TUNIS (Tunisia) / El Djem – Gabes – Matmata

TUNIS (Tunisia) / El Djem – Gabes – Matmata

.

.

.

.

.

.

.

TUNIS

Uzduž i popreko

.

 

.

Kolima kroz Tunis – južni deo

.

El Džem, Gabes, Matmata

.

.

 

Osim Maroka i Egipta, Tunis spada u jednu od nekoliko zemalja severne Afrike koje svoju nacionalnu kasu ne pune prihodima od nafte već prvenstveno od turizma. Tunižani imaju nešto malo nafte koju su pronašli 1966. godine, ali za razliku od svojih suseda to ni izbliza ne zadovoljava njihove potrebe, te naftu moraju da uvoze (najčešće iz Libije). Ipak, naftna polja su blizu te je i benzin izuzetno jeftin, oko tri puta jeftiniji nego u Evropi. Ukoliko ste odlučili da posetite ovu zemlju i da je tokom boravka istražite putujući u sopstvenom aranžmanu – iznajmljenim automobilom, ova povoljnost ići će vam na ruku. Sa bazom u mestu Port El Kantaui (kod Susa), trodnevni obilazak podelili smo na: južni deo, severni deo i središnji deo. Besplatnu mapu Tunisa dobili smo u turist birou u Susu (u radnjama košta oko 5 evra), i bili spremni da krenemo na put. Tokom tri dana putešestvija po Tunisu, uz plaćen rent-a-car, benzin i sve ulaznice, potrošili smo mnogo manje od cena grupnih fakultativnih izleta preko agencija. Ovaj tekst namenjen je onima koji osim letovanja, žele da upoznaju Tunis.  

 

 

 

 

Matmata na obodu pustinje, ukopana trogloditna kuća – danas Hotel “Sidi Driss”, i nekadašnja scenografija za “Star Wars” © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

* Tekst i fotografije deo su publikovanog teksta o Tunisu, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje fotografija, teksta i delova teksta bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are parts of the published article on Tunisia, protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

 

 

 

 

 

 

.

Geografski gledano, Tunis se prostire u pravcu sever – jug. Najjužniji naseljeni deo – kod Matmate, čine brežuljkasti predeli okeraste boje – takozvani “mesečev pejzaž”, gde nešto južnije počinje pustinja Sahara sa oazama. Preporuka je da na jednodnevni izlet krenete ranije ujutro, jer od Susa do krajnjeg odredišta – Matmate, put kolima (uz povremene pauze) traje oko 5,5 sati ili 320 km.

.

Od Susa krenite put El Džema (El Djem). U ovom malom mestu u kopnu, usred gole ravnice, na 63 km od Susa nalazi se najveći rimski amfiteatar u Africi. Ogromnih razmera, smešten u samom centru mesta niskih kuća, lako je vidljiv sa bilo koje strane na prilazu gradiću, te ne postoji mogućnost da ga promašite. 

.

.

.

.

El Džem, rimski amfiteatar © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Sagrađen 230. godine naše ere, amfiteatar može da primi 30 000 gledalaca. Šesti je po veličini i jedan od najočuvanijih rimskih amfiteatara na svetu. Svoju slavu duguje i činjenici da je u njemu 2000. godine delom snimljen čuveni američki film “Gladijator” sa Raselom Krouom (Russel Crow) u glavnoj ulozi. Danas se u njemu leti organizuju koncerti i muzički festivali. U III veku, ovde je krunisan rimski car Gordian, koji je doduše carstvom vladao samo par nedelja. Priča se da ispod amfiteatra  postoje dva  tunela: jedan koji vodi do mesta Mahdije (Mahdia) – do mora, kojim su navodno dopremani slonovi za potrebe zabava u amfiteatru, i drugi koji vodi do Susa. Ako zaista postoje – još ih niko nije otkrio.

.

Od El Džema, prilično opterećenim magistralnim drumom krenite put Sfaksa. Od Susa do Sfaksa ima oko 140 km, i još isto toliko ima do Gabesa, odakle se odvaja sporedni put za Matmatu (još 44 km).

.

Put do Gabesa je ravan, i manje ili više vodi nadomak obale mora. Nakon Gabesa polako se odvaja ka kopnu, a pejzaž naglo počinje da se menja. Do tada, putem ste prolazili kroz nepregledne plantaže maslina, prešli poneko isušeno slano jezero, kraj palmi i žbunova kaktusa. Na putu do Matmate izgleda kao da sav živi svet postepeno ostaje iza vas, i odjednom ste na pustom brežuljkastom terenu koji zaista podseća na prizor sa druge planete. Nije čudo što su Monti Pajtonovci ovde snimili svoju parodijuThe life of Bryan“, a još je manje neobično da je na ovom mestu snimljen najčuveniji naučno-fantastični klasik “Star Wars”“Ratovi zvezda”. Samo mesto gde je film delom sniman još uvek postoji (sve sa delovima scenografije) – danas je pustinjski hotel. I ne bilo kakav hotel, jer ono što ćete videti nešto je posve drugačije zbog čega Matmatu neizostavno treba posetiti. 

.

.

.

.

Tunis, na obodu pustinje, kod Matmate © Ivana Dukčević

 

 

 

Matmata, sa Berberkom u njenoj ukopanoj trogloditnoj kući, pre ispijanja čaja od sveže nane

 

 

 

Matmata, na kamili sa Berberinom ispred trogloditne kuće

 

 

.

.

 

Vratimo se priči o Berberima, tajanstvenim ljudima svetlih očiju koji žive na obodu pustinje. U nekom momentu svoje prošlosti, većina njih odlučila je da u ovim brdima od krečnjaka napravi svoj skriveni dom. Njihove kuće od spolja nisu vidljive, dokle god im ne priđete sasvim blizu. Ustvari su velike kružne, izdubljene rupe dubine oko 10 metara, a površine od oko 10 x 10 metara, koje predstavljaju centralno dvorište kuće ispod nivoa zemlje, pod vedrim nebom, sa bunarom u sredini. Oko dvorišta se nalazi nekoliko “vrata”: za svaku od prostorija u kući ponaosob. Neke veće kuće sastoje se od lavirinta hodnika i nekoliko dvorišta sa prostorijama oko njih. Sve to zajedno čini takozvanu trogloditnu berbersku naseobinu. U Matmati spoljna temperatura često prelazi 40 stepeni, vazduh je suv (pustinjski), ali je u berberskim kućama pod zemljom temperatura izuzetno prijatna. Berberi iz plemena Matmata (po kojima se mesto i zove), inače su izuzetno dugovečan narod.

.

Siđite stepenicama – kroz tunel, u jednu od ovih kuća, u čijem će vas dvorištu najčešće dočekati Berberka neretko kanirane kose, sa već pripremljenim poslužavnikom na kome se nalazi bokal sa vrućom vodom i male staklene čašice sa listom sveže nane, iz kojih se širi opojan miris ovog jarko zelenog čaja. Ponudiće vas i tek ispečenim vrućim hlebom u obliku palačinke (nan), a daleko od toga da će imati nešto protiv da krenete u razgledanje prostorija njene kuće. U spavaćim sobama, “kreveti” se nalaze udubljeni u zidu, prekriveni šarenim prostirkama. Postoji posebna kuhinja, prostorija koja se može nazvati dnevnom sobom, a tu je i radna soba sa razbojem i na njemu tek započetim berberskim ćilimom (“margoum”). Njegovi motivi svojim šarenilom podsećaju na arapske, ali geometrija i stilizacija likova imaju sličnosti sa šarama “crne” Afrike. Berberke takođe prave i zemljane činije i predmete u obliku stilizovanih životinja, koje farbaju ručno u 2 do 3 boje: crnu, crvenu boje rđe i okerastu. Jednu ovakvu činiju u na pr. medini u Susu ili Monastiru možete kupiti za par evra. Na izlazu iz kuće, Berberka će ostaviti malu činiju i ljubazno se osmehujući očekivaće da joj u istu ostavite bakšiš – tuniški dinar, što ćete i učiniti. Kada izađete na svetlo dana, dočekaće vas Berberi sa kamilama. Ako do sada niste jahali ove pustinjske lađe vreme je da probate, ali pre nego što sednete prvo cenjkanjem utvrdite cenu, a onda se prepustite lelujanju.

.

.

.

.

Matmata, danas Hotel Sidi Driss, nekada scenografija iz filma “Star Wars” © Ivana Dukčević

 

 

 

Matmata, danas Hotel “Sidi Driss”, nekada scenografija iz filma “Star Wars” (kuća mladog Luka Skajvokera) © Ivana Dukčević

 

 

.

.

 

U centru Matmate nalazi se jedno veće trogloditno naselje – kuća sa tri međusbno povezana, ukopana dvorišta, pretvorena u već pomenuti Hotel “Sidi Driss” koji neizostavno treba obići. U tri kružna dvorišta koja su u svom donjem delu ofarbana u belo, prošetaćete kroz originalnu scenografiju iz “Rata zvezda”, tj. dvorište kuće mladog Luka Skajvokera. U prvom dvorištu je ulaz u hotelski restoran, tj. trpezariju – prostoriju sa dugim drvenim stolom preko kojeg je prebačena šarena prostirka. U drugom kružnom dvorištu nalaze se vrata za ulaz desetak (u zemlju ukopanih) hotelskih soba, u poslednjem – scenografija iz “Ratova zvezda”, a na među-nivou – ruralni hotelski bar.

.

Oko 20-ak kilometara južno od Matmate počinje pustinja, kuda možete samo džipovima i za vožnju obučenim vodičima lokalcima. Ako ste dovoljno hrabri, za oko 40 evra možete iznajmiti džip i oprobati se po dinama sami.

.

Na povratku iz Matmate, 44 km severnije ušli smo u grad Gabes. Jedna od najvećih oaza Tunisa (površine oko 7 km2) sa 30.000 stabala palmi, jedina je oaza blizu mora. Unutar nje, nalaze se polja sa zasadima raznih kultura, mali ZOO vrt (sa minijaturnim kameleonom kojeg možete uzeti u ruke), krokodilima, nojem i drugim pticama. U oazi se nalazi i Čenini (Chenini), kanjon ukopan 100 m ispod nivoa zemlje u kojem rastu palme, a gotovo podzemn rečica koja protiče pravi mali vodopad. Ukopani kanjon sa vegetacijom vidi se tek kada mu priđete sasvim blizu.

.

Od Gabesa nazad do Susa ima 280 km. U povratku se kolima možete vraćati putem preko Keruana. Kilometraža je ista (razlika je 6 km) ali je put manje opterećen. Na ovom putu kroz siromašniji deo zemlje, videćete neobične međe između poseda. Kaktus koji je kod nas poznat kao “svekrvin jezik” meštani ovde puštaju da nikne slobodno, do visine oko 4 metra, i na taj način prave prirodnu međukomšijsku granicu između imanja. Osim kaktusa, granicu nekad čini i raskošno drvo fikus, još jedna biljka koju kod nas gajimo u saksiji.  

 

.

.

.

.

Oaza u Gabesu (Čenini)

 

 

 

Oaza u Gabesu © Ivana Dukčević

.

.

.

 

 

OPŠTE INFORMACIJE

.

S obzirom da je do sredine XX veka bio francuska kolonija, osim ako ne govorite arapski u Tunisu ćete se najbolje sporazumeti na francuskom koji Tunižani uče od malena. Francuzi spadaju i u najbrojnije turiste. Engleski i nemački govore uglavnom u većim radnjama i hotelima, a zbog velikog broja turista iz Rusije, Italije i Španije, i ovi jezici su u opticaju.

.

Pre nego što krenete u otkrivanje ove interesantne zemlje, evo nekoliko istorijskih činjenica. Prvi stanovnici Tunisa bili su Berberi. Rimljani su ih nazvali “Berberima” tj. “varvarima” zato što su, sa njihove tačke gledišta bili na nižem civilizacijskom nivou. Starogrčki istoričar Herodot u svojoj “Istoriji sveta” veoma poetično je opisao Berbere kao “narod koji ne jede ni jedno živo stvorenje i koji nikada ne sanja” i čije “žene nose ogrlice od kože oko nožnih članaka, po jednu za svakog od svojih ljubavnika“.

.

Negde u IX veku pre naše ere, na tlo Tunisa stupili su sasvim novi i za starosedeoce nepoznati ljudi – Feničani, koji predvođeni princezom Alisom prozvanom “Dido” (na feničanskom – “pustolov”), osnivaju Kartaginu. Zemlju kasnije napadaju Rimljani, Vandali, pokušavaju da osvoje Vizantijci, a od VII veka počinju i arapska osvajanja, prvo sa dinastijom Aglabita, a zatim Fatimida. Jedno vreme Tunis je bio deo turskog Osmanskog carstva, a potom u XIX veku postaje francuska kolonija. Zanimljivo je to da su sadašnje granice Tunisa skoro iste kao pre par vekova. Ako pogledate u geografski atlas, videćete da je Tunis jedna od retkih afričkih država koja nema veštačke – kolonijalne granice, koje izgledaju kao da su povučene lenjirom.

.

Godine 1956. Tunis je stekao nezavisnost od Francuske, a 1957. postao republika na čelu sa prvim i doživotnim predsednikom Habib Burgibom (Habib Bourguiba). Nakon njegove smrti 1987. izabran je novi predsednik, ali je Burgiba za Tunižane ostao isto što i Tito za Jugoslovene. Njegove fotografije videćete svuda po Tunisu.

.

Kao u većini muslimanskih zemalja, i u Tunisu je stopa klasičnog kriminala niska, a kazne za krađe i silovanja visoke. Ipak, to ne znači da kao turista ne treba da budete na oprezu. Ono čega treba da se čuvate su prevare kod cenkanja, gde neupućeni turista može višestruko preplatiti robu u radnji, a da toga nije ni svestan. U prevare spadaju i “sokolari”, ljudi kojina svojim ramenima na uzici vode sokole i nude da ih stave na vaše rame. Čim soko dospe na vaše rame/ruku – za to će tražiti novac. Ista priča važi i za narukvice, ogrlice i venčiće od nanizanih cvetova jasmina. Jednostavno, ne dozvolite da njihova “roba” dospe na deo vašeg tela.

.

Većina radnji i muzeja u Tunisu rade dvokratno: 8 – 12 h i 16 – 20 h. Ovo pravilo ne važi za medine, jer je većina prodavnica u okviru zidina starog grada otvorena dokle god ima kupaca, a prethodno opisano cenkanje se i odnosi na njih. Medina na arapskom znači “grad”, a odnosi se na kuće unutar gradskih zidina (nekadašnje jezgro grada). Svi veći gradovi u Tunisu imaju svoje medine, u kojima se nalaze sukovi (“souk” – četvrt) sa radnjama koje neguju stare zanate (kujundžije, keramika, ćilimi, predmeti od kamilje kože, tekstil, nakit, itd). Tu je i centralna džamija, tvrđava (ribat) i pijaca. Medine predstavljaju i dobar orijentir,  jer se uvek nalaze u centru grada.

.

.

.

.

.

.

 

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.