Kolima kroz IRAN / V deo – Jazd (Yazd) i Mejbod (Meybod)

Kolima kroz IRAN / V deo – Jazd (Yazd) i Mejbod (Meybod)

 .
.
.
.

JAZD (YAZD)

Na putu svile,

u pustinjskom gradu drevnih badgira

.

.

200 kilometara severno od Pasargada, na obodu pustinje smestio se Jazd, jedan od tri grada koji čine čuveni iranski zlatni „trougao“ turistički najposećenijih gradova u zemlji, nekadašnji veliki trgovački centar na Putu svile. Čitav izuzetno veliki stari deo grada, sa kućama od pečenog blata i cigle, UNESCO je proglasio kulturnom baštinom i ustanovio da neki delovi potiču iz perioda od pre više od hiljadu godina.

.

.

 

Jazd, predivna Saborna (ili Petkovna) džamija iz XII veka / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Iranska pustinja, senka našeg automobila na magistrali stotinak kilometara južno od Jazda / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Pustinjski predeo južno od Jazda / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

 

Jazd, Džamija Boge-je Sajed Roknadin / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

 

Unutrašnje dvorište jednog od mnogih tradicionalnih hotela (khan-e sonati), u Jazdu, u kojem noćenje sa doručkom (“švedski sto”) možete dobiti po ceni od oko 10 do 15 $

 

 

Jazd (Yazd)

.

.

Jedan od najstarijih gradova sveta, prepoznatljiv je po kulama sa prorezima koje se nalaze na gotovo svakoj kući – „badgirima“ tj. „hvatačima vetra“, najstarijoj verziji klima uređaja na svetu. Dvostrani, četvorostrani ili šestostrani, sa zakrilcima od drveta koji vazduh usmeravaju ka središtu kuće, badgiri pomažu vrelom pustinjskom vazduhu da se uvuče u kuću i dođe do suterena, gde se prolaskom iznad „kanata“ (qanat – kanali koji su pre modernih vodovoda, ispod zemlje do grada dovodili svežu vodu sa okolnih planina), ohlađen vazduh vraća gore i rashlađuje prostorije kuće.

.

U Muzeju vode (Yazd Water Museum) u centru Jazda, u podnožju jednog badgira stajala sam na spoljnih, aprilskih 39 stepeni, iznenađena, dok je izuzetno hladan vazduh strujao pravo na mene, uz konstataciju da sistem zaista radi!

 

 

Jazd, badgiri (“hvatači vetra”), najstarija verzija “klima uređaja” na svetu (UNESCO) / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Jazd, u podnožju jednog badgira / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Jazd, Muzej vode / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

 

Jazd, posle doručka u tradicionalnom hotelu smeštenom u staroj vili od pečenog blata (khan-e sonati) / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

 

Jazd je jedan od nekoliko gradova u Iranu u kojem bi trebalo da prenoćite u nekom od mnogobrojnih, tradicionalnih hotela (khan-e sonati), po ceni od oko 10 – 15 $ za noćenje sa doručkom (švedski sto). Ove kuće bogatih trgovaca iz XVII, XVIII i XIX veka, sa velikim unutrašnjim dvorištima, renovirane su u etno stilu – često u butik-hotele i najčešće imaju oko desetak soba.

.

Kada su u VII veku Arapi krenuli u osvajanje Afrike i Bliskog istoka, bez po muke osvojili su Persiju. Osim arapskog pisma i jezika, Persijancima (Irancima) nametnuli su i islam. Do tada, Persijanci su mahom bili pripadnici zoroastrizma (zaratustrizma), najstarije monoteističke (jednobožačke) vere na svetu koja je nastala nešto pre judaizma i oko šest vekova pre hrišćanstva. Za razliku od potonjih komplikovanih tumačenja Boga, osnove ove izuzetno jednostavne i nenametljive religije (bezmalo filozofije) sastoje se od učenja o tome da je um svih ljudi na planeti sastavljen iz dobra i zla, i da je do svakog čoveka pojedinačno da odluči kako će se izboriti sa tim dualizmom – šta će u njemu prevladati. U tom smislu, najgora čovekova osobina prema zoroastrizmu je laganje, a najbolja – odanost.

.

Običaji i učenja ove vere, kasnije su „ušli“ i u ostale religije nastale na prostorima Bliskog istoka. Očigledan dokaz da se u istoriji većina stvari ponavlja i prepliće je i na primer skoro 3000 godina star običaj koji se i danas u Iranu održao – da se povodom persijske (iranske zoroastrijske) Nove godine (Nowruz, 20 – 21. mart), između ostalog farbaju jaja i sadi mlada pšenica. Poznato?

 

 

Jazd, Hram vatre / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Jazd, Hram vatre – simbol Ahura Mazde / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Jazd, večna vatra u zoroastrijskom Hramu vatre / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Jazd, Hram vatre – Zoroaster ili Zaratustra, na persijskom: “Čovek koji dolazi na zlatnoj kamili“, preteča je Jehove, Hrista i proroka Muhameda, a način na koji je predstavljen sažima sve njih u jednom obličju / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

 

Jazd, Kompleks Amir Čakmak / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Jazd, prodavnica tepiha / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

 

Kada su Arapi osvojili Persiju, zoroastijci koji nisu želeli da se preobrate u islam, bežeći, zatekli su se na rubu pustinje i povukli u gradić Jazd gde ih je do danas ostalo najviše u Iranu – oko 13.000 (u zemlji ih ukupno ima nešto više od 25.000). Nekada gotovo skrajnuti, danas su pripadnici ove vere simbol novog iranskog nacionalizma, ali i živi dokaz da su najslavniji, antički persijski carevi (Kir Veliki, Darije I i III, i Kserks) bili zoroastrijci.

.

U svetu ukupno ima oko 300.000 pripadnika ove vere. Osim u Iranu, najviše ih je u zapadnoj Indiji (69.000), SAD-u (11.000) i Avganistanu (10.000). Njihove bogomolje nazivaju se „hramovi vatre“ (Ateshkadeh), jer se zoroastrijci mole izvoru svetlosti koja u nedostatku dnevne, može biti i u vidu vatre.

.

U njihovim hramovima, pehar sa večnom vatrom nikada se ne gasi. Osim u Jazdu, na 60 km od grada nalazi se najpoznatiji zoroastijski hram vatre – Hram Čak Čak (Chak Chak Temple), uklesan u steni.

 

Jazd, molitva u Džamiji Boge-je Sajed Roknadin (XIV v) / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Stari grad Jazd (UNESCO), Džamija Boge-je Sajed Roknadin (levo, XIV vek) i Saborna džamija (desno, XII vek) / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Jazd, “širini” čuveni iranski slatkiši / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

 

 

U Jazdu još treba posetiti dve izuzetno lepe džamije Džamiju Boge-je Sajed Roknadin (Bogheh-ye Sayyed Roknaddin) iz XIV veka i Sabornu ili „Petkovnu“ džamiju (Masjed-e Jameh) iz XII veka, sa najvišim minaretima u Iranu. U sumrak, obavezno se popnite na neku od gradskih kuća radi čuvenih panoramskih pogleda na čitav gradić u smiraj dana, sa pustinjskim, planinskim pejzažom u pozadini i šumom badgira svuda oko vas (za panoramske poglede može da posluži i krov prodavnice tepiha – obično imaju dobar pogled da privuku potencijalne kupce).

.

Ne propustite da u blizini Amir Čakmak kompleksa, na istoimenom skveru kupite najčuvenije slatkiše u Iranu, u poslastičarnici Hadž Kalife Ali Rahbar“ (Haj Khalifeh Ali Rahbar), već upakovane u lepe metalne kutije sa logom firme, sastavom slatkiša i drugim podacima. Opremljeni za transport na daleke pute, kupci ovdašnjih slatkiša često su stranci, kao i oni malobrojni ali upućeni pripadnici diplomatskog kora u Iranu, u poseti Jazdu.

.

Najbolji način da završite svoju posetu prelepoj „pustinjskoj princezi“, kako još od milošte nazivaju Jazd, je da na južnom obodu mesta, u kasno popodne obiđete Zoroastrijske kule tišine (Zoroastrian Towers of Silence – Dakhmeh-ye Zartoshtiyun). Na vrhovima brda usred pustinje, nalaze se dve niske, kružne kule od pečenog blata, koje su u svom središtu prazne.

.

Sve do nedavno, zoroastijci su prema običajima svoje religije vekovima na ovom mestu ostavljali svoje umrle, zverima. Prema zoroastrizmu, običaj klasičnog sahranjivanja nije praktikovan, kako tela umrlih ne bi uprljala zemlju. Tek 1950-tih, iranska vlada je ovaj običaj zabranila i dodelila zoroastrijcima groblje u neposrednoj blizini kula. Međutim, tvrdi se da i danas, pre sahranjivanja zoroastrijci na groblju prvo zemlju oblože mermerom ili betonom, pa tek onda telo polože u grob.

 

 

Jazd, predivna Saborna (ili Petkovna) džamija iz XII veka / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Jazd, najčuvenija poslastičarnica u Iranu „Hadž Kalife Ali Rahbar“ – “vozić” sa narudžbinama! / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Jazd, zoroastrijske “Kule tišine” (na vrhu brda) / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

 

 

U istočnom delu Irana, u okolini Jazda, a naročito u oblasti oko grada Kermana, nalaze se najveće plantaže pistaća na svetu (na farsiju – „peste“) – Iran pokriva čak 74 % svetske proizvodnje. Prolazeći kraj jedne od mnogih kraj puta, interesantno je bilo prići bliže drvcetu ove „voćke“ i pogledati kako u proleće izgleda tek propupeo plod koji još nema formiranu ljusku. Rekli su nam da je za uzgoj pistaća potrebno slano, pustinjsko tlo, uz povremeni dotok vode koje Iranci obezbeđuju na starinski način – kao i do kuća u pustinji, kopaju podzemne kanale za vodu – kanate (qanat).

 

 

Nepregledne plantaže pistaća južno od Jazda.. Iran je najveći proizvođač na svetu, sa čak 74 % ukupne proizvodnje (20 % pistaća gaji se u Kaliforniji, a ostatak od oko 6 % u Siriji i Iraku)

 

 

Mejbod (Meybod)

.
.

Sistem navodnjavanja, skladištenja, ali i đubrenja zemlje u poljoprivredi na starinski način najlepše je objašnjen u mestu Mejbod, samo 20-ak kilometara severno od Jazda. Osim sjajne, stare tvrđave Narin (ili Narenj), napravljene kao i sve drugo u zemlji – od pečenog blata i cigle koji traju hiljadama godina, u mestu možete videti i „Kuću leda“ (Ice House – Yakh Dan) – blatni toranj u koji su sa planina donosili i skladištili led (sa konstantnom temperaturom); i „Golubji toranj“ (Pigeon Tower), u kojem je izgrađeno na stotine rupa – staništa za golubove čiji se izmet jednom godišnje skupljao i njime đubrila zemlja.

.

Možda niste znali, ali sladoled u svom izvornom obliku nije izmišljen u Kini u srednjem veku, već mnogo pre toga – par vekova pre naše ere u drevnoj Persiji. Persijski carevi, slali su svoje vojnike (i robove) do obližnjih visokih planina (sa konstantnim snegom), po led, kako bi za dezert, sirupu od jogurta i izgnječenog voća dodali ovaj sastojak. Sa putovanjima Marka Pola, sladoled je iz Azije dospeo u Italiju, i ostatak Evrope.

.

U vreme persijskog cara Darija I (V vek p.n.e), prvi put na svetu izmišljen je pony express sa postajama na svakih 40 km, te u Mejbodu postoji i mali Muzej (istorije persijske) pošte (Post house). Osim voštane figure kočija sa konjima u dvorištu, unutar muzeja možete videti poštanske marke, uniforme, ali i jedan nama neobično poznat eksponat – teleprinter „Ei Niš“, iz 1970-tih!

.

.

Mejbod, Kuća leda / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Mejbod, unutrašnjost Kuće leda / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Mejbod, Golubji toranj / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

Mejbod, Golubji toranj / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

 

 

370 km istočno od Jazda i Mejboda, nalazi se izuzetno interesantan gradić Kerman, a još oko 190 km istočnije od njega, u smeru Avganistana, mesto Bam – čuveno po 2000 godina staroj, najvećoj blatnoj tvrđavi Arg-e Bam (UNESCO) i unutar nje, čitavim malim gradom sa kućama.

.

Veliki broj ljudi još uvek je živeo unutar zidina sve do 2003, kada je katastrofalni zemljotres sa epicentrom u neposrednoj blizini uništio gotovo sve. Preživeli su trajno raseljeni, a UNESCO je zajedno sa iranskom vladom finansirao kompletnu obnovu tvrđave. Iranci su ispričali da je jedan od čuvenih narodnih pevača Irana, koji potiče iz Bama, posle mnogo godina provedenih u Teheranu gde je živeo i stekao slavu, baš te večeri kada se zemljotres dogodio, otišao u posetu kući svojih već ostarelih roditelja unutar tvrđave u Bamu, ostao da prespava i poginuo. Sudbina.

.

.

Mejbod, Tvrđava Narin / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Pogled na Mejbod sa Tvrđave Narin / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

 

 

Od Jazda ka zapadu, skoro sve do pred Teheran, sa severne strane autoputa nalazi se pustinja – mesto Na’in i relativno očuvani srednjovekovni karavansaraji na Putu svile, obavezne stanice turista koji ovuda prolaze.

.

.

Karavansaraj na Putu svile / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.