Posted on 05 okt 2018

/ off

MAROKO – Fes (Fez)

FES (FEZ)

Najstariji grad Maroka,

najstariji univerzitet i postojeća biblioteka na svetu,

u najvećoj medini na planeti

Turobno oktobarsko nebo iznad jednog od marokanskih carskih gradova, sa najvećom medinom na svetu. I slaba kiša koja sipi. Nesaglediv lavirint ulica (imaju francuski prefiks-naziv rue), prolaza, natkrivenih sokaka i slepih ulica (najčešće sa prefiksom derb, ali nisu uvek slepe) koje vode do nečijih ulaza u kuće, ili ne vode nikud. Ne postoji jedan stari grad sa medinom, već dva (iz raznih istorijskih perioda) koji su manje ili više povezani. Najstarija medina starog Fesa (Fes el-Bali, ili “Stari Fes”) nastala je krajem VIII veka, i nastavlja se na Fes el Jdid (“Novi Fes”), podignut u XIII veku – koji čini i Jevrejska četvrt (Mellah). Medina Fesa najveća je naseljena površina na planeti bez saobraćaja, dužine oko četiri kilometara i širine od oko kilometar i po. Jedna od najstarijih očuvanih medina na svetu, deo je UNESCO-ve svetske kulturne baštine. Osim dva dela starog, postoji i treći deo grada – moderan Ville Nouvelle (“Novi grad”), nastao početkom i sredinom XX veka, za vreme francuske okupacije. Fes je drugi najveći grad Maroka – nakon Kazablanke, i jedna od četiri carske prestonice. Zbog neprocenjivog kulturno-istorijskog nasleđa, nazivaju ga još i “Mekom Zapada” i “Atinom Afrike”.

Pogled na krovove medine Fesa el-Bali i minaret čuvene medrese Bou Inania © Ivana Dukčević

Fes el-Bali, dvorište Keruanske džamije u kompleksu najstarijeg univerziteta (IX vek) i biblioteke (XIV vek) na svetu © Ivana Dukčević

Kraj oktobra – rode, stanovnice svih utvrđenja i krovova Maroka © Ivana Dukčević

Chouara Tannery, jedna od najstarijih i najčuvenijih štavionica (i farbara) kože na svetu, na starinski način i prirodnim bojama © Ivana Dukčević

Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja 2“ (ISBN 978-86-82136-01-9) u izdanju Media Sfere, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, i fotografija, bez dozvole autora (Ivana Dukčević) i izdavača (Media Sfera: Gordana Radisavljević-Jočić).

Ručno rađena marokanska keramika © Ivana Dukčević

Medina Fes el-Bali © Ivana Dukčević

Fes el-Bali, Mauzolej Mule Idrisa – praunuka proroka Muhameda i osnivača Maroka (VIII – IX vek) © Ivana Dukčević

Fes el Jdid, Jevrejska četvrt (Mellah) – Sinagoga Ibn Danan © Ivana Dukčević

Bab Bou Jeloud, kapija zapadnog ulaza u Fes el-Bali © Ivana Dukčević

Restoran Cafe Clock, u medini Fes el- Bali © Ivana Dukčević

Medina Fes el-Bali, uzani sokaci, ponekad ne vode nkud © Ivana Dukčević

Medina Fes el-Bali © Ivana Dukčević

Ville Nouvelle, novi deo grada © Ivana Dukčević

u saradnji sa

www.mangatrip.rs

Nadomak grada, sa vrha utvrđenih osmatračnica – danas vidikovaca Borj Nord i Borj Sud vidi se čitava medina – lavirint od (kako se tvrdi) 9000 uličica koje vijugaju uzbrdo i nizbrdo nekoliko brežuljaka. Iako na kapijama medine postoje saobraćajni znaci koji govore o tome da bicikli i motori ne smeju kroz njih, propis se slabo poštuje. Nalik oktobarskoj kiši koja nas je u Fesu dočekala, i stanovnici medine su ponekad turobni i zatvoreni. Kada ne kupite robu koju uporno nude, neki nisu prijateljski raspoloženi. Ipak, ne dajte da vam ove sitnice pokvare utisak, jer bi bio propust stići do ovih prostora i ne videti najveći i najstariji carski grad Maroka.

Vidikovac Borj Sud – pogled na krovove medine Fes el-Bali sa zelenim krovom i minaretom Keruanske džamije, univerzitetom i bibliotekom – najstarijim na svetu © Ivana Dukčević

Vidikovac Borj Sud – pogled na krovove medine Fes el-Bali © Ivana Dukčević

Kapija medine Fes el-Bali – zabranjeno za magarce © Ivana Dukčević

Fes el-Bali, prodavac ispred radnje, sa fesom – vrstom kape koja je dobila naziv po gradu Fesu, ali više nije naročito zastupljena © Ivana Dukčević

Fes el-Bali, radnje u medini © Ivana Dukčević

Fes el-Bali, mesec i minaret kompleksa medrese Bou Inania Madrasa © Ivana Dukčević

Zidine Fes el-Bali © Ivana Dukčević

Osim one najčuvenije u carskom gradu Meknesu, prelepa Plava kapija – Bab Abi al-Jounoud ili Bab Bou Jeloud (nadomak medrese Bou Inania) nekada je bila glavni zapadni ulaz u carsku medinu Fes el-Bali. Današnja kapija međutim nije ona originalna, iz XII veka. Na mestu prethodne, kapija koja liči na marokanske sazidana je tokom francuskog protektorata, početkom XX veka. A u medini, za svakog ponešto…. Prodaja ušećerenih slatkiša unutar staklenih vitrina ispred radnji, u koje su nošeni mirisima ušli i sa svih strana slatkiše opkolili rojevi pčela, te se u izlogu od njihovog crnila skoro i ne vide… Ćoškovi na kojima se u manjim kazanima kuva i u činijama za diram ili dva prodaje čuvena supa od puževa (dirham, marokanska valuta: 1 evro = 11 drh), za koju ćete čuti da se ili – ne sme propustiti, ili ne sme probati – ako imate “slab želudac”…. U jednom delu medine prodaje se skupoceni tekstil i šiju raskošne venčanice – haljine ručno rađene, sa vezenim detaljima, perlama i drugom dekoracijom. Veliki broj ovih radnji se zatvara, zbog smanjenog obima kupovine i lošijeg ekonomskog statusa stanovništva.

Zapadni ulaz u Fes el-Bali, čuvena plava kapija Bab Bou Jeloud © Ivana Dukčević

Fes el-Bali, radnja sa slatkišima © Ivana Dukčević

Fes el-Bali, tezga sa supom od puževa © Ivana Dukčević

Fes el-Bali © Ivana Dukčević

Fes el-Bali, radnje sa skupocenim unikatnim venčanicama imaju sve manje kupaca © Ivana Dukčević

Fes el-Bali, kožara © Ivana Dukčević

Fes el-Bali © Ivana Dukčević

Fes el-Bali, rode su svuda © Ivana Dukčević

Lutajući ovim lavirintom, u jednom prolazu – ulici nadomak starog karavansaraja ugledali smo deo medine u kojem se farba vuna. Velike bale vune umaču se u plastične kace i metalne kante, iz kojih kasnije ceđenjem uličicu prekrije omanji potok božanstvene kraljevsko-purpurne boje (sve boje kojim farbaju, i danas su prirodnog porekla). Nedaleko odatle, u slepom ćošku između dve ulice nalazi se ulaz u ogromnu prodavnicu tepiha. Sa plafonom visine od preko pet metara i na dva sprata, u rafovima, na podu i zidovima izloženi su arapski, berberski i čak (šarama najmanje zanimljivi) hebrejski tepisi. Na vrhu zgrade, lokalne žene na razbojima tkaju tepihe. Kao i u drugim delovima muslimanskog sveta, u prodavnici će od vas ljubazno tražiti da sednete i popijete čaj (marokanski – od listova sveže nane) i odslušate priču o tepisima koje će, dok glavni majstor objašnjava kalfa sve vreme jedan preko drugog hitrim potezom ruku ispred vas odvijati praveći poveću gomilu, u nadi da ćete na kraju izlaganja jedan tepih i pazariti. (Nakon prisustva ovakvim istočnjačkim ritualima sa tepisima, uvek pomislim koliko li im vremena treba da naređane tepihe ponovo slože).

Fes el-Bali, sa prvog od dva sprata prodavnice tepiha © Ivana Dukčević

Fes el-Bali – na vrhu prodavnice tepiha, žene ih tkaju na razboju © Ivana Dukčević

Fes el-Bali, prodavnica tepiha © Ivana Dukčević

Fes el-Bali, ulica gde se prirodnim bojama farba vuna © Ivana Dukčević

Fes el-Bali, u starom karavansaraju © Ivana Dukčević

Verovatno jedan od najčuvenijih delova stare medine Fesa je najveća štavionica kože – Chouara Tannery iz XI veka (jedna od tri u gradu), u kojoj se obavlja štavljenje i farbanje kože. Šuara štavionica, jedna je od najstarijih postojećih na čitavom svetu i posluje kao kooperativa nekoliko familija čije se radionice za obradu kože, kao i prodavnice nalaze u zgradama koje okružuju unutrašnje dvorište sa štavionicom. Čuvena fotografija načičkanih smeđih bazena-bunara nalik saću, šarenih od prirodnih boja pomešanih sa vodom koji se sjaje na blistavom suncu, izostala je zbog sivog neba iznad nas, ali nije pokvarila utisak. Nadomak štavionica, nalazi se kanal reke Oued Bou Kharareb („Reke dragulja“), nekada izvora čiste vode za čitav grad koja je vremenom postala izuzetno zagađena zbog farbanja i štavljenja kože, izlivanja kanalizacije i bacanja đubreta u reku. Danas se u reci koža priprema pre štavljenja, jer se u njoj obavlja odvajanje vune.

Ulaskom u jednu od zgrada koje okružuju štavionice, neko od zaposlenih pružiće vam grančicu sveže nane za maskiranje neprijatnih mirisa. Iako smo čuli da štavionice zbog upotrebe golubjeg izmeta ispuštaju izuzetan smrad, u vreme našeg obilaska on je bio daleko od neizdrživog. Stepeništem ka vrhu, proši smo tri sprata sa radionicama i ogromnim radnjama koje prodaju finalni proizvod – papuče, tašne, novčanike, kaiševe i jakne od raznobojne kože, toliko mekane da ih prosto poželite (iako, što se modela tiče dobar modni dizajner ovde bi bio od koristi). Na kraju, popeli smo se na sam vrh zgrade, terasu sa pogledom na velike „bunare“ nalik saću – štavionice (sa puder belim rastvorom) i farbare kože (u boji), podeljene u dva dela. Nakon štavljenja, koža se drži umočena u farbu čitav dan kad biva izvađena, da bi narednog dana bila opet vraćena u bunar sa bojom. Postupak se ponavlja tokom tri dana.

Fes el-Bali – Chouara Tannery, jedna od najstarijih i najčuvenijih štavionica (i farbara) kože na svetu, na starinski način i prirodnim bojama © Ivana Dukčević

Fes el-Bali, Chouara Tannery, jedna od najstarijih i najčuvenijih štavionica (i farbara) kože na svetu, na starinski način i prirodnim bojama © Ivana Dukčević

Ulaz u Chouara Tannery, list sveže nane protiv neprijatnih mirisa štavionice © Ivana Dukčević

Fes el-Bali, kraj kanala reke kod Chouara Tannery, gde se naslagana koža odvaja od vune © Ivana Dukčević

U medini Fesa nalazi se nekoliko starih medresa – srednjovekovnih domova studenata onog vremena (božanstvene Madrasa Bou Inania i Al Attarine Madrasa, na primer – obe iz XIV veka), koje svojom arhitekturom i detaljima nalik sitnom vezu u kamenu i drvetu ponajviše liče na mavarske građevine nedaleke Andaluzije, u Španiji. Ostavština Mavara (Arapa) iz severne Afrike, ali i Jevreja koji su sa njima živeli vekovima, vidljiva je i ovde. U jednom delu medine nadomak Kraljevske palate (Palais Royal Dar El Makhzen), nalazi se Jevrejska četvrt (Mellah). U početku i naizgled ista kao druge, posle pogleda na prve spratove kuća razlika je vidljiva. Balkoni koji gledaju na ulicu, sa prozorima iz čijih se obrisa može nazreti unutrašnjost jasan su znak da u pitanju nisu arapske kuće koje se od spolja ne vide i čija su unutrašnja dvorišta brižljivo skrivena od javnosti, već izuzetno velika Jevrejska četvrt.

Fes el-Bali,.Medresa Al Attarine, jedna od mnogih u andalužanskom stilu © Ivana Dukčević

Fes el-Bali, Medresa Al Attarine © Ivana Dukčević

Fes el-Bali, pogled na minaret Medrese Bou Inania © Ivana Dukčević

Fes el Jdid, Kraljevska palata © Ivana Dukčević

Fes el Jdid, Kraljevska palata i početak Jevrejske četvrti (Mellah) © Ivana Dukčević

Fes el Jdid, Jevrejska četvrt (Mellah) © Ivana Dukčević

Fes el Jdid, kuće sa balkonima i terasama Jevrejske četvrti – Mellah © Ivana Dukčević

Fes el Jdid, Jevrejska četvrt (Mellah) i – rode © Ivana Dukčević

Unutar ove četvrti, posetili smo staru Ibn Danan Sinagogu – Aben Danan Synagogue (XVII vek). Iako nedavno restaurirana, u Fesu (i Maroku) Jevreja danas gotovo da nema. Najviše njih iselilo se na Bliski istok još sredinom XX veka po stvaranju države Izrael, dok su se ostali uputili u francuski deo Kanade, kako nam je objasnio lokalni, vremešni turistički vodič. Danas u Fesu živi oko 150 Jevreja, od ukupno njih 3000, u čitavoj zemlji. U središtu ženskog molitvenog dela sinagoge, na podu u geometrijskim pločicama postoji teški kvadratni poklopac, za koji je potrebno malo više snage da se otvori. Lokalna čuvarka sinagoge, uspešno ga podiže. Ispod poklopca, krije se rupa kroz koju je moguće videti deo “bazena” u suterenu (isprva liči na bunar), mesto gde je dan pre venčanja prema jevrejskim običajima mlada bila dužna da obavi ritualno kupanje (mikve), dok je ženski deo buduće familije u koju se udaje, odozgo posmatra!

Fes el Jdid, Jevrejska četvrt (Mellah) – Sinagoga Ibn Danan (otvor na podu sinagoge, kroz koji se posmatralo ritualno kupanje buduće mlade – mikve) © Ivana Dukčević

Fes el Jdid, Jevrejska četvrt (Mellah) – Sinagoga Ibn Danan (otvor kroz koji se posmatralo ritualno kupanje buduće mlade – mikve) © Ivana Dukčević

Osim medresa, u jednom delu medine nalazi se i najčuvenije zdanje ovog dela sveta – Keruanski univerzitet, iz IX veka (University of al-Qarawiyyin, Al Quaraouiyine, ili Al-Karaouine) sa medresom i najstarijom postojećom (Univerzitetskom) bibliotekom – Qarawiyyin Library ili Al-Karaouine Library, iz 1359. godine. Osnovan davne 859, univerzitet nosi titulu najstarijeg i još uvek postojećeg na svetu i u okviru medine Fesa deo je UNESCO-ve svetske kulturne baštine. Prvi evropski univerzitet – institucija koju su osmislili Arapi, u Evropi je osnovan u Bolonji 1088. godine, 230 godina nakon Keruanskog u Maroku, i Haranskog iz X veka koji je odavno u ruševinama (danas u Turskoj, na granici sa Sirijom). Na žalost, ni jedan deo kompleksa – Univerzitet, džamiju i čuvenu Univerzitetsku biblioteku sa retkim starim knjigama za sada nije moguće posetiti. Turistima i hrišćanima, ulaz na religiozna mesta u Maroku je zabranjen. Ipak, kada uskoro renoviranje biblioteke bude završeno, informacija je da će jedan deo najstarije još uvek postojeće biblioteke na svetu biti otvoren za obilazak turista.

Fes el-Bali, Keruanska džamija, gornji dekorativni deo služio je obaveštenju o tome da pre ulaza u džamiju konjanici moraju sjahati sa konja/kamila © Ivana Dukčević

Dva podatka u vezi najstarijeg na svetu Keruanskog univerziteta daju ovom zdanju dodatni značaj. Keruanski univerzitet osnovala je žena – Arapkinja poreklom iz Tunisa Fatima al-Fihri rođena 800. godine u gradu Keruanu, u Tunisu (zbog čega je univerzitet poneo naziv njenog rodnog grada). Fatima je bila jedna od dve ćerke bogatog trgovca koji je odlučio da ih školuje, a nakon očeve smrti od nasledstva odlučila da osnuje Keruansku džamiju i medresu koji su potom prerasli i u Univerzitet za izučavanje: religije, matematike, fizike i astronomije, medicine, gramatike, retorike i logike. Fatima je kasnije bila ktitor i Andalužanske džamije u Fesu, što u ono vreme nije bilo retko i mnoge su imućne žene bile sponzori izgradnje bogomolja. Drugi podatak u vezi univerziteta odnosi se na studente i učene ljude iz Evrope, koji su posećivali prvu univerzitetsku instituciju na svetu, pre nego što su počele da niču i po Evropi. Ostalo je zapisano da je pre nego što će postati poglavar katoličke crkve, u X veku papa Silvester II upravo na ovom mestu (osim u mavarskoj Andaluziji) izučavao tada mnogo napredniju istočnjačku matematiku, fiziku i astronomiju, a kasnije se u Evropi zalagao i da arapske cifre zamene nedovoljno savršene rimske.

U blizini univerziteta, u lavirintu medine nalazi se ulaz u Mauzolej Mule Idrisa (Zaouia Moulay Idriss II), praunuka proroka Muhameda koji je prema predanju 787. godine osnovao prvu marokansku državu i grad Fes učinio prestonicom. Kao prvi vladar i osnivač dinastije, Marokom je vladao od 807. do 828. godine. Mauzolej Mule Idrisa u koji nije moguće ući već ga pogledati kroz kapiju od spolja i fotografisati, obnovio je vladar Mula Ibrahim, krajem XVII veka.

Fes je u Maroko poznat i po ručno rađenoj keramici. Iako se predivno oslikani tanjiri, činije, šolje i drugi predmeti mogu videti i pazariti širom zemlje, u Fesu možete pogledati kako se izrađuju i boje u nekoj od radionica (koje danas mahom organizovano posećuju turističke grupe).

Marokanska keramika – oblik tažin (tajine) u kojem se (u velikoj, zemljanoj varijanti) kuva istoimeno nacionano marokansko jelo © Ivana Dukčević

Marokanska keramika – iseckani keramičkii geometrijski oblici, slažu se i uklapaju naopačke i u krug, za budući gornji deo stola © Ivana Dukčević

Tokom obilaska Fesa, a naročito ukoliko imate „slab“ stomak neotporan na kumin (cumin), kurkumu (turmeric), đumbir (ginger), šafran i druge specifične jarko žute začine marokanskih jela, predlog je da poverenje poklonite čuvenom lancu restorana Cafe Clock. Pre desetak godina, u Fesu, a zatim u Marakešu i u Šefšauenu lanac ovih restorana otvorio je preduzimljivi Australijanac koji se na svom proputovanju kroz severnu Afriku zaljubio u Maroko. U zapadnjački organizovanim restoranima koji su uvek smešteni u starim zdanjima unutar medine, na interesantan i većini Zapadnjaka prijemčiv način služe se marokanska tradicionalna jela, salate, dezerti i cede sveži sokovi od nara, pomorandže i đumbira. Lokali su često dupke puni (moguća je i rezervacija), mladi lokalni konobari sa znanjem engleskog odeveni kao u američkim restoranima brze hrane (majice lokala koje nose konobari se prodaju kao suvenir), a određenim danima u nedelji organizuju se večeri pričanja marokanskih tradicionalnih priča i časovi kuvanja marokanske hrane. Osim sjajnih ceđenih đuseva, neka od jela za preporuku su kamilji burger i božanstveni falafel sa prilozima i sosom, jedan od boljih koji smo do sada probali.

Dok ste u Fesu, neke od specijaliteta probajte i u lokalnim kafanicama, najbolje na mestima gde uvek ima veliki broj posetilaca – lokalaca i stranaca. Osim ukusnih peciva/kolača od badema u usputnim pekarama, pilećeg ili junećeg tanžina i šavarme, svaki obrok u Maroku završava se čuvenim čajem od sveže nane obično posluženim iz kitnjastog metalnog čajnika specifičnog oblika veoma nalik onom iz dugometražnog crtanog filma „Lepotica i Zver“, u obličju „gospođe Potts“.

Maroko Fes Fez, Maroko Fes Fez, Maroko Fes Fez, Maroko Fes Fez, Maroko Fes Fez, Maroko Fes Fez, Maroko Fes Fez, Maroko Fes Fez, Maroko Fes Fez, Maroko Fes Fez, Maroko Fes Fez

Maroko