže i lakše povređeno. Možda će naredni podaci pomoći onima koji žele da učestvuju, da donesu odluku o tome – od 1924. godine (od kada se organizuje), za vreme trka Festivala San Fermin ukupno je poginulo 18 ljudi, a nekoliko stotina je teže i lakše povređeno.  

 

Nakon samo tri minuta trke koja počinje svakodnevno i traje čitavu sedmicu, gradske vlasti Pamplone imaju pune ruke posla. Uklanjaju dva reda drvenih zapreka, vodom i sapunicom peru ulice koje imaju miris ustajalog piva, čiste ih od plastičnih čaša i drugog đubreta. Najveći broj učesnika ovog neobičnog festivala su mladi Evropljani i Amerikanci, koji već skoro čitav vek posećuju ovo mesto inspirisani knjigom nobelovca Ernesta Hemingveja „Sunce se ponovo rađa“ (The Sun also rises). U romanu iz 1926. godine, Hemingvej između ostalog opisuje svoje dugogodišnje prisustvo na Festivalu San Fermin sve do 1950-tih, i njegovoj knjizi s razlogom se pripisuju najveće zasluge za popularnost festivala van granica Španije (zbog čega su 1968. vlasti Pamplone američkom nobelovcu podigle spomenik, ispred gradske koride). Prilikom posete, Hemingvej je odsedao u hotelu „Quintana„, dok Cafe Iruña, Bar Txoko, Hotel La Perla, Casa Marceliano, Calle Eslava 5, Cafe Kutz, i danas važe za mesta u kojima je Hemingvej boravio, ili ih ovekovečio u svojoj knjizi.

.

Iako u ovoj ludoj trci ljudi i bikova, životinje nikad ne stradaju, od početka XXI veka na Španiju kao članicu Evropske Unije sve su veći pritisci da se mora odreći svojih tradicija vezanih za upotrebu životinja u svrhu zabave. Dok se promene ne dese, svake godine u julu ulicama Pamplone odjekivaće poznata parola – Los Sanfermines, Ole!

 

.

.

.

.

.

 

Pamplona © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Suveniri trke u Pamploni © Ivana Dukčević

.

 

.

.

 

Pamplona, posle trke © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Festival San Fermin, Festival San Fermin, Festival San Fermin, Festival San Fermin

.

.

 

 

 

 

 

 

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.