ŠPANIJA / Pamplona – Festival San Fermin

ŠPANIJA / Pamplona – Festival San Fermin

 

 

 

 

 

.

.

Trka sa bikovima u Pamploni

.

Los Sanfermines, ole!

.

.

.

.

.

Festival San Fermin održava se svake godine od 6. do 14. jula, u Pamploni (na baskijskom:- Iruña), gradiću u podnožju Pirineja, u severnom, baskijskom delu Španije Tačno u podne 6. jula, sa balkona Gradske kuće (Ayuntamiento), ceremonijom „Chipinazo“ pod komandom gradonačelnika oglasi se plotun i festival proglasi otvorenim. Od 7. do 14. jula, svakog jutra u 8 h, po uvek istoj ruti, od Muzeja Navare, ulicama starog dela grada u dužini od 863 m, počinje luda trka bikova i ljudi – „Encierro“ (na baskijskom „Entzierroa“), koja traje samo 3 minuta, i završava u koridi.
.
.
.

 

Korida u Pamploni, za vreme Festivala San Fermin u julu © Ivana Dukčević

.

.

.

 

 

Gradska kuća u Pamploni, sa čijeg balkona svakog 6. jula, plotun oglasi početka Festivala San Fermin © Ivana Dukčević

.

.

.

 

 

Pamplona, zastave Baskije © Ivana Dukčević

.

.

.

,

Spomenik bikovima i trci, u Pamploni © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Posle trke, ulicama Pamplone defiluju lutke u obličju čuvenog kraljevskog para – Izabele od Kastilje i Ferdinanda II od Aragona, koji su 1492. osvojili i poslednje uporište Mavara na Iberijskom poluostrvu (poraženi „Mavari“ sa polumesecom na vrhu „turbana“, defiluju iza njih) © Ivana Dukčević

.

.

.

.

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige o Španiji (ISBN 978-86-7722-374-8), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are parts of the published book on Spain (ISBN 978-86-7722-374-8), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

.

.

.

 

Cilj je trčati sa bikovima – ne ispred ili iza njih, i tokom samo tri minuta povišenog adrenalina utrčati u lokalnu koridu, u kojoj se program nastavlja. Svakog jutra – pre samog starta, podno Muzeja Navare gde se uklesan u zidu nalazi specifičan mali otvor sa statuom Svetog Fermina, učesnici trke otpevaće tri puta za redom odu Svetom Ferminu i tako sebi poželeti sreću. Poreklo festivala nema direktnu vezu sa zaštitnikom Pamplone – Svetim Ferminom, čiji naziv trka danas nosi. Sve je počelo pre više od veka, kada su uzgajivači bikova iz okoline grada bili primorani da pronađu način na koji će životinje dovesti do centra – na pijacu, na prodaju. Za ove potrebe, gradske vlasti donele su odluku da im omoguće „prolaz“, zatvorivši ulice na ruti do tadašnje pijace u trajanju od nekoliko minuta. Vremenom, tokom kratkotrajnog prolaza ove povorke, lokalni momci krenuli su sa junačenjem i iskakanjem pred bikove, jedni drugima dokazujući svoju hrabrost, i tako postali začetnici ove fešte. Mnogi tvrde da festival potiče iz još starijih vremena – iz III veka, kada je Sveti Saturnin iz Tuluza na jugu Francuske, prihvativši hrišćanstvo bio žrtvovan i poginuo kao mučenik za veru tako što su mu noge zavezali za razjarenog bika koji ga je jureći, ubio.

.

Za vreme ovog svetski poznatog festivala, u trku sa neispavanim, punim sebe i neretko pijanim mladićima, otvaranjem drvene kapije štale kod Muzeja Navare na ulice grada prvi put bude pušteno šest mladih bikova. Kako bi zauzeli što bolja mesta za posmatranje trke, u Pamplonu smo pristigli oko pola šest – pre svitanja, autoputem koji je sat vremena vijugao od obale Atlantika do obronaka planine. Po ulasku u grad sa prvom zorom i u očekivanju da Pamplonu zateknemo u snu, ubrzo smo shvatili da su naše pretpostavke potpuno pogrešne. Iz smera predgrađa – gde su mnogi učesnici trke prespavali u gradskom parku, veliki broj ljudi odevenih u tradicionalnu belo-crvenu odeću festivala pešice je u kolonama polako pristizao u centar starog dela grada, na mesto gde se trka s bikovima održava. Velike, teške drvene zapreke u kaldrmisanoj ulici na samoj ruti, sa po dva do tri reda ljudi koji su svoja mesta zauzeli još oko tri ujutro, govorili su u prilog tome da bi za dobar pogled trebalo potražiti neko drugo rešenje. Opciju za posmatranje činili su i privatni balkoni stanova na gornjim spratovima gradskih kuća, s direktnim pogledom na ulicu kojom trka prolazi. U zamenu za panoramski pogled, vlasnici stanova od posmatrača su dobijali oko trideset evra po osobi, i to uz prethodnu rezervaciju. Međutim, s obzirom da trka dužine manje od kilometra ne traje više od tri minuta, a bikovi i ljudi velikom brzinom projure ulicom, upitali smo se da li je čekanje i čuvanje mesta vredno truda.

.

.

.

.

.

 

Korida u Pamploni © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Korida u Pamploni © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Korida u Pamploni © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Korida u Pamploni © Ivana Dukčević

.

.

 

 

.

 

.

 

Na kraju, odluka je pala na treću opciju. Pola sata pre trke, našli smo se u dugačkom redu ispred gradske koride. Kao i mnogi lokalci, čekali smo otvaranje blagajni kako bi po ceni od nekoliko evra kupili ulaznice i sa vrhova tribina, u areni nalik kružnom fudbalskom stadionu posmatrali spektakularan ulazak u cilj – bikova i trkača. Samo nekoliko minuta nakon otvaranja blagajni, dugačak red i ogromna gužva ispred koride neverovatnom brzinom su nestali – sve karte su prodate i blagajne zatvorene. Nekoliko stotina ljudi u redovima ispred blagajni, govorili su u prilog tome da naša odluka nije bila bez osnova, te smo kupivši karte ušli u koridu i zauzeli mesta na drugoj galeriji – tačno preko puta ogromnog video bima. Na velikom ekranu, od početka do kraja uživo smo pratili prenos trke ulicama grada, snimanu kamerama nacionalne televizije koja je događaj pratila iz svih uglova. Sve do same završnice – utrčavanja u koridu, koja se odvijala u parteru ispred nas. U momentu kada je reka momaka i šest bikova nalik tornadu uletela u koridu tiskajući na peščanom tlu, publika je bila na nogama i gromki uzvik Ole! preplavio je i zatresao tribine. Zatim je usledio „meksički talas“.

.

 

 

.

.

.

.

Korida u Pamploni, trka se prati na video bimu pre nego što bikovi i trkači utrče u koridu © Ivana Dukčević

.

.

.

 

Pamplona, cipele za trku alpargatilas © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Spomenik bikovima i trci, u Pamploni © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Trkači obuveni u alpargatilas i odeveni u tradicionalne boje San Fermina – bele majice i dve crvene marame – oko vrata (pañuelo) i oko struka, po ulasku u koridu ostali su u areni propustivši bikove da prođu kroz ulaznu kapiju i na suprotnom kraju, kroz drugu kapiju izađu iz nje. Kada su se strasti stišale, u areni su se – preskočivši ogradu, osim trkača našli i oni iz publike. U koordinaciji sa odgajivačima, organizatori su na teren tada ponovo uveli neke od bikova – svakog pojedinačno i u trajanju od po nekoliko minuta. Nekoliko stotina mladića na terenu, u opštoj gužvi „savladavalo“ je mlade bikove hvatajući ih za rogove, pre nego što ih je na kraju fešte, od viška momačkog adrenalina najzad spasio dolazak krave, koju su odgajivači koristili kako bi ih izveli iz arene. Tek tada – sa tribina, u odnosu na veličinu krave shvatili smo da su bikovi sa kojima su „hrabri“ momci trčali ulicama Pamplone još mladunci – doduše teški skoro tonu, koji kada se nađu u velikoj gužvi trče iz straha.

.

 

.

.

.

Korida u Pamploni, mladi bik i mama krava © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Pamplona, ruta trke © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Nekoliko organizacija koje se bave borbom za prava životinja, zalažu se ne samo za ukidanje borbi u koridi – u kojoj bikovi bivaju ubijeni – već i ovog festivala, iz razloga što se nakon trke u Pamploni održavaju borbe sa bikovima, gde oni eventualno bivaju ubijeni. Naša poseta Pamploni bila je iz radoznalosti, ne iz želje da budemo aktivni učesnici trke koja je za bikove u izvesnoj meri surov događaj. Ipak, saznali smo prvo pravilo trke koje glasi: ako tokom trčanja sa bikovima padnete – ostanite da ležite nepomično, jer bik neće pregaziti čoveka osim ako nije gurnut ili se ne oklizne, što se dešava. Negde na polovini rute trke kroz kamenom popločane uličice starog grada, nalazi se čuvena krivina pod uglom od skoro devedeset stepeni gde se u guranju i gužvi, pokušavajući da u velikoj brzini skrenu, bikovi često okliznu o uglačan kameni pločnik i padajući, težinom zbrišu sve oko sebe – i učesnike, i posmatrače. Od prve trke organizovane 1910. godine, za vreme Festivala San Fermin poginulo je šesnaest ljudi, a nekoliko stotina je teže i lakše povređeno.

 

Nakon samo tri minuta trke koja počinje svakodnevno i traje čitavu sedmicu, gradske vlasti Pamplone imaju pune ruke posla. Uklanjaju dva reda drvenih zapreka, vodom i sapunicom peru ulice koje imaju miris ustajalog piva, čiste pločnike od plastičnih čaša i drugog đubreta. Osim lokalaca, najveći broj učesnika ovog neobičnog festivala su mladi Evropljani i naročito Amerikanci koji već skoro čitav vek posećuju ovo mesto inspirisani knjigom nobelovca Ernesta Hemingveja „Sunce se ponovo rađa“ (The Sun also rises). U romanu iz 1926. godine, Hemingvej između ostalog opisuje svoje dugogodišnje prisustvo na Festivalu San Fermin sve do 1950-tih, i njegovoj knjizi s razlogom se pripisuju najveće zasluge za popularnost festivala van granica Španije. Godine 1968, vlasti Pamplone američkom nobelovcu podigle su spomenik, ispred gradske koride (prilikom posete, Hemingvej je odsedao u hotelu „Quintana„, dok Cafe Iruña, Bar Txoko, Hotel La Perla, Casa Marceliano i Cafe Kutz, i danas važe za mesta u kojima je Hemingvej boravio, ili ih ovekovečio u svojoj knjizi).

.

Iako tokom ove lude trke ljudi i bikova životinje nikad ne stradaju, od početka XXI veka na Španiju kao članicu Evropske unije sve su veći pritisci da se mora odreći svojih tradicija vezanih za upotrebu životinja u svrhu zabave. Dok se promene ne dese, svake godine u julu ulicama Pamplone odjekivaće poznata parola – Los Sanfermines, Ole!

.

.

.

.

.

 

Pamplona © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Suveniri trke u Pamploni © Ivana Dukčević

.

 

.

.

 

Pamplona, posle trke © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Festival San Fermin, Festival San Fermin, Festival San Fermin, Festival San Fermin

.

.

 

 

 

 

 

 

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.