Šanliurfa 

.

– izlet u Harran –

.

.

blatne kuće na granici sa Sirijom

i ostaci jednog od najstarijih univerziteta

.

.

.

.

.

 

Zahvaljujem svima koji su pomogli prvo istraživačko putovanje na jugoistok Turske, u proleće 2018: bajkovitim etno-hotelima: Anadolu Evleri u Gaziantepu, Elçi Konağı Butik Otel u Šanliurfi i #KaradutPansiyon na planini Nemrut (Nemrut Dağı), kao i predstavništvu aviokompanije Turkish Airlines u Beogradu, sponzorima samostalno osmišljenog i organizovanog putovanja

.

.

.

.
.

.

Harran, 200 godina stare zemljane kuće u obliku košnica © Ivana Dukčević

.

.

.

 

 

Žena iz Harana, unutar jedne od blatnih kuća u obliku košnice © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Blatne kuće u obliku košnice © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Harran – ostaci tornja kompleksa, za koji se smatra da je nekadašnji najstariji univerzitet na svetu iz VIII veka. Najstariji još uvek postojeći univerzitet na svetu – Keruanski, osnovan je 859. godine u Fesu, u Maroku, više od dva veka pre prvog u Evropi, u Bolonji (1088). Institucije kao što su: bolnica, univerzitet i biblioteke s pozajmicom knjiga, izmišljene su na Bliskom istoku u vreme Omejadskog i Abasidskog kalifata, u periodu između VIII i XI veka © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Polja pamuka na granici Turske i Sirije, u oktobru 2020 © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Na zatvorenom graničnom prelazu Turske sa Sirijom – Akčakale, igraju se devojčice izbegle iz ove lepe zemlje, maj 2019 © Srđan Pešić

.

.

.

.

.

Na zatvorenom graničnom prelazu Turske sa Sirijom, deca prodaju flašice s vodom (oktobar 2020) © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Treći put na granici sa Sirijom, u oktobru 2020.

.

.

.

.

 

 

Kod zatvorenog graničnog prelaza Turske sa Sirijom – Akčakale, nalazi se izbeglički kamp, maj 2019 © Ivana Dukčevič

.

.

 

 

Na zatvorenom graničnom prelazu Turske sa Sirijom, april 2018 © Ivana Dukčević

.

.

.

.

 

.

.

.

.

.

U saradnji sa…

.

Turkish Airlines © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

.

Šanliurfa – Urfa

.

.

Na jugoistoku Turske, nadomak granice sa Sirijom stigli smo u Šanliurfu (Şanlıurfa), jedan od najstarijih kontinuirano naseljenih gradova planete. Bivša Urfa, prefiks „şanlı“ („slavna“) dobila je 1984. kada je odlučeno da se i u nazivu grada obeleži njena slavna bliska prošlost – odolevanje pokušaju francuske okupacije čitave ove oblasti, nakon Prvog svetskog rata. Od pamtiveka, Urfa se nekako uvek nalazila na istorijskom raskršću; još od biblijskog, asirskog kralja Nimruda i njegovog sukoba sa prorokom Avramom (Abraham, muslim. Ibrahim – Stari zavet) koji nije hteo da vladara prizna za božanstvo ostavši veran svom jedinom Bogu. Pre toga, astrološko proročanstvo proreklo je Nimrudu da će u Urfi uskoro biti rođen prorok koji će prekinuti idolopoklonstvo i propovedati verovanje u jednog Boga. Nalik mnogo kasnijoj priči o Hristu u Novom zavetu, Nimrud je naredio da se svi novorođeni dečaci ubiju, a Avramova majka potražila spas u pećini ispod tvrđave gde se prorok rodio i prema predanju, u skrivanju i molitvi proveo narednih 15 godina. Kada se kao mladić suprotstavio Nimrudu i porušio idole u koje je ovaj verovao, ljutiti kralj naredio je da se napravi najveća lomača na svetu i vezani Avram postavi na nju. Međutim, kada je vatra zapaljena, Bog se pojavio i sa neba poslao kovitlac koji je izbavio Avrama – vatru pretvorio u vodu, a granje u ribe. I danas, na tom mestu stoji Riblje jezero sa svetim ribama (Balıklıgöl ili Balıklı Göl), koje turisti hrane. Staro predanje još uvek je živo – prema njemu, onaj ko ubije ribu iz jezera oslepeće. Bog je zatim, pozvao Avrama da napusti Ur i krene u obećanu zemlju (zaustavivši se na neko vreme u Haranu), rekavši mu da će blagosloviti sve koji ga budu sledili i prokleti one koji budu protiv njega. Veliki broj muslimanskih vernika posećuje ovu pećinu tražeći od sveca blagoslov pre odlaska na hadžiluk, u Meku. Tokom posete Šanliurfi, nismo propustili obilazak drevnog Harana (Harran) i  najstarijeg hrama na svetu – Gobeklitepe.

.

.

.

.

Molitva u ženskom delu pećine proroka Avrama, u Šanliurfi

.

.

 

 

Harran, gazdarica kompleksa blatnih kuća u obliku košnice, nadomak granice sa Sirijom © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Haran, blatne kuće u obliku košnice © Ivana Dukčević

.

.

 

 

.

.

.

.

.

.

Harran

Haran

.

.

Od Šanliurfe do Harana, mesta u nedođiji jugoistočne Anadolije petnaestak minuta pešice od sirijske granice, ima oko sat vremena vožnje. Haran se pominje još u Starom zavetu i najpoznatiji je iz priče o proroku Avramu (Knjiga postanja: 11:31 i 12), čije je pleme ovde boravilo nekoliko godina na svom putu iz Ura za Kanu (neki smatraju da je Ur navodno Urfa – Šanliurfa, iako je danas privaćeno da se drevni Ur nalazi u Iraku). Iako se smatra da je mesto nastalo u osamnaestom milenijumu pre naše ere, arheološki nalazi govore o nešto mlađem gradiću iz trećeg milenijuma koji se graniči sa selima čiji su nazivi i danas skoro identični imenima članova Avramovog plemena.

.

U doba drevne Mesopotamije, u XVI veku pre naše ere Haran je bio jedno od nekoliko sedišta kulta obožavanja Sunca (Shamash) i Meseca (Sin). Osim Asiraca (XIII vek p. n. e), Haranom koji se tada nazivao Karrai ili Carrhae vladali su Vavilonci (VI vek p. n. e), a potom Grci (Aleksandar Veliki), Parćani i Rimljani, dok je 217. godine naše ere ovde je ubijen rimski imperator Karakala, isti onaj vladar koji je ubio svog brata i izbrisao njegovo ime, i čija su momumentalna javna kupatila u Rimu obavezna stanica mnogih turista. Krajem IV veka, Vizantijci su uništili sve paganske hramove, ali je u obližnjem selu Soǧmatar (57 km južno od Harana), kult obožavanja nebeskih tela opstao sve do srednjeg veka (antički reljefi planeta iz II veka).

.

.

.

.

Harran, blatne kuće u obliku košnice © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Harran, unutar jedne od blatnih kuća u obliku košnice © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Harran, kafeterija u dvorištu jedne od blatnih kuća u obliku košnice © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Harran, unutar jedne od blatnih kuća u obliku košnice © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Harran, blatne kuće u obliku košnice, nadomak granice sa Sirijom © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Harran © Ivana Dukčević

.

.

.

.

 

.

Iako istoriju pišu pobednici, danas se ipak zna da su institucije bolnice, univerziteta i biblioteke sa pozajmicom knjiga izmišljene na ovim prostorima za vreme Omejadskog kalifata, arapske sekularne države sa sedištem u Damasku. Omejadi su u Haranu osnovali najstariji (islamski) univerzitet, skoro tri veka pre prvog u Evropi, u Bolonji 1088. godine. Dva veka kasnije, nakon najezde Mongola od univerziteta nije ostalo ništa osim tornja škole astronomije sa kojeg su posmatrali kretanje planeta. Ostale zgrade u kompleksu današnjeg nalazišta datiraju iz antičkog, ali i nešto kasnijeg perioda (ostaci Omejadske džamije). Početkom XVI veka, ove prostore su osvojile Osmanlije.

.

Iako istoriju pišu pobednici, danas se ipak zna da su institucije: bolnice, univerziteta i biblioteke sa pozajmicom knjiga izmislili Arapi za vreme Omejadskog kalifata – arapske sekularne države sa sedištem u Damasku. Isti kalifat vladao je preko 700 godina Iberijskim poluostrvom – najvećim delom Španije i delimično Portugala, u vreme ere najvećeg procveta nauke i umetnosti. Prihvativši zaboravljena antička znanja koje je rano hrišćanstvo odbacilo, Arapi su ih preveli i usavršili što je kasnije i na sreću u najvećoj meri uticalo na postepeni razlaz sa Crkvom i rađanje Renesanse u Evropi. Najstariji univerzitet na svetu koji i danas postoji, osnovan je u IX veku, u marokanskom gradu Fesu (Fez), u kompleksu džamije i najstarije i danas postojeće biblioteke sveta.

.

.

.

.

.

.

Harran, tvrdi se da kula predstavlja ostatke tornja škole astronomije univerziteta iz VIII veka, ili minaret džamije © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Harran © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Osim ostataka prvog univerziteta, u prašnjavo-sivom selu Altinbašak kod Harana videli smo čudesne kuće od pečenog blata u obliku košnica, koje se vekovima grade na isti način i posetiti jednu od njih u kojoj danas umesto da žive, lokalci-vlasnici prodaju suvenire turistima. Ulaz ne naplaćuju, ali im je drago ako kod njih pazarite maramu, ili sednete na čaj i kafu pod strehom u dvorištu, za drvenim stolovima kafanice koju vode.

.

Nedaleko od blatnih kuća u obliku košnice, uzdižu se ostaci nekadašnje hetitske tvrđave, koju su u XI veku nadgradili Arapi Fatimidske dinastije (istočna kapija ima reljefnu dekoraciju pasa vezanih lancima, kako brane grad). Nekadašnje zidine grada bile su duge 4 km, imale 4 kapije i 187 kula. Danas je ostala samo jedna, u smeru građanskim ratom skoro uništenog Alepa (Aleppo Gate).

 

.

.

 

Harran, blatne kuće u obliku košnice © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Harran, blatne kuće u obliku košnice © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Harran – hetitska, a zatim arapska tvrđava © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Polja pamuka na granici Turske i Sirije, u oktobru 2020.

.

.

.

.

.

„Berači pamuka“ 🙂 na granici Turske i Sirije, u oktobru 2020.

.

.

.

.

.

Mala Heba izbegla iz Sirije, prodaje flaširanu vodu sa ostalom decom, na zatvorenom graničnom prelazu sa Sirijom (oktobar 2020) © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

.

.

Gde odsesti…

.

.

Na brdu nasuprot tvrđave u Šanliurfi, smestio se najveći deo starog grada. Negde u središnjem delu, u jednoj od većih ulica odseli smo u Elçi Konağı Butik Otel (Yeni Yol Mahallesi 1306. Sokak No:6 / info@elcikonagi.com), bajkovitoj tradicionalnoj kući sa božanstvenim unutrašnjim dvorištem, koja je do pre stotinak godina pripadala jermenskoj crkvi. Unutrašnjost hotela i sobe, uređene su u duhu prohujalih vremena, i jedino su dušeci na krevetu novi i veoma udobni. Deo kuće naslanja se na veliku, kamenu crkvu (danas Firfirli džamiju), za koju se smatra da je sa kućom nekada činila celinu jer su povezane (danas neprohodnim) podrumom. Crkvu čiji najstariji delovi datiraju iz VI veka, kasnije su u evropskom srednjovekovnom maniru obnovili krstaši, a dolaskom Turaka postala je džamija. Tokom 2018, bogomolja je obnovljena kako bi joj se vratio prvobitni ili makar pređašnji izgled, ali niko sa sigurnošću ne ume da kaže kako je najstarija bogomolja uopšte izgledala.

.

.

.

.

.

Šanliurfa, nekada vila sveštenstva obližnje jermenske crkve, a danas Elçi Konaği Butik Otel  © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Nekadašnji monaški dom obližnje crkve, a danas Elçi Konaği Butik Otel, pominje se i u mojoj knjizi „Umetnost putovanja“ (unutrašnje dvorište) © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Šanliurfa, Elçi Konaği Butik Otel © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Šanliurfa, turski doručak u Elçi Konaği Butik Otel © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Ukoliko ste odlučili da posetite Šanliurfu, ovaj hotel u mirnom delu centra starog grada predstavlja odličan izbor. Osim okruženja starinske kuće u istočnjačkom stilu, i same sobe uređene su u istom maniru, prostrane, sa rezbarenim drvenim ormanima iz prohujalih vremena, ćilimima, a/c, TV-om i odličnim Wi-Fi dometom. Noćenje sa doručkom podrazumeva turski doručak – švedski sto sa raznim vrstama džemova (na pr. od ruže), med, salate, nekoliko vrsta sireva i maslina, jaja, jogurt, uz obavezni crni čaj.

.

.

.

.

Šanliurfa, moj stari, prvi vodič „Turska“ , na terasi Elçi Konaği Butik Otel © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Šanliurfa, unutrašnje dvorište Elçi Konaği Butik Otel © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Šanliurfa, Elçi Konaği Butik Otel

.

.

.

.

Kako stići…

.

Iz Beograda (Zagreba ili Sarajeva), do Istanbula svakodnevno leti turska državna aviokompanija Turkish Airlines. Od Istanbula, 2 – 3 puta dnevno Turkish Airlines ima letove do Šanliurfe. Geografski gledano, u pravcu istok – zapad Šanliurfa se nalazi između turistički poznatih gradova Mardina (190 km, oko 2,5 do 3 sata) i Gaziantepa (Antepa, 150 km, oko 2 do 2,5 sata). Sa autobuske stanice (na turskom: Otogar) u Šanliurfi, u zavisnosti od kompanije koja vozi (ima ih nekoliko, sve su u privatnom vlasništvu), autobuska karta u jednom smeru za Mardin ili Gaziantep košta oko 5 – 6 evra. Većina turskih autobusa je novije proizvodnje i prilično su čisti. Na sedištu ispred svakog putnika nalazi se ekran na kojem može da se prati određen broj TV programa (sa slušalicama za jednokratnu upotrebu), a u toku vožnje kondukter će putnike ponuditi sokom, kafom, čajem i upakovanim kolačićima (usluga ulazi u cenu karte).

.

.

.

 

 

 

Posluženje u međugradskom autobusu: Mardin – Šanliurfa © Ivana Dukčević

.

.

 

Mesto Akčakale, ispijanje čaja stotinak metara od sirijske granice (zid, iza) u aprilu 2018, deset dana pre američke intervencije nakon navodnog hemijskog napada © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Akčakale, zid sirijske granice, april 2018 © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

.

.

Harran Turska, Harran Turska, Harran Turska, Harran Turska, Harran Turska, Harran Turska,  Harran Turska, Harran Turska, Harran Turska

.

.

 

.