ITALIJA / Koloseum u Rimu (Colloseum, Rome)

ITALIJA / Koloseum u Rimu (Colloseum, Rome)

 

.
.
.
.

RIMSKI KOLOSEUM

Anfiteatro Flavio – Colosseo

 

 

LET THE GAMES BEGIN!

Savremeni filmovi, naročito oni holivudske produkcije antičke Rimljane često prikazuju kao velike osvajače sklone uživanju, prekomernom jelu i bludu. Ne bez razloga – ovo je delom istina. Osim toga, Rimljani su često uživali i u raskošnim, okrutnim zabavama gladijatorskih borbi u amfiteatrima nalik Koloseumu, trkama dvokolica i lovu na životinje – u areni. Takozvane „Igre“ (“The Games“, na latinskom: „Ludi Circenses“), ponekad su bez prestanka trajale i po 100 dana. Izraz “Hleba i igara” (“Panem et Circenses!“) nastao je u Rimu, jer je tokom perioda carstva, najsiromašnijim stanovnicima Rima bilo omogućeno da svakog dana dobiju besplatno sledovanje hleba i zavisno o prilici, karte za borbe u Koloseumu. Za razliku od antičkih Grka koji su teatre gradili na prirodnim padinama postojećih brda i time dobijali neophodan efekat akustike, Rimljani su izmislivši beton i potporne lukove mogli da ih sazidaju gde god su želeli – najčešće u centru gradova. Njihovi amfiteatri najčešće su bili elipsastog oblika, sa auditorijumom koji je kaskadno sedeo u krug. Arene su služile za borbu gladijatora, lov na životinje, javna smaknuća, i čak – pomorske bitke. 

.

.

Koloseum u Rimu
Koloseum / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Koloseum / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

 

 

            U III veku pre naše ere, Rimljani su odlučili da ožive stari etrurski dvoboj između robova, koji su se borili do smrti, te je vremenom ova vrsta borbe postala veoma popularna. Iako nisu baš svi Rimljani bili poštovaoci brutalnih borbi na život i smrt, većina ih je strahovala da javno izrazi svoje mišljenje. Vremenom, „Igre“ su postale deo masovne zabave starog Rima, te je u I veku naše ere, za vreme vladavine cara Vespazijana za te potrebe izgrađen Flavijski amfiteatar, kasnije nazvan skraćeno – Koloseum

 

            Najveća i najznačajnija arena u Rimskom carstvu – rimski Koloseum, podignut je između 72. i 80. godine naše ere, i slično današnjim sportskim stadionima mogao je da primi oko 50 000 gledalaca. Izgrađen je od tada novog materijala – betona, koji je građevinu učinio veoma stabilnom. Spoljašnji deo Koloseuma bio je ukrašen sa četiri nivoa kolonada, lukovima (još jedan rimski, tj. etrurski izum) i mermernim statuama. Iako je njegov pravi naziv bio Flavijski amfiteatar, dobio je ime Koloseum zbog kolosalne statue imperatora Nerona koja je nekada stajala u blizini.

.

Koloseum / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Pogled sa vrha Koloseuma, na Konstantinov slavoluk i Palatinsko brdo / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Pogled sa vrha Koloseuma, na Rimski forum / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

 

 

            Osim što je bio kolosalna građevina, Koloseum je poznat po veoma dobrom sistemu organizacije ulaska i izlaska gledalaca. Prvi put, uvedene su pojedinačne ulaznice, na kojima je bio obeležen jedan od 74 ulaza u amfiteatar, red i sedište. Tako je 50 000 gledalaca, za samo 15 minuta moglo da uđe, ali i da napusti amfiteatar. Uz važeće ulaznice, prisustvo „Igrama“ bilo je besplatno za sve.

 

            Od ukupno 80 ulaza, 74 je bilo rezervisano za obične gledaoce, dok je šest ulaza imalo specijalnu namenu. Dva su bila rezervisana za najvažnije velikodostojnike (na primer senatore), dva su bila namenjena ulazu pobedničkih gladijatora („Vrata života“), dok su kroz poslednja dva („Vrata Smrti“), iznošena tela ubijenih gladijatora.

 

          Bogati i važni ljudi sedeli su na sedištima arene tik uz pozornicu, dok su oni najsiromašniji (zajedno sa robovima i strancima) sedeli na najvišim, a samim tim i od bine najudaljeniim mestima. Najviši nivoi Koloseuma bili su rezervisani i za žensku publiku, koja je borbe posmatrala iza „prozora“ (ispod lukova). 
.
.
prikaz valerijuma

 

 

            Na samom vrhu arene nekada su stajale gvozdene kuke pomoću kojih je ogromno platno – „valerijum“ (valerium) moglo da se raširi iznad Koloseuma u vidu perdi, i tako od sunca i dnevne žege zaštiti publiku, dok je sama elipsasta scena uvek bila na suncu. Priča se da su kuke na kojima je valerijum bio instaliran, zbog velike težine pokretane kanapima povezanim sa brodovima – čak iz luke na Tibru, kilometar, dva zapadno od Koloseuma.

 

            Ispod drvene osnove pozornice, Koloseum je imao podzemni deo – tunele, u kojima su bili smešteni kavezi za životinje (i robove – gladijatore) i mesta gde su poslednje treninge obavljali slobodni gladijatori. U podzemlju su bile smeštene i specijalne mehaničke naprave nalik čekrku, kontra-tegu i katapultu, koje su služile kako bi se kroz tajne zamke u podu, na površinu (pozornicu) spektakularno „izbacivale“ životinje i ljudi – a sve zarad veće dramatizacije i vizuelih efekata krvi gladne publike!
.
.
Nekadašnji podzemni deo Koloseuma / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Koloseum, muzej – makete mehaničkih sprava  za “izbacivanje” gladijatora i životinja na scenu / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

 

 

          I tu nije kraj. Ponekad, o specijalnim prilikama, vodootporni pod arene prekriven peskom i zategnutim platnom, bio bi ispunjen ogromnim količinama vode. Na istočnom delu arene, još uvek se naziru ostaci hidraulične naprave koja je punila arenu vodom (iz jednog od nekada 10 rimskih akvadukta). Sve ovo bilo bi upriličeno zarad evociranja uspomena na pobede Rima u najvažnijim  pomorskim bitkama, koje su se uz prisustvo stvarnih brodova (ubacivanih u arenu), odvijale u Koloseumu! 

 

      U početku, gladijatori su isključivo bili ratni zarobljenici koje su Rimljani dovodili iz okupiranih mediteranskih zemalja. Bili bi im dodeljeni treneri koji su ih obučavali kako da borbom što bolje zabave mase i možda, i ako su dovoljno uspešni – ostanu u životu (do sledeće prilike). Kasnije, borbe su postale toliko popularne, da su i obični ljudi – fizički spremni i željni slave, počeli da uče za gladijatore. 

 

     Svaki bolji gladijator imao je svog sponzora, kojem je prethodno morao da položi zakletvu na bezuslovnu odanost. Oni koji su uspeli da prežive više borbi, vremenom su postajali nacionalni heroji i prilično bogati. Na kraju borbe, publika je često odlučivala da li će pobeđeni gladijator (ali još uvek u životu) umreti ili ne, pokazivanjem palca na gore, ili na dole.
.
.
Prikaz gladijatora na rimskom mozaiku
Koloseum / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

 

Stotine gladijatora i neverovatan broj životinja, bivalo bi ubijeno tokom ovog brutalnog sporta, za vreme „Igara“ koje su najčešće trajale oko nedelju dana. Retke, i za rimske uslove egzotične životinje (lavovi, leopardi, slonovi, krokodili i nilski konji), prevoženi su brodovima iz severne Afrike kako bi zadovoljili glad gledalaca. Ovo je, između ostalog doprinelo i istrebljenju lavova iz severne Afrike tokom perioda antike.

 

Ostalo je zabeleženo da je i po 500 gladijatora i oko 1100 životinja bivalo ubijeno za vreme „Igara“ – za samo jedan jedini dan! Zbog toga, arena je bila posuta veoma debelim slojem peska, kako bi sprečila ogromne količine prolivene krvi da se u potocima sliju rimskim ulicama.

 

Da li su se zbog svega navedenog bogovi na kraju naljutili na Rimljane – ne zna se. Tek, 217. godine naše ere, u Koloseum je udario grom koji je zapalio vatru i proširio se u požar, te uništio veliki deo arene. Iako postoje podaci da je u kasnijem periodu, u zaboravljenoj areni bio upriličen „lov na divlje životinje“, poslednji podaci o borbama unutar Koloseuma zabeleženi su 443. godine naše ere.

 

Najviši nivo Koloseuma / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Koloseum / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

 

 

U V i VI veku, serija zemljotresa oštetila je veći deo arene. Nakon toga, Koloseum je godinama služio kao groblje, a od srednjeg veka i kao „izvor građevinskog materijala“ za zgrade koje su zidane u njegovoj neposrednoj okolini. Ipak, iako je od ovih događaja prošlo dosta vremena, i danas posetivši Koloseum možete steći utisak o njegovoj nekadašnjoj veličini, i čuti o njegovoj slavi. 

 

 

INFO

 

.
Ukoliko posećujete Rim, predlog je da unapred, putem interneta rezervišete specijalnu turu po Koloseumu “Colosseo Sotterranei” (www.coopculture.it), u kojoj ćete u pratnji vodiča obići podzemne delove Koloseuma (inače zatvorenih za uobičajene posete), središnji deo, ali i poći do samog vrha građevine, odakle se pružaju sjajni vidici na obližnji Forum i Palatinsko brdo (koje takođe možete videti samo tokom ove ture). Na taj način izbeći ćete i kilometarske redove ljudi koji svakodnevno, naročito u toku letnje sezone, obavijaju hodnike Koloseuma u višesatnom čekanju za karte. 
.
.
Podzemni deo Koloseuma / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved
Podzemni deo Koloseuma / Photo: Ivana Dukčević © All rights reserved

 

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige o Rimu (ISBN 978-86-7722-408-0), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011.

*The text and photographs are parts of the published book on Rome (ISBN 978-86-7722-408-0), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

 

 

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.